Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad vojska dimove opazi, a oni noćom svi otrčaše svoje familije uklanjati s puta. Pisali smo i ja i Luka Jakovu, kako je kod nas, kako Hadži-beg od Sokola pali valjevsku i komad šabačke nahije, i on je pisao
Bulgakov bejaše kod grofa Neselrode. Pričekam, iziđe Bulgakov, pokažem mu pismo koje su Srbi iz Zemuna pisali, da Turci nisu ni najmanje svoje jarosti u Serbiji umekšali, no jednako Serblje biju, seku, haraju, robe, i na kolje
da bi prestao od svirepog sa Srbima postupanja, budući da smo u nadeždi da će sultan poslušati careve koji su mu pisali, i da će vezir skoro doći nastavlenije da sa Srbima mirno postupa. No nismo ga našli kod kuće.
Uverite se, da narodu neće ništa biti, a da krivi moraju se bojati (premda je to kod sultana mnogo što smo mu onako pisali), no ne smedu oni prave seći.
da gledu lepim načinom govoriti veziru, da ne čini takvoga mučiteljstva na hristijanluku, i javiti da smo pisali u Stambol, a što se tiče koji Srbin pobegne amo, da ga prime, obače pokriveno, da Turci ne vide.
” 5. februara ode g. Frušić po drugi put kod štatsrata g. Prenera pitati: jesu li pisali na General-komandu, da bi predložili veziru da prestane od mučiteljstva i tiranskoga postupanja nad Srbima.
On kaza to: „Mi smo jošte onaj čas pisali General-komandi da nas dobro i porjadočno u tome izvesti, rade li Turci sve ono što se ovde od vas čuje, jerbo nama
” Mi smo opet poftorili naša dosadašnja molenija kako za ̓ranu oružije i proč. Na to on odgovori: „Mi smo pisali, i odozdo odgovorili su, da srpskog oružja više i nema kod nas.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
brisali sve moje intenzivne utiske, kao četka s krečom one za nas pune značaja reči i slike što smo ih mi ugljenom pisali po zidu od škole.
zatvorio u jednu sobu, da su nešto dugo polako razgovarali, da im je posle doneto hartije i mastila, da su nešto pisali, udarali pečate i tako dalje. Ali šta je to bilo, to se ne zna, niti će ikad iko znati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Urnebes bi bio veliki i svaki se kreveljio. Svi su pisali po jedan, bečki, cvancik, a katkad – kad se igralo hazardno – po jedan talir ćesarski.
Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka. Ja sam primio k serdcu sve što smo pisali sa Ševičem i niko me neće odvratiti od toga, ni Garčula, ni Trifun, pa ni žena.
Petar pogleda hladno Pavla, pa reče, da je njega, Pavle, u Beču, izgleda, zaboravio. Kakvu su njemu pisali šaržu? Pavle na to, snuždeno, pognu glavu.
tih selidbi u familiji Isakoviča, Pavle poče da ređa imena onih, za koje zna da su rešeni odselitsja i da su pisali, sa svojim selima, molbu. Zna, kaže, za kapetana Zoriča, iz Mošorina. Za lajtnanta Vlaškalina, iz Titela.
Neće ga, ni svojoj porodici, predstavljati. Čekao ga je, kaže, već davno. Blagorodni gospodin Anastas su mu pisali! Prema tome, izgleda, da Rusi nisu znali da Klajnšteter, o svojim klijentima, daje izveštaje, policiji.
Tek Isakovič poče da tumači Božiču, da nije on ništa krišom radio. Pisali su oni, Isakoviči, i Hofdeputaciji, i savetniku dvorskom Maleru, ali sve to nije pomoglo.
A znaju da su slična gravamina slali i njihovi rođaci, u Karlovačkom generalatu. Pisali su, i oni, u Lici, i Baniji, koji se u Rosiju spremaju.
Pisali su, i oni, u Lici, i Baniji, koji se u Rosiju spremaju. Pisali su vijenskom Dvoru (Isakovič reče: am Hof) i rekli da se tuže, otvoreno. Tuže se u ime i velikih i malih! Da se zna!
ni pre, ni sad, kad se selio, prestao da piše Mariji Tereziji – ne bi li silne i moćne ovog sveta opomenuo, urazumio. Pisali su oni već i Leopoldu I.
Nije im poznato – pisali su, Mariji Tereziji – da su ikakvu krivicu učinili, kakovo neverstvo, sramotu, i porugu, carici.
budu tako česte, doprinelo je, dabogme, i to, da su, iz Rosije, u Banat, stizali emisari, tajno, i pisma koja su pisali rođaci, koji su već bili tamo. Ne daj da te upropaste tamo!
Gnjavatori – koji su bili stihotvorci – himne su o Petru pisali. U crkvama su cara rosijskog, uz Boga, pominjali. Nisu znali da Petar Veliki, za to vreme, kao neki gorostas, drveni,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sem toga su i mnogi katolički pisci iz Slavonije i Bosne pisali ćirilicom. Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
i mačak Tošo stigoše do rijeke, baš u blizinu one krčme gdje su nedavno pijančili čiča Trišo i krčmar Vinko Šljivić i pisali onaj mudri Oglas i proglas.
Matavulj, Simo - USKOK
Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična... — Pisali su ti tvoji, i poslali su ti silan novac! Eno sve u Sava Markova!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ali oni bi promašili, i to još očiglednije, da su pisali bilo šta i za bilo koga. Postoje, dakako, dobre slikovnice, uspele adaptacije, privlačne televizijske i radijske
Onu prokaženu, površnu, didaktičnu dečju poeziju niko nikad nije ozbiljno branio. Nju su, prosto, pisali poludaroviti pojedinci, uvereni da se deci treba tako obraćati, sve dok se nisu pojavili zagovornici drugih shvatanja i
Ja samo mislim da bi dečji pesnici, od Kerola i Zmaja do danas, pisali pesme koje pišu i onako kako ih pišu, i kad ih deca uopšte ne bi čitala.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izvesnog broja godina — kada se budu izradile monografije o pojedinim periodima, uticajima i piscima — budu ponova pisali istoriju srpske književnosti, izvesno će je dati još potpuniju, tačniju i bolju.
Stara srpska, srednjovekovna književnost, gotovo isključivo crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu književnost novoga, svetovnog doba.
Crkveni ludi su sve manje pisali, u štamparijama su se počele štampati crkvene knjige, ali prava književnost nije se mogla stvoriti.
Dalmatinski pisci pisali su narodnim jezikom, ali su bili bez pravog, određenog i svesnog nacionalnog osećanja. S malim izuzetkom, njihova
2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA Pisci iz početka XVIII veka produžavali su staru srpsku pismenost i pisali crkvenim srpskoslovenskim jezikom; jedan od njih, Gavrilo Stefanović Venclović, počinje pisati čistim narodnim jezikom.
preštampavan za Srbe; nekoliko važnijih pisaca u drugoj polovini XVIII veka, Jovan Rajić i Gligorije Trlajić, pisali su gotovo čistim ruskim jezikom; 1793.
Taj stih je došao u rusku književnost još u XVI veku iz poljske književnosti, i njime su vrlo rado pisali ruski retoričari i školski pesnici. Stematografïa nije originalno delo, i sam Žefarović to napominje.
Kao pesnik Rajić ima svoje mesto u istoriji srpske umetničke poezije, kao jedan od prvih pisaca naših koji su pisali stihove.
Ono što su grčki učitelji pisali protivu zloupotreba a za moralisanje grčkog pravoslavlja, potpuno je važilo i za izdanak grčkoga pravoslavlja, za srpsko
« Na stranu činjenica da ima pesnika koji su imali mnogo više osećanja i snage, pa opet su pisali pravilnim jezikom i razumljivim stilom, ali valja pomenuti da je Milutinović takav isti ne samo kada padne u pesničku
POZORIŠNI PISAC. — I pre Jovana St. Popovića bilo je ljudi koji su pisali dramske pokušaje u srpskoj književnosti, ali sve je ostalo samo na neveštim i nesrećnim pokušajima. Prvi je Jovan St.
To je u isti mah jedan od književno najobrazovanijih i najumnijih ljudi koji su na srpskom jeziku pisali, [najraniji] realist u srpskoj književnosti, najbolji pesnik takozvane objektivne poezije, i najbolji predstavnik
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nijedno vreme nije u tolikoj meri obilovalo mediokritetima kao vaše! Gospodine, ja vas prezirem! Pisali ste dosadne članke i još dosadnije knjige, zar ne, Ana?“ A ona mu to potvrđuje, jer ga — voli!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ja ne znam šta piše u testamentu. AGATON: Eh, ne znate, pa vi ste pisali testament? ADVOKAT: Pa zato ga i ne znam što sam ga ja pisao.
Velim ja njemu: pošto ste vi pisali testament, to sve okolnosti govore da je vama testament donekle poznat. VIŠE NjIH: A on?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad ostadoše sami u školi, pisar priđe k stolu i metnu na nj neke akte, razvi ih i obrte se Gojku. — Jeste li vi ovo pisali? uzviknu on, pokazujući prstom na Gojkov potpis. Beše sav pocrveneo od ljutine, usne mu se trzaju i skupljaju grčevito.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan.
Kad proleće grane, ja i sad imam običaj da kažem: „Avril, la grace...“ Vinaver, i neki drugi moji kritičari, pisali su da znaju da sam ja u Beču potpao pod uticaj pesnika u Beču, Huga fon Hofmanstala, Momberta, i drugih. Može biti.
Ovu čašu mladićima što su ležali na tim posteljama i pisali pisma u Banat i pitali: da li je žito niklo? Pijem još jednom šupama dernim i smradnim i mračnim, opkoljenim visokim
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Glasiti stranci, kao što bješe Marmon Bonapartov maršal, i u naše dane ingleski veliki državnik i pisac Gledston, pisali su o njemu, riječima koje će povijest i tuđim narodima dohraniti! Taj velikan ne poznavaše veličinu svoju.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
decu vospitavaju, i kakova sledovanja različna vospitanija imadu; pritom i knjige učeni[h] ljudi, koji su o ovoj materiji pisali, čitao sam.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To dugačko pismo trebaše razaslati u njekijeh dvjesta prijepisa, te su svi osim Vrtirepa pisali po cio dan, Bakonja nauči naizust sav cirkular, od riječi do riječi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
O njenoj se smrti govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac i od jada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Hoćeš reći duša — popravlja ga narod. — Jeste, duša, — popravlja se i on — naših prijatelja. A naši protivnici pisali su po novinama da nas je bilo svega oko pet stotina dinara, hoću reći duša.
— Sramota je da su tako pisali, — ljuti se narod — sramota je! — A sad, braćo, — nastavlja onaj — a sad da govorimo malo o unutrašnjoj politici.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I kad nekad materijalistički historičari čovječanstva budu o tome pisali, ne sumnjam da će taj događaj uzeti kao jedan od prelomnih fakata, kao jednu od onih epohalnih vododjelnica u povijesti
Štoviše, Ivan Galeb pokojnog Frana... Uostalom, nisam se ja onako pisao, onako su me drugi pisali. — Ali razumije se, ti si najenergičnije protestirao, no nažalost uzaludno!...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama, koja su mu moji profesori pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prostora i u drugo vreme ili, zanimljivo je da ste o svoj trojici pesnika, kojima ste posvetili male zbornike, pisali sa strašću već u Artikulaciji pesme (1968)? Sigurno je da postoje i mnogi suptilniji, samo vama primetni, momenti?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Da nisi više pisnuo, ili ću te stolicom po glavi! ČEDA: A ja njemu kažem: „Znam, gospodine Ninkoviću, da ste joj pisali ljubavno pismo, čitao sam ga!” ŽIVKA: Koj' ga je čitao? ČEDA: Pa ja!... ŽIVKA (plane): Napolje!
Krakov, Stanislav - KRILA
Tamo su kopali rovove, ginuli i tužili. Žalili se na cafard, na dosadu. Pisali su dugačka pisma, koja je retko ko primao. I svi su tražili žene.
Pred štabovima se ravnjale počasne čete, i delila odlikovanja. Pisari su sedeli dugo u noć po kancelarijama, i pisali naređenja i pohvale. Po štabovima su priređivani svečani ručkovi, na kojima se napijale zdravice pobednicima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako neprecizno i nepouzdano na oba.
Dante, Petrarka, Bokačo i još neki iz njihova kruga pisali su doduše istovremeno i italijanski i latinski, ali onim latinskim koji je za sobom imao bogata stoleća književne
Govorili su njime, pisali, kraj svega, pravi, jedini naši tadašnji pesnici. Nataložilo se, prvo oko osećanja i misli izrečenih u tim starim
god. igrane Kozačinskoga tragedije. (Rajić tvrdi da je drama igrana 1733, pa su po njemu tako pisali i mnogi drugi; tako sam pisao i ja, u prvom izdanju svoje Antologije, na str. 192. Međutim, Rad. M.
Ja mu i ovde izražavam svoju usrdnu zahvalnost. Ne manje sam zahvalan i svima onima koji su pisali o prvom izdanju moje Antologije, a posebno pok.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Njegova poezija nije poezija srca i osećanja nego poezija duha i mašte, sasvim različita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i Zmaj, pesnici protiv čijeg se kulta borio. On je novator i eksperimentator.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
se, baveći se školstvom i interesima dece, autori okretali književnosti za decu, bilo da su prevodili strane tekstove, pisali udžbenike, ili sastavljali antologije/zbornike kao vrstu dečje lektire, a to je konačno vodilo i ka samostalnom stvaranju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zbilja je stigao akt kojim se traže podaci o Ristinu „predživotu”. Kažu da je u magistratu bilo smeja dok su pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao bolničar; majka, sluškinja; brat, peva tužne pesme
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali biva pogdekad da ljudi pišu takve pesme da bi se moglo pomisliti da su ih magarci pisali. Prema takvim poetama treba primeniti iste metode koje se prema magarcima upotrebljavaju, tj. treba im izvući uši.
neka vrsta pismene ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči progovorili, već smo, posle prvih izmenjenih osmeha, jedno drugom pisali, neprestano pisali.
ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči progovorili, već smo, posle prvih izmenjenih osmeha, jedno drugom pisali, neprestano pisali.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i dramske poezije), iako čak i u novim evropskim književnostima (italijanskoj i drugima) razni usmeni oblici postaju pisali (kao stramboto, madrigal, stanca, vilanel), iako i najveći pisci novih evropskih književnosti (Dante, Servantes,
divit — mastionica; „metalna naprava koja se sastoji iz jedne kraće cevi gde se čuvaju trske kojim su muslimani nekad pisali i jedne mastionice opet od metala koja je zalemljena uz pomenutu cev.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ni pisma pozlobice pizmena verovali, a ni sami karimno što na koga pisali, te i po smrti ne zvali se zli i nepravi tuđoizelice!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Trećem zetu u L* nisu je ni slali, jer su im odatle pisali da je ne dovode sad, bar još za neko vreme, dok se ućuti s nekom prokletom pesmom, koja se tamo sad najviše i