Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No drugo čto?” Ja: „On govoril, čto on kao dobri prijatelj sultanov budet jemu pisat, čtobi narodu serpskomu oblakšat. No budet li sultan poslušat, ne znaje.” — Graf: „Pravda.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Prilog vremena prošlog od pisat, to je, na primer: pisavšij! Bilo je tačno to što sam rekao, ali je već zvonilo za izlaz i Bagricki ga nije uzeo u
Radičević, Branko - PESME
žića knjigu vadi iz nedara, Na sto je meće, pa knjigu otvara; Još perom oštrim u srce se bode, Pa krvcom svojom vako pisat ode: — Smeje se nebo, a sunašce gleda Odozgo dole na zemaljska čeda; No jedan dole po zemlji se šeće, Rekâ bi nema
Latim divit i ta pera laka I pokidam dva do tri tabaka, Ta tabake artije prebele, Odem pisat knjige prevesele. Već ispišem dva do tri komada, Al' gle meni knjige iznenada!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Neka šuti ako voli! Tako me bar neće smetati u pisanju. Sjesti ćy za pisaći sto pod prozorom, okrenut ću mu leđa, i pisat ću kao da ga uopće i nema! LXVII Zove se Radivoj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom. Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest!
Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest! Možda ćemo krvlju pisat’ — I tim Srbin sme — Samo kavgom međusobnom Ne, za Boga, ne!
Možda ćemo znojem pisat’ Boljih dana vest, Možda ćemo suzom pisat’ — Nek’ se bistri svest! Možda ćemo krvlju pisat’ — I tim Srbin sme — Samo kavgom međusobnom Ne, za Boga, ne! Kad se svrši ovo leto Zapitaće — haj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To je Kosta za boga primio, donese mu jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije. Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako
To je pošta za boga primio, donese mu jedan list hartije. Sjede Miloš sitnu knjigu pisat u Prilipa, u bijela grada, svome pobru Kraljeviću Marku: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, il' ne čuješ, il' ne haješ za
Pa on ode na bijelu kulu, a dovati divit i hartiju, ode pisat knjige na koljenu. Prvu Turčin knjigu nakitio, te je šalje u Kovače ravne, na Turčina Kovačinu Rama: „O daidža, Kovačina
dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu, e ću pisat jednu sitnu knjigu — da je pošljem majci i ljubovci“.
Tako radi jetrva Koviljka: ona hrani oba svoja sina, hranila ih do sedamn’est leta. Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od
Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od četvoro uzima trojicu; gle s’
Dok pogubim do dva igumana, Aci-Beru i Adži-Ruvima, koji znadu zlato rastapati i sa njime sitne knjige pisat, nas dahije caru opadati, oko sebe raju sjetovati, — oni paše, a mi smo subaše.