Jakšić, Đura - PROZA
Kancelarija mu je čista, okrečena; po duvarovima behu udešene od belih dasaka police; po njima je kapetanov pisar smestio svu arhivu, sva akta od oslobođenja Srbije pa do četrdeset pete godine, upravo do dana kad će se i Milisavljeva
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” (jošt bolje, jošt bolje, i ja to milujem). Zatim pljesne dlan o dlan i vikne: ,Jazidži đel!̓ (da mu dođe pisar), i ponudi nas da sednemo. Pomozi, Bože, povrati se naš paša!
i doneli amanet i pozdravlje od naroda srpskoga da Teodor Filipović s nama u Petroburg ide, i da nam bude tolmač i pisar. Sad rekne Stojković: da Teodor ne može s nama poći jer je u službi profesorskoj itd.
u Rusiju i da naučiš rosijski jezik, i da ćemo mi poslati naše ljude tamo, pak da ti s njima ideš da im budeš tolmač i pisar? Eto i̓ sada šaljemo. Kako te nađu, taj čas sa njima idi kuda te oni pozovu, a oni imadu nastavlenije.
Ja i Stevo (njegov pisar) odemo, i na jedan sat i po, blizo logora, čujemo puške mnogo pucaju. Poznamo da je boj. Po̓itamo što brže.
) Sad u Beljinu u logoru predanimo. Tu je Karađorđe; ljutit, slabo s kojim govori, sve ćuti. Dok mu nešto pisar njegov, valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega
, pokretan DEVLET, Tur., vlada, dvor DENGI, rus., novac DIVITAR-AGA, tur., šef pisarnice, pisar DIMNICA, porez za vladiku, koji se uzimao od svake kuće (po dimu) DIN, tur., vera DLjA, rus.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani. — Bio sam baš mlađi pisar kod pokojnog Vula Ivića, kapetana. Kad se vratimo tako sa sabora — nose dva pandura pune vreće darova.
Međ njima je gazda Milun, jedan bogataš iz sela N.; s njim je pop Raško, Vidak, pisar opštine n-ske, i još njih pet-šest.
— reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom! — obrednu se pisar. — O, o, gle ti šta je ovaj nakupio! — začudi se gazda Milun i mahnu glavom. — Bogami lepa para!
— začudi se gazda Milun i mahnu glavom. — Bogami lepa para! — A zarade oni dobro — reći će pisar nemarno — samo da umedu čuvati. Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo.
Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo. Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare.
— reče pop. — Što uradi ono ti je baš ljucki i svesrdno urađeno. — Tako se svi hvale njime! — potvrdi i pisar. — Znam ja sâm — reče pop — bio je i kod mene jedno leto, i ja nisam imao boljeg momka od njega. — Hm, hm!
Vidak je, kao što već znate, opštinski pisar. I on je čovek u stanju; barem je bogatiji od mnogog opštinskog pisara. Obogatio se onako isto kao što su se obogatili
i svedoka, međ kojima se on ovako potpisao: »Napisao i svedoke kao i ugovorače potpisao Vidak Peckalović, opštinski pisar iz N.« — E vidiš, Srejo, ovde je i gazda Milun obavezan. Pristajiš li na ovo, Milune?
Ele, kočije su Simičine zvrktale nasipom beloševačkim, a u njima je sedio Nikola učitelj i Sava, opštinski pisar iz Meonice. Sava je bio živi đavo — veseljak, i govorljiv, i šaljivčina, a Nikola više ozbiljan i ćutalica.
Simica ispreže mrkova, turi mu jednu rukovet sena, pa uđe u mehanu da popije ona dva groša što su mu učitelj i pisar na rakiju dali; a već — ako zatreba, moći će se još koji rpoš i od kirije otkrnjiti.
Već se tu beše iskupilo nekoliko seljaka, a među njima kmet i opštinski pisar. Kad smotriše ozgo gegru, istrčaše svi napolje da vide šta je. Utom oni ozgo stigoše pred mehanu. — A šta vam je to?
— govori Smilja, a sve odmiče. U to vreme beše u sreskoj kancelariji neki Živan, prvi pisar. Taj je Živan počeo u srezu služiti kao »besplatežni«, pa je dugom službom doterao do sreskog starijeg ćate.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
u usta tranbolos — šaren svileni pojas sa resama tunos — visoki fes (iz Tunisa) tutor — ovlašćeni staratelj ćata — pisar ćilibar — žuta i prozirna fosilna smola; jantar ćirica — slušče ćulbastija — odrezak mesa pečen na žaru ćurče —
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Aća, učen čovek, — umro je, bog da mu dušu prosti, više od pića nego od nauke, — a paori su ga zvali šlajber, kaz’ti pisar, jedna drevna pijanica, ali je začudo lepo umeo da sastavi sve to i da napiše, a, boga mi, i naplaćivao se.
gospodin popa, i jedan i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar, hirurg, gospodin-notarošev pisar, ali ovaj samo onih dana kad gospodin notaroš nije tu u selu, inače ide kod Šolema Čivutina u trafikanu na komovicu.
u Veliko-bečkerečkom kalendaru, i tako spasena od zaborava i postala danas već poznata »od Pešte daž do Černe Gore«. Pisar Tima se, istina, u sebi sekirao i ljutio na to, ali je svakoga uveravao da se to nikako na njega ne odnosi, jer njemu
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pre nego će se dve te tužbe sudu predati, izradi on da se pošalje varoški stražmeštar i jedan pisar pa da tepsiju sekvestira i u varošku kuću donese.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
E, milo mi je, izvol'te, sedite, mladiću. MILE (sedne). SPASOJE: A vi ste, kako mi gospođa piše, pisar kod advokata Petrovića. MILE: Da! SPASOJE: Tom se advokatu obratio takozvani Pavle Marić da ga zastupa?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šta je posle rekao episkopu, koga je znao još iz doba kada je Nenadovič bio pisar u budimskom magistratu i kako se uopšte proveo posle, u tom vladičanskom letnikovcu, gde su bili udesili prvo strogo
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju majka šara po zemlji (tobož piše) ili nešto seče britvom ili broji talire (da dete bude pisar, zanatlija ili trgovac).
Matavulj, Simo - USKOK
Bio je pisar vladičin, a bio je učevan i duševan i vjeran mu, ali ga njeki glavari makoše na dušu, te ga nestade! Krcun, vidjev da
Knez sve to zna, a da ti ne htjede da baš od njega čuješ! — A ko bješe taj pisar? — Bješe, brate, čovjek iz svijeta, njeki vele iz Dubrovnika, latinski pop, kažu vrlo učevan i pošten i predan vladici.
— A koga još ima uz vladiku? — Imaju dva kaluđera, đakon, sedam-osam đaka i momci. — A nema pisara? — Glavni je pisar đakon Ivo, a kad ustreba pišu i kaluđeri.
sveti vladiko! — prihvati Mrgud Šutov... — A da i tebe svetijem zovemo, pa si obidovao te putove! Ugledao se pisar na svoga gospodara! — Ja sam drugo, ja sam Crnogorac! — A i on je kućić i čojković!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od 1796. nastaju njegova velika i neprestana putovanja. U Karlovcu je pisar kod jednog advokata, u Futogu i Starom Bečeju učitelj, do 1801.
1809. postao je pisar kod Pravitelstvujuščeg sovjeta u Beogradu. 1813. bio je u četi Zeke Buljubaše na Drini. Po padu Srbije pređe u Zemun,
Po padu Srbije pređe u Zemun, luta po Ugarskoj, ide do Beča, silazi do Hrvatske i Dalmacije; 1814. je u Srbiji, kao pisar kod vladike Dionisija u Blagoveštenju, i na tom mestu on je jedan od onih koji u potaji spremaju nov ustanak u Srbiji.
Kad je planuo ustanak u 1815, on se u četi »golaćâ« tuče pod Cerom i na Dublju. Potom postaje pisar kod vojvode Marka Štitarca,56 kod Jovana Obrenovića, i pri Narodnoj kancelariji.
Pošto se jedva spasao, on se vraća u Srbiju. 1818. je pisar kod Jevrema Obrenovića. 1819. ide u Besarabiju do roditelja, koji su kao ostali srpski begunci uživali rusku pomoć.
On je u raznim trenucima svoga burnog života bivao: trgovac, vojnik, pisar, čuvar bašte, učitelj, istoriograf, pesnik, apelacioni sudija, pivar, trgovac s platnom.
Mnogo stvari toga herojskog doba on je lično video; kao pisar u Sovjetu bio stalno pored glavnih vojvoda i vođa narodnih, zatim živeći nekoliko godina u Besarabiji sa srpskim
je znanje da može čitati i pisati, vratio se u selo, do ustanka sedeo doma, i bio u svojoj okolini najpismeniji čovek i pisar. Kada je buknuo ustanak 1804, on postaje pisar u četi vojvode Đorđa Ćurčije, i tu ostaje neko vreme.
Kada je buknuo ustanak 1804, on postaje pisar u četi vojvode Đorđa Ćurčije, i tu ostaje neko vreme. Željan da što više nauči, on pređe u »Nemačku«, u Karlovce.
Neko vreme bio je radi učenja nemačkog jezika u Petrinji, u Hrvatskoj. 1807. vrati se u Srbiju, postaje pisar kod valjevskog vojvode Jakova Nenadovića, zatim pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu u Beogradu.
1807. vrati se u Srbiju, postaje pisar kod valjevskog vojvode Jakova Nenadovića, zatim pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu u Beogradu.
Svršivši bogosloviju u Beogradu,93 postao je 1861. pisar duhovnog suda u Šapcu. 1866. prešao je sa službom u Ministarstvo prosvete, i tu, kao pisar i sekretar, ostao do 1880.
Sremac, Stevan - PROZA
I tu je bio pisar, ali je sad beležio koliko je četki, peskonica, frula i solira prodato subotom u korist države i osuđenika kaznenoga
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA, Nikolina žena MITAR, kum Maksimov SVETOZAR, pisar i Sofijin srodnik DJEJSTVO PRVO (SOBA KOD MAKSIMA.) 1.
S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar. JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“.
NIKOLA: Fala bogu; a zašto nisi malopre, da te pisar zateče? MAGA: Eto, nisam mogla da stignem. NIKOLA: Ej, drtino moja! — Kako ti stoji ta škurteljka? nešto egavo.
SOFIJA: Pa kad ste naučeni, a vi ćutite. NIKOLA: Pravo kažeš, snao. Nego, Mago, gledaj da te vidi pisar ovako obučenu, ne bi li mi koju kukavicu i ti privredila. MAGA: A kako ću, kad je, eto, otišao.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jaukne ovčar s vrha Kicelja: njemu je blago tmuša izjela. Tinja rukopis titlasto satkan. „Sije pisah az!“ - pisar zavapi. A kletav čini inok Kiprijan: „Tukla te tuča jajastih kapi, gubo, pagubo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Nisu, al' se sad nekako drukče smatraju. Bio kod mene jedan mlad pisar, tek svršio školu, pa našlo se za plotom jedno žgepče, podmetnula ga majka.
I znaš šta taj pisar kaže za to vanbračno žgepče; veli: i to je član društva?! GINA: Iju, a kog društva? AGATON: Šta znam ja?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U dvorište uđe sreski pisar u novoj policijskoj uniformi, koja tek beše propisana. Novu oficirsku kapu nakrivio na desno uho, a sjajnu niklovanu
jesmo li se namestili ?... Pera Ilić, pisar ovog sreza i platodavac učiteljski... Hm... da... čujemo mi tamo u srezu, dođoše nam posle i akta o vašem postavljenju...
— A već mlade učiteljice i u svojim kućama imaju velike udobnostil.... Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar. Znamo se dobro koliko smo teški. A, Bogosave, sedi, reče on ćati, koji se slatko smejao odgovoru njegovu.
— Golaverija smo, brate, svi pa to ti je, pri druži im se ćata ovim familijarnim tonom. Ljubica planu i namršti se. Pisar to opazi, pa se obrte ćati : — Baš si prava gejačka cepanica; nećeš se nikad istesati.
Ćata se stade vrpoljiti i čuditi šta je to pogrešio, a pisar se okrete Gojku: — Izvol’te, gospodin učitelju, u društvo! — Zahvaljujem, moram na posao. Deco, u školu!
Deco, u školu! skomandova on, pa se opet zgrči i, onako namršten, oborene glave, uđe sa decom u školu. Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: —
Kakav vam je ovo kolega? — Odličan učitelj i veoma dobar drug, odgovori Ljubica ozbiljno i odlučno, pa videvši da se pisar sprema da izbaci neku pošalicu na Gojkov račun, prestiže ga i sama reče : istina, nije uglađen ni...
doteran, kao što bi trebalo, ali je dobar čovek. Pisar za to vreme neprestano pogledaše ćatu, Dok se ovaj jedva seti, pa se odjednom diže.
Je li njoj duga kosa!... Ehejhej!... Međutim na polju pisar otpočeo napad, po svima pravilima don-žuanske taktike. Najpre se već obavestio o njenim roditeljima, o školovanju, o
Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu. Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta
Posle ovog saopštenja, pisar se diže. On nađe da je ovo va prvi mah kao početak, dosta; a posle već, ići će sve svojim redom...
Otpusti decu kućama, pa zastade pred čičom i pogleda ga slobodno, pravo u oči. — Boga ti, ko je ovo... kakav je ovaj pisar ? — He, bratiću, pa gospodin Pera... znam ga. — Pitam te onako... kakav je čovek ? On nešto mnogo preti učiteljima.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pomoć Jagluk - duguljasti rubac (marama) od finog veza (pamučnog platna) izvezen zlatom najednom uglu jazidžija - pisar jaran - drug, prijatelj; dragan jektati - puštati jek, zvuk iz sebe, oglašavati se, odazivati se jekom; vikati;
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Razume se da je odmah zatim postavljen ekonom za taj zavod, lekar, šef mesne kontrole, blagajnik, podblagajnik, pisar, tri-četiri prepisača i nekoliko služitelja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Razmakosmo se i zauzesmo dosta dugu liniju. Levo krilo odvuče pisar, da ga veže s Banjancima, a na desno ode kmet. Posle pet minuta kmet se vrati na sredinu i naredi nam da pođemo.
sreza N-skog okruga N-skog A... J.... za načelnika okruga C...čkog... A za tim drugi ukaz: Postavlja se pisar I kl. sreza J. okruga S. T.. M.... za načelnika sreza N. okr. N-skog...
Baš beše četvrtak. Stari kapetan otputovao je pre dva dana, a danas se nadaju novom kapetanu. Prvi trgovci i jedan pisar izašli su u prvo selo da pričekaju kapetana.
tome što je I klase, dakle je mor’o biti u godinama, no i zato, što su ga mnogi poznavali jer je bio u susednom srezu pisar i još tada je bio oženjen. Glišini ga dakle nisu očekivali s nestrpljenjem.
stari sreski pisar, koji je sa praktikanturom otpočeo u A...u, pa dođe i do kapetanstva, e onda je ta vest ubi. Ona leže u postelju i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar
(Natežući čita.) „Gospodin Sekulić, pisar, moli dve banke zajma, vratiće sutra”. (Sam sebi.) Svi oni sutra vraćaju, nego... (Razmišlja.
JOVICA: Pa nema, dabome, kad ih je pisar za pet banke pojeo. JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto meso.
Ako je na opštinskom kantaru – njegov rođak, ako je pisar u opštini njegov rođak. Pa dosta, brate, ima nas još u ovoj Srbiji koji imamo rođake za službu i pobake na robiji i
JEVREM: Jesam! SEKULIN: „Po milosti božjoj i volji narodnoj: Sekulić pisar toga i toga sreza, po potrebi službe, u taj i taj srez.” Šta znači ono „po potrebi službe”?
tu dođe i telegrafista koji priča da na desno uvo ume da čuje internacionalne telegrame, kad prolaze kroz žicu, pa tu pisar iz načelstva koji zna šta je poverljivo došlo, pa onda tu mi svi ostali.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kuku mene, što ne beše vođen predsednik jal’ sreski pisar, pa da ja svršim s njim, a vi da sehirite samo! — upade Krsman i opet.
— upade Krsman i opet. I opet mu primeti Mića da don Pedro nije bio ni predsednik ni sreski pisar, ni kapetan ni načelnik; prekori ga i popreti mu udaljenjem sa zbora, a zatim nastavi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ono je ađunta — odgovori Mačak. — Kažu da je puno učen čovik, da umi latinski kâ i fra-Tetka. Za njima iđaše pisar, visok, mršav, neznatan mladić.
Ljekar, odmah poslije jela, zakurnjavi debelu cigaru, gledajući slike po stjenama. Pisar odista hotijaše da pokaže kako je razmažen, te je sitno jeo i srkutao, a dizaše čašu dvama prstima.
Za njima iđaše Vrtirep, noseći kutijicu svetoga ulja. Za Vrtirepom ostalijeh pet fratara, pristav i pisar, svaki sa zapaljenom voštanicom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu kućicu sreski pisar sa pandurima, kmetom, birovom i dva odbornika. Đurica se tek obuo i umio, pa počeo da oblači jelek.
pred kućom, a Đurica, kako beše počeo da navlači odeću, tako i ostade sa podignutom rukom, ukočen, bled, nem... Pisar skoči s konja i priđe k otvorenim vratima, na kojima stajaše preneražen Đurica. — Dobro jutro, momče!
— Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar. Đurica prekorači prag, pa stade žurno da namešta jelek, ali za nešto mu beše ruka zapela, ili se tako njemu činilo,
— Đurđe — poče pisar, gledajući ga oštro i pravo u oči — u Trbušnici je onomad izvršena opasna krađa Jovanu Čupiću: razbijen mu je vajat i
Đurica najpre beše oborio glavu i gledaše nekud u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica,
Znam ja čije je to maslo... A za to što velite, za te stvari, ja ništa ne znam. — E onda ćemo da tražimo — reče pisar i mahnu glavom kmetu, koji s odbornicima, pandurima i birovom uđe u kuću.
— E onda ćemo da tražimo — reče pisar i mahnu glavom kmetu, koji s odbornicima, pandurima i birovom uđe u kuću. Pisar sede na klupicu pred kućom, jedan pandur ostade kod Đurice i Marije, koji stajahu pred vratima.
Posle kratkoga traženja kmet iziđe napolje noseći gomilu raznih peškira, među kojima ne behu ni dva nalik jedan drugomu. Pisar izvadi iz svoga kaputa jedan nov peškir i uporedi ga s onima što kmet donese. — Nije to — reče pisar.
Pisar izvadi iz svoga kaputa jedan nov peškir i uporedi ga s onima što kmet donese. — Nije to — reče pisar. — Ama vidim i ja da su svi različni. To su žene donosile babi za vračanje... Ene de!...
— zapita on babu. — Znaš, valjad', kad ti je Mićo ležao kraste ko ga je izvidao. Onda mi je to Stojka donela. Pisar se gromko i slatko nasmeja, a kmet pocrvene. — Uh, pos' joj ženski, đe me orezili!
— Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire... da nije i njih tvoja domaćica donela na dar — odgovori mu pisar i zacenu se od smeja. — E toga nema... njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve.
— E toga nema... njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve. Nisu naši doktori skupi kao vaši. Pisar ga prekide: — Hajde, produži posao. — Slave ti, Đurica, nemoj da nas mučiš. Preturićemo ti svu kuću, dok ne nađemo...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na sudu stvar se Ilijina raspravlja veselo. Mladi pisar mu se u lice smeje, ali on, zaokupljen svojom glavnom mišlju da oni budu kažnjeni „po zakožu”, ništa ne opaža, već
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Hajppe je to njegovo poreklo: on je Dalmatinac. Otac mu radi kao pisar na faru. Rajić čak s njim u epistolarnoj formi raspravlja o mogućim odnosima između Srba i Hrvata po završetku rata.
“ Na ostrvu s farom bio je pisar, Čarnojevićev otac. Najzad, i možda najvažnije, u Pismima iz Pariza iz 1921. godine, na jednom od mesta gde se vide
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet dr Ninković, sekretar Pera, pisar iz administrativnog Min.
Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba
PERA: Gospodin nije kod kuće? ŽIVKA: Ne! PERA: A nije ni u kancelariji. ČEDA: Vi ste činovnik? PERA: Da, pisar kod gospodina Popovića. Pa hteo sam da javim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvi to da da mu javim.
ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ŽIVKA: Hoću, gospodine!
ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek? ŽIVKA: Pa ovaj... ČEDA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. Za njega su „naši” svi koji obrazuju kabinet. On to, izvesno, svakome tako javlja.
A ja ću... ŽIVKA: Da, dođite odmah, čim čujete što. PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se, odlazi.
Naredite, gospodine Pero! PERA: Razumem, gospođo ministarka. (Klanja se izlazeći.) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!... Zavesa ČIN DRUGI Ista soba, samo bogatija nameštajem, koji je bez ukusa razmešten.
Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.) VIII ŽIVKA, ANKA, PERA ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite. ŽIVKA: Neka uđe! ANKA (povlači se i propušta g. Peru). PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li?
ŽIVKA: Neka uđe! ANKA (povlači se i propušta g. Peru). PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li? ŽIVKA: Izvolite! PERA: Svratio sam samo ako bi gospođa ministarka trebala kakve usluge?
Vi me, je l' te, nećete zaboraviti? ŽIVKA: Ne brinite! PERA: Vi ste upamtili moje ime. Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se, odlazi.) IX ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (zvoni). ANKA (dolazi): Molim.
ANKA: Reći ću, gospodine. PERA: Vi znate moje ime? ANKA: Da, gospodin Pera, pisar. PERA: Ne samo Pera pisar, već recite: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ANKA: Reći ću tako.
ANKA: Reći ću, gospodine. PERA: Vi znate moje ime? ANKA: Da, gospodin Pera, pisar. PERA: Ne samo Pera pisar, već recite: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom!
Krakov, Stanislav - KRILA
Sad i koze mogu po poverljivoj arhivi preturati. E, uostalom, tu pisar Kazimir odmahnu rukom, i onako je sve to kupus. — Kupus? Meni nije to kupus...
Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je. Imam za sutra odličnu malagu. Izveštaj će pisar sad doneti. A—ha, a—ha, — kapetan se suvo nakašlja. — Izgrdio sam ga. Pipav je. Šta ćete, mladići.
Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire. — Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava...
Ispod kamena su izmilele šarene zmije, i grejale se na pripeci. U klancu je još tutnjilo. Pisar Kazimir je obilazio oko šatora i šaputao posilnima: — Sveta krv čoveka proliva se nemilice... Čujete li? Grmi...
A svemu su tome kriva dva avijatičara koji su našli da baš nad njinim rovovima zajedno u plamenu umru. Sušičavi pisar stajao je pred čađavom kolibom komandanta puka između borova, niz koje se slivala smola, i žedno mirisao njen opojni
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
peći cev, sulundar kroz koji prolazi dim ćaba — muslimanska svetinja u Meki (hrišćanska svetinja u Jerusalimu) ćatip — pisar ćurak — ogrtač postavljen krznom, kožuh ćućulajkan — zvekan uveriti — zapaziti, uočiti ukabuliti — odlučiti;
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je go kô pištolj. Al' ume, brate!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana
— Dobro je, učiniću kako želite! — veli pisar uozbiljivši se. I prebira bilješke po ostrišcima hartije. Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra.
—Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para! — prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru.
— Evo para! — prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru. A pisar ozbiljno opomenuvši ih, veli: — Kad su novci u mojim rukama, nema prevare .... —I nasmija se. — A da!
” . —Dakle, što si odlučio dati im? — upita pisar. —Koliko pitate? — obrati se Petar k njima. —Koliko je pravo! — odgovoriše svi troje u jedan glas.
— Evo ih, gledajte kako su modre... Ko će ih? Staoac se diže sa stolice, a i žene se primakoše. — Nove su, — opazi pisar. Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar.
— Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj!
— Treba učiniti dva pisma: jedno za starce, a drugo za sestru, — opazi pisar. I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove
Dobro je! Idi, Petre, javi se bilježniku; naći ćeš ga u štionici, igra karata; neka dođe samo čas... Petar ode, a pisar opet sjede i piše. Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti.
A popunivši ga, diže se i pođe k prozoru. Javi se dvojici svjedoka što, po savjetu gazda—Jova, čekahu da ih pisar zovne. Za njima stiže i bilježnik i Petar.
O tome premišlja Rade putem i dok mu jedan pisar iz čaršije slaže tužbu. Potpisa tužbu svojom rukom i ponese je na sud. ...
— Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! .... Čine račun on i pisar, i, bajagi, prenemažu se od čuda... Velikoga li mi čuda! A što ne osude gazda—Jovu?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možemo se razići i tada bi Dorotej bio vidar, Dimitrije prepisivač ili pisar kod nekog velmože, a ja bih bio živopisac, a možemo ostati zajedno i baviti se veštinom koja se pokaže kao najunosnija.
Vratio se posle pet nedelja sa kraljevim odgovorom. Artemije je bio u pravu. Dvorski pisar je prevazišao Artemija u praznoslovlju i preterivanju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Metodije, kao episkopski protosinđel, član častne Konsistorije i profesor Bogoslovije, brat Dimitrije, kao prvi pisar upraviteljstva varoši Beograda.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Završio je prava i filozofiju, radio kao pisar, učitelj srpske škole u Pešti, prevodilac. Napisao je satirični roman Epitafijum i smatra se zasnivačem srpske
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pantelija Rajić i jeste i nije bio činovnik. Bio je u sudu, u arhivskom odeljenju pisar. Žena njegova i kćer Nata glasile su se „činovničke”, a Pantelija je govorio: pisar u sudu.
Bio je u sudu, u arhivskom odeljenju pisar. Žena njegova i kćer Nata glasile su se „činovničke”, a Pantelija je govorio: pisar u sudu.
A policiski pisar, prvi komšija Rakin, takođe ne može da se seti Tacita. „Ho, živa muka! a da se pitaš: zašto?” Gradić ostade bez
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
NB, oznaka, da nešto treba uočiti, zapamtiti) NOTAROŠ (od lat. notarіuѕ) — beležnik, opštinski pisar NRAV — narav; mn. nravi »običaji, način življenja« OBAČE (arh.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Često puta, čak, bolje je biti građanin univerziteta no policijski pisar u Arilju ili suplent u Brzoj Palanci. No ni o onome školovanju u srednjoj školi, gde čovek skrha najlepše svoje godine,
Niko drugi nije mogao napisati ministru ono anonimno pismo o nabavci drva za ogrev ministarstva nego onaj Arsa pisar iz trećeg odeljenja, a taj isti Arsa... Baš šteta što mi se razbila ova ćilibarska muštikla, a tako sam je voleo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Čekajte — umeša se u razgovor poručnik Protić, sudski pisar. — Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u Prilipa grada, do dvorova Kraljevića Marka, a do Marka, do mojega đaka; kod mene je knjigu naučio, kod cara je Marko pisar bio, u njega su knjige starostavne, i on znade na kome je carstvo.
Marko je bio pisar kod Vase Popovića, glavnog kneza požeške nahije. Markov otac, pop Filip (u Karađorđevo vreme vojvoda novopazarske
tuđinac Javor — mesto na Kosovu jagluk — maramica, rubac jagrz — vranac jazija — slova na hartiji jazidžija — pisar jazuk — šteta, gubitak ja... ja — ili...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Došao je i neizostavni narednik Perica, narednik i pisar u štabu, nazvan „lepi Perica“ zbog onog belog lica i zbog ona dva mladeža na obrazu ispod desnog brka.