Sremac, Stevan - PROZA
Sedne tako pa se razgovara s Milom Mutavdžijom i Cvetkom Divizijarem (to jest pisarem iz divizije). Pretresu tu sve i sva.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se nervozno diže i rukova sa pisarem, pravdajući se uzgred: — Ah, izvinite, molim vas. Jadna moja deca... ostavila sam ih onako. Ne znam sad ni gde su.
I ona brzo, ne osvrćući se više, ode onamo gde je decu ostavila. Naročito je prenerazi svršetak razgovora sa pisarem, pa htede sad odjednom da uguši sećanje na njega. S toga se odmah, živo, s nekom grozničavom žurbom predade poslu.
— E sad vi nama da date jedan savet, jer zato smo upravo i došli, reče ona, pa im ispriča svoj jutrošnji razgovor s pisarem, izostavljajući naravno sve ono, što nije potrebno da oni znaju.
potom sta doše izlaziti umorna deca, protežući se celom snagom, a za njima pokunjen, snuždena pogleda, iziđe i Gojko sa pisarem. — Ovaj bi i zaspao u školi, čekajući da ja odem, reče pisar smejući se.
»Šta mi se on tu ljuti... kao da ima kakvo pravo nada mnom. Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«. Gojko ostade ozbiljan, večno namršten i povučen; izbegavaše svaku priliku da se ne sretne sa njom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A, evo nam trećega! — viknu apotekar, koji seđaše sa Živkom Čapljom, pensionovanim pisarem. Videći da je Vujo raspoložen, on lupnu o sto. Prljavo slušče sa masnom zapregačom pojavi se na vratima.