Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zato idem natrag preko Save, a nemam pisara ni drugi̓ učeni̓ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru
„Popo, kako si ti pisao najpre, a ti piši opet i odgovori na to pismo; a Crni Đorđe ne zna pisati, a nema ni pisara, on samo zna Turke tući — no se ti vrati”. Ja kažem, da ja moram te moram Crnoga Đorđa naći.
Turci opkole našega buljubašu Živka Dabića i pisara Karađorđeva Janićiju; vas dan na nji̓ jurišali i jedva i̓ mrak otme, te se izmaknu, a Turci prodru u Šabac.
Sad sva i vojska i vojvode i kapetani gledaju to, i jedan s Drugim šaplje: „Jaoj, brate, kad on od svoga momka i pisara tako radi, ja šta će od nas, ako skrivimo, biti”.
A budući da zasad nemamo drugi̓ pisara, zato da odrede gde ima poviše u jednoj crkvi sveštenika po jednoga, da kod mađistarata moli se Bogu i da može štogod
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A ne igram ti ja momče! — reče Milun smešeći se. — Idi tamo onoj momčadiji. — Evo na! — se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para. — Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika!
— Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para! — Ama i svirač je, nema ga šale — prihvati pop.
Vidak je, kao što već znate, opštinski pisar. I on je čovek u stanju; barem je bogatiji od mnogog opštinskog pisara. Obogatio se onako isto kao što su se obogatili mnogi i mnogi opštinski pisari po selima, piskarajući seljacima za
za to vreme neobično — onaj dugajlija praktikant, što je uzimao na protokol Simicu zbog njegova mrkova, dobio je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava ovca — jadno, suvo,
Kapetan nije nekoliko dana izlazio u srez, nego slao svog pisara. I posle, kad god iziđe, gleda čas pre da izmakne, nekako mu nije bilo ni do razgovora ni do hvale.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu će svaka svoga videti, a sve će videti Timu, notaroševog pisara, koji u selu živi kao mali bog sa svojih trideset forinti mesečno.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To je — corpus delіctі. Sad sve znaš, daj preko pisara prepisati, pa sudu predaj. Tu je i Mica. Kad je sve to čula, skoči sa stolice od radosti.
Marko je znao da Alka ipak neće tepsiju izdati, pa će se u što treće zaplesti. Doista, Alka uzme metlu pa pisara zajedno sa stražmeštrom istera. Nemeškinja je, varoški panduri nemaju s njom ništa.
Marko, kako se sastane sa Svilokosićem, reče mu: — Gle, Alka opet nasela! — Isterala pisara i stražmeštra. To je nasilje — actus potentіae; eto treće akcije. Alka za kratko vreme navuče na se tri tužbe.
— Sad na treće. Isterali ste s metlom stražmeštra i pisara: to je actus potentіae. — Jeste, isterala sam ih. Ali, kako mogu oni u moju kuću silom ući da tepsiju otimaju, kad je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle Engelshofen i Garsuli, gde ih je već čekala grupica Garsulijevih pisara, koja je bila poslata u Temišvar, pre Garsulija.
Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija na igru, koja je u to doba bila uobičajena, i među oficirima, u
On je imao, sa sobom, dvadesetak pisara. Kad je, dakle, video da je njegova pratnja sva smeštena oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen
A ko je bio taj Mikail Vani, vidi se iz jednog, poverljivog, izveštaja, nekog Karla Imbrianija, policijskog pisara u Vijeni, koji je bio špijun venecijanskog ambasadora. Taj izveštaj, pod datumom 31.
Matavulj, Simo - USKOK
glavu, ne znam, tek on, a kažu i guvernadur obijediše i vladiku u Rusiji da ne mari za crkvu, da je po nagovoru svoga pisara Dolćija naumio prodati Crnu Goru Francuzima, i ko ti ga zna što još!
te ovamo, onamo, zabašuri stvar i još tobože izmiri vladiku sa Ivelićem i Vučetićem, ali, tajno od vladike, nesrećnog pisara smakoše! Knez sve to zna, a da ti ne htjede da baš od njega čuješ! — A ko bješe taj pisar?
— A koga još ima uz vladiku? — Imaju dva kaluđera, đakon, sedam-osam đaka i momci. — A nema pisara? — Glavni je pisar đakon Ivo, a kad ustreba pišu i kaluđeri.
Mletačke republike, za vrijeme bezvlašća, vladika poče spremati da s vojskom siđe u Boku, uze toga mladog Bokelja kao pisara.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
vladika Petar I pisao je da u zemlji sem njega nema drugoga »čteca i pisara«. Dolazak na presto vladike Petra II, pesnika Gorskog vijenca, značio je veliki preokret nabolje.
« 1810. Karadžić je u Beogradu, kao učitelj osnovne škole, i tu ostaje do 1811. Te godine otišao je za pisara kod svoga rođaka Jevte Čotrića, koji je uzeo pod zakup skelu u Kladovu. 1812. i 1813.
1898. opušten je iz političkih razloga, i dve godine živeo van službe, od književnoga rada. 1900. postavljen je za pisara Ministarstva prosvete, a 1902. ponovo otpušten, opet iz političkih razloga.
1892. učiteljevao je u srpskoj osnovnoj školi u Turn-Severinu, u Rumuniji. Te godine postavljen je za pisara Ministarstva unutrašnjih dela, a potom za vicekonzula u Prištini. Umro je u Beogradu 21. januara 1894. godine.
februara 1867. u Beogradu, gde je svršio osnovnu školu, gimnaziju i pravni fakultet Velike škole. 1891. otišao je za pisara suda u Užicu. Kao sudski i policijski činovnik služio je u Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. 1897.
Sremac, Stevan - PROZA
ču: dan, dan, iz komšiluka; odmah zatim se osu iz druge, treće, četvrte avlije, pa i iz avlije samog gospodina Save, pisara načelstva. — E, dobro je — reče Jova. — Ženo, čorbu na sto, a eto mene sad.
Ostavila ga je kriveći ga da je tirjanin i lola, a on opet njoj prebacivao za nekog pešadijskog narednika, pisara iz divizije, nekog malog vickastog štiglica sa grdnim šiškama ispod francuske kačkete, sa lakovanim kaišem i užasno
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja? Pitao sam jednog pisara, a on mi reče da je filosofija nešto veliko i ko nju pored sebe nosi, taj je učen čovek. MANOJLO: E, sad znam šta je.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Hm... kažem vam... poče on otezati, pa u govoru baci pogled na sokak i prekide, zanemi. Ugleda seoskog pisara, a uz njega učini mu se da promiče pored prošća crvena policijska kapa.
Ljubica podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijsko porodičnim tonom
Deco, dajte koju stolicu. »Hm, pa to je on !... znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi. On poznade pisara. Seća ga se dobro kad je stupio u prvi razred gimnazije, zajedno sa njim, pa videvši da ne može ni iz jednog predmeta
Deca izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično, naježeno, kao i Gojko.
Gojko se iznenadi ; ovakav predlog nije očekivao, a bi mu po volji. Htede da se upusti u razgovor i da je pita što za pisara, pa uvide da je to nezgodno. Svejedno, i onako će doznati od Stojana koliko mu treba da zna. — Dobro odgovori on.
— On joj veli da radi svoj posao, da se ne plaši ničega. A za pisara, kako ono... zape on, pa se opet nasmeja: beše mu nezgodno ponoviti izraz Stojanov »niz dlaku«, pa to on prepriča
Bogosav, čuvši kašalj, stade se dizati iz prašine. — Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš... kâ pogaču od belije, sve oko ruke...
Sreća još te je opazio pisara da izlazi na dvorište, inače bi ga ovaj zatekao baš kako visi na prozoru i gleda začuđeno.
Drhće i čeka dan, dva... Treći dan dolaze tri čoveka u srez, javljaju se kapetanu. Komisija! Dajte ovamo Petra pisara.. On se već sav ohladio. Daj ključeve!... Zapečate kasu, pa daj račune...
Izjutra ustaše obe rano. Ona predade majci sav novac, što ga uze od pisara, pa je isprati daleko iza sela, ižljubiše se, isplakaše se opet, pa se rastaše.
brzo! Žurite se! Gojko se osvrnu, pa s čuđenjem i nemim pitanjem pogleda pisara, ali ovaj gledaše samo kako se deca unezverila, pa čekaju šta će im Gojko reći i nijedno se još ne sprema za izlazak.
— Neka, dosta sam i ja patio, pa da gledam jedared i njeno stradanje. — A ti, čini mi se, ne vide pisara? — Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zbog toga je izgubio službu i poslat za pisara u Čongrad, u Mađarskoj, neku vrstu tadašnjeg činovničkog Sibira. Toma je, u drugom braku, bio oženjen ćerkom
Ta stvar se dugo diskutovala i posle toga smenjena je ova ekipa pisara i telefonista, kao nesposobna. A upućena u pukove i kazne radi, na ratišta.
A upućena u pukove i kazne radi, na ratišta. Ta sudbina nije mimoišla tada ni pisara koji je radio sa mnom, noću, Kona, jednog slabušavog Peštanca. Ni mene.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedan otrča na kraj varoši, da kaže Petru kovaču da ne klepa danas motike. Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima. Odoše u srez na razne strane. Za njima izađoše praktikanti i odoše u kafanu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Samo, dabome, sa načelnikom ti da udesiš, to ne mogu ja. Najbolje je da uhvatiš pisara Sekulića; on je onako vatra čovek za te stvari i ovako obrće načelnika oko maloga prsta.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Videći, moj majstor, da dobrovoljno pišem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve stare, od mnogo godina, teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne šijem i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čuveni odmetnik Sulejman-beg sa društvom beše ubio našeg narednika Lalovića i redova đačke čete, učitelja i pukovskog pisara Sredojevića, koji su službenim poslom išli u Drač.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Moj djed bio je snažna, zdrava priroda, energičan poslovan čovjek. Znao je vikati na svog pisara lupajući šakom po stolu: „Ja neću da plaćam stalije i kontrastalije, to upamtite jedanput zauvijek!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
da vređa ovu babu, koja mu je, kako je on tvrdo verovao, dete izlečila vradžbinom, ali ga još više obuze sramota od pisara. — Šta ćeš, gospodin-Mito, prostota!... — Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire...
Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u dušu i videti šta misli ovoga trenutka.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
A, vi ste na telefonu? Ovde gospođa ministarka. Molim vas hitno, ali vrlo hitno, odmah pošaljite mojoj kući jednog pisara sa dva žandarma. Da, hitno... pa nije baš pravo razbojništvo, ali je ipak razbojništvo...
Krakov, Stanislav - KRILA
— A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je.
— Doneli su nam saveznika, gorogana, — radovao se jedan mali. Druga dva vojnika punila su lule, i gledala u suvog pisara Kazimira. Plave malje drhtale su po mršavoj bradi. — Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ...
— Ma šta slušaš te lažljive jaružare... Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo.
— Hm! Hm! Hm!... Oči načelnika štaba srele su pogled bolesnog pisara. Lice mu se u grčevima treslo. Viši oficir se zarumenio jače, i odgovorio kapetanu: — Strpljenja, skoro ćemo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U rukopisu, kao što je to česta navika pisara naročito starijih pesmarica, strofe nisu bile označavane, nego sam ih načinio ja: što je ovde sada strofa, to je u
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Po stolu još i gomila akata. To je sto g. Milisava pisara, a onaj desno, sasvim napred, sto je Žike pisara i na njemu je još veća gomila akata, pritisnuta komadima od cigle.
Po stolu još i gomila akata. To je sto g. Milisava pisara, a onaj desno, sasvim napred, sto je Žike pisara i na njemu je još veća gomila akata, pritisnuta komadima od cigle. Kancelarija uopšte prljava.
ŽIKA: Koje? MILISAV: Pa, brate, ja ne znam kakva je ovo zemlja, kad u samoj policiji mogu da pokradu policijskog pisara! ŽIKA: Ama, koga pokrali? MILISAV: Ja držim, znaš, svoj veš ovde, u fascikuli, pa eto nema mi novih novcatih čarapa.
KAPETAN: Odatle, jes'! ŽIKA (čita): „Pa on i majka navalili da pođem za jednog sreskog pisara, jednog preispodnjeg klipana, koji liči na petla, a inače je nitkov i lopov prvoklasni, te ceo svet pišti od njega...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bilježnik ljuti se što partiju morade prekinuti: još mu se karte po glavi vrzaju. U hitnji sluša pisara i gleda kako novac dijeli starcu i ženama. — Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi.
Časom svi ućute. Sudac pogleda staroga pisara — on mirno sjedi i gleda u čisti arak hartije pred sobom. Ivo je uzbuđen, pa, da prikrije nemir, diže se i pođe k
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
biti za vreme gozbi i za vreme lova, onda kada će krasnopisna slova što su ih na poveli izređale vešte ruke kraljevih pisara biti dovoljna da dečku podare moć nad ludima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U same početke srpskog pesništva za decu ubrajamo pesme Luke Milovanova (1789–1828), pisara, učitelja i pobratima Vuka Karadžića, nastale 1810.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedan od njih spazi u pustoj ulici sudskog pisara, i taman da mu priđe: onaj otrese obema mišicama i skoro trkom uteče.
— Naravno, hleb je još uvek uglavnom dolazio od Pantelije pisara iz sudske arhive, ali orah, rodan kao u bajci, pomagao je porodicu više i više.
Vozi kroz život kao veliki siguran brod po moru. Doista, Spida nije imao ni magazu, ni kancelariju, ni agente, ni pisara. Kad se doselio u gradić, živela mu je još žena. Stanovao je blizu dve godine dana u gostionici, dok nije podigao kuću.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A još kad videše da se Mane i ne osvrće čak ni na policijskog pisara, a kamoli na žandara, i da ih čak i ne otpozdravlja, — onda otpade svaka, pa i najmanja sumnja i verovatnoća za taj glas.
A malo koje veče da im ne prođe pored kuće gomila kalfica, trgovčića ili pisara iz divizije i iz ranih vojnih slagališta, i ne zapevaju baš pred kućom.