Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nisu imali nikakva pisma i nikakve carske oprave, i ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici,
Kad se to pismo pročita, rekne Fočić skupljenom narodu: „Eto, ova pisma seče Aleksu, koji s Nemcima se dogovara, i kod našeg cara nas tuži i opada, i o našim glavama radi, zato bi gre̓ota
Zapitam lajtnanta, otkad je on na kordonu jesu li kakva pisma od Crnog Đorđa ili koga drugoga na kogagode prešla? On kaže: „Kako se čulo, Crni Đorđe i vi da kupite vojske, odma sam
Napisao sam dva pisma, jedno mitropolitu Stratimiroviću a drugo — sad ne znam upravo kome, zaboravio sam, ili princu Karlu ili
Ova su pisma pisana bila poslednjega februarija ili prvoga marta 1804. godine, poboravio sam datume. Sutra odnesem pisma na čardak.
Ova su pisma pisana bila poslednjega februarija ili prvoga marta 1804. godine, poboravio sam datume. Sutra odnesem pisma na čardak.
Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje. Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”.
IV Sad oko poslednji̓ dana marta 1804. godine dođe nama od general-komande varadinske odgovor na ona moja pisma koja sam iz Zabrežja pisao i molio za pomoć.
Kako ja ta pisma primim, uzmem 18 momaka i pođem da nađem Crnog Đorđa, da mu pisma pročitam i da se dogovorimo, da se ne bi usudio
Kako ja ta pisma primim, uzmem 18 momaka i pođem da nađem Crnog Đorđa, da mu pisma pročitam i da se dogovorimo, da se ne bi usudio kogod predati i da jedan plan imamo, po kom ćemo vojevati (međutim
„Jerbo se — velim — on tuče s Turcima tamo, a mi gore, a ništa se ne dogovaramo; a evo i pisma koja moram da mu pročitam i na nji̓ odgovor da pošljemo.” I njima pročitam pisma.
” I njima pročitam pisma. — Veli knez Teodosije: „Popo, kako si ti pisao najpre, a ti piši opet i odgovori na to pismo; a Crni Đorđe ne zna
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam — badava! Pisao mi je, istina, njegov drug Jole, ali ja sam zaboravio. Smešna imena tamo. Evo pisma! U dve borbe — u dve...
A povrh svega stajaše desperatna neizvesnost; jer otkako je pošao u rat, samo je dva pisma od žene dobio. U oba mu pisaše da će doći čim se porodi i digne, ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a
U oba mu pisaše da će doći čim se porodi i digne, ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda
On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole... Zverajući na sve strane, on protrča pored invalida i zaustavi se na kraju publike: — Pa gde
će u školu kod mene s drugom djecom naučiti čitati i pisati, pa neće pod svoju starost moliti drugoga da joj čita pisma. A dok ona odraste, neće se pisma tako rijetko pisati kao sada, nego će svaki čovjek morati pisati pisma.
A dok ona odraste, neće se pisma tako rijetko pisati kao sada, nego će svaki čovjek morati pisati pisma. A, poslije, u školi se uči: zemljopis, sveštena
A dok ona odraste, neće se pisma tako rijetko pisati kao sada, nego će svaki čovjek morati pisati pisma. A, poslije, u školi se uči: zemljopis, sveštena istorija, prva i druga znanja.. — Ne bi bilo rđavo! — reče kmet.
Tako ona pođe učiti i četvrti razred. Već je zovu seljaci da piše pisma njihovim svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo, i take stvari.
” IV Već se približavaše Petrovdan. Svaki dan iščekivasmo Marinu poruku za kola. Ali dođe i Petrovdan, a pisma od nje nema.
Sve mislim: pa šta sad da mu pišem? Evo šta sam još napabirčio za mršavo pismo, kao što su obično sva moja pisma. Kad je došla iz Gote, ja sam se bio toliko pridigao, da sam taj dan ručao s njima zajedno; dotle sam jeo u svojoj
” Ti ne znaš da me na taj način dovodiš na čudnovate misli. On je utoliko istinit što ja i posle mojega poslednjeg pisma nisam prestao „zanositi se s njome”, kao što sam ti bio pisao i kao što sam mislio da ću učiniti.
1. I 187.. Počinjao sam ti, duše mi, dosad dvadeset pisama i sva poderao. Već su dva meseca od moga poslednjeg pisma. Ti si pisao, molio, zapomagao — ja ti ipak nisam ništa odgovorio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga! Ta i nas sviju čuvstvo je onde, al’ iz njenoga pisma ne vidi se da ona mora moja žena biti . — Tako je. — Pa sve nešto izdaleka govori.
Čekmedžijić ustane i lagano se dovuče do sale gde frajla Paulina je baš sedela kod jednog stola, pa je izvadila neka pisma, premeće ih i čita. Čekmedžijić vidi neka pisma, sve sam fini i lepo izreckan papir, pa se približi i uzme u ruke jedno.
Čekmedžijić vidi neka pisma, sve sam fini i lepo izreckan papir, pa se približi i uzme u ruke jedno. — Šta je to, frajlice?
— Šta je to, frajlice? Kako su lepa pisma — valjda su ljubavna? — Dajte taki natrag pismo! To je belajdigung da vi moje pismo dirate!
— To ne sme niko viditi! Sad i Čekmedžijić sedne, pa frajlicu zbog pisma zadirkuje. Vidilo joj se iz očiju da se Paulina jedi, i samo najmanje što još da kaže Čekmedžijić, odmah će zlo biti.
do groba veran Ljuba Čekmedžijić Kad je frajla Julka ovo pismo pročitala, malo se poplašila, jer je već pre toga lepa pisma Ružičiću pisala i zvala ga da do deset dana dođe. Misli, ne zna šta da radi. Tih dana Čekmedžijić ode u V.
Ružičić se tek nasmeši, pa izvadi iz džepa jedan paket pisama, te ih Čekmedžijiću pokazuje. — Vidiš, ova pisma su od frajla-Julke. Čitaj samo ovo poslednje što mi je pre pet dana pisala. Čekmedžijić otvori i čita: Dražajši moj!
Julka čuje da se Čekmedžijić sa Ružičićem u V. sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nekako grozno zaurlao snagom one vere koju je osetio čim je vest o ulti— matumu saznao posle podne na završetku onog pisma, te bi gomila tim njegovim rečima s mesta morala poverovati i otići kući da se sprema.
A jedno posle podne, dok je on operisao čiodama na karti, dođoše poštom dva neočekivana pisma. Jedno, u žutom, prostom uvijaču sa tri crvena poteza i pečatom, bilo je iz pete poljske baterije.
Onda sam brzo preletela očima preko celog pisma, jer sam htela odmah da saznam njegovu sadržinu. Kao i sva tvoja pisma ono je bilo iskreno, prosto i divno sastavljeno,
Onda sam brzo preletela očima preko celog pisma, jer sam htela odmah da saznam njegovu sadržinu. Kao i sva tvoja pisma ono je bilo iskreno, prosto i divno sastavljeno, u njemu je vrila i kipila sva snaga i sva nežnost tvojih osećanja.
Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA: E, sad, gledajte na što ga njegova tvrdoća navodi! Iz prevelike štednje običaj ima svaki pečat s pisma koje dobiva skidati i nanovo u šipku pretvarati, da vosak ne kupuje. To je, dakle, i juče radio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pošto ga je feldmaršal‑lajtnant dočekao tako, ni Garsuli nije imao obzira prema njemu i predade mu pisma kao s neba pa u rebra. Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima.
Može da legne i da se ispava, a dobiće i da večera, pa i vina. Može čak da napiše i pisma, a vratiće mu i mundir, ali mu neće biti vraćena sablja.
Da li im je Vasilije pokazao neko pismeno od Rusa? – Bajevič uzviknu, ljutito: šta će im pisma? Reč je pala. To je veza. Tako što se, bez sramote, ne prekida!
Posredstvom Rakosavleviča u Budimu, i Kopše u Vijeni, bio je primio prva pisma od svoje familije iz Temišvara, a ta pisma nisu bila vesela.
Posredstvom Rakosavleviča u Budimu, i Kopše u Vijeni, bio je primio prva pisma od svoje familije iz Temišvara, a ta pisma nisu bila vesela.
Obešena su dva Trifunova invalida, koji su se bunili. Pisma su bila puna suza! Ne nadaju se više da će se ikad videti! Neka im bude u pomoći sveti Mrata!
Otuda o tome sad i mi znamo. Samo, ni Piščevič nije rekao, sve. Najviše o tome kažu pisma, koja su dolazila, u to doba, iz Rosije, u Srem.
Nada se da će se Isakovič, u Rosiji, pokazati dostojan njegovog poverenja. Rosijski posol u Beču davao je takva pisma svim oficirima, koji su se selili u Rosiju, ali je to Kajzerling izgovorio Isakoviču kao veliku milost.
A možda je taj dan, iz tog pisma, dan njegovog dolaska u Budim? Rečenica nije sasvim jasna. Sigurno je samo da je to u pismu dan velikomučenika Trofima,
Pavle mu je bio predao pisma koja je doneo, od Volkova. Višnjevski ta pisma nije ni pogledao, ali je stavljao svakojaka pitanja, Pavlu.
Pavle mu je bio predao pisma koja je doneo, od Volkova. Višnjevski ta pisma nije ni pogledao, ali je stavljao svakojaka pitanja, Pavlu. Kao i većina njegovih sunarodnika, Višnjevski je bio stasit.
selidbe, te jeseni, budu tako česte, doprinelo je, dabogme, i to, da su, iz Rosije, u Banat, stizali emisari, tajno, i pisma koja su pisali rođaci, koji su već bili tamo. Ne daj da te upropaste tamo!
Teodosije - ŽITIJA
Jer njegova mnoga pisma i suze roditelja ne mogadoše ga ranije prisiliti da dođe i da ih vidi, a da s njima prebiva — o tome se nije moglo ni
Jer tako je bila bezmerna ljubav njihova, kao da u dva tela jednu dušu nose. Mnogo puta šiljaše pisma k njemu, govoreći: „Odlazeći od nas, ti nas uteši nadom da ćeš se vratiti k nama a dugovremenim zakašnjenjem — bolom i
Pravdom i istinom svetlo ukrašen, ljubavlju prema ništima bogoljubac izvrstan, a beše i Svetog pisma veliki ispitivač i ovog dovoljno mudar i učen tumač. Ali sada nije dozvoljeno pohvalama vence plesti Stefanu.
Car mu dade zapovest i pisma da ga primaju sa svakom počašću i provode sve do granice grčke zemlje. Blagočastivi kralj Radoslav, čuvši za dolazak
A car, čuvši iz pisma i od poslanoga za takvu molbu, i veoma zbog ovoga ožalostivši se, reče k njemu: — Kada bi sveti i sveto telo beščasno
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Razbijena je samo ova mala kaseta, koja je inače zaključana i u kojoj ja držim svoja pisma. Iz nje je, vidi se, ukraden jedan deo pisama. I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi.
I AGENT (domišlja se): Možete li mi reći: jesu li samo izvesna i naročita pisma ukradena, ili je...? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam...
(Vadi iz džepa hrpu pisama.) Ovo su pisma njenog ljubavnika; izvršio sam razbojničku provalu i pokrao sam ih. Šaputanja su samo nagoveštavala neverstvo, ali mi
(Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam
MARIJA (odlazi). XV PAVLE, RINA PAVLE (jedan trenutak razmišlja, zatim izvadi iz džepa sva pokradena pisma, zgužva ih i baci sa odvratnošću na pod).
SPASOJE (otvarajući pismo): Opet pismo. O, brate, šta su okupila ta pisma od jutros? (Čita potpis.) A, ovo je od gospođe Rine! MILE: Da, gospođa me je uputila k vama.
To je bila krađa pisama koja vas teško kompromituje i koja otkrivaju svu vašu razornu akciju. Čim su ta pisma uhvaćena, vaš intimni saradnik u toj akciji, neki ruski emigrant Aljoša, izvršio je samoubistvo, a vi ste prebegli
MARIĆ: To sad prvi put čujem. To su bila, dakle, politička pisma? SPASOJE: Ne politička, već revolucionarna, anarhistička.
MARIĆ: Tako, policija ih je čitala? SPASOJE: Nije ih čitala, jer je gospođa uništila sva pisma želeći da vas spase. MARIĆ: Vrlo sam blagodaran!
MARIĆ: Vrlo sam blagodaran! Ali po čemu onda policija zna da su pisma revolucionarna, sem ako to gospođa ne tvrdi. SPASOJE: Razume se da ona to tvrdi. MARIĆ: Tako?!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nešto kao ljubavna pisma s cvećem i telefonskim pozivima baš onda kada ona bude pitala za ocenu. On bi telefonirao i dostavljao pisma.
On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida! Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma!
Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida! Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma! - rekao sam, a ona je odgovorila da zna: nisam imao kome da ih pišem, a nije bogzna kako moderno danas pisati ljubavna
- rekao sam, a ona je odgovorila da zna: nisam imao kome da ih pišem, a nije bogzna kako moderno danas pisati ljubavna pisma. To je za filmove i bapce tipa Melanije.
fizike i Ataman ga je pričom da će Melanija zaboraviti da propituje, ili bar da propituje strogo kad bude dobijala ta pisma, bez ikakvog truda ubacio u mrežu.
Iza stakala, kao nataložena plava svetlost, čučao je sumrak, kad se setih pisma koje je počinjalo sa „jedina moja” i Rašide koja je rekla da će me sačekati posle časa.
- šapnula je prebacivši mi svoju tanku ruku iza leđa. - Ne škaklji! Izračunao sam: još tri ili četiri pisma. - Šest. - Ništa manje? Ne čini li ti se da je to kao roman u nastavcima? - zagrcnuo sam se i zastao da oslušnem.
Ataman ga je predao Miti, a Mita ubacio u Melanijino sanduče za pisma od prve do poslednje rečenice ispunjeno sa ah i oh i drugim genijalnostima te vrste.
Bila su to, uglavnom, pisma koja bi se mogla napisati bilo kojoj ženi u Karanovu ili nekom prokletom sličnom mestu, ali se sa mnom događalo nešto
Nešto što je počelo kad sam napisao ono pismo imajući pred sobom Rašidinog oca, a trajalo je do jedanaestog pisma i Melanijinog časa o elektromagnetima.
Verovao sam da ne pišem Melaniji, već Rašidi, i u pisma sam unosio toliko strepnji, nežnosti i nestrpljenja da je Melanija, konačno, položila oružje i predajući nam o
- Ne znam. Mislila je da joj on piše. - Ko on? - Ti znaš ko. Ti znaš u čije ime smo poslali sva ona pisma? - A sada? Šta sada nameravaš da uradiš?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dozove gospođu Soku, i suznim očima preda joj zapečaćen testamenat u formi pisma. — Draga Soko, ja idem sutra na veliki, dugačak put; ako umrem, evo ti testamenta, ja sam se za sve pobrinuo.
Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.
Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu. Čamčinica ih teši i, premda i ona bi već volela svog Čamču kod kuće
Ovde se odmah zaključi da se putnici kurentiraju. Još onaj čas oprave se pisma na sve strane, prvo u Krakovu. Opisani su kako su bili obučeni, kad su pošli, i kakve su haljine sa sobom poneli.
On nikad s puta ne piše pismo kući. Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi. Čamča zna gde je pošta. — Dajte ja ću sva tri odneti. Predaju mu dragovoljno.
Predaju mu dragovoljno. Čamča ode, ali samo je tumarao po varoši, pa se opet vratio, a pisma nije predao. Čamča je držao, da ako pošalje pisma, zaplašene ženske, ne njegova Sara, već gospođa Soka i Krečarka,
Čamča ode, ali samo je tumarao po varoši, pa se opet vratio, a pisma nije predao. Čamča je držao, da ako pošalje pisma, zaplašene ženske, ne njegova Sara, već gospođa Soka i Krečarka, poplašene, ili će poteru za njima poslati ili, što je
Krečarka, poplašene, ili će poteru za njima poslati ili, što je gore, mogu još same doći, a to nije išlo u njegov račun. Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni.
Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u Krakovu.
Čamča će im se za to osvetiti. Iz Krakove su opet upravili pisma kući, no Čamča je i ta sakrio. Već se vraćaju. No na drugoj stanici zaspi tvrdo gospodar Sofra i Krečar.
Radujemo se. Gospodar Sofra i Krečar gledaju popreko na Čamču. — Ta ti si pisma poslao? — Ja sam poslao, ali bogzna jesu l’ dobili? Ko zna nisu l’ porobili poštu?
Pisao je dvaput, jedared iz Udine, drugi put iz Venecije. Ali sad otac ne zna šta je posle zadnjeg pisma, kada se kupao u moru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U zbrkanoj pameti neprestano je ponavljao pisma patrijarha Šakabente, molbe koje je nekad nosio u Dvor, svađe s bratom Aranđelom i sve što je on sam, gorko i očajno,
je da misli da mora pobediti gde god se pojavi, pa nije više mnogo mario za ratna veća, uputstva glavnog zapovednika i pisma sa Dvora. Dovoljno je bilo da naiđu kiše, ili oluje, ili mračne noći, pa da kreće.
Kopša, trgovac, molio da preko svojih prijatelja potraži Vuka Isakoviča u Engelštatu, u vojsci, jer se ni na kakva pisma ne javlja, pa da mu kaže da su mu deca zdrava, kao i brat, a da mu je žena, gospoža Dafina, umrla.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
³ Gezeman, G., Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Cetinje, 1968, s. 134. ⁴ Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962, s. 142. ⁵ Filipović, M. S.
Vunt, V., Psihologija naroda, I, šapirografisani prevod B. Markovića, Beograd, 1970. Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962.
Nenadović, Lj., O Crnogorcima: pisma sa Cetinja 1878. Obod, Cetinje 1975. Nikolić, V., Etnološka građa i rasprave iz Lužnice i Nišave, SEZ, 16, SKA, Beograd
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ALKOHOLE 63 O KAMENOVANjU 65 O PRELjUBI 67 ZA SVADBE BEZ VENČANjA 68 ZA MARIJE MAGDALENE 70 ZA POGUBLjENA LjUBAVNA PISMA 71 ZA SEBARSKE ŽENE 73 ZA BRANKOVINSKE SELjAKE 75 ZA NEROTKINjE 77 ZA ČOBANKU KOJA SE PO OCU NE ZOVE 79 ZA PESNIKINjU,
ZA POGUBLjENA LjUBAVNA PISMA Milosti, care, za ljubavna pisma koja prežive srce i ruku što ih pisa kad se naga nađu na tuđem hladnom dlanu, kad
ZA POGUBLjENA LjUBAVNA PISMA Milosti, care, za ljubavna pisma koja prežive srce i ruku što ih pisa kad se naga nađu na tuđem hladnom dlanu, kad sveštenici i grešnici stari, kad
Za pisma prezrenih nesrećnica koje su posle trećega sina zavolele čoveka s kojim nisu rađati smele. Za poruke u neveštim stihov
Za ljubavne ispovesti monahinja koje je odnekuda iz pakla na sunce izneo pakosni đavo. Za pisma tuđinskog vojskovođe koga se tragična strast dotakla prema vlastelinki kraj Vardara.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama:
došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste ostavili ključ od kutije za pisma, da li je novac u novčaniku — bez njega biste bili izgubljeni, a telefoni, a adrese?
Fotografija izvesne Vane, neka njena pisma. Nije važno. Kofer je ostao zaplenjen zbog neplaćene stanarine. Uopšte, pre odlaska u Pariz Žan Žik je bio mnogima
Matavulj, Simo - USKOK
Hodio je k njima serdar Plamenac i uzalud donosio pisma od njih. Poslije, slomljeni, siromašni, ljuti, čamasmo, a u svakoj prilici dosađivasmo novijem susjedima, te, vele, da je
njegova draga Ludmila i ujak Vaclav i zet Andrija, sudija, najbolji prijatelj njegov od djetinjstva, čitati njegova pisma, kako će ih hraniti da ih docnije malo Jan naslijedi!...
Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu! Prepis toga pisma ima Savo Markov, ne zaboravi da ga pročitaš.
— A šta ti upravo radiš kod vladike, zašto si mu potreban? — Nosim njegova pisma i poruke u naše pleme, kad ustreba; pratim ga kad kuda izide: a glavno je što slušam njegov nauk!
Ispriča im priču iz Svetoga pisma o Kajinu i Avelju, kako Gospod zapita Kajina: „Gdje ti je brat Avelj?“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod
Janko se pokloni i otide s đakonom u dvoranu, gdje nađe tri službena pisma na talijanskom jeziku. Francuzi su u našem Primorju zadržali talijanski jezik u službenom saobraćaju, pa ga zadržaše i
Često je to trajalo cijelo jutro, ili cio dan. Nije rijetko bivalo da vladika upućuje pisma preko granice na tursku stranu: skadarskom veziru, travnjanskom, prizrenskom vladici, begovima i plemenskim glavarima
Zatijem dolažaše izvijest kakav su utisak učinila njegova tri pisma. Otac bjesni. Neće da znam ni za što. Mati je dugo plakala i prva priložila svoj prilog: sto dukata.
Molim vas, taj gospodin Žutković zna da je ovo za mene? — Zna sve i odsad možete pravo njemu slati pisma za Češku. Dosta je da obavijete pismo drugom hartijom i na nj uputite! — On je trgovac! — Jest, rukotvorina i jestiva.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ako se izuzmu privatna pisma, ovo je sve što sam, na jeziku Paskala i Bodlera, u životu napisao. Plavi zec mog dragog prijatelja Dušana Radovića
Kroz popularne, pojednostavljene verzije Svetog Pisma, Ilijade, 0duceje, Don Kihota, Guliverovih putovanja, Ramajane, Gilgameša, i dela sličnog značaja, čovek na samom
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Ništa nego pravo. GAVRILOVIĆ: Ali, molim vas, to nije iz moje glave izašlo. Evo pisma. ŽUTILOV: Ne pomaže vam ništa. 8. SKOROTEČA, PREĐAŠNjI SKOROTEČA: Molim, oću li kakav odgovor dobiti?
Gospodin Žutilov udaje kćer za Madžara; gospodin Lepršić primio je službu izvan vojvodine; gospođa Zelenićka dobija pisma od svog prijatelja Madžara; a Smrdić i Šerbulić oće da prodadu vojvodinu. Kažite mi, koji je najveći znak rodoljubija?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U Mezimcu (RAD SRPSKOG SLIKARA ARSE TEODOROVIĆA) stoiΘïя sirъčь blagi obыčaй i Vъnacь otъ alfavita, u Budimu 1826, Pisma, koja je prikupio Đorđe Magarašević, u Budimu 1829; Prvenacъ, Užica, ili DosïΘeeva Bukvica u Karlovcu 1830.
To je veći broj obrazaca kako treba pisati javne isprave i akta i privatna pisma, uz koje je izišlo nekoliko zabavnih sastava. Jedna oda proslavlja cara Josifa II, koji »sueverstva mnoga...
jedna drevna« (Budim, 1825), Putešestvіe u Iepysalimъ (1834, 1885), »za blagočestive i pobožne Hristіane izъ svetog pisma izvedeno i na proste stihove Serbske složeno«; Pѣsnъ iroičeska o svяtomъ velikomučeniku Georgію (1839). ROMANI.
kao veliki dositejevac, izdao delo Duhъ spisaniя Dositeevы (Budim, 1830), i prikupivši brižljivo sa svih strana, izdao Pisma Dositeя Obradoviča (Budim, 1829). Magarašević je 1827.
NjEGOV STIL. — On nije bio vedra glava, i dovoljno je zato čitati njegova čudnjačka pisma i pratiti ga u životu. On vrlo često nije znao šta govori, i sva je verovatnoća da je hotimično govorio zapleteno i
je Milutinović takav isti ne samo kada padne u pesničku ekstazu no i u običnom, svakidanjem životu, kada piše poslovna pisma o vrlo prozaičnim stvarima.
od njega je ostalo nekoliko prevoda i originala u tom pravcu: Uvod u tumačenje Sv. pisma, Iz života svetih ugodnika božjih, dve knjige (Novi Sad, 1885); Pripovetke mojoj kćeri i Saveti mojoj kćeri, od
oca: Memoare prote Matije Nenadovića (Beograd, 1867; drugo izdanje Srpske književne zadruge, Beograd, 1893) i njegova pisma o ratovanju na Drini 1811—1813 (Beograd, 1861). Skupljena originalna dela Ljubomira P.
Nenadović je voleo putovati i dobar deo svojih putovanja opisao je u lepim putničkim pismima (u Šumadinci: 1850. pisma iz severne Nemačke, 1852. i 1855. pisma iz Švajcarske, 1855. pisma iz Pariza).
pisma iz severne Nemačke, 1852. i 1855. pisma iz Švajcarske, 1855. pisma iz Pariza). Mlad, zdrav, imućan, on je čilo i veselo obletao Evropu i svoja putovanja
pisma iz severne Nemačke, 1852. i 1855. pisma iz Švajcarske, 1855. pisma iz Pariza). Mlad, zdrav, imućan, on je čilo i veselo obletao Evropu i svoja putovanja opisivao u zanimljivim pismima
obletao Evropu i svoja putovanja opisivao u zanimljivim pismima koja odlikuje zanimljivost, humor, vedrina i prirodnost. Pisma iz Švajcarske i prva pisma iz Nemačke odaju vedar duh, mladićko raspoloženje i životnu radost: pisma iz Italije više su
Milićević, Vuk - Bespuće
kravila, došle su suze koje ne presušuju; svaka stvar sjećala je mater na sina; njegove knjige, školske uspomene, slike, pisma, po svima njezinim džepovima, svaka ta stvar bila je za nju jedan jecaj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sa polomljenih alatki prelazili smo na ratne dopisnice i obična pisma, otkrivali rijetku ljubavnu poštu i zabezeknuti stajali pred nekim novim i nama nepoznatim, luckastim i djetinjastim,
Odakle god, s onu stranu gorskog lanca, stigne kurir s poštom, evo ga najprije tu. Nosi momče pisma, radio-vijesti, kulturni materijal za omladinske arhive, a i sam ti je on pun puncat novosti kao živica vrabaca, ima
— Tamo je „Žalobitni Đuro“, onaj naš Đuro Vekić, on svima iz našeg sela pisma piše. Đuro je bio nadaleko poznato seosko spadalo i nije ga, majci, bilo tuče, krađe ili kakva drugog „šaljiva“
ustanak počeo, a Đuro se „svrstao u redove“, uvijek su iz njegove jedinice stizala u selo nekakva „žalobitna“ pjesnička pisma, koja su svakom živom suze na oči mamila: i onome kom su upućena, i „štiocu“ koji ih čita i onima koji ga slušaju.
— Evo ga, i ovo je Đuro nakitio — pogađali su u selu već od prvih riječi nečijeg pisma, i onda je, od ruke do ruke, od sastanka do sastanka, pismo kružilo i čitano, pa je najzad i zaboravljeno kome je, u
— Dobro, dobro, znam ja to kupanje. Deder sad vidite je l nešto stiglo za đeda Vasu. Dječaci se jagme ko će prije do pisma. Milorad je stigao prvi i radosno objavljuje: — Evo ga! Drug Vasilije Barilovac, selo Gornje Kalinje ...
Ovo mi je već peti-šesti koga su odmamila Đurina pisma ...Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I odlazio sam pre vremena. I tada sam o tebi retko razbirao i čuo. Sem kad si pisala materina pisma, i posle pozdrava od svih, dole, na dnu, dodavala si: ,,i od mene“. To je bilo sve. Nisi se udala.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ja bi(h) ti bio namah, po prijatiju tvojega pisma, otpisao, da nisam sudio za bolje čekati da prođe vreme plača i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom,
Kostić, Laza - PESME
da vide kako mi je u tuzi velikoj, povešću sjajan pogreb umrloj jedinoj. U ljubavna ću pisma obaviti je svu, da čuva tajna tajnu i kletva zakletvu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“. Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti.
Lalić, Ivan V. - PISMO
ga svakodnevno, Mi, prvog smisla potonji čitači I gonetamo značenje mu gnevno, Mi suđenici, prisilni tumači Zadanog pisma koje smislom preti Iz svakog slova.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
O! Čarli — kako to zvuči irski! (Odlomak iz ljubavnog pisma naše junakinje Vojniku Mišelinu, V. P. 313). „...i mogu ti reći da te varam u ogromnim količinama s jednim O! Čarlijem.
U čemu je stvar? Pronašla ženska pisma koja joj je nekada upućivao onaj lažnjak od mog oca! Šta da se radi? Pošalje,me u kuhinju da skuvam tri kofijanovića,
Pošalje,me u kuhinju da skuvam tri kofijanovića, vratim se kroz desetak minuta, a ona sedi usred onoga haosa, čita pisma i plače. Dobacim i bakuti jedan kofi, a ona — u kostimu odžačara!
Mogu da zamislim kakva će priča krenuti po varoši! U jedanaest noću, baš kad je maman prečitavala poslednja pisma mog dragog oca — eskivatora Velikih spremanja, začu se nesigurno ključ u bravi.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: To je njegovo pravo ime. ALEKSA (oće da mu uzme pismo): Vi znate kakva je kazna za onoga koji tuđa pisma otvara i čita. BATIĆ: Ništa, ništa, mi smo sad i tako rod. Osobito nećete pred nevestom svojom imati nikakve tajne.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA OBALI UNE 328 RĐAVO
Bitka za pravdu, za narod svoj, iskova takvih neviđen broj. TRI PISMA UNUKINO PISMO Ovo ti piše, dok sunce oblak zlati unuka tvoja, dedice nepoznati.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I ona je dobila od njega pisma, u kojima moli za pomoć, jer nema šta jesti, ali je opet živo interesovao očev govor o tome, kao da je to sve novo za
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
„POZDRAVU“ 224 KOMENTAR UZ PESMU „JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI“ 227 KOMENTAR UZ „EPILOG“ 231 OBJAŠNjENjE „SUMATRE“ 235 PISMA IZ PARIZA 241 KOMENTAR UZ „POSLANICU“ 275 UZ POEMU „STRAŽILOVO“ 278 KRF POSLE RATA 283 NAŠA
U njima je bila kutijica sardina, i po jedna paprika, crvena, kao srce materino. Pomenuta mlada devojka, slala mi je pisma. Obično je bilo namirisano i plavo. Jovanović je, po dužnosti cenzora, ta pisma, čitao.
Pomenuta mlada devojka, slala mi je pisma. Obično je bilo namirisano i plavo. Jovanović je, po dužnosti cenzora, ta pisma, čitao. Ne znam šta je taj čovek pri tome mislio. Redovno ih je donosio.
Ovu čašu mladićima što su ležali na tim posteljama i pisali pisma u Banat i pitali: da li je žito niklo? Pijem još jednom šupama dernim i smradnim i mračnim, opkoljenim visokim
Pred odlazak iz Segedina, ja sam mu pisao ko sam, a on mi je pisao čudna, romantična pisma, a obavestio me je i o tome da cenzura ponešto briše u mojim pesmama.
Na Jelačićevom trgu ima mrtvih. Sem toga, sve su veze sa prošlošću prekinute. Ne dobijam više pisma od matere, ne idu tamo ni železnice.
Pošto je ta stvar imala za naslov Raj, moj izdavač, Cvijanović, pitao me je, preko pisma: šta sam to koga vraga napisao. Šta bi tek bilo, veli, da sam pakao opisivao? Tako sam, zauvek, otišao iz Temišvara.
dana ja sam imao mnogo briga, i neprilika, u svom privatnom životu, i bio sam razdražen toliko, da sam spaljivao stara pisma, pa i rukopise, koje u Zagrebu nisam štampao. Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio.
“ – pitao sam ga. „Ne znam ni sam. Sâm sam. Ti znaš da sam se bio verio. Ona je otišla nekud. Možda pije dobijala moja pisma. Ko zna šta će i ona dočekati? Ne znam ni sam šta ću, možda ću dobiti mesto u nekoj banci.
Beograd, 1920. PISMA IZ PARIZA I BEČ On se sad dimi noću. Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se.
Najzad su me tražili kao vojnog begunca. Ja sam to, iz jednog staračkog pisma, moje sirote matere, slučajno doznao. Javih se, dakle, pa sam odmah i pošao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Odrediše dvojicu i staviše rešenje u zapisnik, a delovođa ima dužnost da to izvrši. Sad dolaze pisma stručnjacima: „Gospodine, Prema aktu Gospodina ministra prosvete P.N. 5860, od 2.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dabogme!... zvanično!... — veli kapetan i udara glasom na poslednju reč tako, da ona objašnjava celu sadržinu pisma. I toga dana i sutra-dan, u ponedeljnik, htedosmo da se porazboljevamo od nestrpljenja.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Prezime mu ne morate znati jer je on u književnosti, pišući strahovito mnoge dopise i takozvana Seljačka pisma, poznat mnogo bolje pod raznim psevdonimima kao: Gedžo, Geja, Seljo, Radenik, Proleter, a najradije je uzimao za svoje
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
čeličnoj cevi što spaja poštu sa brodom na površini mora; oni iz kugle posmatraju scene na morskom dnu i šalju karte i pisma sa specijalnom podmorskom poštanskom markom.
Rakić, Milan - PESME
PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI PISMA 84 ORHIDEJA 90 POMRČINA 92 KOSOVSKI CIKLUS 96 BOŽUR 97 SIMONIDA 98 NA GAZI
TRI PISMA I VEČITI PUTNIK Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati. KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili! Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stari slobodnjak, po cijelu bi nedjelju smišljao što će pisati svome posinku; ne bjehu to obična pisma, no po čitavi tabaci ispisani. Posinak mu je odgovarao isto tako nadugo. Tako mu prođe prva godina.
Tako mu protekoše jedna za drugom, četir godine. Jednolični njegov život i dosadu mu, prekidahu jedino grofova pisma, koji ga je sokolio i tješio budućnošću.
Moj Adolf, sve je to predviđeno, sve je to u ova dva pisma; jedno je grofu, a drugo Viri. Vjeruj mi da će te dočekati kao ozebli sunca, i da će te prihvatiti kao mene.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Koliko mu na pogači pisma, toliko oženio sina; koliko na pogači šara, toliko doveo snaha, te se njima ponosio: kao nebo visinom; kao more
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
naštampana; zato neka mi se do naznačenoga roka amo za cijelo pošalju onako napisana, kako je ko rad da se naštampaju. Pisma sa prenumerantskim imenima i novcima (ako ko naprijed bude novaca slao) neka se i sad, kao i do sad, iz carstva
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzaimnom pisma sootvetstvovaniju naznačujem što znanja dostojnije od mojih događaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam.
Izvinite, ljubimi moj, dolgotu pisma, no s onim, koga srce naše ljubi i duša naša počituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije dugačak; vsegda je
Po petmesečnomu odsustviju dođem u Korf i nađem tu dva pisma koja me vesma oskorbe. Pervo — od Maksima, gdi mi daje na znanje da na tri meseca po | našem rastanku začnu se velika
U početku ovoga pisma rekao sam da smo mi ljudi kao lišće: u proleće se rađamo, a u jesen zrelosti spadamo. Ovo se, dakle, ne govori toliko
London, 27 mau 1785 Henry Turnbull.” Prevod ovoga pisma „Ja, uveravam vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom u sebi razmišljavao na koji bi[h] način (bez najmanjega
Livin, k[a] kojemu često dolazaše, i tu sam se s njim poznao. Iz njegova pisma viditi je da je on želio meni po vozmožnosti svojej pomoći, i sam ne budući bogat, no nije se usudio za ne povrediti,
kavaleru Fordajs i mojemu predragomu mister Livi, mister Janzonu, Klarku i gospodinu Guljelmu Valiotu - latinski; koja pisma, kad bi[h] vam hoteo sva spriopštiti, bilo bi vam, može biti, mnogo čitati.
moje obeštanije; ako li pak ne dođe, (koje, bog vjest, kakovim slučajem može se dogoditi, zašto poodavno već ni pisma otuda ne imam, a termin, kad je rečeno bilo poslati, prošao), na ovi način protiv namerenija mojega moraću slagati, ne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče Dundak, kome se, kao i svoj manastirskoj čeljadi, zakačila u pameti po koja izreka iz Svetoga pisma. Majstora Lovrića, u mladijem godinama, otpravi općina na silu „u soldatiju“, jer cijela varoš nemade mira od njegova
— Ako ćete mi pokloniti malo-pomnje da vam proštijem moj spiv — reče ne dižući očiju. — Daklenka, čujte: „Zafalna pisma gospodinu, koji nas je izbavija od velikoga zla, kad je bija poaran manastir.
Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku.
Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume... — Šta ja? Šta sam ja rekâ?
Tetka je morao javiti događaj provincijalu, od koga stigoše dva pisma: jedno bješe „dišpenšacijun“ fra-Brni da može štiti časove u svojoj ćeliji, samo da se pričešćuje što češće, dokle ga
Ćosić, Dobrica - KORENI
Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća. Nekada mu je celo veče trebalo da pročita pismo iz Pariza. Čitao ih je glasno. Sam.
Sam. Đorđu i Simki samo ono što se na njih lično odnosilo. Nikome i nikad nije prepričavao Vukašinova pisma. Posle, kad su počela da stižu kraća i sve kraća... Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene?
Željno je čekala njegova retka pisma i bila danima srećna ako bi je samo pomenuo i pozdravio. Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Iz radionice su izlazili pisma i proglasi, knjige i brošure, privrženih je bivalo sve više, koncentrični krugovi su se umnožavali a svoja unutarnja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onamo je vodila, kao što mi je pisac toga pisma objasnio, prava, široka, popločana ulica. Levo i desno od nje bili su poređani, istesani iz granita, natprirodno veliki
„On saopšti“, odgovori mu sin, „svoje otrkiće Marku Velzeru, učenom načelniku varoši Augsburga, u tri svoja pisma koja nepotpisa svojim pravim imenom već pseudonimom, iz straha da ne bude proganjan od starijih“. „Pa šta bi onda?
ne može služiti dva gospodara“, govorio bi on, ponavljajući reči što ih je njegov ujak o Božiću pročitao iz Svetog pisma. „Ili gospođica Storej, ili nauka. - Jedno od toga dvoga!“ On se kolebao i nedeljama ne dođe ni do kakve odluke.
On i svi ostali uhapšenici bili su načisto da će biti pogubljeni. Htedoše još samo da napišu oproštajna pisma svojima, ali nisu imali za to vremena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ne samo rukopis nego sam pogađao unapred i samu sadržinu pisma. U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i ratova koji me, ne
— Sećaš li se onoga iz Svetoga pisma: dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah... Jest, valjao je nekad ovaj đida, odužio se, ali ga zadesi jedna samo
I posle tako, dolaze nam pisma, velika, namerno drhteća slova, kao pisana sasvim iznemoglom rukom, preti nam uvek: nestaće ga, nećemo ga zateći, tu
Ovaj mladi čovek ne beše za sobom ostavio nikakva pisma. Govorilo se, posle toga, da je on sebe kaznio zato što je, u prvom dodiru sa ženom, zadobio neku gadnu bolest.
propustio a da me ne posavetuje da se ženim, i dao ga onom grbavom dečku, koji mu je nekad raznosio mnogo veselija pisma, on ti se lepo spremi da potraži smrt, i to ovako.
Nikad nijedan omotač pisma, meni upućenog, nije doživeo slavu: da na njemu bude u celosti ispisana reč za kojom sam istinski umirao; nikad...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prestati doživljavati čak i umiranja. Često mi pada na um Mikelanđelova riječ iz jednog pisma Vasariju: „Non nasce in me pensier che non vi sia dentro scolpita la Morte”.
okvira i oblika, pa stane da ispunja dnevnike i bilježnice, da niže zapise i marginalije, meditacije i kontemplacije, pisma i solilokvije, vjerujući da je tek u tim „amorfnim formama” uspio da iz sebe istiješti čistu i zgusnutu kap „suštine”
„Maja je već čitava djevojčica, lijepo napreduje u klaviru. Ti je gotovo i ne poznaš!“, javljala su pisma. „Hoćemo li i mi najzad doći na zelenu granu? Hoće li doći dan da se i mi sakupimo na jednom mjestu?
) Beskrajne sanjarije u ležaljci. Sutoni na terasi. Ugodnobolna razdragana pisma drugu iz školske klupe, miloj djevojci koja naveče odvodi iz naslonjača na lijeganje sestrinu hidrocefalnu lubenicu sa
Pomalo se javljalo pitanje: kud dalje? Razaslao sam pisma na razne strane. Svake večeri odlazio sam na poštu da upitam ima li što za me. Odgovori nisu stizali.
Sutradan sam otputovao, ne čekajući odgovore na moja pisma. LXIII Čudno se rađala ta nostalgija! Zadugo nisam shvatao što je to što unutra kopka i kuda me to vuče.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A oni otidoše veseli, držeći da sam venčao mladence.« Zora već zabeli kad starac poslednji put pročita oba pisma, savi ih, zapečati i diže se da probudi uspavana đaka, koji je trebao sad odmah da trči u varoš s ovim žurnim izvešćem.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
U jednom od svojih izuma nameravao sam da pošaljem pisma i pakete preko mora kroz cevi položene na dno u sfernim posudama koje bi mogle da izdrže hidraulički pritisak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tada sam im pokazao dva pisma prote Živkovića u kojima me je preporučivao Rigeru i Palackom, velikim apostolima panslavizma i nacionalizma u Češkoj.
Nakon nekoliko meseci odlaganja, predao sam Rigeru i Palackom pisma koja su me preporučivala. Video sam im slike, čitao sam o njima i konačno sam ih slušao kako govore na jednom velikom
Ali kada sam primio pismo od prote iz Pančeva, u kome me prekoreva što nisam predao pisma koja mi je dao, odlučio sam se da ih vidim.
To veče sam proveo u pisanju pisma majci. Toje bila moja želja koju je mora biti ”vila” pročitala sa moga lica. Kasnije, u prostorijuje ušao jedan od
A od srpskog mladića, koji u sv. Savi vidi prosvetitelja, a u narodnim pesmama svoga naroda traži tumačenja Svetog pisma, ne može se očekivati da ga zagreje ovakva vera kakvu je ispovedao g. Braun.
Kad sam se probudio, setio sam se pisma koje sam majci poslao iz Hamburga pre godinu dana, obećavajući joj da ću se skoro vratiti sa puno znanja i sa
” Usto, sećao sam se i jednog pisma koje je citirano u Kembelovom opisu života Maksvela i u kome je pisalo: ”U redu, rad je dobar, čitanje je dobro, ali
Na kraju pisma rekla je: “Čula sam da je Berlin mnogo bliži Idvoru i, kada budeš tamo, lakše ćeš skoknuti ovamo, mnogo lakše nego
Predsednik Kolumbija koledža Barnard i profesor na Kraljevskom institutu Džon Tindal dali su mi pisma sa preporukama za njega.
ovom velikom pokretu, bilo kao useljenik, bilo kao pronalazač, onda je sve to bogato nagrađeno plemenitim duhom pisma na sledećoj strani, pisanim rukom čoveka koga sam imao čast da lično poznajem, a koji je za mene uvek predstavljao
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ko je imao prilike da čita pisma ljudi nedovoljno vičnih pismenome izlaganju lako je mogao da primeti kako se reč u njima, slikovito rečeno, osvrće na sve
i odgovor u isto vreme; iz saopštenja prelazi u specifično kićenje, kad se reči ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se pisma ne pišu, nego se kite; iz umiljatog jezičkog dodvoravanja promeće se u ljutito odsecanje itd.
godine zapravo se podudara s razvojem od parnasovstva do postsimbolizma. Zar je slučajno što na početku izvrsnoga Pisma Ivana V. Lalića u fakturi stiha i strofe osećate u isti mah odzvuke Rilkeove i pozne Dučićeve lirike?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kad je otmeno, nek je otmeno! NINKOVIĆ: Još jedno pitanje. Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako.
NINKOVIĆ: Još jedno pitanje. Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako.
” ŽIVKA (drekne): Pa i jesam! ČEDA: I ja sam mu to kazao, ali on kaže: „Da je poštena, ne bi ona primala ljubavna pisma od mene!” ŽIVKA (njen gnev prelazi u bes): Kuš! Ubio te bog da te ubije, pseto lajavo!
RAKA (čita): „Ta se ljubav među njima izražavala na taj način što je ona njemu izradila klasu, a on njoj pisao ljubavna pisma”. ANKA: Kažem ja, znam ko je.
DARA: To nije istina! ČEDA: Ama, čitao sam svojim očima ljubavna pisma. Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj!
Otvorite slobodno, otvorite: nije to meni ništa nepoznato; dobijala sam i ja takva pisma. ŽIVKA: Iju, šta vi mislite? NATA: Pa de, de – što se sad pravite... Učili ste i vi bridž, nisam samo ja...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ovih poslednjih najviše ima u dokumentarnim žanrovima, kao što su memoari, dnevnici, pisma ili životopisi. Iz nešto malo objavljene prepiske Miloša Crnjanskog može se zaključiti koliko se on 20-ih godina - i
Krakov, Stanislav - KRILA
Sa lišća su padale sitne kapljice tuge. Prve zvezde na nebu se zamaglile. — Uništavaju Švabe pisma. — Nije Švabe nego naši... — Proleteri sviju zemalja, ujedinite se... — Pst, pst...
Tamo su kopali rovove, ginuli i tužili. Žalili se na cafard, na dosadu. Pisali su dugačka pisma, koja je retko ko primao. I svi su tražili žene. Bile su potrebne kao kinin, kao sirće za one koji boluju od skorbuta.
Izgleda da je to Bora rekao. Neko je vikao: — Pavloviću, Pavloviću, jesi li pisma napisao? — Bora se okrenuo. Neko razdrljenih, maljavih grudi smejao se sa vrata kolibe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Između ostalog sećam se i ovih reči iz toga pisma: »Dok se vi u štabu večeras zalivate šampanjom i jedete svakojake đakonije, moga mrtvoga brata jedu raci u Moravi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi su se oni, iz pozadine, žalili na težak i nesnosan život, iako im je jedina dužnost bila da po ceo dan pišu pisma svojima. Ili se od prolaznika raspituju da li je ko dobio izveštaj od kuće.
Toma me nagovorio da svratimo u jednu kafanu i da im napišemo pisma, koja ćemo predati čuvaru kuće. Tako ćemo ih bar videti sutra na stanici. Zatražili smo koverte i hartiju.
Toma je zvonio. Naskoro se pojavi jedna čupava dremljiva glava. Toma predade oba pisma i zamoli čuvara kuće da ih rano izjutra preda gospođicama. Razume se, dao je dobru napojnicu.
U šest časova pošli smo na stanicu. Bio je potpun mrak... Strahovao sam da li će im čuvar predati pisma u ovo doba. Toma me je tešio i, držeći me stalno pod ruku, vodio na stanicu. Došli su i ostali.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
od 1 (13) jula 1883, str. 2v). RUSKA ZIMA (str. 82) Ova pesnička poslanica zapravo je sastavni deo piščeva privatnog pisma pisanog iz Moskve, 7.
Verovatno je baš u barokno i razmetljivo nesrpskom jeziku Trlajićeva pisma, kojim propraća svoju pesmu, najbolji dokaz da je nju, izuzetno, ipak zamislio i hteo napisati drukčije no sve ostalo
govori veoma pozitivno: v. Pisma o srpskom pravopisu i jeziku, Gramatički i polemički spisi III, 157—8); o istoj pesmi v. još i Vukovu Prepisku Š, 709.
istoga broja Serpskog narodnog lista dao u obliku sledećeg Pisma učredniku: Budući da već ukoru odoleti ne mogu, koji me ovde od više strana šiba, od kako se jedna moja pesma u
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!
Bojić, Milutin - PESME
Pa ipak ja sam samo san ti dao, A mislio sam celog sebe dati. V Ja čitam danas tvoja pisma draga Iz kojih topla naivnost se smeje I čedna ljubav, koju mladost greje.
V Ja čitam danas tvoja pisma draga Iz kojih topla naivnost se smeje I čedna ljubav, koju mladost greje. Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo? JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino. ANĐA: Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio. JEROTIJE: Izgubio, pa šta?
Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu. ANĐA: Pa jeste, al' nemoj sad opet da otvaraš pisma. JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi.
Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je.
Eto, došlo od jutros puno pisama: iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu; ne mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština... možeš misliti već!...
VIĆA (nastavlja): „... koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... JEROTIJE: Pročitaj to, molim te, još jedanput! (Metne na oba uva školjke.
(Metne na oba uva školjke.) VIĆA (ponavlja): „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... JEROTIJE (uzima depešu): Daj i ja da pročitam. (Čita.
JEROTIJE (uzima depešu): Daj i ja da pročitam. (Čita.) „koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma”... (Vraća mu depešu.) Čitaj dalje! VIĆA (čita): „sa namerom da ih prenese preko granice”... JEROTIJE: Aha, aha!
Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je moguće da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stražom sprovede u Beograd.
do sada uočenome, u tome se srezu nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma, sa namerom da ih prenese preko granice. Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je vlastima.
Jedino se zna da je to mlad čoovek. Učinite sve što je potrebno da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stražom u Beograd sprovede.
(Đoki.) Je l' tako? To pismo te boli, je li? E, onda čitaj, gospodine Vićo, znaš kako mi je uživanje tuđa pisma da čitam. Samo, molim te, slovo po slovo, svaku reč da čujemo. VIĆA (čita): „Dušo moja”.
Čitaj, boga ti, gospodine Vićo! ĐOKA: Ja vas preklinjem, gospodine kapetane, da ne dozvolite čitanje toga pisma. Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Uneo je u svoje delo razne oblike retoričke prirode, kao što su molitve, besede, pohvale, citati i paralele iz Svetog pisma, i time naraciju obogatio retorikom, spajajući tako žitije i pohvalu, što će ostati kao jedna od bitnih osobina srpske
Među njegovim putopisima po svojim umetničkim kvalitetima izdvaja se Pisma iz Italije i Pisma iz Nemačke. Prva su značajna i kao knjiga o Njegošu, s kojim je Nenadović putovao po Italiji.
Među njegovim putopisima po svojim umetničkim kvalitetima izdvaja se Pisma iz Italije i Pisma iz Nemačke. Prva su značajna i kao knjiga o Njegošu, s kojim je Nenadović putovao po Italiji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Treba učiniti dva pisma: jedno za starce, a drugo za sestru, — opazi pisar. I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete
U čitanju prekide ga listonoša; u hitnji predade mu jutrošnju poštu: novine, trgovačka i privatna pisma i zamašitiji omot djetinjega „Zabavnika”, što ih gazda iz dobrote davaše svakoga mjeseca mjesnome učitelju da ih
Gazda Jovo cijelo proljeće ne izlažaše iz kuće, ne silažaše ni u dućan, već jedan dućanski momak naveče donosio bi pisma, dužničku knjigu i novac k njemu u sobu, — tako sređivaše trgovačke poslove.
Kada dođete, sve ćete saznati. Hoću da vas iznenadim”, doda pri kraju pisma. Zatajana slutnja probudi se i zaokupi ga. Udubi se u pismo; iz svakoga retka i iz svake riječi tražio je razjašnjenja.
Nekoliko dana iza Katina odlaska dobio je Ivo dva pisma iz Amerike. Dok mu ih je listonoša, pred podne, u uredu uručio, upozna po rukopisu da je jedno od Jure, i željno ga
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem. Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju. Penjemo se uskom stazom prema Kuli.
sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma. Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja.
rani, koja je kako izgleda, već smirena, Lauš mi u nekoliko kratkih, nepovezanih i rasutih misli nagoveštava sadržaj pisma kralju. Izvestiti ga o upadu razbojničkih četa iz Usore, o tome šta je bilo preduzeto, o ishodu.
Prva polovina pisma bila je sva u ulagivanju kralju, u pohvalama njegovoj mudrosti, bogobojažljivosti, hristoljubivosti, muževnosti.
Artemije je bio u pravu. Dvorski pisar je prevazišao Artemija u praznoslovlju i preterivanju. Čitave tri četvrtine pisma bile su potrebne kraljevom pisaru da poređa sve titule našeg vladara.
Zahvaljuje mu na učešću u pohodu, hrabrosti i odanosti njegovih ratnika. Tek pri kraju pisma kaže se da je kralj naredio ćefaliji Brvenika da nam da ono što smo tražili.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
pisama koja su, sa još nekoliko njih, otštampana 1928 godine kao zasebno delo pod naslovom „Kroz vasionu i vekove. Pisma jednog astronoma“. Kasnije sam to delo preveo i na nemački, preradio ga i znatno proširio.
Zato postoje znatne razlike između ovog i prvog srpskog izdanja; one su ove. Pisma označena u ovom izdanju sa V, XV, HVIII, XX, XXІІ, XXV sasvim su nova, dok su pisma označena ovde sa ІH, X, XІ, HІI,
Pisma označena u ovom izdanju sa V, XV, HVIII, XX, XXІІ, XXV sasvim su nova, dok su pisma označena ovde sa ІH, X, XІ, HІI, XІІІ, XXІІІ, XXVІII, XXXI, XXXIV, XXXVІ ostala ista kao i u prvom srpskom izdanju;
ovde sa ІH, X, XІ, HІI, XІІІ, XXІІІ, XXVІII, XXXI, XXXIV, XXXVІ ostala ista kao i u prvom srpskom izdanju; preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana u čvršću jednu celinu.
Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom. Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razag
Pored drugih sitnih stvari, našli ste onde i jedan mali pridržač za pisma, istesan od kamena, belog kao sneg. Taj kamenčić ima svoju dugu istoriju.
mramornom pločom, iz gomile papirosovih truba, dva manja parčeta te skupocene hartije i na njima je napisao dva kratka pisma.
Tu su ugledali sveta Euklidovi Elementi i Apolonijevi Konični Preseci, oba sveta pisma i naše sadanje geometrije. Nemojte misliti da je ovo što rekoh kakva jevtina retorska fraza i zloupotrebljavanje imena
Vratimo se ulaznim vratima te galerije i početku moga pisma. Imam dragog jednog poznanika, emigranta ruskog, koji se u svoje srećno doba, dok je bio veliki bogataš, bavio, kao
Pri svakom od tih imena, zasvetleše njegove blage oči, a kad dovrših čitanje pisma, on mi reče: „Takva se imena ne ispisuju na hartiju već se režu u kamen.
Sa ovo nekoliko redaka moga pisma ispisano je, u glavnim potezima, hiljadu godina istorije astronomije. U njenom razvitku nadovezuju se na Aleksandrijce
Koliko sam joj se obradovao; a kako i ne bih: na njenom stolu ležala su tri Vaša pisma, iz Frankfurta, iz Vajmara, iz Lajpciga. Ona me ovde moradoše pričekati zbog moga zadocnelog povratka iz Carigrada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Objavio je i Izabrane pesme za školsku omladinu, a najpoznatije su knjige njegovih putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i Pisma iz
je i Izabrane pesme za školsku omladinu, a najpoznatije su knjige njegovih putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i Pisma iz Nemačke (1874).
školsku omladinu, a najpoznatije su knjige njegovih putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i Pisma iz Nemačke (1874).
su knjige njegovih putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i Pisma iz Nemačke (1874).
putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i Pisma iz Nemačke (1874).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Posle nekoliko meseca, opet pogoršanje, i hitno putovanje Tošino. Sad su počela dolaziti pisma s rđavim vestima, i najzad depeša Petrovoj ženi: da moraju odmah natrag, „mnogo je larme u lečilištu, Petru treba
Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje.
— Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje. Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala.
Ta mu je devojka posle često pisala. Kao ona, i pisma su bila ozbiljna i čudna. Ne ljubavna pisma, premda je devojka očigledno želela da se uda za narednika Jovu.
Ta mu je devojka posle često pisala. Kao ona, i pisma su bila ozbiljna i čudna. Ne ljubavna pisma, premda je devojka očigledno želela da se uda za narednika Jovu.
Kakva je to devojka? zaveza, mršava, nemila. I pisma od devojke još takva nisam čitao. Sve nešto kao po rabošu, prvo, drugo, treće. Pa onda, ne znam pravo ni kakve je vere.
— Ne, gospođo, smrt nije tu, ali baš zato treba da ostanete. — Istoga dana stigoše Branku dva otkazna pisma: od frau Roze i od Pavla. Pavle je pisao dugačko i vrlo poletno pismo.
Kao obično, pred velikim imenom bolest se malo primiri. Pavlu je dosta dobro, ne spava mu se, dobio je dva pisma iz Londona; Isak piše ocu: — Mama mi je sve kazala; nije to za mene ništa strašno; tatice, moraš odmah da se vratiš u
Pričekajte dok se dignem. — Pavle je doista sve manje kašljao, ali sve više spavao. Kad se probudi, čita pisma, gleda slike, gleda se u ogledalcetu i raduje se što se na liku više ne pojavljuju nove ranice.
A sreta ne jednoga koji i dalje šara anonimna pisma, i ne crveni. Šara sam sebi po glavi gad i ne crveni. Iako đak Leskovčev, potezao je on, taj, za tuđe zvono tamo
” Sirotinja je žilava; a kako i da ne bude, kad na njoj svet stoji. Pantelija je počeo pisati po Gornjoj Varoši pisma i molbe, a Nata, svedavši „apsalutno” na relativno, sašila je nekoliko haljina za odrasle, i čitavu malu garderobu za
Svi zajedno, koliko ih je još ostalo, zavlačili su se, više-manje, u čauru od svoga jezika i pisma, svoga bogatstva i svoje nezavisnosti bogatih ljudi, svoje tradicije i otmenosti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Poznato je iz pisma, i iz povsednevnog života, da ima i takovi prirode sinova koji i blagorodstvo, i slavu, i veliko ime, i sve što mi
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No i to im je malo, već razviju pravu sudsku istragu, te počnu po celome svetu pribirati pokojnikova pisma, školske svedodžbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajnošću jednoga pasioniranoga islednika,
Jer, kada već neko postane veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao što se žena koja je stekla priznanje da je lepa udešava da bi tome
dnevne brige zamaraju velike duše i još puno drugih aforizama o životu, a sve s obzirom na eventualno štampanje toga pisma.
Drugi jedan veliki čovek, iz obazrivosti da mu se ne štampaju pisma posle smrti, završavao ih je uvek frazom: „Molim da mi po pročitanju ovaj list hartije vratite“.
nisu ni stoga što ja sebe ne smatram velikim čovekom, te sam sa te strane bezbedan i miran, uveren da će moja privatna pisma izvesno korisnije poslužiti piljarima za fišeke no biografima za vađenje kakvih podataka.
lepi marke i guta tutkalo, — brani svoje mišljenje bakalin — priznajem, ali mu, brate, prolaze kroz ruke tolika novčana pisma. — Jes', al' zatvorena pisma, — upada moj teča — a ako pismo otvoriš, oni onda tebe zatvore.
— Jes', al' zatvorena pisma, — upada moj teča — a ako pismo otvoriš, oni onda tebe zatvore. Pa biraj, hoćeš pismo da bude zatvor eno ili ti da
! Ja te molim. — da mi, na ovo Pismo! odgovoriš; što pre?...... Tvoj ljubeći te, ah; do Groba? . . . . . . . Njena su pisma bila bez ikakve interpunkcije, što znači da je bila slaba iz srpske gramatike, kad se nije, kao ja, služila
Ljubav se ova nije svršila, ona se prosto ugasila. Ona je jednog dana prestala da mi odgovara na pisma i ja sam jednog dana prestao da joj pišem. I tako smo polako i nečujno zaboravili jedno na drugo.
jure ga žandarmi sa pozivima jure ga uvređeni sa revolverima; naleću na njega žene sa ambrelima, pišu mu anonimna pisma, grde ga, i za sve to satisfakcija mu je: što ga visoko cene i što je nisko nagrađen. — A glumac? — Zar glumac?
Najpre pečeše da stižu ministru anonimna pisma, u kojima mu se dostavlja da sam svršio univerzitet, pa onda stručni glasnik službenika istog resora u kome sam i ja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Otvorio sam koverat i nestrpljivo Okrenuo poslednju stranu pisma... „Tvoj Dragoslav“. Ah, obradovao sam se. Pošto se bilo smrklo, zatvorio sam prorez gde je bio smešten durbin i
Dockan je. Sutra mi treba uraniti. Kad dobijem vremena, nastaviću dalje... Ovaj deo pisma bio je dosta izgužvan i na njemu su se videli neki tamni otisci.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se, umreti pošljednji — poslednji pošta — čast, doček: Poštu čini Vide Maričiću pošta knjigonoša — poštar koji nosi pisma pravda — (znači i:) istina: Već i Marko ostavi za pravdu prah — (znači i:) barut prvičje — prva pohoda
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
OČI SLEPOGA DIDIMA Didim, učitelj svetoga Jeronima, bijaše slep. Ama iz pisma je vrlo bio mudar i svašto je znao iskazati i protolkovati svaku duboku reč.
Nego znam da neki od sabratih se tu koji pisma ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato
al' sav celo izrailjski zakon ne kteše primiti krome petore Mojseove knjige što uzeše k sebi, a proroke i ostala im pisma ne primiše, te kroz to Židovi tako i prozvaše ih imenom jedni Samarani, a ne Izrailji, kano od Somorske gore imenovati.
odlazeći i pak dolazeći svi u glas i u neznan blebećući, ni jedan ih knjižnik da što o Bogu se i o duši seti i iz pisma što progovori. Ako li bi se ko našao koju reč duhovnu reći, svi zamršte na njega odvraćajući im uši svoje...
Da što vi to osvem pisma mudrujete i o sebi iz svoje vam glave besedite, mnogi OD vas, te takve nevaljale svuda besede razno siti po pijarci i
A nisam pop ni kaluđer, svetski sam čovek, nije meni do pisma i čatanja, nit je to moj posao, nego kaluđerski i popovski, đački — kojino ne imadu drugog posla; na to su se predali
Zato i svakad čestoga iz pisma valja vam držati se potešna razgovora. Kaluđeri su podaleko od razboja; toliko ih ne sustižu bojne strele da su ranjavi,
Strele vražje su to tuštene, a ne znaš otkud te streljaju, te ako bi kako bilo valja ti poginuti s dušom, ako od pisma ka tome ne uzimaš dobra štita ni zaklona.
nakovalj, čekič i klešta i ostalo po tome, tako je i naše majstorije halat apostolska proročaske knjige i svaka bogodana pisma za našu hvajdu koristnu.
Ni pisma pozlobice pizmena verovali, a ni sami karimno što na koga pisali, te i po smrti ne zvali se zli i nepravi tuđoizelice!
Ama pobratime, pogledaj mi poviše od nosa! Nit im je beseda iz božastavnoga pisma, nego iz svoga im vrtoglavoga džepa. A da ko li bi ne poželio videla svetla danka i u bolesti leka?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Što? Što, bre?... Da si nauči nemacku jaziju, austrijski bukvar, pa da praća knjige, demek pisma, na adžamije iz beli svet, na oficire, indžilire i pisare?! Toj li iskate?!... Ba!... U moj vek...
je bila — što lepo rekao tada poštar i telegrafista Pajica, Edison nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim hladnim, zvaničnim i nemilosrdnim