Jakšić, Đura - PROZA
Šta se to za kratko vreme učini?“ „Ne pitaj me, pobratime“, reče Živko, ali dalje ne hte ni slovca progovoriti; a posle se tužno osmehnuo i ponudio, me je rakijom:
Đoša pogleda oporo uplašenu mater, pa pretećim glasom reče: — Ono što vidiš u mene, moje je!... Dalje me ne pitaj!... Jadnu majku je srce zabolelo, ali je ćutala, niti je za život glave o tome smela što progovoritit.
Obradović, Dositej - BASNE
I tako pođu. Pri osvitku upazi kurjak da je psu oguljen vrat. Pita ga šta to znači. „Ništa, ne pitaj.” — „Ta kaži istom, neka znam, svašto je dobro znaši.”— „Prekodan vežu me lancem za vrat, a obnoć puštaju me slobodna.
Hoćeš li znati, vele naši dobrodjeteljni stari, kakav je ko: ne pitaj nadaleko, gledaj samo kako s komšijama živi. U egipetskomu otačniku stoji napisano da u livijskoj pustinji nahođahu
„Uže! Uže! — viknu ona. — Pomagaj! Vidiš da meni nije do dangube i razgvora. Izvadi me pre, pak me onda pitaj što god hoćeš!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
beda! — odgovori Raka, umoran od onog tereta, teško stenjući. — A šta to činiš, bolan? — upita opet Sima. — Ne pitaj, moj brate... Zlo ti činim! Snađe me, vidiš, beda!
— Vere ti, Radane — upita jedan od njih — pravo mi kaže, koliko si uzajmio od njega? — I ne pitaj, brate, koliko sam. Da bog sačuva svakog take pozajmice!... Znaš kad se ono onomlane odelih od brata.
— Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš? — Ne me pitaj, more! — pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde?
Utom uđe u mehanu neki Velja, pa kad vide šta čini Trpko, začudi se. — O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko? — Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku.
Ćir Trpko je imao i taj običaj da nikome neće za živu glavu kazati od koga što kupi. Pitaj ga vazdan, on će ti samo odgovoriti: »he, he« i kucnuti se prstom u čelo, tokorse kaže: »To samo ova glava ume da nađe
— Šta, jado?! — I ne pitaj, bome!... Ovaj nesretni Simica p onaj pijani Marjan, uzeo ih đavo u svoju ruku, otišli da iskopaju nahoče.
— Ostade li, bolan, živ onomadne? — Ja jedva... a ti? — upita Strahinja čisto bojažljivo. — Ne pitaj!... — reče Radojka i zaplaka se. — Znam već, onaj dušman... — zausti Strahinja, pa samo odmahnu rukom.
— upita šapćući Strahinju. — Pa dođoh!... — poče Strahinja, pa tek dodade: — Nuto-de! kad se ti pre obuče i obu! — Ne pitaj, moj Strahinja! — odgovori Radojka još tiše. — Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On pogleda Krušku pravo u oči... Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!... Ja sad dobro vidim šta ti želiš!...
Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu! — reče Stanko ozbiljno i pouzdano. — Ono, istina, ja nisam nikad gladovao, ali kad ustreba, ja ću
— Ne mogu više. A kad me pitaš, kazaću ti! Meni se čini da ćemo moći popa i kmeta zavaditi! — Kako?! — Ne pitaj me dalje! Evo ti velim: pošao sam tvojim tragom! I neću se pred tobom obrukati, ma me glave stalo!...
Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te!
Mati se trže. U trenutku je pojmila sve. Jelica je drhtala. Kao u groznici probunca: — Sad me više ništa ne pitaj!... Valjda sad sve znaš!... Pa pobeže krevetu i zaroni glavu u jastuke. Krunija se zabezeknula.
— Vjere ti, kako on jako? — Ne pitaj!... Niko da ga vidi! Nit mu ko boga naziva ni prima!... I čini mi se da je malo šenuo...
dobro je... — Nada li se gostima?... Sprema li večeru?... Mladen mahnu rukom. — Šta je?!... — Ne pitaj! Sve se oči okrenuše na nj. — Zbilja, šta je?... — Nemoj dolaziti... — Da ne dolazim!... A što?...
On je svemu kriv. On i onaj Turkešanja!... Kruška!... — E?... A kako?... — Kako?... Ne pitaj!... Ja sam voleo Jelicu. Pa kad sam video da ona tebe voli — htedoh poludeti!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio. Znam samo da reče da će da ide. Pitaj tvoga Jocu! Ja se odmah umijem, obučem i uljudim. Nisam hteo ni kave piti, nego odmah otrčim u bolnicu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina! — Lako je sravnjavati — veli Pera — kad je već tako. — Pitaj, Julo, gospodina kakvo smo mi cveće, ja i ti. Kako bi nas nazv’o? — A zašto da ga ja baš pitam?
Kako bi nas nazv’o? — A zašto da ga ja baš pitam? — veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu.
« — »Ta jesi li ti to, Lalo?« reko’ ja. »O, Lalo moj, a otkud ti?« A on mi kaže: »E, moja Savka, moja Savka! Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o!
Pazi, za živu glavu, da se nisi upuštao saš-njim u razgovor. Nit’ ga pitaj, nit’ mu odgovaraj što. Najbolje će biti da se odmah umotaš u bundu. Uvucu glavu, natuci kapu na oči, pa spavaj.
— A je l’ dobra, je l’ lepa? — Pa svaka je Jula, gospodine, i lepa i dobra. Je l’ njoj samo ime »Jula« — ne pitaj, neg odma’ uzimaj dok nije drugi dočep’o! — reče Rada blaženo, baš onako sa srca, pa zavali šeširić i zapeva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar je, međutim, mirno, metnuo svoj klobuk na glavu, ustao i pošao sa čardaka, dovikujući bratu: „Vidi prvo i pitaj Pavla. Ček! Ček! Ako ti je do toga, a ti se posle hvataj sa njima, pojaske! Nije ovo mesto, debeli, za zasedu.
Petar se, kad to reče, osmehnu. A kad Pavle upita, šta hoće tim da kaže, Petar se nasmeja i reče: „Pitaj ti, apostole, Đurđa. Nek ti on kaže!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
od sebe Sakrio u svoju senku TAJNA BELUTKA Ispunio je sebe sobom Da se nije tvrdog mesa svog prejeo Da mu nije zlo Pitaj ga ne boj se Hleba ne ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li
ne boj se Hleba ne ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (vadi iz kovertića neku fotografiju): Jeste, sasvim dobro! Gde nađe, boga ti! ANTA: Ne pitaj, muke sam video.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Gospode Bože, Rašida! Ne izmišljaj! - Pitaj mog oca! Kad me je slao tetki u Sarajevo putovala sam avionom, jer su se bojali da ne uključim alarmni signal, u vozu,
- Mislim da ću danas biti na pecanju! - rekao sam. - On misli! - rekla je Stanika - Pitaj ga gde je bio noćas? - okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta je on radio kad je bio u
— Ne znam, mama. Ne pitaj me, ne znam šta bih hteo da postanem, ne znam kakav bih želeo da budem. Možda sam malo onako, a možda sam i kukavica.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ima ekonomiju, pa se može onde naputiti, pravo kažeš; no nije katolik. — To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat.
Sremac, Stevan - PROZA
Čiji si bio barjaktar, blago meni? — Bio sam burski... — E? Baš burski... — Boga mi, burski, tata! Pitaj decu! — Tvoja sreća! — reče vrteći glavom ali odobrovoljeno otac.
Radičević, Branko - PESME
O, ne pitaj, tako t' Boga! Već uživaj danak beli, Što ti dobra kob udeli, I to sunce što ti sjaje, I tu zoru što još traje;
Pitaš, čiju, brale, — to ne pitaj, Sedlaj konja, na vesele itaj.“ Ja nakitim što sam bolje mogâ I sebeka i konjica svoga, Skupim druga nekoliko tada,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pade svetac među njih odnekle odozgo, iz raskošne orahove krošnje! Kako, zbog čega — pitaj boga! Ko će proniknuti u tajanstvene puteve čak i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna godišnje
Kako, zašto, pitaj boga, tek odjednom vidim da ja više nijesam ove zemlje čovjek i da su mi tijesni svi njezini zakoni.
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa
— Ne zna — uvjerljivo reče konjokradica. — Ja sam ih sedmoro dosad othranio, to ti mene pitaj. S lakim zračkom nade komandir pogleda u čupavog pritvorenika i nasmiješi se.
— Krivo, veliš? Ne znam, brate. Savilo se nešto na srcu, pa tišti, a šta je i zašto je, pitaj boga. — Jesmo li te nešto uvrijedili, a?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše.
MAJKA PINTOROVIĆA: Sad sve može i sme, teško njoj! Učini kako je kazala, nek vidi dete! Ne znam kako ćeš, ne pitaj me, ali snađi se kako znaš i umeš! BEG PINTOROVIĆ: Al tu ne vredi samo ja da pristanem!
” I tako, evo mene kod tebe. Doneh noževe, pa kao usput da te i za to pripitam. Ne pitaj me kolko su koštali, nije učtivo da ti kažem. Cenu sam izbriso.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ništa nemoj da mi diraš! A što ne znaš, pitaj. Sama ništa ne smeš — bila mu je to prva reč njoj. Ispočetka njoj je to bilo teško.
Kostić, Laza - PESME
Mlad je ženik plamen živi, gori, zbori, pripoveda: „Što je tebi, zlato moje? Što me sunce ne pogleda?” „Ne pitaj me, srećo carska,” nevesta se ispoveda, „još je Samson u životu, to je izvor mojih beda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš,
Onda reče carev sin njojzi: — Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onog konja, pa ćeš mi kazati, da i ja tražim onakoga, ne bi li smo mu kako utekli.
Pa ćeš onda ti poći na toj galiji i srešćeš prvo i prvo čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti mu podaj što god zaište.
Onda mu oni počnu govoriti: — Zaboga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas zašto nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.
A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj Usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.
A kaluđer, kao namrgođen, odgovori mu: — Ne gledaj onamo, sinko, niti pitaj šta je. Ono je đavo. Onda đak najumiljatijim glasom reče: — Dela, duhovniče, bogati, da kupimo onoga jednog đavolka,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Štap je za svakoga, koji ne sluša. (Zamane.) Oćeš li? SOFIJA (pokazuje stolicu): Pitaj ovu. MAKSIM: A šta znači to?
MAKSIM: Bog ti dobro dao, kume. KUM: Kako je, kume? MAKSIM: Kao naopako. KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma.
— K oružiju, neprijatelj se približuje! 2. MAKSIM, PREĐAŠNjI JEVREM: No, kako je bilo na balu, Makso? MAKSIM: Pitaj tu, što je tako lepo učiš. SOFIJA: Samo tako kaže, a vidila sam kako mu je bilo povoljno.
MAKSIM: Ta samo neka su spolja uglađene, samo neka je gornja aljina čista, a za dalje ne pitaj. SVETOZAR: Najsmešnija mi je bila moja gazdarica, inače boginjava i ružna; ali danas, moj brate, gledam ženu, a ne
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
On oće svoje, te oće. Je l tako, Batiću? BATIĆ: Vi istinu govorite. MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje! Nego ništa, neće mi se ni ona dugo ovuda kostrešiti. Znaš li zašto sam te zvao?
BATIĆ: Mi rod? MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona. BATIĆ: Barona; dakle i to je baron učinio? Mi nismo znali da smo rod, nego on da nas nauči!...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Babe će priču o tome mleti brže nego žrvanj mlinski. Juče je bila — ne pitaj više — pijanka slavna mlinara Triše. Vazdan su Triša i Vinko Lozić vodili pijan ples, u staroj krčmi poviše
Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore? Vozi se, vuče, povazdan ore.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TETKA: Ne volim, znaš, da držim tuđ novac, a da ne predajem račun. DANICA: Da te pitam nešto, tetka? TETKA: Pitaj! DANICA: Kad ovu kuću primi naslednik, mi nećemo, je li, ostati dalje ovde u stanu? TETKA: Pa nećemo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ti si prebrinuo brigu... — Ne dao ti bog! — Iz koga ste puka? — Petog prekobrojnog. — Kako je tamo? — Ne pitaj, sve izgibe. Onda opet zastadosmo. Vidimo kako napred jure ordonansi. Pozvaše i potporučnika Aleksandra u izviđanje.
Stadosmo i mi. Komandant puka, već ozlojeđen, veli: — Narode, kud si navro? — Ne pitaj kuda... nego, ako si čovek, pomagaj! — odgovara iz mraka neki ženski glas.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Graja i vika rastu. Uleće Milun.) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih! DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske! Milun: Ostupi tamo! VASILIJE: Mi smo putujuće pozorište Šòpalović!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu. Vijaj oblake proletne, rumene, pitaj ih za raj. Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene. Ne bacamo decu u zvezdan beskraj. Za naša srca ništa nije dosta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ti samo lezi, gledaj, naslađuj se i pitaj sam sebe šta može biti lepše... Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu
— Jok, vala. Mi to svakad pevamo na komišanju. — Znam, znam? — Jes', vala, pa pitaj kog' 'oćeš. — A što ste šaputale pred tim? — E, pa, jes', tebe smo, kad nećeš da nam kažeš ime tvoje devojke.
Uz pesmu se i starost podmlađuje, uz nju se i stare grudi rasplamte, a za mlade i ne pitaj... Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa ima... eto onaj gazda Đorđe Ružić. Njega je nekoliko puta odr’o ka’ jarca za neke kaišarluke. Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene. Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro!
Njeg’ pitaj, gospodine! On ga dočekuje i krčmi mu piće. Šta će da mu praviš, gospodin-daskalo?! Nestrećno vreme! Ovo više ne može
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Godinama mačor samuje. Šta li mu je? I šta da mu je? Oh, ne pitaj, ne diraj tugu! Sve se vrti u strašnom krugu: Čas na severu, čas na jugu, Sunce klizi niz svoju prugu.
ŠTA JE ŽIVOT Život je jedan Života Što stoji iza plota. Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života! On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN (šapti knezu Janku) Ne pitaj ga, amanati, za takve stvari, dok se nije što izblejâ. ZORA JE; BUDE SE I DIŽU.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Istrča Magda, a već joj bile umrljane ruke i zasukani rukavi od sudova što ih počela da pere. — Idi u Šareni han i pitaj za trgovca, Arnautina — poče joj naređivati. — Nađi ga i pitaj: da li može što mešano da mu ponese.
— Idi u Šareni han i pitaj za trgovca, Arnautina — poče joj naređivati. — Nađi ga i pitaj: da li može što mešano da mu ponese. Posle svrati u Dućandžik za basmu. Znaju već oni kakvu će da pošlju, kad je za nas.
— Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je. Eno, on tamo, gore: besni! Na oči ne smem da mu izađem. Oh, crna ja! Sofka se diže.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš? — Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud.” Onda on nastavi: „Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš,
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: „Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku.” Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina ima svašta bolje nego u njegovu, onda
Pa ćeš onda ti poći na toj galiji i srešćeš prvo i prvo čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti mu podaj štogod zaište.
Onda mu oni počnu govoriti: „Za Boga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.
” A voda ga upita: „Kuda ideš?” A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.” On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.
A tvojoj ženi postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ruža i bosiljak. Pitaj je hoće li mi dati jednu da se smirim.
daleko od kuće nekaku veliku goru đe sva u velikome plamenu plamti, pa upita ženu šta je ono, a ona mu odgovori: „Ne pitaj me, gospodaru!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
U vratima se pojavljuje Prosjak.) IKONIJA: Ko je to tamo u vratima? CMILjA: Onaj prosjak! IKONIJA: Pitaj ga što ne ulazi. CMILjA: Pita te Ikonija što ne uđeš! PROSJAK: Samo da privirim, tražim jednog...
A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zapitam upravitelja [h]oće li me povesti i šta će iskati dotle. „Penji se ovamo, ne pitaj”, reče mi, „ako daš najviše za prevoz i za hranu, daćeš pet ili šest pijastara.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
One dvije mrcine što grizahu iz jasala pogledaše ga zlovoljno, pa obrnuše glave od njega, kao da ćahu reći: „Nas ne pitaj!“ Bakonja kao bez duše, otrča ka mađupnici. — Di je Bukar? — pita on.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Kad si mene ženio, ti me nisi ni pitao da li pristajem. dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa?
— Pitaj popa — tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne znamo mi ništa! — reče najstariji brkati som na koga je naišao. — Ne postoji takvo stvorenje među nama. Pitaj ptice! Ali ni ptice nisu čule za Riblju Glavu, a ljudi su se smejali: — Riblja Glava? Baš smešno!
Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni... Dečaku se učini da sanja, ali prozor je bio širom otvoren, a tračnice maloga voza prazne.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio! Ne pitaj nikad: zvuke naših dana Hoće li vjetri da raznesu šŷmom, K'o b'jeli behar sa procvalih grana, Il' cv'jeće nekad nad
Niti pitaj, mlada, Da li se rodi odjek tvome glasu, I da l' ga naše gluho doba sada V'jencima svojim il' kamenjem zasu.
priljubiš se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem; Tada vjeruj meni, i ne pitaj više! Jer istinska ljubav za riječi ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše! A.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pa kako, snajo, prođoste od Austrijanaca? — Ne pitaj. Kinjiše nas dušmani, prokleti da su; to ima da se priča, nije nam lako bilo. Nego, fala Bogu kad dođoste.
I Uprava i Vlada, a je li ta Vlada... — To mene ne pitaj. Ja „prodajem amreli“. — Ti „prodaješ amreli“. i svi vi „prodajete amreli“.
Ne pitaj me i ne traži od mene da ti opisujem završni momenat borbe, dragi rođače. Zakrvavljene oči krvavih i nepokopanih boraca,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
«... Ne znaš ti, moj Đuro, ni sam koliko vrediš. Čiču pitaj... Posle takva dočeka Vujo bi uveo svoga prijatelja u sobu, gde ih je čekala spremljena čutura vina, pečena jagnjetina i
A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on, može biti, kazati. Daću ti sto dukata, više ni pare.
oni mene u tomruke. Posle ispituj: ko je još, ko te čuvao, s kim si išao, koga si napao ?... I tako sve, pa muči i pitaj... Dobro. Posle već sud i, recimo, robija. A ona ?... Ocu ne može, jatacima ne može, mojoj kući... i gore!... A-ja!...
— Ne može biti! — Jest, vala, pa svrati na Vuja, te ga pitaj, i on će ti kazati; on to još bolje zna. Đurica ućuta i kao da stade nešto misliti.
— Teško je sad otići do Šapca, nego da idem u Smederevo. Kaži mi samo gde ću naći vaše društvo. — Samo pitaj za Julinu birtiju, kod »Čokota«.
— Pa tako... samo jednom mi je dao deset dukata, kad smo te izvadili iz apsa, a ono drugo... pomalo. — Vidiš, a pitaj moje jatake, da li sam kome dao manje od pedeset dukata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda reče carev sin njojzi: — Kad dođe zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja, pa ćeš mi kazati, da i ja tražim onakoga, ne bismo li mu kako utekli.
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ćy ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš,
nedaleko od kuće nekaku veliku goru đe sva u velikom plamenu plamti, pa upita ženu šta je ono a ona mu odgovori: — Ne pitaj me, gospodaru!
Pa ćeš onda ti poći na toj galiji i srešćeš, prvo i prvo, čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati; on će kazati da hoće, a ti mu podaj što god zaište.
Onda mu oni počnu govoriti: — Zaboga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas: zašto nam se goveda ne dadu, nego sve natraške idu.
A voda ga upita: — Kuda ideš? A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.
konaka daleko ima jedan mujezin i tu pere čamašire, a za jedan dan izleti i sleti uz munaru stotinu puta; otiđi pitaj njega što to čini, pa ću ti i ja na pitanje odgovoriti.
Upita ga sadrazan šta tu radi, a on mu odgovori: — Ne pitaj! Bijah u jednog hodže sluga; on ode na ćabu, mene ostavi u njegovoj kući i rekne mi: „Sinko, imadeš svega u kući; nećeš
A kaluđer, kao namrgođen, odgovori mu: — Ne gledaj onamo, sinko, niti pitaj šta je: ono je đavo. Onda đak najumiljatijim glasom reče: — Dela, duhovniče, boga ti, da kupimo onoga jednog đavolka,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A treba li ti još ko? —Ne treba drugi. Dosta si ti! Dakle, hoćeš li? —Ne znam ja... Pitaj brata, evo ga! i pokaže rukom na nj. —Što će ti brat? — umeša se drugi i poče se ceriti. —Da ko će?!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA (koja je bila kod prozora): Evo ga Čeda. ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom? Pitaj ga, pitaj ga šta je. DARA: Ušao je već u dvorište. ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas!
DARA (koja je bila kod prozora): Evo ga Čeda. ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom? Pitaj ga, pitaj ga šta je. DARA: Ušao je već u dvorište. ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas!
Pa tako, eto, čekam, a šta bih drugo? ŽIVKA: A ti, Savo? SAVA (on je korpulentan i sa velikim trbuhom): Mene ne pitaj, ispi me sekiracija. ŽIVKA: A zbog čega? SAVA: Zbog nepravde. Celoga života kolje me nepravda.
ČEDA: Ne znam...Čekaj, sad mi pade na pamet. (Zvoni.) RISTA: Gde? ČEDA: Ćuti i ne pitaj, jer nemamo vremena za razgovor. XVIII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA: Molim!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući... – Onda, slušaj!.. ...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj! Onda ću, širi svete, Onda ću biti tvoj! VII Pitaj Franka, Nemca, Angla, Kašće kao i ja: „Koji sebe ne spasava Sâm sebe ubija.
889. DOBAR MEĐU ZLIMA (Uz sliku) Ko je onaj što ga vuku, Podlom zlobom na nj kidišu? Oh, ne pitaj... zar ne vidiš Na licu mu svetlost višu! Zar ne vidiš tu mirnoću Kojom sreta sudbu preku?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Po dva muža, ah, ah, a kukavne proste? MITAR: E, one imaju po tri. FEMA (dugo ga gleda): Po tri?... Muža? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti svaki to isto kazati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dede pusti jednu salvu, u počast na-šega gosta. Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu? — pitao sam ga. — Ne pitaj! Hajde da vidiš. Molio sam ga da ne pravi galamu. Dosta mi je toga.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga? Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Po Bogu otac, kakvo je to tako puškaranje otud? Da nijesu Majdanci? — pita Bradara. — Ne pitaj, već spasavaj! — 'uknu Partenija i jedva sjâ s konja.
— A ko ste vi? — Ne pitaj, već udri! Zar ne vidiš da su balije, šiljak im džamijski! — povika neko iz ordije i ispali iz puške. — Stoj, ne pucaj!
Bolje ćeš se na konju odmoriti. Jaši! — Livše će mi biti na travi. — Neće Asan-beže, neće. Mene ti pitaj! Bolje ja to od tebe znam. Jaši, šiljak ti džamijski! — puče štuc po leđima, i Asan-beg uzjâ.
“ Tako je to pametna i učevna žena! Sudac: Baš tako učevna? David: O, ne pitaj, gospodine, to je čudo jedno! Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen prikrasti, pa da čuješ njezine pameti i nauke:
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Ama kako ako pristajemo? Niti znamo ko je, ni šta je, ni... MARICA: Pa pitaj me ako ti treba, pa ću ti kazati. ANĐA (krsti se): Gospode bože! Pa dobro, evo da te pitam.
ANĐA: Ama, šta je to danas? JEROTIJE: Ne pitaj šta je, važno je! Pozvao sam sve činovništvo ovde na savetovanje. ANĐA: Pa našto ti onda kancelarija?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tada se primaknuše i nagnuše nad bolesnika i Ilija i Krilo. — Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ...
Ali pusti kraju, ne pitaj! Nije mi ni u volji, visi mu podvojak kao u vola... a kuljav... Ha! — I naduši se smijati... Ma zbilja — opazi, — što će
I nikako neće da reče uzrok zašto je došla, a kad Rade učesta besjedama, veli grcajući: — Ne pitaj me, već ako si mi brat, ne tjeraj me k njima! ... —A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. .
—A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ...
Rade je pita rašta opet odbjegnu svoga čovjeka. — Ne pitaj, braco, — odgovara Cvijeta. — Otkad sam s njime i u kući mu, i na sunce sam zamrzila...
— Umiri se, sine! — miri ga stara. — A što veli gospodar? —Što veli? Ne pitaj! ... Hoće sve u jedan mah ... —A koliko je? —Što je vajda da ti kažem! ... Ni ja tolike sile ne mogu da smislim...
— Ne govori što mu drago! — uzvrpolji se don Frane. — Ne da štatut; sve je po njemu određeno...Pitaj oca! Zbogom!... Idem na objed ,— i svrne u kuću. Svijet se već bijaše razišao po selu i podne je dozvonilo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Ah, čuće se!“ abat na to, „Ne pitaj me više za to! Jer za četir' dana tek, Pa je prošô i moj vek. Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (zaradovan odobrava): A za to: za parastos, podušje, za groblje ako, kćeri! Za to ga zovi, pitaj. I njega, dedu, popa našega, duhovnika našeg, za svašta zovi, za svašta pitaj, jer on to sve zna. A sada i ja idem.
Za to ga zovi, pitaj. I njega, dedu, popa našega, duhovnika našeg, za svašta zovi, za svašta pitaj, jer on to sve zna. A sada i ja idem. (Spazi posluženje): A, ja! Daj, Stano! STANA (mu prinosi).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara.
Tvoja mati važi kao uzor kućanice. Baba moja tek zaokupila moju mater: „Jednako po komšiluku oštriš jezik. Pitaj frau Rozu kako se kuća kući...” A što se tiče neke prisne porodične sloge, nije, moj Pavle, ni kod nas slavno.
Kako je u tamnici, Mijo? — pita Jana, i sva drhće. — Ne znam. Pitao sam i ja Radovana. A on kaže: „Ne pitaj, i prekrsti se.” — Jana se krsti; svi se smeju, ali nežno.
doznali da na francuskom jeziku Grec znači i varalica, naročito u kartama i u novcu, skovali su šaljivu uzrečicu: „Pitaj ga da li je Grk ili Grek?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sedosmo prema starom Arnautinu. — Đuro, zamoli Škiptara, ali lepo, da nam ustupi stan za noćas i pitaj ga šta traži. — E, bogumi, pitaj ga ti — Đuro se naže i dohvati kutiju sa duvanom, što je stajala ispred Arnautina.
— Đuro, zamoli Škiptara, ali lepo, da nam ustupi stan za noćas i pitaj ga šta traži. — E, bogumi, pitaj ga ti — Đuro se naže i dohvati kutiju sa duvanom, što je stajala ispred Arnautina. — Ja ne znam arnautski.
— A-ha... Ovaj... drugi put nemoj tako da radiš — savetuje ga blago. — Zašto kao nesrećnik neki ideš bez para? Pitaj... Daću ti novac, pa da kreneš kao čovek. Hajd’ sad, idi!...
Petrović, Rastko - PESME
Zadremam večeras, gle, Zauvek, Pitaj ući: Da li to sviraju mazurku ili gavotu, Ili što drugo. Zbogom. U 111/2 opelo, crkva sv. Marka!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati!
Poče majka da ispituje dečaka, da traži skrivenu tajnu, ali na sva njena pitanja Radan je samo odmahivao glavom: — Ne pitaj me ništa, majko! Ništa ti ne mogu reći!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (još razdraganije peva): Devet godina minaše, džanum, Od kako tebe ne videh; Idi si pitaj majka ti, Da li te dava za mene.
Šantić, Aleksa - PESME
se čvršće, Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj meni, i ne pitaj više! Jer istinska ljubav za riječi ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše!
Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što mu čelo samur krije. Ne pitaj ih kuda jezde, To ne smije niko znati, Do li ponoć i zvijezde I pun mjesec što ih prati! Ne stoj na put!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ „Ne pitaj me, care poočime! Poznao sam sablju baba moga; da sam bog dô u tvojim rukama, i ti bi me 'vako ražljutio.“ Pa on usta i
Već ču li me, draga nano moja! Ako junak bude na konaku, pitaj, mati, dobroga junaka a je li se dosad oženio; ako bog da i sreća donese te s’ ne bude jošte oženio, ja ću mlada baš
“ „Ne pitaj me, brate, Mustaj-beže! Zabolje me i srce i glava, svu je mene zima obuzela: bogme, brate, mrijeti valjade; već ti sjedi
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sok od maline A maze tatine Piju batine ODANOST JE PSEĆA Odanost je pseća Od ljubavi veća Kad reži i laje Ne pitaj ga šta je Pre će u grob leći Nego li ti reći Njemu je u svesti Kako će ujesti UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU Uzeo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Kako je danas bilo u školi, Striče? — Uf Jovanče, ne pitaj! I ja sam dobio paprene šibe — huknu Stric i pokaza dlanove. — Evo, po- gledaj. — A zbog čega je tebe?
Možda si jutros bio pospan kad si tako rano stigao, pa nabasao na jamu? — Ne, ne, evo pitaj kuju. Sad se i Jovanče uozbilji.
Prolazili su, potišteni, raspasani i obradatili, a na sva pitanja samo su beznadno odmahivali rukama. — Ne pitaj, izdaja na sve strane: kad pušku dobiješ, ne daju ti municije, gdje ima municije, neko puške sakrio.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ti že, blaguju čast izbral jesi; čati knigi i pitaj se slovesi duhovnimi. Slišav že sija brat, pokloni se starcu do zemlje i paki glagola jemu starac: — Svakome človeku
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim! — odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir.
Iskam visoka i t’nka inka da je... — Što, što, bre? Pitaj, bre magare, tetina, on da ti kaže kakva sam bila t’nka i visoka kad me uzede, ete, moj Sotirać...
je“, a kad ovaj začuđeno gleda po kafani i pogledom kao pita, vidi tek nekog gde odmahuje rukom, a to mu znači: „Ne pitaj! To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno. Žagor i razgovor na sve strane.