Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita Pupavac. — Ostavite vi to meni. Ja imam jednog poznatog zlatara u Pešti, pa ću vam ja to nabaviti i izabrati, em jevtino, em lepo, što baš vredi da se ne postidite.
Odneo Pupavcu i pokazao mu da vidi kako se »u Pešti fino izrađuje« nakit. Pupavac samo reče: »Vrlo fino!« i upita advokata šta košta? — »25 dukata« odgovori mu on.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu trgovačkih kalfa, „Belu lađu” u Pešti, i onde koje doba romantično proveo; žao mu je što ne može koje vreme kao kalfa u Šapcu i u Beogradu provesti.
— Gospodar otac, kao što sam čuo, u Pešti je na vašaru? — Jest, i tek do pet dana će doći. Evo i frajla-Mileve, obučena što može biti.
No, preko prijatelja Rogozićevih u Pešti dobije dozvolu, položi ispite, pa se sa advokatskom diplomom vrati kući. od starog jurata posta mlad advokat.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece!
— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece!
— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece! — Do viđenja na onom svetu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prašte pištolji. Stigle su pohvale za juriše na prošlogodišnjim manevrima, pa su se popeli Pešti na glavu. A ni mitropolit nije izostao. Prošao je i mitropolit Pavao. I on je sa Budimcima igrao i pevao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osećali su kao da ih više cene i poštuju ne samo izvan granica habzburške monarhije, nego i u samom Beču i u Budim-Pešti, kada se predstave kao Talijani.
premeštena u Sombor, gde je i sada. Godine 1825. je nekoliko srpskih trgovaca u Budim-Pešti osnovalo književno društvo Maticu srpsku. Ona je uskoro zatim premeštena u Novi Sad.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad će Šamika postati u Pešti „jurat” askultant kod najvišeg suda; to je već nad juristom, a jurista je već mnogo. Tu je Šamika proveo godinu dana u
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo? ZELENIĆKA (smeši se): Jošte nije, nego samo bukti; no njegov dim osećaju Madžari čak u Buda-Pešti. LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna! Ovaj izražaj zaslužuje da dođe u novine. GAVRILOVIĆ: Šta znači to, gospodine Lepršiću?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
smertnыωhъ, i to »prečiščeno« »sъ dalmatinskagω яzыka na Slaveno-Serbskій«, — kao što je Ivan Ambrozović, 1808, u Pešti izdao »ilirski« »prevod« Pričta Jovana Muškatirovića. Vuk Karadžić je 1817.
Iduće, 1784, opet u Lajpcigu izdao je dva dela: Sovъti zdravago razuma, od koga je drugo izdanje izišlo u Pešti 1806, i prevod s nemačkog Slovo poučitelno Gospodina Georgïa Ioakima Colikofera, pri Reformatovъ obщestvu, nemeckago
JOVAN MUŠKATIROVIĆ Rođen u Senti, u Bačkoj, oko 1743. godine, Muškatirović je svršio prava u Pešti i postao senator peštanske opštine 1778. godine.
Vrlo uvažavan i kao pravnik i kao pisac i kao čovek, umro je u Pešti 14. jula 1809. u svom književnom radu Muškatirović ide za stopama svoga učitelja i prijatelja Dositeja Obradovića.
još za života piščeva imala je dva izdanja; nju je »sa serbskoga jezika na ilirički« »preveo« Ivan Ambrozović i izdao u Pešti 1808.
u Ugarskoj, on je napisao jedan istorijski spis na latinskom, koji se i danas čuva u Mađarskom narodnom muzeju u Pešti.
u selu Keru, u Bačkoj, učio je »slovenske« škole u Novom Sadu i Segedinu, a latinski i nemački jezik u Pešti i Budimu. 1780. bio je na učiteljskom kursu kod školskog nadzornika Stefana Vujanovskog. 1782.
Napustivši selo, otisne se u svet. U Segedinu i Budimu je svršio gimnaziju, u Pešti je slušao filozofske nauke, u Beču prava. Kao svršeni filozof i pravnik živeo je u Beču. 1790.
Ugledajući se na Mađarsku akademiju, koju su mađarski rodoljubi osnovali 1825. u Pešti, srpski rodoljubi, nekoliko imućnih trgovaca i književnik Jovan Hadžić, takođe u Pešti, 1826.
u Pešti, srpski rodoljubi, nekoliko imućnih trgovaca i književnik Jovan Hadžić, takođe u Pešti, 1826. godine, osnovali su Maticu srpsku.
rasturilo. Bolje sreće nije bilo novo Srbsko književno društvo, koje je 1833. stvorio u Pešti Josif Milovuk, sa ciljem »pisati i izdavati ona dela koja bi našem knjižestvu česti i polze prineti mogla«.
Prva takva predstava bila je 1813. u Pešti, kada je Joakim Vujić sa diletantima igrao svoj prevod Kreštalice od Kocebua.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u Zemunu, u Pešti, ili u Beču na vospitaniju. Da se čudiš, majka, kako su slobodne.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dođe on jedanput tako u seljačkom perju u neku strašno otmenu kafanu u Pešti: jedva ga puste unutra zbog blatnjavih čizama! Sedne lepo, momak Dunđerski, i naruči pivčugu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nisam još očekivao vojničku pobunu, mislio sam da će početi, kao u Pešti, u radništvu. Preda mnom, jednog majora silom skidaju.
Ako pokušam da pređem granicu, kod Segedina, uhapsiće me. Ja onda pitam železničare kako je u Pešti. Vele, teško je. Mnogo je sirotinje. Nisu još pali tako nisko kao Bečlije, ali ima mnogo bede.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dva dana su ostali u razgovoru i postali prijatelji. Iduće jeseni on nije gonio svinje po šumama ka dunavu i Pešti. Počeo je novine i knjige da čita, drži govore seljacima, grdi činovnike, psuje ministre, viče i traži pravdu i slobodu
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
nemarno, rekao Karađorđu kako je pripremio novac da se u Beogradu podigne kakva dobra škola, po ugledu na one po Pešti i Beču. I, dabome, neka knjižara: zašto da i Zemun ima ono što Beograd nema?
Bilo ih je ne samo u Bukureštu nego i u Pešti i Beču, i u Vidinu; ne samo u AustroUgarskoj nego i u Italiji i Francuskoj, i u Turskoj.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ime Huverovo slavi se danas i u Beču, i u Pešti kao i u Belgiji. Zemlja, koja je ogrezla u materijalizmu, nije u stanju da razvije onaj duh koji je Amerika pokazala za
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Venac će ovaj podarit’... kome? Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885. SPRAM MESECA U Pešti sam. Noć je tiha, Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na pijaci lepoj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Objavljena u Davidovićevu Zabavniku 1819, 204—5; potpis je onde: V. u P. 1718, što svakako treba da znači: Vitković u Pešti, a godina je pogrešna, m. 1817.
241). Pesma je prvi put štampana u Letopisu Matice srpske 1842, knj. 56, str. 47—62, sa oznakom da je napisana u Pešti, avgusta 1841; preštampana je u zbirci Bosilje, Budim, 1843, 103—24, odakle je uzet tekst za ovu knjigu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Glavni književni centar nalazio se u Pešti, u kojoj je osnovao prvo naučno društvo Matica srpska, pokrenut časopis "Srpski letopis" (1825), koji pod imenom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pet meseci iza toga, ja se nađoh u Pešti. Zauzimanje mojih prijatelja, moga dragog profesora Čubera i moćna reč mađarskog ministra-pretsednika, grofa Tise,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Završio je prava i filozofiju, radio kao pisar, učitelj srpske škole u Pešti, prevodilac. Napisao je satirični roman Epitafijum i smatra se zasnivačem srpske prozodije, a „Opit nastavljenja k
Jovan Subotić (1817–1886), pesnik i političar, rođen je u Dubanovcu, umro u Zemunu. Završio je prava u Pešti, doktorirao filozofiju i pravne nauke.
Završio je prava u Pešti, doktorirao filozofiju i pravne nauke. Bio je advokat u Pešti, urednik Letopisa Matice srpske, cenzor srpskih i rumunskih knjiga, književni kritičar, antologičar, sastavljač udžbenika,
Jakšić (1832–1878), poznati srpski pesnik, slikar i boem, rođen je u Srpskoj Crnji, učio je slikarstvo u Temišvaru, Pešti (napušta studije zbog revolucije 1848), Bečkereku (kod slikara Konstantina Danila), na studijama u Beču upoznaje se sa
veka, rođen je u Baji, a živeo u Somboru. U detinjstvu napušta bogosloviju u Sremskim Karlovcima i upisuje prava u Pešti. Bio je član Preodnice i pitomac Tekelijanuma, zatim sudski beležnik u Baji.
Stevan V. Popović (Čika Steva) (1845–1918), rodom iz Starog Bečeja, školovao se u Sremskim Karlovcima i Pešti. Bio je pitomac i kasnije upravnik Tekelijanuma, upravitelj srpske škole u Budimu, kao i nadzornik Bačko-budimske
U Pešti je, između ostalog, objavio delo Škola i život, uređivao pedagoški list Srpska narodna škola (1870–72) i Radovan (1876.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Seka je sad jedino dete u kući, jer je Rista već treća godina u Pešti, u školi za mašinske bravare i fabričku praksu.
” Rista majstor Kostin, naočit, uljudan, upotrebljiv na najsloženijem poslu, ostade u Pešti u fabrici niklanih predmeta.
Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara! Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi.
Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na gospojicu Julicu, koju ona zbog toga mnogo voli.