Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Znate, svaki ima svoj gešmak. Dođu još dva gosta, dobri prijatelji čika-Gavre; gospodar Pinterić i gospodar Čarukdžić, sve sami veseljaci.
Ona njega zadirkuje, on opet nju. — Al’ je zdrava ova paša gospođa Makra, — reče Gavra. — Mislim, — doda Pinterić. — Sve ti nešto zazubice rastu za gospođom Makrom, no nemoj, brate, očemerićeš se, — reče Čarukdžić.
Ja ne trebam mlade, jer ni ja nisam već mlad, pa se tako oboje možemo složiti. Hajde, pođite za mene, pa Pinterić da nam bude kum! — Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može! — A zašto?
— Već kad bi’ tako morala, naravno ne bi’ starijeg tražila; starog sam već imala. Sad se počne Pinterić i Čarukdžić čika-Gavri potsmevati. — Vidiš, kako si prošao! — Tako mu treba kad je maškrtan.
— Ekscelent vic! Dođe kafa. Frajla se digne, pozdravi goste, pa ode u drugu sobu. Kad se kafa popila, Pinterić, Čarukdžić i čika-Gavra ostanu, te se opet čašice late, a gospođa Makra titra se s njima i uzima ih na mindros.
— Ta, već znamo kako te voli kad je kazala da se ne bi na takovim matorim ždrepcima vozila! — reče Pinterić. Dok je Pinterić ovo govorio, čika-Gavra je ustao sa svoje stolice, pa ga je oterao sa njegova mesta da može pored
— Ta, već znamo kako te voli kad je kazala da se ne bi na takovim matorim ždrepcima vozila! — reče Pinterić. Dok je Pinterić ovo govorio, čika-Gavra je ustao sa svoje stolice, pa ga je oterao sa njegova mesta da može pored gospođe Makre sesti.
— Hajd’mo! — Hajd’mo! Čekmedžijić je osobito navaljivao, pa mora i čika-Gavra. Svi se digoše. Najpre ode Pinterić i Čarukdžić, počem se sa čika-Gavrom i Ljubom oprostiše. Sad se opet Ljuba i čika-Gavra praštaju.