Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao u snu, Đorđe gleda za ocem što odlazi na beloj kobili. — Vidiš, baksuze, šta moja ćerka rađa! Pisni sad ako smeš! — unosi mu se Milunka u lice; Đorđe skrušeno ćuti. — Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku!