Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prebacivaće piscu da nije dobar poznavalac ljudi, odnosno ženskih, a ako se među čitaocima još i kritičar nađe — on će izvesno dodati: da
Međutim, poštovani čitaoci, koji su i dosad poklanjali vere samome piscu i nikom više, znaće da je sve to jedna izmišljotina i da se stvar sasvim drukčije razvijala.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
toga, Vesna pretvorena u muzičarku otkrila je svoje karte: ona nije od onih koji se ubijaju samo zato što se to jednom piscu tako hoće. Ubio sam je, ipak. Gurnuo sam je pod Orijent-ekspres, u stvari, a onda sam počeo da je sanjam.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ogleda, previše zadržao na najnevažnijoj i najslabijoj dečjoj poemi Vučovoj, što je jedan od sigurnih načina da se piscu nanese nepravda.
ogledu govoriću isključivo o tom, detinjstvu i zavičaju okrenutom Ćopiću, suprotstavljajući ga, samim tim, „čisto” dečjem piscu, kao i Ćopiću za odrasle.
sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici”. Piscu jednog iskustva, koje je nadmašilo i zamenilo i same mogućnosti stvaralačke imaginacije, izmišljanje — tj.
Za dečjeg pisca detinjstvo je sad tematski okvir, sad medijum, više ovo drugo no prvo; ozbiljnom piscu ono daje podsticaj za tanane analize, i suprotstavljanja naknadnim iskustvima (Tolstoj, Prust, T. Vulf).
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Izgledalo mi je da nije potrebno čitaoce upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u bibliografiji o pojedinim piscima ima i vrlo slabih stvari i čestih ponavljanja ranije kazanog — no samo
Ali o ovom najzapletenijem i najnejasnijem srpskom piscu nisu svi savremenici tako mislili. Većina od njih tu njegovu tamninu i zbrkanost shvatili su kao znak dubine,
I oni su više govorili o njemu kao čoveku a manje kao piscu, suviše se zaustavljali na njemu kao političaru i privatnoj ličnosti, na njegovom slabom moralnom osećanju, na njegovom
I kada su uzgred govorili o njemu kao piscu, isticali su suviše njegove slabe strane: neznanje jezika, koji nikada nije mogao kako valja naučiti, aljkavost i
U tome poslu Nedić se služio strogim logičarskim metodom, uprošćavajući čoveka u piscu, svodeći ga na dve ili tri glavne duhovne osobine.
Sremac, Stevan - PROZA
Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Primerci bez napomene bili su dati piscu, za njegove potrebe. Radeći na narodnoj pripoveci Vuk se bio sukobio sa problemom sasvim drukčijim od onoga što ga je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA XX — Oćete malo o žurkama? Šta, zar i vi? Pa to je načisto smak sveta! — kazala je Ana piscu ove hronike jedne večeri dok su gluvari!i na ćošku kod „Ruskog cara“.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
000 kruna. Pored Maske, Benešić je štampao i jedno moje pismo, u obliku beleške o piscu. Ja sam mu to pismo bio poslao iz Beča, ali ne tako da ga štampa. Uz Masku je, prema običaju DHK, i moja slika.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nju ne sme pisac da citira zato što je bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja da bude što kraći i što pre da privede kraju pripovetku.
Steva Radosavljević-Bdin, vlasnik ovoga lista,* otkazao piscu dalje gostoprimstvo u listu s rečima: da neće više da štampa Sretine budalaštine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kolins je vratio original rasprave piscu, ali je zadržao za sebe tačan prepis te rasprave. Taj prepis nađen je posle njegove smrti u njegovoj zaostavštini i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
krugove, možemo reći da u osnovnoj priči „Most na Žepi“ najširi krug pripada Jusufu, uži neimaru, još uži Selimu i piscu hronograma. Zato se, naravno, vreme u priči i računa prema događajima u Jusufovom životu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu. Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914.
Slika o njemu kao o piscu koji je bez plana, nemoćan da se odupre ćudima nadahnuća i slučaja, „pisao kako je mogao i kako mu se dalo” čini nam
Naime, glavnog junaka Petra Šlemila - on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu Adelbertu - đavo obmanjuje tako što mu, u zamenu za čarobnu kesu koja sipa dukate, oduzima senku i time ga unesrećuje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
može zavladati samo jednom jedinom jezičkom domenom, — ako se čak valjano zavlada i njome, — i da je svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može bogato izdovoljiti i najduži život, do dna iscrpsti i
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Prvi put se među partizanima prikazuje izvesno unutarnje kolebanje i nedoumice, što je delovalo kao prvo iznenađenje i piscu donelo izuzetan uspeh.