Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta ti je ovo? — upita on i taknu prstom mladež. Ona se zarumene, jer vetrić pirnu i razdrlji još više ogrlicu, te Stanko može videti i oblinu grudi njenih... Kao mahnita jurnu i pobeže...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima.
Radičević, Branko - PESME
(1845, 11. maja) KLETVA Zelena je trava, Moma na njoj spava, Vijar vetar pirnu, U suknju joj dirnu, Suknjica se širi A nožica viri, Ao nono bela, Voda te odnela Pa — meni donela!
Ali evo još većega čuda. Lađan vetrić od istoka pirnu, Pa zaparu, pa sunce otpirnu, Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata,
sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata, Draga braćo, od suvoga zlata. Pirnu vetrić, zemlja se napuni, Vedro nebo uma se natruni Divnim trunjem, zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima.
vetrić, zemlja se napuni, Vedro nebo uma se natruni Divnim trunjem, zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima. Pirnu vetrić, od zemlje me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni,
znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu, Pokrenu joj misâ čudnovatu: „Ala“, reče, „strašan li si silan!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sunce se izgubi među ševarom i svež vetrić pirnu sa Save. Otvorenih usta dišemo. Ali je još vidno... Rajko ječi i vapije za vodom.
Potom tišina. Zanemeli posmatramo i slušamo samrtnu huku... Vetar pirnu i nekoliko uvelih listova padoše među nas. Komandant se obrati meni: — Uzmite jednoga ordonansa, obazrivo priđite
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ugušen jauk, sličan samrtnom ropcu, ili davljenikovu krkljanju, razleže se spolja, ali ga u sobi niko ne ču, a napolju pirnu povetarac k odnese ga na lakim krilima daleko, daleko od ovoga prizora...
Odjednom naiđe gust, crn oblak, zakloni sunce, a pod njim izmeni boju i drveće, i trava, i sve... Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Srce mi jako zakuca od uzbuđenja; skinem kapu, i vetar baš od gora te zemlje pirnu i rashladi mi znojavo čelo. Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bila je ponoć. Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor. Pušio je i sedeo tu čitav čas, ne misleći gotovo ni o čem.
Vetar jurnu u sobu i dohvati bolesnikovo uvelo lice, pokrete mu vlažne vlasi i pirnu preko vrela čela, po kome se poređale graške znoja...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Imbro odape i pogodi Mišana posred srca... Vjetrić pirnu i rašćera dim. Svi vidješe što bi. Janko, čudnom hitrinom, nađe se prema Turčinu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa kad još odatle i pirnu, u tili čas popusti žega. Ivo jedva dočeka da iziđe iz kuće. Godila mu promjena vremena; osjetio se lakšim, pa