Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Opet zastadosmo, jer se isprečili neki konjovoci koji sprovode pešačku municiju. Viče komandir da se sklone, i grešne komordžije pritisle konjiće iz sve snage uz vrzinu, da ih ne zakače
— Ovo baš krklja — veli Aleksandar, slušajući brzu pešačku paljbu. Ali tada ugleda komandira koji se u galopu vraćao, i okrete se bateriji: — Na svoja mesta!
Uz neku kosu ugledamo naša prednja pešačka odeljenja kako osmatraju, pa onda obazrivo kreću... Ili zmijastu pešačku kolonu dvojnih redova, kako se provlači pored neke vrzine.
Išli smo prvo drumom, zatim pređosmo reku, pa običnim seoskim putem uzbrdo. Tada začusmo pred nama brzu pešačku paljbu. Rekoh komandiru da to sigurno pešaci vrše juriš. Jezivo odjekuju pucnji u mračnoj noći.
Kretoh sa jednim ordonansom. Iziđosmo na glavni put i produžismo kasom, nadajući se da ćemo stići neku pozadnju pešačku jedinicu. Ali naskoro pred nama se ukaza selo, te pođosmo hodom. Vidimo da se u selu odigrava nešto neobično.
Kao velim, ako može da podnese i za nas, iako ja tu pešačku „robu“ ne cenim mnogo. Kada sam se vratio sa učenja, predam vozare njemu — pokaza na mene — da on isteruje konjima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Plašio sam se da ne dobijem tamo malarični napad. Šta da radim. Čini mi se, lakše bih se osećao da idem u neku pešačku jedinicu, sa čijim sam radom već upoznat.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Da vidim još i to! — Onda zastade, i kao da govori sa sobom: A posle ćemo pešačku kartu pa kući. Znači, ipak, on još čeka. I to odlučnu bitku u kojoj može i život izgubiti.
A odmah zatim komandovaše „mirno“ i „na parove razbrojs!“ Pošto artiljerci nisu imali ni topova, ni konja, izvodili su pešačku obuku i maršovanje. Po celo prepodne razlegale se komande: „U dvojne redove, nadesno!“ i „Nalee-vo u front!
pogođenim konjima, a neki sami, dok su konji bez jahača, u besnom trku, bežali na sve strane i ginuli, natrčavajući na pešačku vatru.