Upotreba reči pije u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ona suva lubanja samo, iz koje naučnička aristokracija vino pije, to zaboravlja, to ne zna i ne oseća... U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi

“ Čiča Marko je razumevao nešto nemački, pa mu odgovori: „Gospodine, Obrad ne pije!...“ Doktor ga ljutito prekide: „Štile!... Svi Raci buđet pijanice!...

U njegovoj kući je bilijar, kupatilo; tamo natrag čitav park; za njegovom sovrom se pije šampanjer, malaga i tokaj; na njegovoj gospođi je svila i brilijant; njegovi su svakidašnji gosti velika madžarska, nemačka

A sad?... Snaga mu se slomila, od veselog mladića postade trošan starac, po licu puno bora, oči mutne, bez svetlosti; pije pokatkad po svu dragu noć, a ne ume da se nasmeje; pevati je i zaboravio, a najlepše je gudio u celoj okolini...

A od svoje dedovine prodaje parče po parče; kad jedno propije, prodaje drugo da opet pije... Ljudi koji su ga poznavali pitaju ga zašto tako čini, a on samo slegne ramenima pa ćuti.

to doba retko da je odlazio kući, po vas dan luta po planinama ili se šunja oko manastira, nekada, opet, po tri dana pije u manastirskoj mehani; ljudi su ga već naučili, pa ga niko ni za šta ne pita. Ako ga što zapitaju, on samo ćuti.

Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!... Arhimandrit, kao čovek, svetovao ga da ne pije nego da čuva kuću i ženu, veli: „Zar ja da je hranim?...

Obradović, Dositej - BASNE

Što slepo ne čini sujevjerije? Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto? Beda ga znala.

” Pak ovom „O, da mi je!” nejma ni kraja ni konca; podobno je vrućičini u kojej koliko više ko pije, toliko mu se većma raspaljuje žeđa. Pošteno steći i pametno uživati, sebi i drugima dobro tvoriti, ovoje dobrodjetelj.

Bog i sveci za novce čudesa čine! Što ću na drugi svet, gdi niti se jede ni pije? I tako odveć slastima predat čovek rad bi kao Metusal živiti, samo da se više nasladi.

Evo primer: otrov je zao po sebi, a vino je dobro, no može biti zlo kad se preko mere pije. Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja

popeti Olimp, usvetle dvorove cara Jupitera uljesti, i |za trapezu, gdi se ciparski nektar i malvazijska amvrosija pije, sesti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši! Da ga pije, povratilo bi i more! E ako smo s ovim u proševine išli, lepe smo neveste dovodili u dvore!

Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku!

svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.

Dok se on greje, dok jede i pije, i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.” Ja sam slušao moga oca, i sećao sam se celog života sviju njegovi̓ soveta, i bio sam spokojan, zadovoljan i srećan.

Jevtimije [Ivanović], ondašnji prota zemunski bio samovidec, koji bi može biti i bolje kazao. Odemo u sobu gdi se kafa pije. Studenički arhimandrit Melentije [Nikšić], stari Vasilije [Radosavljević] i Samuil.

Aleksi i kaže mu: da je prešao preko Ljiga nekakav Petar Mutnjanin sa 20-30 momaka i po bogovađskoj nuriji badjava jede, pije, i zamoli ga da on tamo ode, koje radi Mutnjanina, koje radi i drugi̓ seoski̓ poslova.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan.

Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje Napija se u zdravlje gospode i onoga ko izmisli gospodu;

Sutradan poranio gazda Milun, pa sedi na doksatu pred svojom kućom, a kuća mu je od najuglednijih u svem selu. Pije kafu, puši na dug čibuk i viče nešto na čeljad.

— Kako neću, brate! — okrete. se Milun njemu. — Sve ti to ide naopako; sve se radi kao od bede. Ovo se ne zna ni ko pije ni ko plaća. — Piješ, eto ti! — reče mu Vidak ispevši se gore na doksat i pokazavši rukom na kafu pred Milunom.

za divno čudo — pop Vujica nekako uvek zateče učitelja Grujicu ili za ručkom ili za večerom, ili ako ne to, a ono da pije kafu, vino, ili... štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!

Sutradan — čisto vreme, bože, milina ti pogledati! Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju baštu. Vidi, gdešto mu grad juče izrešetao kupus i ostalo povreće — ali tek nije mnogo štete.

Pop Vujica se upita lepo s učiteljem, reče mu? »Na zdravlje kava«, koju u taj mah beše tek uzeo da pije, pa stade zagledati jeinu, i pošto je dobro razgleda, reče: — E, učitelju, baš si je lepo ispunio, što se tiče!

I opet je veselje kod kuće Purkove. Sleglo se sve Zarožje na svadbu. Tu ti se peva, igra, pije, meću puške. Podne već uveliko prevalilo. Kad opet neko zovnu ozgo s Golog brda: — O, Purko!... O, Purko!

— količina lana, kudelje, pamuka ili vune koja se meće na preslicu da se oprede polić — staklena posuda iz koje se pije rakija (1 dl) polokanica — mera ze tačnost (polovina oke, 640 g) ponajlak — (najlakši), lagano, polako, komotno pop

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Ko, zar ja? — upita Lazar i nasmeja se. Marinko upilji u njega. — A... ne varaj, sinak!... Ti, jest... Da pije koja curica zamakla za oko?... — Jok! — reče Lazar i poče kriti oči. — Ha!... ha!... ha!... Znam!... Jelica Miloševa!

Ali junak nije baba!... Neka baba jauče, a junak neka pije, peva, bije i pogine!... — Haj! Haj!... — razlegalo se dubravom. 12. 1813. GODINA Tako su im prolazili dani.

drške na ralici, plugu, kosi ručanica — doba ručka, podne sampas — bezbrižno satljik — staklena bočica iz koje se pije rakija sevap — dobro delo, nagrada za dobro delo serbez — slobodno, bezbrižno silaj (silav) — pojas za oružje

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Čovek je, u neku ruku, to se vidi — kako da kažem? — izgubio nogu, ide na štaci!Sad njemu treba da jede, da pije. Hoće, bogme, i lulu duvana... Čovek je...

Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago. Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije. Čisto dijete došlo van sebe; nekaka mu vatra podišla obraščiće, i kad što progovori, to je kao u nekakom zanosu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.

). Sve je tu mirno, fino i pulgerski, a i kako bi drukčije bilo kad tu niko i ne pije iz bokala ili holbe, nego iz onog gedžavog i žebračkog satljika.

I ja nikad nisam bio u bogosloviji; nisam je učio! ’Ajde, boga ti, Sido, govoriš k’o, k’o... Pije taj, bojim se, k’o smuk, baš zato što je suv; to ti ja samo kažem. — E, dabome, — brani ga gđa Sida i ne dâ na nj.

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni. »Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«. Kad al’ jest, vraga, čašica!

Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino. Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.

Ta bi vam zaboravila i da jede i da pije kad nađe kakvu takvu knjigu. — E, vi, mamâ uvek preuveličavate! — brani se Melanija.

I pozdrav’te moju slatku nánu: Da ne pije Tisu vodu ’ladnu, Popiće mi moje oči čarne! I pozdrav’te moga milog diku: Da ne brodi Tisom vodom ’ladnom, Polomiće

Gospodin hirurg ide posle podne u kasinu, tamo igra šaha, ili pije punč i čita novine, zna kako će ovaj car onoga fino prevariti i razgovarati se o tome, a kad jede grožđe, a on ga

— ’Ajde daj mu i rakije — veli domaćin. Doneli mu i rakije. Pije Nića rakije, pa se prihvata jela i nudi domaćina. — Ovo mi je po treći put što večeram večeras!

Tàki potera pored nji’! A vešt je, obešenjak, da izvrne tuđa kola samo dok zapne levčom o levču!... I posle, ’oće da pije... i da se tuče usput. Čim je malo đornut, a on ’oće da peva.

Trezan, i bože pomozi; al’ kad je pijan, niko s njim ne može da izađe na kraj. I pije, i bije se, i kupuje konje usput i plaća i pije aldumaš; on vas poveze, a neki deseti vas doveze, nikad ne znate ko će

I pije, i bije se, i kupuje konje usput i plaća i pije aldumaš; on vas poveze, a neki deseti vas doveze, nikad ne znate ko će vas dovesti kad vas on poveze.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da

Žene se sete. I zovu ga, daju mu. On pije sve: čas vino, čas rakiju — i to odjednom, naiskap. I tako, jednako stideći se, željno zaobilazeći oko grobova za čas

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da li rado i mnogo pije. Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti!

jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da li rado i mnogo pije. Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti! Čika-Gavra nije na to pazio, nije ga trebalo nutkati.

Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva. Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je

I Čekmedžijić, malo pomalo, većma pristaje uz obojicu, pa s njima pije. Vidi Glediću iz očiju da ni najmanje ne zamera, ma koliko pio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ostavi se, vele, jedna pregršt duvana u čuturici da prenoći pa se sutradan po malo pije i od toga čovek požuti kao limun.

Afrika

Naučio je da nosi kask, batinu, platnene cipele, da pije vruće pivo i filtrovanu vodu koja se oseća na zemljane krčage.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Rakolji se samo svojim pilićima, koje hrani. Šta ima da priča da ćemo se seliti? U poslednje vreme niti jede, niti pije. Nije šala svoj dom rasprodati, napustiti, ni za polovinu cene. „A zna da mi, Isakoviči, nigde nismo bili srećni.

Vidiš da je anđeosko srce u tvoje Šokice. Što da me gleda ovakvog?“ Đurđe ga je, međutim, nudio, neprekidno, da pije: „Pij, dugo je do skele! Propašćeš! Osvetiću se ja! Pamtiće kirasiri kad su te vodili u arište!

Zar ne bi, i da krene sam u Rosiju, imao da gleda, kad jede i pije, tamo, kako ga prekorno gledaju šest pari dečijih, tužnih, očiju. Dece koju je ostavio.

Zatim baba Goša kutlačom nali iz bakrača, vruće, medene rakije, pa turi u čašu još meda i dade ujni da pije. A i njemu dade. Ali on ni da okusi nije hteo!

Isakovič je imao gadan običaj, da se smeje, pre no što u krv zagazi, kao da će da pije vino. Garsuli mu onda dobaci da je, da celiva njegovu ruku, i taj Janko dolazio. – Čisto sumnja! – Pavle na to.

Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom. Pop se onda zagleda nekud u daljinu i prestade da pije. Smert, kaže, kao materina ruka, uspavaće i grešnika i bludnika i ubicu. Kapetan njega uzalud plaši, ako ga plaši.

Pavle je ručavao sa svog, turskog, vojenog, tanjira, a nije pivo pio. To, da taj stasiti, lepi, oficir, ne pije pivo, nego prilazi, svako podne, buretu, koje je, kao na nekom jarmu, na nogarima, nasred kujne visilo, i okapalo, pa

pivo, nego prilazi, svako podne, buretu, koje je, kao na nekom jarmu, na nogarima, nasred kujne visilo, i okapalo, pa pije vodu, to je Ruča, svaki put ponova, uveseljavalo i začudilo.

Dok oko njega cela ona, racka, varoš, u Budimu, ispod Trandafilove bašte, igra, pije, peva. Primili su porcione novce za celu godinu. Prozori na kućama trepere u mraku. Prašte pištolji.

Osim, kad ga obuzme onaj njegov bes, kad nikom ništa ne prašta. Rešio se da se pokori Višnjevskom, i da pije, ali je, u isti mah – iako se i on smeškao – cenio, i birao mesto, gde će, Višnjevskog, ako zatreba, munjevito, zgrabiti

Kao rosijski oficir, bivši Srbin, pije ga, kad nazdravlja carici, imperatrici Elisaveti. Fratri su ga, kaže, u Tokaju, naučili, šta je vino.

Mogao je da ne jede, da ne pije, danima, ali da tiho zvižduka samom sebi, i da se, sa osmehom, po kom su ga ljudi pamtili, kreće po kući, i štali.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Drveni, vrlo prost sud iz koga se pije vino zove se bugarska kopanja. Ime Bugarin je, dakle, imalo istu sudbinu kao i ime Vlah posle slovenske najezde na

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

POČEO JE DA PIJE VINjAK I SODICU’ DA SE SNALAZI I PRODEVA, JER JE IMAO VELIKU PORODICU KOJU JE MORAO DA HRANI I ODEVA.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

čovek ni pre nego što je, okliznuvši se sa trećeg sprata građevine u Ruzveltovoj ulici, povredio glavu i počeo da pije, ali Stanika je za mnoge govorila da nisu bili nikakvi ljudi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Vidiš sad kako je dobra cena u Đuru i Požunu. Ne bi zgoreg bilo dve-tri lađe odneti. — Neću, vino se pije i uvek ga je manje, teško se pazi na njega.

Naprotiv, kad je video da kogod bajagi neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili već jesu.

— Ni knez Sapijeha ne pije boljeg od ovog, — reče oduševljeno armicijaš i, pokraj sve svoje zvanične dužnosti, naspe sam sebi iz čuture, i po drugi

Čamča unese „provijant” i jedno polovače. Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao. Čamča mu pripoveda šta im se dogodilo u čardi.

Šljahtec košta rakiju, dopada mu se, pije, uzme koji zalogaj, pa opet pije. Posle toga opet proba „auspruh”. I to mu se dopada, pije.

Šljahtec košta rakiju, dopada mu se, pije, uzme koji zalogaj, pa opet pije. Posle toga opet proba „auspruh”. I to mu se dopada, pije.

Posle toga opet proba „auspruh”. I to mu se dopada, pije. Nije mu do reda, je li rakija za vinom, ili vino za rakijom, samo kad je dobro.

Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa ide u birtiju da pije. I on i konj oznojeni, jako je morao juriti. Pera meri konja; lep konj.

Bogat spahiluk, imućni činovnici. — Sala je obična birtija gde se pije i težaci nedeljom igraju; sad je za bal udešena. Mala sala.

O odmoru, opet, sedi gospodar Sofra do Polačeka, i to u čelu, jer je Polačekov gost. Dozovu i bandu; tu Polaček pije u zdravlje gospodara Sofre, pa da udariti „tuš”, a gospodar Sofra opet u zdravlje gospodara Polačeka.

— Već je bio jedan nobl, sad ide purgerbal. Znate zašto? Od noblbala nemam nikakve hasne. Tu se slabo pije, a od lemonade, punša i poslastice nema hasne, nego od purgerbala.

Ištu jesti, piti; sve se služi. Tu posle vidi čovek svakojakih figura, prava menažerija. Posle večere pije se kafa, pa opet vino.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog. Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen.

lek zejtin sa kuvanim šećerom i da u Beogradu, preko, ima jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne može biti ni govora.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

guvna, ali od onog stožera, koji je tu samonikao, pa je za stožer upotrebljen, pa to što ostruže da potopi u vodu i da pije, pa će roditi“.

¹² Kod banatskih Hera veruje se da nerotkinja „treba da pije vodu, iz novoiskopanog bunara“, tj. kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece,

kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a želi ih, da pije prvu vodu“.¹³ U nekim receptima za plodnost naglašava se zajednička uloga muža i žene u spravljanju lekovite mešavine

U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po jadnu vinsku čašu, i misli da će imati djece“.

¹⁵ U Boljevcu veruju da će žena zatrudneti ako pije vodu sa vodeničnog točka u kojoj su trave oman, raskovnik, račan.

“, pa će onda lako decu rađati. U istom kraju zabeleženi su mnogi obredi u kojima trudnica pije vodu u kojoj su potopljene različite biljke kao što su bosiljak (ukraden iz crkve ka Krstovdan), koren od tikve, bulka,

“ Porodilja, sa istim ciljem, često pije nenačetu vodu iz muževljeve obuće ili iz njegovih čakšira.¹⁶ U Kragujevačkoj Jasenici, da bi se olakšao porođaj, „spušta

¹⁶ U Kragujevačkoj Jasenici, da bi se olakšao porođaj, „spušta se voda niz motovilo i daje porodilji da pije“. Budući da već trudnicu, kasnije porodilju, napadaju porođajni demoni i otežavaju joj porođaj, postoji skup običaja

mrtvaca, požar, zmiju itd.), dodiruje, jede („načetu“, ljutu i sl. hranu), pije (određenu vodu), da ne sme slobodno da se kreće, kupa itd.

Dalje, ona ne sme raskopati gnezdo, jer će joj dete puziti; ne sme da pije vodu kroz prozor, jer će dete biti razroko.

⁴ Od ove „vodice“ porodilja svaki dan pomalo pije („da bi joj mleko u sisama nadošlo“), njome se dete i porodilja prskaju i od nje se stavlja pomalo detetu u vodu za kupanje

Kum u nekim krajevima donosi svoj prilog ručku: pogaču, pečenog šarana u tepsiji ili pečeno pile. Za vreme ručka pije se u zdravlje deteta, a kum i ostale zvanice blagosiljaju dete.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred »Moskvom« i pije pivo, a možda je u kiosku sa novinama; kupujem dve i po kile novina — nema je ni tamo.

Neke su poverovale, neke nisu. U osamnaestoj, počeo je da pije i da puši ne bi li izgledao stariji. Osećajnije devojke, naime, ludovale su u to vreme za preplanulim, razočaranim

Baš kao ni iz ubrzanog u devstnaest i pedeset dva. Nikada nikoga. Samo slike. Na stanici ga već poznaju. Pije sa milicijom pivo. Sačekuje zemljake. Zovu ga »naš čovek u Beogradu«. Razvodi ih po gradu. Svršava im poslove.

—Kakav vazduh! — uzdahnu Pop paleći cigaretu. —Može da se pije... —reče Čile.— Ali posle, kad siđeš dole, potpuno si neotporan na razne klice. Najbolje je i ne voditi ih nigde.

Neka. I dok pije hladnu rakiju s domaćinom, čovek primećuje da se po nekom prećutnom dogovoru poslovi oko ručka uigrano raspoređuju;

Sedeo je potpuno sam, okružen neprobojnim oreolom svoga mita. Po varoši se pričalo da pije samo hladnu lozovaču. Orlovskog držanja, visok i još uspravan, mada je uveliko prevalio šezdesetu, šetao je senovitim

Kucnuo je flašom o flašu. Nina odloži nož i viljušku i obrisa usne krajičkom papirnate salvete. —Gospojca ne pije pivo? —Ne, hvala... — reče s uzdahom.

— Ne, hvala. Ne pijem. — Čokolad-liker? — Hvala. — Aero-konjak? Pelinkovac? Ili gospojca iz Beograda pije samo viski? Odakle je ono gospojca? — Iz Beograda. — Nije Beograd mali! Znam ja: tamo sam služio vojsku, na Banjici...

Matavulj, Simo - USKOK

Za sovrom tada napija svatovski stari svat starom svatu od doma. To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova. Četvrtu pije njeki od glavnijeh svatova, i onda iznosi domaćin marame i dijeli ih.

To je druga zdravica. Tek treća počinje vinom. Nju pije domaći stari svat u zdravlje svatova. Četvrtu pije njeki od glavnijeh svatova, i onda iznosi domaćin marame i dijeli ih. Zatijem se opet jede.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.

Radičević, Branko - PESME

čemera Laž ne vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu osvanak!

vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu krvcu pije, Krvcu pije, živo srce jede, Veće spava sladak, sladak sanak, Oh kaki će biti mu osvanak!

Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše, — E pa dotle, a kuda ću više.

Nemirna vrela žuboreći tek, Po šljuncima šarenim što se vije, Malene čele zukajući jek, Iz cveća štono meda slasti pije, — Sve to je lepo, no je lepše bilo, Kad moje oko nije suze lilo. (3—5.) (................................) 6.

Tuđin tile konje jaše, Tuđin njemu pušku meće, Tuđin britku sablju paše, Tuđin njemu žanje polje, Tuđin rujno vince pije, Bele ovce tuđin kolje, Tuđin, tuđin, njega nije, Jedva ga se kogod seća E takva je ljucka sreća! 24/10 49.

“ Pa u vino soke vrže. I on beše, uđe, sede, Već večeru zgodnu jede. Vino pije, i već popi, Napolju se nojca sklopi. Al' u izbi sveća gori, On sa dragom sedi, zbori.

Vode, vode!“ I po vodu ona ode. „Što bi, Bože ti sileni! Da l' od onog — kuku meni!“ Done vodu, a on pije, Oh, kako mu srce bije! I udri mu još na usta — Ao muko njena pusta. „Vode jošte, vode da'de!

O kako dolja lepo vrda! O kako laor miris krade! — Jer lipa dosta tog imade. Itd. u misli ide k Stražilovu, onde pije vode, bere cveće, etc., etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije se pivo i harmonika nagoni u kolo svakoga ko je sačuvao obadvije noge, a ovdje ...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se. Reci mi da me voliš, te da lakše spavam... da me ne pije svetlost mesečeva i blaga, tiha noć... Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo...

Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu. A kad je trezan, radi kao crv. Što god mu se naredi, on samo radi i ćuti.

na rakiju, kao da nas štede, jer znaju da nemamo, i zato su dolazili ujutru na rakiju, pošto se tada ne zaseda i ne pije tako mnogo. A mi ne bismo štedili.

Eno: Jovan Palamar zaseo nasred kuće. Izbacio mangal i peć — vrućina mu, polomio sve čaše i privukao tendžeru i iz nje pije. Goste ne dočekuje stojeći, već oni moraju posle da se kradu i tako odu od njega.

Sâm. Bez igde ikoga. Samo pije i luta po mehanama, bijući Ciganke i druge mehanske žene. Primili ga u opštinu. Ni kmet, ni policija, nešto srednje.

on kao što treba, ne pokvari se, pronevaljali (a baš tada je bila počela mladež da se kvari, ide po mehanama, puši, pije), postupali su s njim kao da im nije ništa. Otac nikad s njim da je progovorio, sem kad bi imao šta da mu zapovedi.

— More, pij! — I silom mu Ariton metnu grlić u usta. Mita poče da pije, guta. Grlo mu je pucalo. — Oh! — odahnu. Rakija ga zagreja, osnaži.

Bila je i igra, čak i „šareno oro“ ... Samo što nije bilo večere, pa kao što je običaj da se posle cele noći sedi, pije, a sutra ispraća starojko, kum... već je samo bio ručak, a na njemu njena i njegova porodica.

Bio je prebacio ruku, zagrlio muža joj, svog zeta i govorio mu, pevajući i nudeći ga da pije: — Pij, Mito... znaš, brate... prva radost, pa sam ti...

Kostić, Laza - PESME

»Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja. »da Ti duša svirku pije, »svetlost da Ti lice mije »plamen da ti srce grije, »divotama žiće sladi, »a pobratim mesec mladi, »da te hladi!

što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! DIM Lulu pije Selim-paša, ljubi ćilibar, uza nj ljubi kaurkinju, svako po tipar.

„Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar. ,,Lele meni, žalosnici sad je baš odja'o!

slep, i tamnica mu celi beli svet, i tamnica mu ljubavni mu jad; al' tamnice bi sve te podnô rad, da nije jedne što mu pije krv: da nije narod Fulišćanom strv; tu tamnicu, taj okov da je strest, krivice svoje nemilosnu svest!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori:

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju, kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju, kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.

— E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci.

dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: — Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija, nego kad sam se s

Kad Bekri-Mujo dođe, car mu kaže kako je bolestan i oda šta, i zapita ga šta će sada činiti; a on mu odgovori opet da pije ono što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

STANIJA (gledi): Što je ovo? LjUBA: Kafa. STANIJA: Kako kafa? Žuta. LjUBA: S mlekom. STANIJA: Ko pije kafu s mlekom? Mleko se pije samo. VUČKO: I ja kažem. Ama gospoda... LjUBA (babi): Uzmi samo, da vidiš kako je dobro.

LjUBA: Kafa. STANIJA: Kako kafa? Žuta. LjUBA: S mlekom. STANIJA: Ko pije kafu s mlekom? Mleko se pije samo. VUČKO: I ja kažem. Ama gospoda... LjUBA (babi): Uzmi samo, da vidiš kako je dobro.

LjUBA: Zašto? To je dobro. Evo sa zemičkom. Umači samo. STANIJA: Kafa se ne jede, nego se pije. LjUBA (smeje se): Probaj samo. STANIJA: Ne mogu ti, kjerko. Nego daj mi kafu, ako oćeš.

5. VUČKO (donosi kafu), PREĐAŠNjE VUČKO: Evo kafa, ama za ćef. Oh, oh! Blago onom, ko će da gu pije. LjUBA: Odnesi majki. STANIJA (okreće se): Kjerko, ja bi ti sela. LjUBA: Pa ti sediš.

LjUBA: Ti podaj kafu, pa napolje. VUČKO: Jes’ ja, svrši gu, što imaš, pa napolje. A ko će da služi? (Da Staniji, ona pije.) Je l’ dobro, majka? STANIJA: Dobro je. VUČKO: Ama sam gu peko za jedan ćef. STANIJA (vrati mu šolju): fala, sinko!

LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš.

Kad sluga staklo razbije, gospodar mu kaže da je budala; a kad sluga u podrumu najbolje vino pije, onda kaže da je njegov gazda budala, i to je ono: u zajam se goveda ližu.

On se nije nikada opio, nije jelo povraćao, nije nepristojno govorio, ne pije rakiju, niti puši. Ali je glup. Kako glup, kad ume izabrati jelo, koje je za njega prijatno i voli piti bistru nego

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

izigravala glupaču i te fazone, da nisam kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete da znate!) — ali, šta sam ono htela da kažem?

Beograd je izmislio prepune kafane u podne, i to u radno vreme, kada ceo grad pije kofijanović u ogromnim količinama, liže sladoled i ogovara vladu kako ništa ne ume da organizuje kako valja, a Nemci

jedna Beograđankica, posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije kofijanović, njena deca moraju da počnu čitavu stvar izpočetka! Takva smo mi, oću da kažem, zemlja.

Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi o jednom izvoru iz koga je Knjaz Miloš voleo da pije vodu. Njemu dopada! Onda je jednoga dana, onako mamuran, upao unutra i udavio se.

Naklopimo se, dakle, na nju kao ribe parane, a posle prelazimo na „ružicu“, čak i bakuta, koja ne pije ništa drugo sem svoga obaveznog nitroglicerina kad je uvati srce.

U ukrštenim rečima obavezno pogađa najpre deo konjske opreme sa dva slova (am), pije isključivo konjak, a kad je pod gasom, peva „Četir konja debela prešla preko Begeja.. .

Kada je u varoši, obično u bifeu, „Kod konjanika“ i pije sok od šargarepe, jer boluje od konjuktivitisa! Srećan čovek!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Plitke rake. Truo mozak piju svrake. Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina.

ŽITOMISLIĆ Kukast oblak kraj Neretve krpi prsluk posle žetve. Krvopilac gde krv pije, igra rubac od mantije. Grabež-senke, pri fenjeru, večeraju greh-večeru. Vito pero od čempresa umiruje ruku besa.

pa da, sejo, gledamo kako prašte svjetlice oko vrućeg šporeta, gdje djevojče bolesno buncalicu mrmolji: Smuk mi pije očice, siđi, sveče, s ikone među moje koščice...

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti,

Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a

Evo na primer, oglasnog dela: NUDI SE DIREKTOR Poletan, spreman dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u

E, kad je tako, staviću tačku: prodajem Žuću, kupiću mačku! Drugar je maca, dušica prava, nek sa mnom jede, pije i spava, neka mi prede i čuva kuću. Brišem iz duše žderonju Žuću!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali. On ne zna za teški jad, I traži mirisno cveće — Tako i život mlad Veselo s

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj luci sedi i pije oči mu sive pitali ga da l 'je ubijen on reče bio je ubijen sad više nije Sinait u Gornjaku Kažem Velika je Sinajska

prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja i svaka je ličnost

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— veli kapetan Stanojčić. — A vidi ga sad — gurka me potporučnik Dragoslav. — Kad treba da se pije, on se busa u grudi i veli: „Ništa od vas, ostareli ste pre vremena“, a sad, on je starac, a mi mladići.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Da su deset pušaka naperene na nju, lakše bi joj bilo... šta je ovo... on pije krv očima!... I ona oseća kako joj se krv ledi, kameni pod tim strašnim samrtničkim pogledom.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Dobar veče, koledo! domaćine, koledo! Zatekosmo, gde večera, Na trpezi vino pije, Tvoj govedar kod goveda; Krave ti se istelile, Sve volove vitoroge; Kobile se iždrebile, Sve konjice putonoge;

I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90. Igrala je košutica, Baština joj je; Nevestica vino pije, Prilika joj je. 91.

Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka

Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje oči plave! 124. Karavan ide preko Romanije, Za karavanom Simo Sarajlija, A za

ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena! Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?

bolnika da lečim: Ja mu šaljem s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163.

s mora smokve da jede, A on neće s mora smokve da jede; Ja mu šaljem šećer-šerbe da pije, A on neće šećer-šerbe da pije — Već on oće s jedne ruke na drugu. 163.

196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Nosi opanke. Maše volujskom žilom. Prilazi, bez reči, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku žilu, pumpa, pije vodu iz ruke, umiva se, briše lice šajkačom. Odahne.) DROBAC: Vješo sam one leševe na Žitnoj pijaci.

(Prilazi koritu i nastavlja da pere veš) BLAGOJE: Biće da se to negde gladno napilo! SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo! GINA: Misliš da ja jesam?

BLAGOJE: Zašta je preklinješ? GINA: Ostavi malo tu flašu, neka se odmori! BLAGOJE: Ne pijem ja što mi se pije! GINA: Nego piješ zato što brineš za Sekulu! BLAGOJE: Da možda nećeš da kažeš da tražim izgovor?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Daleko je ono, daleko, što moje zdravlje pije. Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir.

Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818. Za studentesu, Idu Lotringer JUGOSLAVIJI Nijedna čaša što se pije, nijedna trobojka što se vije, naša nije. Zdravo da si mi Zagorče crni, lukavi, zloslutni, tvrdoglavi, ja te volim.

Zdravo, naše obesne žene! Istom su suzom, bolom i strašću košulje i svadbe nam izvezene. A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču.

“ – pitao sam ga. „Ne znam ni sam. Sâm sam. Ti znaš da sam se bio verio. Ona je otišla nekud. Možda pije dobijala moja pisma. Ko zna šta će i ona dočekati? Ne znam ni sam šta ću, možda ću dobiti mesto u nekoj banci.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

o srećnoj budućnosti mile im i napaćene Stradije; a kad noć padne, onda se priređuju sjajne i skupocene gozbe, gde se pije, peva i drže se rodoljubive zdravice.

Načelnik posle toga poćuta malo, pa dodade: — Što se mene tiče, ja ću piti pivo, jer moj gospodin ministar ne pije nikad vino i sodu. Najedanput se opozicija pokoleba i izjaviše svi da su za pivo (sem onoga što je glasao za melanž).

/. šaljem učtivo gospodinu ministru spisak najopasnijih ličnosti (tu je bio kao kolovođa onaj osobenjak što pije melanž, „cukervaser”, šta li beše, zatim ona trojica što su bili za kavu) i molim za naređenje šta dale da preduzmem u

Setim se jednog poznanika, Srbina, i mi ih imamo takvih dosta. Čovek dosta imućan, živi od prihoda; jede, pije, zadovoljan, i ne trpi nikog što radi, a on sâm ništa ne radi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam. — Anđa je prva, viknu neko iz pomrčine. — Anđa i nek pije, veli č'a Marko. I Anđa odnese pobedu. Natočiše joj čašu — đorovaču i podneše njih troje... Taki ti je kod nas adet.

!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije !

LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu. S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

E, vidiš, to sve mi poberemo svaki od svoje kuće, pa 'ajd u kafanu na onu prvu kafu što se izjutra pije. Tu dođe i poštar koji je već čitao novine, tu dođe i telegrafista koji priča da na desno uvo ume da čuje

SPIRINICA: Ovo su izbori! MLADEN (nastavlja): Pred kafanom kod „Ujedinjenja” svira muzika, toči se pivo, pije se... JEVREM: Jesu li to naši što piju? MLADEN: Naši. JEVREM (više sebi): Opet račun! MLADEN:...

Čuh, pa rekoh, 'ajde da svratim te da te obradujem. Mi, u ime božje, već pijemo na tvoj račun. JEVREM: Ko pije? GRAĐANIN: Građanstvo. JEVREM: Au! Ama, zar celo građanstvo? GRAĐANIN: E, odoh ja!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« i prolazi, radi svoj posao, a njega i ne poslužuje! On je istina redovan gost ove kafane, pije i nikad ne plaća; on samo pije, a drugi plaćaju.

On je istina redovan gost ove kafane, pije i nikad ne plaća; on samo pije, a drugi plaćaju. I svaki onaj koji ga je ma jednom samo počastio kafom ili rakijom, drži da ima pravo da se našali s

Tu Cigani, jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave. Tutnji zemlja, nebo se prolama oko ćir-Đorđeve mehane; sve vrišti i kikoće se.

— Što je pcetište, vidoste li ga! Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio...

Planu gazda Đorđe i razvika se, a drugi ga stišavaju. — Što mu dajete da pije, kad ga znate da je lud i da mu je sve ravno do Kosova! — veli jedan.

Igra traje jednako, ćir Đorđe je prati pažljivo. Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru. Ćata se elegantno ponaša.

Toliko je pojeo da je pred njim oglodanih kostiju kao pred kakvom trogloditskom pećinom. Pije i jede svet, a sve na Sretin račun.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Svud lepše sunce grije, U svim drugim kućama bolje se živeti može. Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije. Život Krste Pepe zato je prepun bola...

da primi, Od suviška ljubavi te lude Bude mleka za decu i ljude — To što tele posisalo nije Čovečanstvo za doručak pije. Često biva — od ljubavi čiste I neznani da se okoriste; Pošto toliko voli tele, krava Belom kafom planetu čašćava!

vaga — Ko čovek kad ga izda snaga, Ko čovek koji ćutke strada — Čami, zgrbljena — putnik s rancem Koji je zastao da pije vode... Uvezaše je teškim lancem, Prikovaše crnim katancem: Da je ne ukradu, il da ne ode...

Hteo ne hteo, putnik mora Da klekne, kad pije sa izvora; Tiha, i sva u sebi, voda je Povučena, i samo se smernom daje. JUN Mesec je pun kao kljun.

Da l bi nas u ovim prnjama, jao, Uopšte, kao potomke, prepoznao? Njegovo potomstvo danas pije Sosa-Solu ispred Stambol-kapije, A praunuk — muka ti da ga vidiš! — Pita ga: „Who are you? Do uou speak English?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A još kada je sin počeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje, starac se počeo obezumljivati: — Ako

Ponosio se što im je rod, što može i on sa njima za sofrom da jede i pije. A svima je bio neugodan, svi su ga nerado gledali, ne što je sa njima sedao, nego što ih je podsećao i bio živ svedok

sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, počeo da pije. Onda i poludeo. Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu.

joj tako slatka i prijatna zbog zagorelosti od pića, već što nije htela za sve vreme, dok je bila tamo po groblju, da pije druge vode, iz drugih bunara, jer sve one ne valjaju, ne mogu ni da se prinesu ovoj vodi njihovoj, iz njihovog bunara, te

Od Cigana, koji bi joj potražio da štogod pije, svakome je po punu okanicu, onako kako bi dohvatila, davala sa tepsije, po kojoj ih je Arsa bio naređao.

njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na koje se navikao, ništa mu neće biti.

Mislio je o sebi: kako će sada morati silom da pije, da bi se brzo opio, te mogao da čini ono što mora, kao svaki otac. A kako mu sve to teško pada!

koje čoveka umiruju, zanose, kao uspavljuju, te se može spokojno, sa nasladom, polako i raskomoćeno da jede i pije...

I ode natrag, ali setno, zamišljeno, jer po tom Sofkinom odbijanju jela značilo je da hoće da pije ne vina nego rakiju.

I po tome je Magda videla koliko mora da je Sofki teško kad eto hoće da pije rakiju, koju dotle nije tražila. Magda se brzo vrati i donese.

ne uplašena, nego kao sa nekom nasladom sve to trpi i čeka da i dalje produži sa njom, silom bi je gonio da sa njime pije. I to mnogo, sve samu rakiju, ljutu, prepečenu, od koje će ona opijena pasti u nesvest, da bi on nju posle mučio, ljubio.

Nećete je nikad videti da jede. Gotovo nikad ništa. Samo što pije kafu i uvek vezuje čelo maramom, stežući jako na slepoočnjačama kolute crna luka, posute kafom.

Pandurović, Sima - PESME

O, moj bože, tu je Opet taj zanos razdražljiv, što pije Moć nerava mi slabih, kao guje, K’o ženska tela, kad me s njima krije Noć u dubokom razvratu i strasti.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ reče serdar i povjedi im, kako ga je srio i doveo. Dadoše mu da pije. Jan je bio veoma blijed, lice mu rastrojeno bješe od uzbuđenja.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Dužan kese ne veže. — Stari dug — nova zakrpa. — Tko se dugom hvali, taj se gladom hrani. — Tko na veresiju pije, taj se dvaputa opije. — Od gotovih novaca ne valja veresiju činiti. — Mrtva glava dugova ne plaća.

— Za inat. 4 Pitali Marka: — Ali je bolje vino ono te je mukte, ali plaćeno? — Ono najgore, kad ga nema da se pije. 5 Pitali Marka: — Koji je junak najbolji na svetu? — Onaj koji prezire smrt a voli život.

Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu.. A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa

nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa ovog izvora vodu, prozovu ga „Koviljača“.

Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.

(Živi kreč) 59 — Voda ide kroz vodu, a vodu ne dotiče? (Rakija) 60 — Vodi ide, vode ne pije? (Zvono na živinčetu) 61 — Gvozden ker, prten rep? (Igla i konac) 62 — Gde žujka pase, trava ne raste?

(Knjiga) 105 — Nasred kuće zmajevo gnezdo? (Oganj) 106 — Ne jede a pije? (Sunđer) 107 — Ni u sobi, ni na polju? (Prozor) 108 — Obrnem ga dole — puno; obrnem ga gore — prazno?

(Kosa za košenje trave) 120 — Svoj drob ije, svoju krv pije? (Sveća — lojana ili voštana) 121 — Sito cvili, gladno ćuti?

(Mravinjak) 150 — Na careviću bez uzla košulja? (Jaje) 151 — Naš vojvoda vodu pije, A nad njim se barjak vije; Krunu ima, kralj nije, Sablju ima, vojnik nije; Ostruge ima, vojnik nije?

(Zvezde i mesec) 264 — Putnik je dolazio iz bijela svijeta: niti hoda, niti leti; niti jede, niti pije; ne govori, a ne čuje se? (Sunce) 265 — Rijez slanine preko sve planine? (Nebo) 266 — Sve polje čavlima pokovano?

Zdrav bio, kume! Ne uzdaj se u me, nego pij i jedi, i jedi i pij, pak pjevaj! (Pije). Domaćine, ne valja ti vino: ne ostaje, bar iza mene, ni kapi! Zbilja, ne valja vino: gladan bi ga čovjek pio!

Žene, ako su i svatovi, ne pijte toliko: tko bi vam najamio! Gle, kako su navalile na to vino (premda ne pije nijedna) kao ose na turicu, na med htio sam reć, pa svejedno, turica je vidila med.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

9. Vićak visi, vićka zja, vićak viju! te u vićku. 10. Vo buče, pa punu košaru nabuče. 11. Vojvod vodu pije, nad njime se barjak vije. 12. Gvozden sjedi u lugu u gvozdenu klobuku, suze mu kaplju uz jelovu kacu. 13.

100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak leži. 101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje. 102. Sav mrkonja leži, a pleće mu odi. 103.

U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143. Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi za rugu (bili). 144.

159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164. Šta o klinu visiti ne može. 165.

dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: „Pij care veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom

Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dovati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori:

i posestrima, toliko da im broja ne bješe, te počeše po gori brati nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed

s prstenom tri puta i izniče oganj, te svariše u loncu oči od zmaja, srce od aždaje i zmiju krilaticu i dadoše da pije carev sin za tri jutra iz molitvene čaše, te prebolje i ozdravi.

ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka jede i pije za moju dušu, a mene neka zatrpaju.“ Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: „Ustaj!

Bekri-Mujo dođe, car mu kaže, kako je bolestan i oda šta, i zapita ga, šta će sad činiti; a on mu odgovori, opet da pije ono, što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.

Sveti Sava - SABRANA DELA

put nama koji hoćemo da ih sledimo i koji želimo hitati ka onome koji je rekao: „Žedan neka pođe sa mnom i neka pije“ (Jn. 7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr.

božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje telo i pije moju krv, u meni boravi i ja u njemu“. (Jn.

dakle, kao što je ovo i rečeno, ali zbog ljudske nemoći i dela teškog ne zapovedamo, „jer ko nedostojno jede telo i pije krv Gospodnju, kriv je telu i krvi“, (I Kor. 11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle.

Slično ovom — ko tajno jede i pije, ako se ne pokaje, i savete ko prima od prijatelja i rođaka, i otpisuje im. A onaj ko ukrade nešto iz manastira i ne

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi!

Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholičar. Sam je reko ne pije, ima jetru. JAGODA: Šta sad, crnā, da radim? Po čemu da ga poznam? ANĐELKO: Kažeš, ubica ušo preko krova?

Stanković, Borisav - JOVČA

I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?

Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena.

Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije. Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena.

Veli mu starac da pije vodu iz leđena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?” Govori mu starac: „Bre, pij, pij, jer ćeš se kajati”, i To mnogo krat.

Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.

Iz Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i prekrasne krvi i vida.

Iz Meca pođe s nami u društvo jedna gospođa advokatkinja, koja u celom svom životu ništa ne pije, to jest što se pije, ni vode, a soveršeno zdrava i prekrasne krvi i vida.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A šta mi najviše potvrđuje sujmu da su i sluge u dogovoru s lupežima, to je što su sinoćke nagonili Bukara da pije. Bojali su se da bi Bukar mogâ ustajati po noći! Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka.

Tetka, čim bi se zatvorio, zapali lulu, pa hodaj gore i dolje kroza dvije sobe. Puši čovjek, bobonji nješto u sebi, pije vodu, pljucka, hoda i hoda, dokle ne padne mrtav sustao.

Šundi je izašla živina na listu od desne noge. Ne može makac sobom. Neće ti dugo! Rorina brblja kao uvik, i pije kad ima, kad vištičina Controna zaradi ličeći dicu kojoj je pritrunila. Rdalo se zavadija sa vra-Zakarijom, zbog Ane...

Seljak se vratio s drugom gukom masti i s porukom od vidara da Brne ipak hoda i da pije surutku što više može. Brne poče tako činiti.

On i Srdar osobito se izdovoljiše morskom ribom, koje bijahu željni i za kojom se tako slatko pije. Poslije ručka „spavnuli“ bi svi, pa bi se opet šetali do večere, koja se dockan počinjaše.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Samo dokle? Aćim se nakašlja. Sraman mu je glasan klokot vina, i veruje: Đorđe iz inata tako pije. Pruža Vukašinu cigaru da pripali. Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa. Nekakvo mu se veliko zlo desilo.

Više ne može da izdrži da ne pije rakiju, uzajmljenu od komšije da časti žene kad prekosutra budu došle da mu vide sinove bliznake.

Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom. Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije. U tišini smrdljivoj od rakije, dima i lampe, zadaha i povraćanja, Đorđe zastenja i glavom, težom od vrećice peska,

Ispi nunu čašu. Nešto se u njemu stidi što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi, udaraju u

A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi. I Aćim sada hrče. Bog treba samo zbog njega da postoji.

„Sreski batinaš sa sedam dugmeta i svojim kerovima eno ga u kafani jede vešalice, pije, i hoće lopužu kafedžijsku Levića da nam postavi za predsednika. Levića, janičara, čokandžiju, za predsednika.

Na vratima, poguren, stoji Steva Čađević, predsednik opštine prerovske, ćuti dugo, pa kaže: — Vojska pije u grabovačkoj mehani. — Znaju da trezna neće pucati u narod. Jesu li se ludi sakupili?

pokazao da je u svemu ravan njima i skrio rosu u očima, Aćim siđe niz opštinske stepenice, umeša se u gomilu i poče da pije; mora da proguta žalost i da ne ostavi seljake da sami razmišljaju.

„Sad smo se orodili.“ „Ti i ja?“ „Kad se krv pomeša, odžak se ne pretura...“ „Mrtvima. Ti ili ja!“ „... već se pije zagrljeno. Je li tako, ljudi?“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja. „Ceo će srez da priča.

I kao zbunjenost što mu je Simka istrgla ibrik iz ruku. I kao beži što mu je žena zabranila da pije. I kao zbog stida, sramote, pozdrave selaka ne čuje. Đorđe ne misli kuda i zašto ide. Sede pod brest u svojoj njivi.

Plugovi nikad nisu bili ovako zarđali. Đorđe, sin, domaćin, nedeljama i mesecima ne radi, noću pije, a danju spava. Aćim na prstima prolazi pored bačvare: da li je i danas pijan? Uzdržav a kašalj.

Samo se pomalo stidi zbog Đorđa što ga vidi kako kleči. Kad je kvasio peškire, pio je rakiju i opet mu se pije. Ne može da iziđe: čuće ga Đorđe. Nakašlja se. Ponovo. Đorđe ne čuje. — Treba oblozi da se promene — reče. — Promeni!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

telo pod zemljicu vrgnut'; Al' što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše E, pa dotle, a kuda ću više! Br. Radičević III ONAMO, 'NAMO.

Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM..

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Ispij, bre. Ja se ustezah. On dreknu: — Loči! Uvek si bio izrod. I tebe ja poznajem. Uobražen. Poniženje mu da pije. Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani!

zapovest „na posao“, a sad naredio da se obojici donese topal čaj s limunom u onim porcelanskim šoljama iz kojih se pije u kancelarijama.

A islednik se smešio, trljao male ruke i razdragano i brzo nešto pisao, pa ga tapšao po ramenu i pustio ga da sedne i pije vode,; a on odobravao, sve odobravao i govorio za njim i kazao da poznaje, nego šta, sve one bestidne učesnike, a da je

Onda su ga vratili, dali mu da jede i pije opet vode iz trbušaste neke zemljane testije, pa ga premestili u zajednički betonirani podrum, gde je puno golih,

Onda stade ispitivati svoj spoljašnji izgled i, kao da pije on to, sam lično gospodin načelnik, koji posmatra sebe, nego drugo neko lice, zauze nepristrasan stav posmatrača, pa

noću tumaram sa mušterijama kojekuda, gde mi mesto nije, da osvanjavam, da pevam i da se smejem s njima, iako mi se i ne pije i ne smeje pa često i da bacam čaše i flaše o patos kad se svira „Đurđo, mori, Đurđo“, ili druga koja poznata

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Ovo se, sinko, ne pije svaki dan! — reče odčepljujući među koljenima prvu flašu. — Vjerujem da ni sve zdravstvene komisije ne kušaju od toga,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Jedan nam je kraj, šta ima da misli!... Ja joj činim sve... svega ima, kao kakva gospođa: ništa ne radi, jede i pije, šta će više ?!... Šta treba čoveku drugo ?...

Učiniše se da ne čuše njegov odgovor, a Maca zatraži da što pije. Đurica je svako veče, časteći svoju prijateljicu, trošio po nekoliko dinara, te je mogao izračunati, ako neprestano

Dovlačiće nam on sve na hiljade i sve će mi sam davati, da mu ne tražim... Neću ja kao ludi Vujo, nego ovako, da se pije i veseli... Samo neka ga Jula dobro uzme u ruke! — Za nju ti ne brini...

»On hoće para — mišljaše Đurica. — Pa dobro, ja ću donositi para dosta, ali ću barem i ja videti vajdu od njih. Pije se, veseli se... to staje dosta. A kod Vuja: donesi pare, pa idi kud znaš. Sad će da se živi!...

Čudio se srcu živa čoveka, koji zna, pouzdano zna da sutra umire od kuršuma, pa opet živi, jede, pije, spava, misli... Držao je da toga dana mogu biti prisebni samo retki ljudi...

je da vidi sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da traži skup duvan od kapetana... Što ti je živ čovek!... Dan streljanja dosad su krili od njega...

— Jednom se mre!... — ponovi on svoju staru lozinku, koju mu sad žandarm napomenu. — Daj da se pije ! Otpoče besna, vesela pijanka sa pesmom i smehom ...

— »Što ne ode u vojsku, pa da bude čuvena junačina. Sutra u grob, a njemu ni brige!...« A Đurica sve više pije i smeje se... Počne i da peva, ali mu se glas prekine u grlu... nešto mu ipak smeta, steže ga...

silom se topi ledena obloga oko njega... Ali zato pije, pije bez mere, bez osećanja slasti u piću... samo sipa u grlo, ne razbirajući šta radi...

silom se topi ledena obloga oko njega... Ali zato pije, pije bez mere, bez osećanja slasti u piću... samo sipa u grlo, ne razbirajući šta radi...

To mu je jedini lek od one strašne boljke, koje se on boji više od svega... Pije da zatupi, da ubije svako osećanje u sebi, da ugasi onaj plamen, na kome duša zasniva svoju radnju...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.

— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.

Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori:

Prid didom zemljana zdila puna vruće krvi, pa to dida pije i zatim nike mijurove pušta u vitar, s kojim se razlete na sve strane.

Onda carica, kad su bili pri večeri, pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: — Pij, care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom

Kad Bekri-Mujo dođe, car mu kaže kako je bolestan i oda šta, i zapita ga šta će sad činiti; a on mu odgovori: opet da pije ono što je i sinoć pio, pak će ga odmah glava proći.

ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: — Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka jede i pije za moju dušu, a mene neka zatrpaju.

iz sela da im on kaže šta je; a on: — Skakavac nije, ni terzija, ni tica, ni mačka, nego nešto živo te jede i pije, a kako se zove to naš posao nije.

Petković, Vladislav Dis - PESME

ni čovek zaplakao nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice.

Za lice tvoje ogledala nije. Živi međ ljudma u muzici bluda. Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija.

te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije. Nada mnom ljubav nema više vlasti.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Slična zapažanja verovatno mogu postojati i u gradovima u kojima se prekomerno pije čaj. Taj ukusni napitak veoma uzbuđuje i postepeno iscrpljuje fina moždana vlakna.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara... Biće dobića! — i tare veselo ruke.

Žižica svoje društvo k sebi u kuću da se porazgovori i napije, — pozove i onu četvoricu mladića što nosijahu sveca. Pije se vino i spominju se čudesa svetoga Spiridiona do kasno u noć. Najposlije društvo se raziđe.

Ponudi je da se založi. Ona uze ribicu u ruku i, zalažući se, sjede do njega. Poslije ručka pije jedno za drugim vino iz tikvice, i Danguba, namirivši se, već se ogleda gdje će da proljenškari po običaju, dok vrućina

Pa još ako dođe brusač sa kolicima, onaj što cio dan radi i pije, uvijek crven i mamuran, pratiće desnim okom ure i ure kolo u vrtnji i one iskrice što se odbiju svakoga časa od

Ilija ćuti i gleda u zemlju. Krčmar zna za zavadu, pa navaljuje na Iliju da pije. I drugi ljudi nutkaju da pije, iako nisu znali zašto su zavađeni.

Ilija ćuti i gleda u zemlju. Krčmar zna za zavadu, pa navaljuje na Iliju da pije. I drugi ljudi nutkaju da pije, iako nisu znali zašto su zavađeni. — Čovjek sagriješi,—veli krčmar, a da ko će ako neće čovjek?!

Ali kad pogleda na ženu, na ustima mu je da joj rekne da idu, no ne može, usteže se, i — dalje pije. —Pij, Cvijeta! — veli joj i kršiom gleda je. —Pijmo oboje! — prihvati žena. —Dakako, pijte, pa lijepo zajedno kući!

Pavle požuri i stiže ih u putu. — 'Ajmo, brate Ilija, đavo odnio i varoš i vino! Vino pije vino, pa nikad kraja!... 'Ajmo, Ilija!.. — Idi, veli mu Cveta nakresana, široka je cesta!

Pred kućom mu je go krš, što se zimi sledi, a leti je suv; nigde nadaleko kapi žive vode, već se pije kišnica što se sakuplja između stena, pije se onako mlaka, kaljava, sa stokom, do zadnje kapi.

krš, što se zimi sledi, a leti je suv; nigde nadaleko kapi žive vode, već se pije kišnica što se sakuplja između stena, pije se onako mlaka, kaljava, sa stokom, do zadnje kapi.

Narod odozdo, s mora, sve više pridolazi; dubrava ispod crkve ispunila se stolovima i kućnim posuđem, pije se kafa i hladno piće, čuje se pogdekoji poklič prodavača, da svrne pažnju, i odelita pesma momčadi, ali još nije

I čvrci učestaše, kao da hoće da se takmiče sa pesmom i žagorom. Marko uz Božicu oseti se razdragan, pa pije, nazdravlja staroj Stani, podaje se veselju i sili Božicu da naiskap pije.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

večeri, u prvom stihu je sipati u putire, u trećem je glagol piti, a između njih je ta rujna budućnost koja se sipa i pije, pa je ona rujna zato što podrazumeva rujno vino iz našega deseteračkog kulturnog pamćenja.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

je prvu čašu Miloje popio onako kako to rade pravoslavni seljaci: nagao je lagano i gutao gutljaj za gutljajem kao što se pije hladna voda.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ »Starmali« 1881. PESMA O PIĆU (po „Fl. Bl.“) Ko god samo piti mari, povoda će lako naći; Ta pije se na svečari, — a pije se i na daći.

PESMA O PIĆU (po „Fl. Bl.“) Ko god samo piti mari, povoda će lako naći; Ta pije se na svečari, — a pije se i na daći. Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita.

Bl.“) Ko god samo piti mari, povoda će lako naći; Ta pije se na svečari, — a pije se i na daći. Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita.

Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita. Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti.

Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita. Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti.

Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi.

Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi.

Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan.

Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan.

Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan.

Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan.

Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan. Neki piju da se biju, neki jer se bratit’ hoće; Jedni piju rad družine, drugi piju zbog samoće.

Krakov, Stanislav - KRILA

Potporučnika Miju doneli su polumrtvog na nosilima. Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije. Potom je tužno gledao zelene vrhove borova.

Ipak nije hteo da umre. Ubrizgavali su mu kamfor i morfijum, dali mu da pije bljutave tečnosti, vadili mu smrvljene koščice, pekli i rezali istrulelo meso, i za svaki dan govorili da mu je poslednji.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Naučio je da nosi kask, batinu, platnene cipele, da pije vruće pivo i filtrovanu vodu koja se oseća na zemljane krčage.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da pije): Pij! Jošte pij!... Ta nagni bolje, de, Te skupi pamet što preostade, Jer, eno, ide Glavaš Stanoje, A pred njim,

RADAK (pruža mu pljosku): Napij se, momče, Dobro će biti posle umora. PORFIRIJE (prima pljosku, krsti se i pije): Oho, ho!... E baš je valjana! A volim ti jedanput srknut ove šumadinke, no tri dni cevčiti braničevičku šomu!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se

Uopšte našlo se vazdan predmeta kao povod da se nazdravlja i pije. Dok ce y šancu svetkovalo, ja izađem na bojno polje u šumu, da vidim izbliže ovu tursku kasapnicu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Zamislio sam tada bateriju... Umorni vojnici sede pored topova i dremaju. Komandir je u zemunici pored telefona i pije kavu. Ljut je, verovatno, što su ga uznemiravali i zamišlja kako on noćas obavlja neko herojsko delo.

— Eto, vidiš... Da si nam doneo bure vina, meni se ne bi pilo. Ali kad znam da imam još ovolicno, meni se baš sad pije — govorio je Bora. Iz očiju mu je sevala neka pritajena vatra. — To je prosto neko prokletstvo — odobrava Kosta.

— Izbrojao sam četrnaest stepenika... Jako je vino. Onaj ostade da povraća. — Da mi je znati zašto toliko pije! — čudi se veterinar. — Ja ne mogu da razumem te ljude. Zna da će mu škoditi, i opet... — Pusti...

Zna da će mu škoditi, i opet... — Pusti... Nije to njemu prvi put. Na položaju nema šta da pije — branio je Bora Kostu. — Veliš, neka istera ćef! — smeje se Radoslav.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija. Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži, Desna ruka klonula mu, Turčin većma s’ ježi.

staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da nemaju moći (Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni, ružni, Ukočeni, zaslepljeni, tužni, Kao da su sve aveti

Kad je poglediš, kap od bistre rosice vidiš, Samu t’ čistotu oko, samu milinu pije. Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako on, kažu, radi svake jeseni. Sjedi se oko kotla, pomalo pije i priča da kotlar ne zadrijema. Odmah do pinte sjedi Simeun Đak.

A moja stara šjela nasred kasarne, izvalila se na carske dušeke, pa pije, puši i prima nauku. Bože moj, Bože čudne ljepote u vašeg cara! Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju!

Bojić, Milutin - PESME

divljak azijskih plemena, Što besni od bola, a nesrećan nije, Šibajući tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz

nama nisu okeani strani, Ni grobovi starih umrlih stoleća; Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani I kad nebrat pije miris našeg cveća.

Jakšić, Đura - PESME

Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.

— 1877. KALUĐERI Gledô sam vam metanije Kad varate boga živa; Gledô sam vas gde se pije, Gde se jede i uživa.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

da, ako popije kadgod više, ti me ne bi babi možda dao povoda da počne da sluti kako, eto, on, kao otac mu, voli da pije i biće sigurno pijanica. Posle večere, odmaknuvši se od sofre i istresavši iz skuta mrve, baba počinje razgovor.

Čisto kao da ga pije, pritiskuje espap u magazi, kože, so, daske, u kući, u podrumu ona burad, kace masla, sira, vune, u sanducima stajaće

viđa je i uvek, bilo pri igri, pri pesmi, on navlaš, naročito da peva kakvu pesmu na to, koja kori, kune, i da od jada pije, ide po mehanama, lumpuje, noću sa sviračima pijano, besno, uz pucanj pušaka prolazi pored njene kuće... Ništa od toga.

kao uvek, tek običaja radi; baba, kao da bi odobrovoljila Mladena, pila bi više, da on, Mladen, po njoj, videći kako ona pije, može slobodno, bez brige, ako hoće i želi da pije. Utom bi i mati dolazila.

Mladena, pila bi više, da on, Mladen, po njoj, videći kako ona pije, može slobodno, bez brige, ako hoće i želi da pije. Utom bi i mati dolazila.

ovamo, da im kaže i da ih prekori: zašto da ne dođu, nisu tu, kad znaju kako on, »prijatelj im«, ne može da pije bez njih, nije mu slatko... I zato da odmah dođu.

Ona je, kao gost, u čelu sedela i čekala da, što se iznese, jede, pije. Jedino što je bila kao neka pažnja, čemu se sva predala i pomno pratila, gledala, brinula se, to je bio — on, Mladen.

I od gorka jada, derta, puni čašu vina iz čuture, nalivenu diže da je pije, onako gorak, žedan, da je svu, naiskap...

Prepiće i našto onda nov bol, jad, što se noćas nije znao da umeri, pije koliko treba? I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Bolesnik od vrenge (sifilisa) treba da za 40 jutara pije tej od p. (SEZ, 13, 1909, 370). Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17,

žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije izjutra naštinu. Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt. Boѕn. Herc.

i rekao: »Da budeš kao ovaj cvet crven i jak« (Sofrić, 16). »Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je« (narodni lek, v.

Seme b. je lek od dizenterije; sok za bolove u uvu, od vodene bolesti, njime se mažu dojke (GZM, 1892, 138). Tej od b. pije se protiv pljuvanja krvi (ZNŽOJS, 14, 68). Ko pati od »želudaca« (proširenje stomaka?) treba da iskopa b.

se nakađuju i sipljivi konji (іb., 333). Najzad, b. rado upotrebljuju porodilje. Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b. (іb., 65), naročito još ako je na Krstovdan ukraden sa ikone (SEZ, 14, 106).

B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B.

U narodnoj medicini v. ima veliku primenu. Voda u kojoj je njen plod i koren kuvan ili potopljen pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308; 309; GZM, 4, 164); takođe i rakija u kojoj je potopljen s.

l. (SEZ, 13, 290). Pepeo od v. l. u komovici pije se od vodene bolesti (SEZ, 13, 376); takođe i tej od l. korena (GZM, 4, 153). Osušen l.

Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).

GORUŠICA Senf (ѕіnapіѕ arvenѕіѕ). Gorušica. G. seme (s peršunom i venjom) pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308); takođe otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se protiv bolova u krstima i

Protiv srdobolje se i jede jezgra od roda d. k. (ŽSS, 312); od vetrova pije se u vodi (ZNŽOJS, 11, 266). DRAGUMIĆ Brunnenkreѕѕe (naѕturtіum offіcіnale). Dragumić, vodena gorušica, potočarka.

Endivija, štrpka. U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše njen sok preporučuje se da ga našte srce pije onaj koji pljuje krv (ZNŽOJS, 14, 68). ŽALOSNA VRBA Trauerweіde (ѕalіx babylonіca).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Nadstojnik Vaso određuje kome se ima dati sijeno, a dućanski momak bilježi u trgovačku knjigu. Gazda Jovo pije kafu u pisarnici. Deset je sati.

Gazda Jovo pije kafu u pisarnici. Deset je sati. U to doba pije je svaki dan, jer je uveo red i za svoje svakidašnje potrebe, pa se toga reda na dlaku drži.

Ponajviše u njoj pije i naročito u nju svrće, da se gospodaru ne zamjeri. Gospodar pazi na to i često pregleda krčmarevu knjigu dužnika.

— A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi.

I osjeća vonj njene glave i čini mu se da vidi ono njene kovrčaste, plave kose na zatiljku, kad se bijaše sagnula da pije sa njegova gunjca.

i ostane ih za sutra, a kako se za njima slatko pije! ... Ujutro pako, prije rakije, čiste kako je loza dala, uzme se nekoliko smokava, slatkih kao med...

Najposlije, primorsko vino razveza jezike, a nakon pečene janjetine pije se bolje. Kod šampanjca fra Ante diže se da nazdravi svečaru.

se vratio onoga dana pijaniji no igda, kao veli čovjek: badava je mučiti se, bezdanu jamu niko ne zatrpa, pa bar da se pije dok teče! ... A dva sina mu pođoše opet u svijet: vele da su se ukrcali za Ameriku...

I negdašnji Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na

vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini. — Neće da vodu pije, a svejedno kako je blid i uzet, ka da je iz mriže ispa... Ah, da je meni onako jist, pa... komad divojke... Uh!

— Pijavica! — zaključi. —U more s njim! — U more! — viče društvo za njim, i u to ime pije. — Da vam pričam, — nastavi carina rski činovnik, — kažu da je šjor Beno već dao napraviti posjetnice: „Pretsjednik

— Onda što treba da radi činovnik? Valja da se zakona drži! — opazi porezni pristav. — Da gleda u more i — pije, k'o i ja, — nasmija se carinarski činovnik, čudeći se radi čega se pravdaju. — Što treba da radi? — nastavi Ivo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Posle sam otišao i doneo mu večeru: barenog boba, pečene ribe, pšeničnog hleba i rakije. Nije hteo da pije rakiju. Reče kako mu rakija ne prija. Ne voli njen ukus.

I gle, evo je kako ga delje, renda i testeriše, kako mu pije dušu na slamku. Na Bogdanovom licu, što je dan više odmicao, razrastalo se očajanje koje je pred mrak ličilo na golemu

sa bedema, ne izlažući se nikakvoj opasnosti, zlobno su dodavali kako se u onoj jutarnjoj tmori ništa nije znalo, ni ko pije ni ko plaća.

uzdižući do sebe kakvog visprenog, mladog halapljivca koji će, kad jednom oseti vrtoglavicu moći, poželeti da pije sa istog opojnog izvora još, još i još. Dadara, to je nešto drugo — mislio je.

Posle tih dvadesetak koraka, odjednom je rekao da mu se pije rakija, sišao, uzeo od Matije bardak i nakrenuo. I Matija je shvatio zbog čega sam potišten, i kad je na njega došao

Ilić, Vojislav J. - PESME

slatkim pustinjski istočnik Šumi Oko nje peščano more i žubor kladenca čista, Poklonik prolazi tuda i struju ledenu pije, I džigit npoleće s konjem, i beli bašlik se vije, I koplje Visoko blista A deca severa tavnog, žureći na bazar šumni, s

Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva dana Kako slatki otrov pije. A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica

Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva dana Kako slatki otrov pije. A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori

Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede. A kad rumena zora ozari visoke gore, I daljni pretvori istok u

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Kao da sam ja od jučerke ovdek, te ne znam kako se ovdek jede i pije... Idem si ja da si natočim, šta mi ti tu... STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi.

Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije... KATA (uplašeno, sa strahopoštovanjem): E, za to »pokojnik«, »groblje«, znaš, čedo, ja za te stvari ne smem da se

HADžI RISTA (pobeđen): A, jest, i to je bilo. Jeste, bilo je, bilo. I zašto? Vidim: i on kao i ja: jede, pije, pa neki put i više i gore od mene. Dakle, i on grešan kao i ja.

(Razdragano, bolno, više za sebe): Kad je veče, mrak, čovek, zato što je sam, slobodniji je, i onda više jede, više pije i više se podaje sreći, nasladi. (Zamišljeno): I kad bi mi ti slala, isto bi tako i sa mnom bilo.

KAFEDžIJA (dolazi i donosi rakiju): Izvolevaj, Saroš. (Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim, da udišem onaj čist svetao vazduh što miriše na bosiljak i ispajane

I sada sve to izgubih, upropastih, svojom nogom zgazih. I to kako? Gadno. (Hvata se za čelo, pije): Pih, pih, pa bar da se potukoh sa slugama, da polomih, načinih kakav rusvaj pijan, nego, nego pokvaren, fukara! Pih!

Pih! (Pije): Ja sam mislio na nju, hteo nju, i time da im vratim sve dobro. Ba! Ovo se ne može više! Dva puta pokušah da sebi dođem

(Vadi kesu): Da popijem ove pare prljave, što sam zaradio pijući i pevajući begovima. (Pije): I sutra, peške, gologlav, na carski drum i iz hana u han, iz varoši u varoš, dok negde ne lipšem, skapam, na nekom

Prvo njemu hleb da dâ, pa onda ona da uzme. Prvo njemu vode da dâ, pa onda ona da pije. Prvo njega da pokrije, ututka, utopli i uspava, pa onda sebe. I tako celog života. HADžI RISTA Strašno, dedo.

vodu, sa češme ili iz testijice što mu hadžika donese pa još i lišćem zapuši da bi bila što svežija, već hoće baš da pije (pokazuje nogom baru) ovaj brljak i šušnjak. A hadžika, kad vidi, samo mene grdi.

(Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.) PARAPUTA (žedno pije vode i umirujući se zanosi se i hoće da padne).

(Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.) PARAPUTA (žedno pije vode i umirujući se zanosi se i hoće da padne).

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku... Znam i to da posle ručka nikada nije spavala.

Vrata od gostinske trpezarije otvorena, gospodin Joksim sedi za stolom. Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.

I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu. Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i

Kod gospođe Draginje se pije bela kava sa šlagom u koji su umućeni sitno rezani pečeni bademi. Kuglof je ovoga časa izišao iz usijane cevi; posrće

Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože! Pava pije, nas dve ćemo dobro jesti, pa će valjda biti snage da sačuvamo Todorovo imanje. — Tu gospa Nola duboko uzdahnu.

Uh, Nolo, Nolo, velika si kao slon, a sav tvoj udovički san bio je da ti on, to pinjugalo, sedi u trpezariji, pije kafu, i pinjuga... Ali neka.

— Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu. Pije hladnu vodu, ali i to uzalud, u njemu se zapalio čitav lagum volja i snaga. — Šta ste me okupili!

Nit jede, nit pije, nit devojke gleda. Sad je red na Čajnovića, na našeg liričara. Ja ga vidim, bogami počesto, s Ninuškom Petrović na

— Hvala, ne mogu. Harisijades, koji prilično pije, kao i mnogi njegovi sunarodnici, pojeo je oba komada hleba i ispio sve vino. Smirio se, razvedrio se.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

bi najpre bila slična odvratnome oktopodu koji je pružio osam krakova sa sisaljkama na vrhu, od kojih svaki posebice pije krv nesretnoj žrtvi koja bi upala među krakove te opasne životinje.

Ode i nastavi da pije tri dana i tri noći, osećajući stalno nezasićenu žeđ. On je menjao kafane, ali svoju nameru da i dalje pije nije menjao.

On je menjao kafane, ali svoju nameru da i dalje pije nije menjao. Četvrtog dana, on dobi poštom jednu kartu adresiranu: „Gospodinu Iliji Stanojeviću glumcu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pred svakom radnjom zastajemo. Zadivljeni smo... A kafane prepune oficira, činovnika, vojnika, Crnogoraca. Pije se i puši, larma, poznanici se pozdravljaju, prepričavaju novosti i sa ushićenjem se govori kako ćemo sa prvog morskog

Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave. Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah. Tada se moj pogled susrete sa onim crnim očima. Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko...

Jedan se ipak nagnuo i šakama zahvata vodu, te je pije. Objašnjava da mu je u grlu zastao peksimit i zamalo da ga uguši.

vraćajući se iz Soluna, rekoše da su videli Isajla u varoši gde sedi pred jednom gostionicom, zavaljen na stolici, i pije kavu. Da bi izbegao zadirkivanje, Luka otišao u trupnu komoru. Pronašli su ga i tamo.

— odgovara mrzovoljno Luka. — Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu. — Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin. Tek pred veče ugledasmo Isajla, gde se vraća iz varoši, sav znojav i prašnjav.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista. Zarumene se lice u dečaka. Jutarnju rosu pije, šumskim se plodovima hrani. A kad nastade godina treća — učini se dečaku da razume govor bilja.

A Varalica? Nasmeja se na sav glas i naruči bure vina. — Ko je gladan neka jede! — reče. — Ko žedan — neka pije! Trgovac časti...

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese!

Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a — bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ.

Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a — bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ.

A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a — bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ.

slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na rakiju pištolji«.

Šantić, Aleksa - PESME

U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje žedno pije rosu I po vrbaku tanka magla spava. Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije.

Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa. 1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose. Pogledaj!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

MARKO KRALjEVIĆ I ALIL-AGA 310 28 MARKO KRALjEVIĆ I MINA OD KOSTURA 317 29 MARKO KRALjEVIĆ I ARAPIN 332 30 MARKO PIJE UZ RAMAZAN VINO 351 31 MARKO KRALjEVIĆ I MUSA KESEDžIJA 356 32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN 368 33 MARKO

kao što su Marko Kraljević poznaje očinu sablju, Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko pije uz ramazan vino — sačuvana je istorijska istina da je Marko priznavao vlast turskog cara i da je ratovao za njegov

u pesmama: Prvo junaštvo Marko Kraljević i Vuča dženeral, Marko Kraljević ukida svadbarinu, Oranje Marka Kraljevića, Marko pije uz ramazan vino i u drugim pesmama. Marko je za Turke kao kobac za preplašene vrapce.

drugoj pesmi obrazac nije poremećen nikakvim smanjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva pitanja, ali ipak pesma zbog toga pije ništa izgubila od svoje lepote. Zašto?

takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče

poremećen (na primer, u kneževoj kletvi u Musiću Stevanu), ponekad se ponavlja obrnutim redom (na primer, u pesmi Marko pije uz ramazan vino).

4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA Vino pije silan car Stjepane u Prizrenu, gradu bijelome, vino služi vjeran sluga Lazo, pa sve caru čašu preslužuje, a na cara

s glave samur i čelenke, pa je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče besjediti: „Vala, kneže, na besjedi tvojoj!

ledinu, za koplje je privezô Šarina, tuluminu skide sa unkaša i vrže je u zelenu travu, pa on sjede piti mrko vino; ne pije ga čim se vino pije, već lađenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.

privezô Šarina, tuluminu skide sa unkaša i vrže je u zelenu travu, pa on sjede piti mrko vino; ne pije ga čim se vino pije, već lađenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.

vrže je u zelenu travu, pa on sjede piti mrko vino; ne pije ga čim se vino pije, već lađenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.

junak u polju široku, u ledinu koplje udario, za koplje je konja privezao, a pred njime stoji tulum vina; ne pije ga čim se pije vino, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola konju daje; konj mu nije kakvino su konji, veće šaren

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

da je vino od svega ponajsnažnije, jer ono svakoga čoveka može s nogu svaliti i najpametnijega izumiti, ko ga mnogo pije.

Nego opet vodu lepšu joj ukazuje. »Ko god, reče, pije od ove vode pak iznova žedni, a od te vode kojuno ja imam i dam napiti se, taj nikad više ni u vek neće ožedniti nego

A i sam otac mu tako čineći, iz postelje viče ima li što da pije i da jede, i još ustajući viče i psuje se. Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje.

O NEPOTREBNOM KINjENjU TELA Ako li se ko hvali, jer ne jede mesa ni vina i rakije pije, što se o tome ima čim dičiti? Sotim od travoberčad nimalo utekao nije. Svaka to marvija niti mesa jede a ni vina pije.

Sotim od travoberčad nimalo utekao nije. Svaka to marvija niti mesa jede a ni vina pije. Jošte grozi se i njušiti to. Ni vo ni konj, magare, ovca, koza i kamilja.

bolest, te niti bude za koju hvajdu sebi ni ljudma (po tome ni Bogu), — ili ni malo ne spava, pak poludi, ne jede, ne pije, raditi ništa ne može so toga u velikom siromaštvu živi, prosi li, — to je muhtojedac i tuđoizelica!

Koje volite; punu čašu ili oderanu s leđa fašu! Slezena mu gnjije, a vrlo slatko jede i pije. Moj je jaram gladak I tovar mi je lagak. Na mejdanskom harcu ne može se niko odmarati.

Ono jede i pije i nosi se i ponosi se, krade i laže, i blud tvori i lenji se te leži i spava i s drugima se vadi i bije se, — a nije ja!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih — ipak je tih dana dobre

u pesmu“ čorbadži-Zamfira i neku lepu Cvetu, pa i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije!

Tetka Doka pije i kafu i mastiku i uz to puši kao Turčin. Srču kafu i razgovaraju o udavačama za koje su našle da bi mogle biti

Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom, nego pije vino onako „klot“, kako ga je bog stvorio. Sada je veran i stalan član te kompanije ciganske.

skita se povazdan-dan s pušku po Lojze — kako poljak eli pudarin; po svu noć mu svire Cigani i igraju čengije, a on si pije kako derviš i arči si ma’l sas one nesreće!... Turi si nož u stol, eli frlja tufeci — kako Debrelija...

Sve veselo, pa igra, peva, pije i grli se, samo on, tužan, povukao se neopaženo u jedan ćošak u avliji i odatle, skriven od očiju sviju, gleda sav taj

On obično pre večere odsvira ovde, a posle večere gde svira — ko bi to znao! Tako, naizmence, — malo posvira, pa onda pije, mezetiše i puši, pa opet svira.