Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali, boga mi, od ovo trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate
« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba izobražavati. Navikao se na školu i na učitelja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Deklarativna ushićenja i izanđale fraze nikada nisu bili atributi elementarne pismenosti, a jezičke nezgrapnosti samo podvlače sumnjivu doživljajnu pozadinu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
srpska književnost od početka XVIII veka, od pisaca koji čine sponu između stare srpske srednjovekovne kaluđerske pismenosti i nove književnosti, pa sve do danas, do najnovijih pisaca, do onih koji još pišu i razvijaju se.
U XVIII veku, kada se budilo istorijsko osećanje srpsko, jedva se nešto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti. Vladika Vasilije Petrović, u pisanju svoje Istorie o Černoй Gorы, 1754, služio se nešto malo starijim rukopisima,
početku XVIII veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokušavali prilagođavanje stare, kaluđerske srpske pismenosti novom dobu.
Oni su se tako nazivali po manastiru Rači u Srbiji, kraj Drine, koji je bio jedan od retkih zaostalih rasadnika srpske pismenosti, i u kome su se kaluđeri naročito bavili pripisivanjem crkvenih knjiga.
reda tih Račana, koji su tako nastavljali staru srpsku pismenost, javilo se nekoliko pisaca koji čine prelaz ka novoj pismenosti. KIPRIJAN RAČANIN Jedan od najglavnijih Račana bio je jeromonah Kiprijan Račanin.
i otpočeo »v velicej buri i metežu« prepisivati knjige za oskudne srpske crkve, u isti mah poučavajući mlađe kaluđere u pismenosti. Od njega je sačuvan veliki broj prepisa najrazličnijih crkvenih knjiga.
RACIONALIZAM RUSKOSLOVENSKI PISCI 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU Prvi stupanj pri prelazu iz srednjovekovne pismenosti u modernu književnost predstavljaju srpskoslovenski pisci, koji zauzimaju period od 1700. do 1740.
do 1740. Oni su, sem Đorđa Brankoviha, kaluđeri, služe se jezikom starije srpske pismenosti, njihov posao je više prepisački i gotovo isključivo crkven.
i njegovi drugovi, spremaju celu jednu generaciju srpskih sveštenika i učitelja na ruskom jeziku i u ruskoslovenskoj pismenosti.
Kod bokokotorskih kaluđera učio se samo osnovnoj pismenosti. Prvi učitelj mu je bio Sima Milutinović Sarajlija, koji je i sam malo bio učio, koji je učio nadohvat i po slučaju i
izlaganja, izlaganja više-manje tačnih istorijskih događaja, bez reda, bez veze, bez poezije, čak i bez elementarne pismenosti. Ignjatović, po svojoj prirodi i po vrsti svoga književnoga talenta, nikako nije bio za istorijski roman.
Ilića. Obojica, u isto vreme, početkom osamdesetih godina, unose u srpsku književnost više umetnosti i pismenosti no što je ranije bilo, obojica podižu i usavršuju formu koja je dotle bila zanemarivana i zapuštena.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
– i u devetnaestom i u dvadesetom veku – uporno prekorevaju srpske pisce zbog slabog znanja maternjeg jezika, nedovoljne pismenosti, pa i zbog stilske neveštine, koja nadilazeći sintaksičku ravan preseže u opštu kompoziciju teksta.
očekivati da će sve više gubiti svoj predmet stari, na početku pomenuti prekori o slabom znanju jezika, nedovoljnoj pismenosti i stilskoj neveštini.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
polazi od standarnojezičke norme, ondašnje kao i današnje, i sva se odstupanja od nje vrednuju kao znak piščeve nedovoljne pismenosti, onda to što nam analiza donosi mora silom logike biti Stankovićeva privatna (ne)pismenost. I ništa više.
Pošto stih podrazumeva golim okom vidljiva i proverljiva ograničenja, o pesnikovoj privatnoj (ne)pismenosti govori se sa izvesnim ustručavanjem zato što se oseća upravo momenat formalnog posredovanja.
Stoga se ovde ne poriče, niti se može poricati stara tvrdnja o „nedovoljnoj pismenosti”, ali se zato iz drugog ugla posmatra i drugačije se procenjuje.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ipak, postoji domen u kojem je narodni jezik bio široko zastupljen i u srednjevekovnoj pismenosti u srpskim zemljama. To su povelje vladara i magnata i drugi svetovni pravni dokumenti, takvi kao zakonici.
žanrove i onu poetiku kojima se slavi svetački kult, jer su prvi junaci slovenske književnosti bili tvorci slovenske pismenosti i književnog jezika, Ćirilo i Metodije i njihovi slovenski učenici, koje je mlada slovenska crkva smatrala svetiteljima.
Sava je koristio razne oblike dotadašnje srpske pismenosti, kancelarijske dokumente, dvorske i ratničke priče i manastirske istorije, ali i narativne žanrove dotle nepoznate
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ponekad mi se učini da bi on nekako i prešao preko moje pismenosti da sam ja izgledom bio dostojan toga umeća. No ovakav kakav sam, po Prohoru, nisam bio nizašto.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bio je i ostao Kornel Vlaović žitelj sela, ali je napredovao po varoški u pismenosti i u idejama o svojim dužnostima na selu. Zvali su ga građaninom, i ocem u selu. Zvali su ga i svecem u crkvi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To bi bila na neki način vrednost pismenosti izražena materijalnom vrednošću. Šteta je što se danas izgubio taj idilski odnos između učitelja i đaka, pa na taj
Niti je bilo država, niti vladara, niti su se brojale godine, niti je bilo pismenosti da se zapiše ono što bi mi zatim morali učiti.