Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Majka, kaže ti Pijada zbogom. STANIJA: Zbogom, kjerko, ja bogme ne čujem dobro. LjUBA (Pijadi): Vidiš da se ne srdi. (Odlaze.) STANIJA (sama, krsti se): Budi bog s nama, u Beogradu nije čisto! Kakav je ovo pokor?
LjUBA: Pa šta kaže bába? STANIJA: Oće da te da, da ne šuruješ sa š njim. LjUBA (vesela): Ju! Idem odma da javim Pijadi. STANIJA: Kako bi devojka isprošena išla po sokaku? LjUBA: Pa to je ništa. STANIJA: Kuku, ništa?
Skini vikler, pak ću ti kazati. (Pijada skine, pa ga metne na krevet.) STANIJA (Pijadi): A što si ti, kjerko, zamočila ruke u kreč. PIJADA: U kakav krec? STANIJA: Ete ti ruke sve bojadisane.
Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi. LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti! — Znaš šta sam ti htela kazati? PIJADA: Sta? LjUBA: Udajem se. PIJADA: E, vraga! Za koga?