Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Izvolite!“ „Po kojoj ceni prodajete vaše prepise?“ „Po utvrđenoj ceni: Mardohaj nam plaća dvadeset piastera po tabaku“. „Toliko? - Pa to je vrlo malo!“ „Pa i nije.
- Nije koštao četiristo forinta. - Pričajte vi to kome drugom!“ „Pa Gerardo mi reče da mu plaćate samo dvadeset piastera po tabaku“. „Dvadeset piastera? - Pravedni bože! - Ve ste Gerarda rđavo razumeli“.
- Pričajte vi to kome drugom!“ „Pa Gerardo mi reče da mu plaćate samo dvadeset piastera po tabaku“. „Dvadeset piastera? - Pravedni bože! - Ve ste Gerarda rđavo razumeli“. „Dobro sam ga razumeo“: „Onda se on rđavo izrazio.
- Pravedni bože! - Ve ste Gerarda rđavo razumeli“. „Dobro sam ga razumeo“: „Onda se on rđavo izrazio. Dvadeset piastera po tabaku? - Kud je zabrazdio!“ Mardohaj poče da se šeta po sobi mlatarajući rukama, obliven znojem.
„Platio unapred, zvečećim parama! I mnogo više no dvadeset piastera. Ta imao sam i svojih izdataka, gubitaka na kamatama, posrednika i rizika.
Recimo četrdeset piastera po tabaku“. „Recimo, bolje pedeset“. „Pa dobro. Što god postignemo preko toga, podelićemo između sebe na ravne