Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” a oni opet u napredak, a turski konjici prskoše. Međutim, top opet napunismo i upravo u pešake, koji su kuću opkolili; đule pade, a pešaci ostaviše kuću i pobegoše svi za brdo, a naša vojska za njima (a na svom
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake. Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Putuju, al’ na putu još nikog da sretnu. Tako su išli dva i po sahata, i već počeše sretati najpre kola, a posle i pešake, neke Švabe u drvenim klompama, sa rukama ispod pazuva, pa idu jedan za drugim u redu ko guske. Blizu je i Čenej.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?
Kao zid, koji se svetluca, on se kretao, majestetično, na pešake. Došavši bliže, husari su, na komandu, otkočili pištolje, pa su opalili na pešadiju, tako da je sva bila u crn dim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vidimo pešake kako seku grane, pa ih vuku na onu stranu gde se vrši prelaz. Već osećamo miris izgažene i izgnjavljene trave i trske.
Zna on da su pešaci večita sirotinja, a ako nešto baš i imaju, ne diraju, jer smatraju pešake za mučenike... Ali pešaci posećuju sve odreda.
Sa zebnjom pomišljamo šta će biti ako sada krenu na juriš, i strepimo za naše pešake, koji još ne vide pokret neprijatelja. I najednom se austrijski rovovi zaplaviše. Iskočiše izvan rova.
A kuršumi neprekidno zvižde nad glavom, bombe prašte okolo njegove zemunice, a granate ga tuku kao i ostale pešake. Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?... Imaš li duvana? — E, to „zelje“ ni kod mene ne raste... Milisave!
levo i desno i zaprečavali put izbezumljenoj gomili austrijskih vojnika, koji su bacali puške i uzdignutih ruku čekali pešake.
Ne smem da uđem... Bilo bi mi neprijatno da naiđem na... tako nešto, jer vi znate pešake... Oni ne umeju da budu gospoda... da skinu čizme... — Dobro, molim te, vide li nju? — prekide ga komandir.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ima tri ulaza: jedan na sredini, veliki, za kola, i po jedan manji, sa svake strane, za pešake. Kapija kije samo kapija: to je tvrđavica, sa okovanim dverima, sa podrumima i lagumima u kojima borave turske straže,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Kako ne! — Tada smo jedva stizali pešake, mi artiljerci. Željno sve živo da ponova vidi Beograd posle petnaest dana njegovog ropstva.
I tako idući pregazio sam strahovito brzu reku Šiju, koja me htede odneti, pa sam, zatim, stigao pešake. Jest. Ja priznajem da nisam tada radio kako treba da radi valjan starešina.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake vratismo. »A de! a bre!
Čim odstupi baterija, naše pešake nisi više mogao ničim zadržati. Oni se rasuše kosama. Mi konjanici htedocmo ce vratiti drumom, ali kad opazismo u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda opauči naša. Lom se napravi. Od komandanta ni traga, ni glasa. — Ali kako se sa tim mire pešaci? — Za pešake je glavno da ja pucam. Da mogu, terali bi oni mene i dan i noć, jer su tada jedino mirni.
U mojoj zemunici ima jedan, koga ja hranim. Neki put mi u tome i vreme prođe. Sustigosmo neke pešake koji su se vraćali sa bolovanja. Lica im usahla, a kosa proređena. — Kako je, vojnici? — zapita komandir. — Eto...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake. Jurili smo putićem jedan za drugim, i uletesmo u selo, u koje su zamicale i baterije...
U dva maha su Nemci isterivali artiljerijom naše pešake iz rovova, i dva puta su naši na juriš osvajali svoje rovove. Ceo dan su prolazili ranjenici, pa me baš pita narednik
Dohvatim slušalicu i zatražim odobrenje od komandanta diviziona za paljbu, kako bih zaštitio naše pešake. Ali komandant mi reče kako su iz divizije naredili da se ne sme opaliti nijedan metak bez odobrenja divizije.
Niko ne sme da izgubi vezu sa svojom jedinicom, jer gde bi je našao po mračnoj i pustoj noći. Ali pešake sustižemo sve češće, preopterećeni su isuviše. Izmučeni su, teško dišu i namršteno gledaju preda se.
Duž celoga puta sustižemo pešake. Neki sede i gledaju zamišljeno preda se. Drugi odmiču, nogu pred nogu, savijeni i premoreni, kao da vuku neki teret za
Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih. Komesari otišli u varoš da traže hleb.
Brza i duboka, prljava reka huči i valja neko drvlje i šljam. Prelaz je predviđen samo za pešake, i sada se dogovaramo, kako stoku da prevedemo.
Prišli smo uz obalu. Nagađamo na koju li će lađu nas odneti, pošto su pešake raznosili na dve lađe. Malo podalje ležala je na vodi još jedna siva i ogromna, sa dva odžaka, bezbroj prozora i više
Drugi, pod komandom svojih oficira, ustremili su se na naše pešake i sa isukanim sabljama pokušali juriš. Ali pešaci ih skoliše sa svih strana sipajući na njih ubistvenu vatru.
Tu mi Đaja ispriča da su pukovnik Pejović, potpukovnik Blagojević i on bili oni oficiri koji su poveli pešake u napad i odrobili bateriju.
I gotovo zaustih... Slučajno sam opazio na ivici jaruge pešake, kako su prilegli i pucaju. Oni ginu, da bi se spasli topovi, a mi da bežimo!... Nikada. — Razvaljujte ovaj bedem!
A onaj pusti kamen usijao se i telo kao da sagoreva. Žeđ podavi ljude. Gledam neke pešake, koje je komandir uputio iz stroja da traže vodu, pošto su tamo počeli umirati od žeđi.