Jakšić, Đura - PROZA
„Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. — Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu? Ona baci pogled na me.
Ona okrete glave od mene. — Ja... ja... — poče zagušljivo i presta. Meni pomrče svest. Ama jesam li ja budala? — pitah se. Kud sam zagazio? Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je.
Matavulj, Simo - USKOK
Tada okusih krtolu prvi put. „A šta jeđaste prije nego posta krtola?“ pitah. „Pa našlo bi se uvijek ma šta, samo njeka je dosta!
te mu namah navriješe suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no... eto, kaži mi, reci samo ciglu, najkraću riječ svome tajku!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Šta hoće i čemu ovo? — pitah se uplašeno jer se bojah da se ovi uvijeni, nejasni govori ne odnose na nas. Uplaših se i digoh da iziđem, ali, prvi
— Ako! Idi! — pokorno prošapta i umuknu, oduprevši se rukama o zemlju, da ne padne. Pitah mater, ona mi odobri. — Idi — reče. — Ionako ovde nisi za vajdu. Samo pazi da Ciganke...
— Pa kako si, šta radiš? — pitah ga, tek samo da što govorimo. — Ništa. Sedim! — poče mi on odgovarati, jednako onako stideći se. — Sedi!
Rakić, Milan - PESME
I u čudnom strahu ja se pitah tada, Kakvo sudba oprema ispaštanje veće, I koliko treba nevolje i jada Da okajem ovaj čas nenadne sreće!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo! CMILjA: Šta on misli, da džabe sedi u suvom? STAVRA: Ne pitah te odakle si. CMILjA: Iz Kremana, kod Užica. Ikonijina zemljakinja. STAVRA: Kako da ne znam Kremna, lepo selo!
IKONIJA: A i ne pitah te! Što ti vučeš tu nogu? ANĐELKO: Ne znam, nešto mi skočilo i poplavilo. Ovolikačka guka, a i gnoji se.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I u čudnom strahu ja se pitah tada: Kakvo sudba sprema ispaštanje veće, I koliko treba nevolje i jada, Da isplatim ovaj čas nenadne sreće!
Kud ga to misli daleko odnose? „Šta slušaš, brate? upitah, pun strave. A on mi reče: „Zvoni... Sad je nose...“ Ne pitah više! Samo sam uzda'n'o, K'o da me strela kroz prsa probola! Ležah k'o mrtav...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Izgledale su mi slične novorođenčetu koje pri porodu izdahne. Pitah se kako da ga održim u životu“. Dok mi Faradej to priča, posmatram ga pažljivo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Uvek u sredini što duh svaki steže, Zapazio nisam sem nje ništa drugo, I često se pitah šta me za svet veže: Zaklonjen ideal? Il' stradanje dugo?
Bojić, Milutin - PESME
Guslari, gde ste? Pitah na sve strane, Ustajte svetle da slavite dane, Veći ste od nas! Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče