Upotreba reči pitanje u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

„Jao, jao, kakovo je to pitanje?” — reče mu sultan. — „Jesi l' ti čitav? Kako ja ne bih u njega verovao kad sam, hvala bogu, Turčin?

Potom razgovarali smo se koje o čem. Između pročeg predloži mi ovo čudnovato pitanje govoreći: „Kaži mi, molim te, zašto nas popove zovu 'sveti oče'?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

— Ode, i mi odemo. Posle nekoliko dana opet nas u isti dvorac zovnu, te na nji̓ovo pitanje počnemo od nemačkoga rata kazivati: kako su naši oceni u frajkoru vojevali i pizmu od Turaka primili; kako su naši

I ovo piše. Kad smo došli u Topolu, kako nas je g. Đorđe ugostio, i na njegovo, tj. Božino, pitanje o vostaniju, i da mu je Karađorđe kazivao ovako, veli Boža: „Iz usta jego slišah načalo vostanija Serbov.

Dadu nam jedan čador i dočekaju kao najbolje prijatelje. Na pitanje paše zašto se bijemo, kažem, da se mi ne bijemo s carem, no samo sa zulumćarima, koji i careva vezira i dobre Turke,

Mogao je i ko drugi od šabačke nahije u ime njegovo napisati Vidajiću i kmetove potpisali; jerbo na moje posle pitanje popa Luku, kaže mi da nije on pisao. Sad sprema se Sirčić, a sprema se Ali-paša Vidajić.

) Ja se sastanem sa Jakovom i Milanom. Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto

Aleksa ode u Bogovađu, pošlje igumana Žarka, dozove u manastir Bogovađu Petra Mutnjanina, i na pitanje, zašto on toliko momaka vodi, i po sirotinji badava ̓rani, — Petar mu je kazivao: da se u tamošnjim nahijama zbrkalo i

ja, Frušić i Jevta. Dođe red i nas, uđemo u salu; i po običnom pokloneniju, na pitanje Jego Veličestva, kaže mu Frušić tko smo i šta prosimo. Utom predam mu ja prošenije — u ruke.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Stoj! — reče mu Zeka. — Ne pucaj na sveštenika! Stanko ih preseče okom. — Šta ćete vi? — upita ih on. Pitanje beše oštro, pogled još oštriji... Oni ušeprtljiše — Pa, eto... dođosmo... — Vidim, ali zašto?

Je l̓ tako, Devo?... Deva je sedeo malo udeljen od vatre i premišljao neke duboke misli. Pitanje Zavrzanovo trže ga malo iz misli, i on, mada ne znađaše o čemu je Zavrzan govorio, odgovori onako nasumce: — Tako je!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nije mi ništa odgovorila. Pogledao sam je ipod oka, nije me gledala. Meni se učini kao da sam joj stavio nekako pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do njenog odgovora. Ovaki slučajevi mene samo draže.

— Gospođice, poklonite mi ovaj prst. Ona je neprestano u njega gledala. Na moje pitanje vrćaše glavom u znak da mi ga ne poklanja. — Zar ni ciglo jedan prst nećete da mi poklonite? Nisam se nadao.

— A ima li u vas klavira? — pitaše me. — Naravno da ima — rekoh ja, bez ikake volje za dalji razgovor. — Opet ludo pitanje — reče ona — Svirate li vi u što, ako smem pitati? Đavo ga znao šta mi bi! Ja odgovorih: — U drombulju, gospođice.

— Ne bih — rekoh mu i počeh da dršćem. — Ne biste? A zašto? Molim, oprostite, ja nemam prava postaviti vam tako pitanje. Ja ne odgovorih ništa. Maksa sami đavo teraše da me zadirkuje. Posle male pauze ja videh kako mu lice dođe pakosno.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

? Zar popina kuća i bogatstvo, pa da bude bez takvog jednog čuvara?!« Pitanje sasvim umesno, ali pisca neće zbuniti, jer ima gotov odgovor na to. Imali su i pop-Ćirini mačka.

Sido, ’ajde brže daj druge čiste čaše, i drugo, hladnije vino. A zatim se okrete pop-Ćiri da mu odgovori na pitanje koliko je danas palo u tas. Zatim je pohvalio Heruviku, a učitelj opet prediku.

To beše kao neki odgovor na ranije pitanje, bar tako ga je Šaca, poznavajući — što rekli — lavirinat ženskoga lukavstva, razumeo.

Odmah na prvo pitanje Jula je udarila u gorak plač, a gospoja Sida se samo krstila i poglédala čas na popa čas na ćerku.

Nije htela, a ni mogla da dâ odgovora na jedno njegovo pitanje vrlo delikatne prirode, pa je onako razdragana izašla u avliju sva rumena i zajapurena, pa se hladila tankom

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke? — Ta ostavite zasad to pitanje na stranu; imamo još časa za to; sutra je berba, pa ćete kod nas ostati. — Ja ne mogu sutra ostati.

Afrika

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo raza

Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš. Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj zemlji oduvek, a

On mi objasni da, ako me je možda lažno predstavio, to je jedino što je, na pitanje kraljevo „čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na

Navaljivanju Fontenovom da ostanem još jedan dan, pa da me on onda odvede u Sikaso, i ne pokušavam da se oduprem. Pitanje je da li ću posle od Sikasoa imati prilike za Bamako.

U Sikasou već, obnoviće se zato celo pitanje kako ću i sa kime ću dalje. Samo jedan sat kako je svanulo. Bubu, jedini stari drug, vezan za gvozdenu kantinu u kojoj

u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset kilometara koji me razdvajaju od Nigera. Pitanje je da li ćemo ga moći izvući, a, kada ga izvučemo, da li će nas hteti dalje nositi.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A ostali ima da potpadnu pod kameru Vengersku. „Pa šta bi sad hteli?“ To im je pitanje doviknuo u lice, tako strašnom dernjavom, promenjenim glasom, kolutajući, grozno, očima, da su se oni svakako prepali.

On je znao da, jedan čovek, ima samo ograničene mogućnosti. Njemu je bilo stalo da se legalno pitanje u redu reši, a šta će biti posle, o tome neka Engelshofen lupa glavu.

On se usiljeno smešio. Kad su je opet posadili, da sedne, da bi mogla u razgovoru da učestvuje, stari major mu postavi pitanje, da li ima neplaćenih dugova.

Nerasvetljeno je ostalo samo pitanje, kako je Isakovič mogao da nestane iz dereglije, u onim strašnim barama Begeja, kad je, pri izlasku iz dereglije,

To će se pitanje, kaže, rešiti, docnije, kad deca počnu da stižu. Nisu bili bolji, od mitrovačkih fratara, ni njihova braća u Hristu, iz

Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju. Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću? A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu.

Grof Kajzerling, koji je bio persona grata kod Marije Terezije, nije nameravao da politiku Bestuševa nastavi. Pitanje iseljenja serbske milicije, Kajzerlingu se činilo sporedno.

Isakovič mu, začuđeno, odgovori: „Nein, gnädigster Graf!“ Ambasador se na to osmehnu. Pitanje je, reče, da li bi Isakovič (Kajzerling reče: Izakovic) mogao da se snađe, među Črnogorcima, kad bi ga među Črnogorce

Kopša je bio čuo da, u lazaretu, umiru dvojica, pa se nadao, kad umru, da će se, valjda, neko setiti da njihovo pitanje reši. A krivica je i do nekog popa Mikaila, koji je, pre, odlazio Črnogorcima, a koji ima uvo rosijskog poslanstva.

Te njegove Bečlike uzdišu, suze plaču, šapuću zaljubljeno, tako da se ljubav čini, za njih, pitanje života, ili smrti. A kad tamo, one se i sa nekim drugim muškarcem lepo slažu.

Posle povratka Isakoviča u Beč, Volkov je taj posao svršio brzo i odlazak Pavlov, u Rosiju, bio je sad pitanje dana. Dobijanje pašporta, za sve Isakoviče, proslavljeno je, u kući bankara Kopše, toržestveno.

Papiri jedni druge potiru. I sa urednim papirima može se završiti, u arestu! Tog septembra, pomenute godine, pitanje iseljenja Srba postalo je sve zamršenije, pa se i Marija Terezija, carica, bila umešala u to.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode.

Ali se sve izmenilo od onoga doba kada se Rusija počela interesovati za bugarsko pitanje. Ona je sklopila 1782. god. sporazum sa Austrijom, po kome je sfera ruskih interesa obuhvatala gotovo celu istočnu

Nijedan naučnik, koji je ovo pitanje proučavao na licu mesta, ne može danas primiti da su makedonski Sloveni po jeziku i po etničkim osobinama Bugari.

Po svemu se čini da je ovo stanovništvo bar velikim delom mešovito srpsko-aromunsko. Ali se nameće pitanje: šta ih je nagnalo da zadržavši pravoslavnu veru prime arbnaški jezik, tim pre što su Torbeši, koji su neposredno

Za Srbina i u današnjim prilikama ovo je pitanje teško raspravljati, i ja bih više voleo da ovaj zadatak uzme na sebe drugi, čija nepristrasnost ne bi mogla biti

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Pojavi se čak i jedan stari som s ogromnim brkovima, pa kad ču čičino pitanje, on odrečno zavesla repom, a to je na njegovom nemuštom ribljem jeziku značilo, po prilici ovo: — Zar ti, čiča, misliš

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: Recite mi, dakle, sećate li se vi svoga devojaštva? RINA: Kakvo je to pitanje? ANTA: Rekao sam vam, moramo izdaleka poći: dakle, sećate li se vi svoga devojaštva? RINA: Pa da, zaboga!

I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!” NOVAKOVIĆ: Nije ovde pitanje šta može da bude a šta ne može, nego: on je tu! SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao?

Ovde je glavno i osnovno pitanje: kako može jedan čovek koga smo mi pre tri godine pošteno i srdačno sahranili, kako može taj i na osnovu čega...?

LjUBOMIR (odvojio se, sada potišteno, ali ipak prati tok čitanja). NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika, je l' to sve bilo prethodno smišljeno i po izvesnom planu izvedeno, gospodin Marić je odlučno odbio da

SPASOJE: Pa dobro, koga smo mi sahranili? NOVAKOVIĆ: Odgovara on i na to pitanje. SPASOJE: Šta kaže, boga vam? NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti davljenik na kome je

NOVAKOVIĆ: Odgovara on i na to pitanje. SPASOJE: Šta kaže, boga vam? NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti davljenik na kome je bilo njegovo odelo, pri kome su bili njegovi dokumenti,

SPASOJE (zbunjen, ali kao pribra se): Pa... neka dođe... NOVAKOVIĆ: Da, ali pitanje je kako ćemo se ponašati prema njemu? SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar.

SPASOJE: Tražićete razvod braka, to već znam. PAVLE: Ne, neću tražiti razvod braka; ostaviću to pitanje uvek otvoreno; ostaviću ih da žive u braku koji nema zakonske osnove.

ŠVARC (buni se): Ali, gospodine! SPASOJE: Tiče se jednog krupnog pitanja, i vaš je veliki interes da se to pitanje reši onako kako mi želimo. ŠVARC: Ali kako ja mogu ostati bez pasoša?

čista savest ne zna paragrafe, a paragrafi su vrlo opasna stvar. ANTA (više za sebe): Vrlo opasna! SPASOJE: Pitanje bi bilo samo, je l' da uzmemo zajedničkog advokata ili svako posebno! U svakom slučaju ne treba da preduhitrimo.

Recite mi, na primer, moj dragi i najbliži rođače, recite mi: hoćete li i vi što svedočiti? SPASOJE: Kakvo je to pitanje? Razume se da ću reći sve što znam. Ne može se od mene tražiti da budem nesavestan, i da prikrijem ono što znam.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

i gimnazija raspoređeni su oko trga i, sedeći na bilo kojoj od klupa, možete da čujete nekog klinca kako odgovara na pitanje o razlomcima, „Deus Vobіѕcum” iz katoličke crkve i gromoglasno „Gospodi pomiluj” Luke Crkvenjaka.

Prilog vremena „prošlovo”, šta je to? - Nju, Slobodane, nju? Slegoh ramenima. Bagricki ponovi pitanje. Nisam znao i on mi ucrta keca.

Pitao sam se kako ću za vreme časa uspeti da se uzdržim od smeha, ali to pitanje je bilo savršeno nepotrebno. Gledajući Melaniju kako predaje o elektromagnetima smešeći se i vazduhu oko sebe,

, itd. Nisam znao da odgovorim na pitanje hoću li preći u sledeći razred i to me je uznemirilo. Odbijajući da mislim na Bagrickog i keca iz ruskog, neprestano

Nisam mogao da se snađem, još manje da shvatim to što je govorila, ali bilo je to nešto kao pitanje: ko onda ima pravo da bude ljubomoran?

se oženim Rašidom kroz nekih trideset šugavih godina zauzeti njihovo mesto, ali to je kao i većina mojih pitanja bilo pitanje bez odgovora.

- Ocene muškaraca u tim godinama nikada nisu nešto izuzetno. Danas, sa ove tačke gledišta, ja mislim da je to pitanje hormona... - produžio je da govori, a one dve i dalje su klimale glavama saosećajući.

A šta ako ti nisi Fokner? Ako čak nisi ni prošao kraj Foknera? Bilo je to pitanje koga se na svaki način trebalo otresti. Otresao sam ga se. Ploviću morima. Prodavaću novine. Biću šofer. Biću bilo šta.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Videćemo, samo ovako ne može dugo ostati; ako on korak ne učini ovog posta, staviću ja na njega pitanje šta misli, jer ne mogu dopustiti da se devojka uzalud na glas iznosi. — Strpimo se malko.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dete koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmučeno, po sto puta, trzajući ga za uši, za nakit, za brke.

O oficirima, ljudima, naoružanju, rezervama, spomenuvši osobito pitanje pravoslavlja, tih šizmatika i njinu vernost i odanost Carici, sa mogućim zamršajima u svemu tome.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

²³ Ovde se postavlja pitanje: koji je motiv nastanka ovog običaja, tj. koji je smisao obrednog zadajanja deteta? Negde se navodi kao razlog verovanja

Naročito stranim ljudima nerado se kazuje ime deteta. U Vojvodini, prema privatnom saznanju Tihomira R. Đorđevića, na pitanje kako se dete zove, kaže se: „Sit pevati, gladan plakati.

Nas ovde zanima ko je i kakvo je dete predstavljeno u našim narodnim zagonetkama. Odgovor na ovo pitanje leži u pažljivoj analizi samog teksta zagonetaka koje kao „odgonetku“ imaju dete.

i čudesnom slikom deteta na majčinoj sisi, zagonetka usmerava našu pažnju tamo gde bi valjalo tražiti pravi odgovor na pitanje: Ko je i kakva je priroda tog sićušnoj ljudskog bića?

Na pitanje (u Bogišićevoj anketi) koja su prava i dužnosti žene u odnosu na muža, jedan izveštač iz Hercegovine daje sledeći veoma

mesne kancelarije iz istočne Srbije, inače lojalni zastupnik „napredne ideologije“ sa „čvrstim ateističkim stavom“, na pitanje etnologa da li u selu ima vampira, rekao je da su to „gluposti i sujeverja, da toga nema u selu — ali da je vampira

Postavlja se pitanje: zašto se neki od ovih običaja transformišu, a drugi supstituišu novim, treći svode na elementarni oblik, a četvrti

da izvedemo jedno empirijsko istraživanje koje je trebalo da pruži objektivan, valjan i kvantitativan odgovor na pitanje kakvo je danas stanje u pogledu ovog kompleksa običaja i verovanja.

Na ovo pitanje (zbog poznatih manjkavosti ranijih etnografskih istraživanja) ne može se dati sasvim pouzdan i precizan odgovor.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

I nad otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

»Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je pokojni Gari (Kuper) bio lafčina i nije pravio pitanje. Te zime zbog male Odri upropastih svoj zimski kaput.

Pogleda je, zapanjen kako iz tek uhvaćene, sapete ovce, kojoj upravo podnose nož pod grlo, može izleteti tako drsko pitanje, umesto dahtanja i užasa, što se on, neosporni gospodar Mesta i ljudi u njemu, približio njenom stolu, odabravši je kao

Matavulj, Simo - USKOK

To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune? Očevidno Krcun čekaše to pitanje. Odgovori: — General Delgog i ađutant glavnog zapovijednika Loristona potpolkovnik Gaje. — Viđi đavola đetinjeg!

Janko, sjedeći u nuglu iza Njegušâ, posmatraše ih redom. Iguman se sjeti što hoće vladika i potanko odgovori na pitanje. Poslije njega na red dođoše Piperi i Bjelopavlići i ostali dalji.

ste član jaka brastva, što je najbolje jamstvo za vašu bezbjednost; sjem toga, nadam se da su i druga vremena nastala. Pitanje bi bilo o vašoj plati. — Molim vas, gospodaru, da toga pitanja ne bude. Platu ne tražim.

Njeko zakuca na Jankovijem vratima, i na pitanje: „Ko je?“ odazva se djetinji glas: — Ja sam, tvoj đak Milun! Janko se nasmija i otvori.

Ta već bješe toliko poznao prilike u Crnoj Gori i toliko ušao u duh crnogorski, da tako pitanje nije mogao postaviti! — Vladici to ne može biti krivo — reče suho Krcun.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Danojlić NAIVNA PESMA ogledi i zapisi o dečjoj književnosti Sadržaj JEDAN VEK DEČJE KNjIŽEVNOSTI 1 Uvodno pitanje 2 Moderni fenomen 4 Počeci 6 Dete i dečja književnost 8 Pribežište 13 Vaspitna tendencija 16 Merila 19 NAIVNA

ŠTO NIKAD ZABORAVITI NEĆU 129 PISMO OSNOVCIMA 131 POSTSCRIPTUM 133 NAPOMENA 135 JEDAN VEK DEČJE KNjIŽEVNOSTI Uvodno pitanje Kada je, kako, pod kojim okolnostima nastala tzv. dečja književnost, i šta tačno pod tim pojmom razumevamo?

dečja književnost, i šta tačno pod tim pojmom razumevamo? Odgovor na ovo pitanje zahteva svakojaka uprošćavanja, ograničavanja, razdvajanja planova.

Pokušaću da izložim neka zapažanja koja nas mogu približiti odgovoru na ovo pitanje. U raspravama o dečjoj književnosti, onima koje su dostupne našem čitaocu, najčešće se prikazuju vidovi upotrebe ove

Snažan pokret ka oslobađanju čovekove ličnosti, koji se razbuktao u XVIII veku, nije mogao zaobići dečje pitanje. Dete se, po Rusou, rađa čisto, bez rđavih nagona.

Dečja knjiga, i kad je dobra — što se događa retko, ali se događa — ispada iz okvira, narušava red, sama sebe dovodi u pitanje. Onim pridevom „dečja” počinjeno je svetogrđe prema uzvišenoj samosvesti Literature.

sedme godine bile niz zagonetnih slika, zagonetnih samo zbog majčinih pitanja, jer u pesmama, kao i u osećanjima, samo pitanje stvara nerazumljivost izvlačeći pojavu iz njenog datog stanja. Kad me mati nije pitala —ja sam odlično razumevala, tj.

pisaca socijalističkog realizma, upućuje nas na skeptičan odnos i prema ozbiljnije zasnovanim vaspitnim programima. Pitanje se svodi na ulogu tendencije u umetnosti; ono je podrobno raspravljeno, pa nije potrebno da ga, „u malom”, ovde ponovo

Jer svi valjani pesnici nisu, istovremeno, i dečji pesnici. Zašto? Odgovor na ovo pitanje na posredan način osvetljava pojavu o kojoj raspravljamo.

Jedino dečja pesma na ovo pitanje danas odgovara potvrdno. U dečjim pesmama, Zmaj je naivan i prostodušan u dobrom smislu reči; u mnogim ozbiljnim

To nam nije bilo teško izvesti. Sva je vlast u našim rukama. Vlast u ime dece, ili vlast nad decom? Pitanje upućuje na zanimljive veze sa odgovarajućim oblicima vladavine nad masama uopšte, pa bi neke od tih veza vredelo

Neke osnovne vrednosti društva nikad se ne dovode u pitanje. Za negovanje domoljubivih osećanja uvek se nalaze prilike i povodi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On jasno uviđa koliko zla dolazi od zabluda, praznoverica i neznanja i smatra da je sve pitanje uneti u dušu pojedinaca i u dušu naroda istinu.

Kao i za celo njegovo doba pitanje vere izgleda mu osobito važno. I u ime »čiste evangelske i apostolske crkve« on u srpskom društvu prvi stvarno počinje

Vuk Karadžić je oko 1817. predlagao da se priredi jedan sastanak učenih Srba na kome će se rešiti pitanje o književnom jeziku i pravopisu.45 1820.

i književna društva, kreću se književni listovi i književni almanasi, stvara se stalna i sve veća čitalačka publika. Pitanje o književnom jeziku uglavnom se svršava: stari ruskoslovenski jezik napušta se u početku XIX veka, neko vreme vlada

i besmislenost takvoga pevanja, Vuk Karadžić je sa razlogom osuđivao taj Mušickov »rimski razmjer«, »za koji još ostaje pitanje da li se u nas može pjesmom nazvati«. DIDAKTIČAR I PATRIOT.

Kada je u srpskoj književnosti Vuk Karadžić krenuo pitanje o jeziku i pravopisu, on će ostati po sredi. On je u dobrim ličnim odnosima sa Karadžićem i zbog njega se zamera

Njega zanima naročito pitanje vaspitanja, koje on hoće »prosto i prirodno«, i njegov Lюbomirъ u Elïsïumu po pedagoškim idejama podseća na Emila

Sporedno je pitanje šta je upravo Gorski vijenac, jer je u njemu skladna mešavina i drame i epa i lirike. Epizode možda nemaju velike veze

Dobrovski u svojim proučavanjima, naročito kada je izučavao pitanje ćirilice i latinice, stao se jako zanimati Južnim Slovenima, u prvom redu Srbima i Hrvatima.

U uskom krugu ondašnjih slovenskih filologa još nije bilo rešeno pitanje šta je upravo srpski jezik, dijalekat ruskog ili zaseban slovenski jezik. Još 1809.

čvrsto ubeđenje, upornost, polemičku veštinu da obiđe pitanja koja su bila nezgodna za njega i da se sav baci na pitanje gde je pravo očevidno bilo na njegovoj strani. Naročito je pokazivao bezobzirnost i nasrtljivost koja je zastrašivala.

On je osećao svoje nedovoljno znanje i trudio se da što bolje uđe u pitanje slovenskih jezika i istorije srpskoga jezika. Njegovo formalno, više deskriptivno znanje srpskoga jezika nije mu više

Milićević, Vuk - Bespuće

— zapita on. — Zašto? — reče ona i pogleda ga začuđeno. — Ja sam mislio... — kaza on zbunjeno, ljutit na svoje pitanje i pogleda očima u daljinu, kao da tamo nešto traži. Kako ga je bunilo njezino: „Zašto?

— Vi ćete skoro u Zagreb? — zapita ga ona. On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine.

Zašto je sreo tu ženu i šta ima u njoj? Šta je ona za njega i šta đe on njoj? To mu se pitanje ne skidaše s uma. Šta goni njegove misli i što ih zbunjuje, smućuje, uzburkuje i baca po duši jedan strašan vjetar gdje

pored sebe, gdje puši cigaretu za cigaretom, igra se s dimom i dobaci joj po koju ravnodušnu primjedbu ili obično pitanje, gledajući u ono što ona radi. Ona ne znađaše što da misli o njemu.

Sremac, Stevan - PROZA

Cenzor mu je na pitanje raportirao sve što se dogodilo. Maksim sede i dozva vinovnike. Oni stoje pred njim, a on ih gleda i samo maše glavom,

Zatim ih je preslišao nekolicinu. Deca su zapamtila šta je govorio, i lepo i tačno na svako pitanje odgovarala, tako da je učitelj potpuno zadovoljan bio očevidnim uspehom.

Radičević, Branko - PESME

I taj je zvuk mi dušu taknô ljuto, U meni srce zadrkta mi muško; U duši mi se pitanje to rodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 39.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Išlo se k njemu kao na ćabu, čak je i vladika slao pitanje na sveštenstvo. — Heh, manj ako se u pravednike začislio ovaj komšijin rođak, Sava, stari lički hajduk — podrugnu se

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz! SULjO: Ajde, kad ti kažem!

Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu... BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje... (Kratka pauza) MAJKA PINTOROVIĆA: A lepo je govorio pokojni otac: „Katkad i ono što čuješ iz ljudskih usta

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita. Car Tatarin okrene se po dvoru

Pošto na pitanje šta koji ima u vreći jedan odgovori da nosi na vašar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Znaj, ja sam nesrećan. SOFIJA: Nesrećan, u čemu? MAKSIM: Dira li te u srce moja nesreća? SOFIJA: Smešno pitanje; valjda neću pevati kad je tebi zlo. MAKSIM: Da izbavljen budem, od tebe zavisi. Oćeš li, Sokice?

ŠALjIVAC: Ovaj momak kanda ima pravo. Vi kažete, da je Zavedenije siđeni s pameti vaše. Sad na pitanje: ,,Čije je zavedenije?“ sljeduje: „Siđenog s pameti“; a to ste vi.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

da mi zbog toga bude zahvalan, jer mu prosedi zalisci zaista izvanredno pristaju uz tamnoputi ten, on od toga pravi pitanje! —Želim objašnjenje! —Jedno po jedno? —Baš tako! —U redu! Broj jedan: književnost i ti fazoni!

Onako, usput. Ležala sam čekajući Mišelina i mislila o onim stvarima. Jesam li, dakle, frigos, ili nisam, pitanje je sad? Jesam li zaćorena u nekog ili nešto? Najzad, da vidimo, Anči, rekoh sama sebi, gde je taj spisak inventara?

Pozajmljivao mi je tako, na primer, godinama „Politikin zabavnik“ i nikad nije pravio pitanje ako na njemu ostane po koja mrlja od masti i aleve paprike.

Hej, čoveče, znate li ono idiotsko pitanje koje novinari obično uvaljuju poznatim zverkama: „Koju biste knjigu poneli sa sobom na pusto ostrvo?

ide dobro, onda navijam kao luda, ali kad počnem da obaram sve one crno-bele letve, bogami, tada sam u stanju da na pitanje nekog malmaza sa sedišta pored mog: poznajem ili onu malu što se baš sad ukopava, odgovorim mirno da pojma nemamko je

novinama: „Poštovani druže uredniče, bila bih Vam veoma zahvalna kada biste mi u svom cenjenom listu odgovorili na pitanje kako da postanem degustator cigareta.

Ovo je living-rum! Htedoh da ga upitam za living-špajz, ali se ugrizoh za jezik te tako preskočih to kobno pitanje. — Kampari? — Hvala najlepša.

— Još samo naša mala nagradna igra: KO POGODI — POGOĐEN JE! VREDNE NAGRADE ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL! PITANjE ZA KOLEKCIJU KLISTIR-PASTI: KOJA REKA PROTIČE ISPOD SAVSK0G MOSTA?

VREDNE NAGRADE ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL! PITANjE ZA KOLEKCIJU KLISTIR-PASTI: KOJA REKA PROTIČE ISPOD SAVSK0G MOSTA? PITANjE ZA PRVU NAGRADU — PAKET USLUGA: U KOM SE GRADU NALAZI DREZDENSKA GALERIJA? HVALA!

Nosi kapute od tvida, pantalone od sive kaše, a pre nego što vam odgovori na pitanje „Koliko je sati?“ — gleda u vas onako malo iskosa, žmirkajući jedno pola sata, kao da upravo razvrstava vaš tip u

Bogami! Što je najgore, gde god se maknem, natrčim pravo na ono njihovo čuveno pitanje koje me mazne pravo u dijafragmu: „Gde ćeš za Novu godinu?

na primer, lepo Čovek je li ovo belo ili crno, a on ti njemu, baćo, ni pet ni šest, nego: — Ja ne bih tako postavio pitanje... Šta ima ti, bre, da postavljaš pitanje kad ga tebi uvaljuju, đubre jedno, šta ima ti da ga!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zašto se sa mnom prave sprdnje? Pošalju mi zlikovca najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi zašto ga kaznih, samo da ja izgubim milost cara!

Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata?

Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

? To je pitanje čudno naša se administracija nije bavila sudbinom ptičjih zadužbina. *** U ovom času kad je plemenu potrebno

stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje prenerazi čemu taj život uopšte beše i sve tako na kafanskom nivou rugamo se vrlini iako se zločin na carini plaća

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje. Otpratiće prolaznika pogledom, ne dugo, a odmah zatim okrenuće leđa, pa će nabiti kabanicu, zagledati se negde u

Ili kada komandir vrši pregled konja... E, to je bilo najbolnije pitanje svih baterija. Komandir je najviše strahovao za konje.

Jedan poslužilac prvoga topa beše zaostao i brisao ruke o travu. Na moje pitanje šta radi, reče da su sklonili jednog našeg mrtvog vojnika, i pokaza mi rukom iza vrzine.

Kao da je ovim rečima dat odgovor na postavljeno pitanje. Vojnici mrskim očima gledaju one plave uniforme... Ali oni su zakrilili otadžbinu svojim grudima i omeđili je mrtvim

dobro, dobro... Nego, ovaj... kako tvoj domazluk? Narednik se uozbilji, kao da ne razume pitanje. — Šta se buniš!... Šta ti radi gazdarica? — Ah! — priseti se narednik, i sleže sramežljivo ramenima. — Dobro...

Sada su zjapile cevi dveju poljskih brzometnih baterija neposredno jedne na druge i pitanje je samo sekunda koja će pobediti; Nišandžije su prilegle na nišanske sprave, a punioci sa natčovečanskim naporom

Ako ko umre, manje ćemo imati petljavine, nego oko jedne kljusine. Onda se upućuje pitanje da li je završen operacijski dnevnik. A mi smo prestali da ga vodimo još od onoga dana kada smo počeli da odstupamo.

Izvrši popravku. Rekoh mu. Taman pomislih, sada će se završiti i ovaj ispit, kad on postavi novo pitanje: — Ali recimo tri vidiš, a jedan ga nema? I onda nastaje permutovanje ova četiri metka u svim mogućim kombinacijama...

Kao da smo mi na teretu čovečanstvu. — Gospodo, uputio sam pitanje Vrhovnoj komandi šta ću sa vama — veli nam komandant stanice.

— Ja!... kao da su te granate kobasice, te ih komandiri pojeli — ljuti se ađutant puka. — Ili će istorija praviti pitanje, da li je na kosi „Vrbovac“ utrošeno dvadeset granata više ili manje.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I Ljubica se začudi kad pre nađoše ovu zgodu za posluženje, a na Veljino pitanje i ona se slatko nasmeja. — Je l’ ti ovo komšijska čaša ?

« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode.

Nju, jednu od najpoštenijih učiteljica!... Eto i vama odgovora na pitanje. Sad vidite šta vas čeka, pa birajte : to zavisi od vas... tu vam mi ne možemo dati nikakva saveta.

Ne znam. — On će ti praviti druge pakosti, nema sumnje, nastavi Velja, izbegavajući odgovoriti na Gojkovo pitanje. Jakom idu tvoje muke i nevolje, a pomoći ti se ne može.

Sve ovo, zašto?!... uzvikivaše jadnik glasno. — Bože, ovoliko stradanje!... — Zašto... zašto ?!... odjekivaše očajno pitanje stoti put po praznoj sobi, slivajući se sa gorkim jecanjem i teškim uzdasima...

zapita se on bojažljivo i pogleda oko sebe usijanim, uzverenim očima, tražeći odgovora na ovo životno pitanje... A oko njega sve ćuti, zeleni se i živi snažnom mladošću...

Tek po neki put odgovorio bi Gojku na pitanje, pa se opet uozbilji i ćuti uporno. Gojko ne može da dođe sebi od čuda. »Šta je ovo sad?...

Druge brige, druge muke obuzeše je i zaustaviše na sebi svu njenu pažnju. Kakav ispit, škola... kad je ovde pitanje o smrti i životu !...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Izvinite što smo vam upali ovako, nenajavljeni! MAJCEN: Čekajte malo, još jedno pitanje! VASILIJE: Samo izvolite! MAJCEN: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate?

DARA: Onda hajde, kad si toliko zapela! Ali da znaš da neću dozvoliti da ičije emocije dovedu u pitanje našu akciju, pa ni tvoje! (Odlaze prema reci. Iz kuće se pojavljuju Jelisaveta i Vasilije.

VASILIJE: To sam i hteo da kažem. Zato bi bilo najbolje da otputujemo odmah. SIMKA: Nećemo praviti pitanje oko kirije! Prenoćite, i ne mislite na pare! A posle policijskog časa ionako ne biste smeli nigde da se maknete!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Što je glavni kritik Glasnika tvrdio da sam ja rušilac narodnih svetinja, to je možda bilo tačno. Pitanje je samo kakvih svetinja. Međutim, taj kritičar se nije bio zadovoljio time.

Ona je spasla Poljsku. Ne vlada. Nemojte misliti da se zatrčavam. Ona je rešila sirijsko pitanje, i vodi sad veliku turkofilsku kampanju. Njen rad protiv Nemačke je sjajan.

Njen rad protiv Nemačke je sjajan. Neverovatno tačno ovde u čemu je nemačko pitanje. Njina borba, s prgavim Lojdom Džordžom, imala je i veličine i toplog humora. Ja ih gledam već mesecima.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

čovek preznu od tog mog pitanja i bojažljivo se okrete oko sebe da se uveri da li je ko čuo i obratio pažnju na moje pitanje.

— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.

Ja ću to pitanje izneti i pred samo Narodno predstavništvo, pa neka ono donese svoju odluku, koja ima da važi za svakog građanina ove

— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo

Uostalom, i bole je što više, a glavno je da smo svi u osećanju i mislima složni, dišemo jednom dušom kad je pitanje o našoj miloj otadžbini.

šta sam hteo, jer ja i sam ne znam; dok me ministar prekide jačim glasom, izgovarajući značajno svoje važno i ubedljivo pitanje. — A parade? — Kakve parade? — Ta zar se još i to može pitati? A to je bar tako važna stvar u zemlji!

pasulj, grčki i latinski jezik, Truli krastavci, padeži svi mogući, s predlogom i bez predloga, žandari, svinjsko pitanje, pamet, zajedno s logikom. Čl. 17. Ko ujedini Srpstvo, da se smesta, u znak narodnog priznanja i ljubavi, uhapsi!

Pokret svakog časa hvata sve više i više maha, tako da se ja bojim da ne dođe u pitanje opstanak današnje dinastije. Upotrebljavao sam sve mere koje sam mogao i sva sredstva što sam ih imao na raspoloženju da

A jesi li, opet, ti čitao? — Ja?! — upita prvi ljutito, kao uvređen tim pitanjem. — Ti! — Ja? — opet ponovi onaj pitanje još ljutitije. — Ti, razume se; koga drugog pitam?!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Probudio se i otišao na ispit... Stoji on pred stolom za kojim sede profesori i čeka da mu se stavi pitanje. Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva. »Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću...

On se diže i, s debelom knjigom u ruci, ode u školu. ...»Kako to da se desi?« već stoti put stavljaše sebi pitanje Pera. Stvari koje je sinoć prešao, jutros mu opet izgledahu zbrkane, pomešane.

Nasred ulice stane, otvori knjigu i — lupi se po glavi. — Stilihon je Vandalin, ali je rimski vojskovođa!... I opet pitanje: »kako to?« To su bar proste i lake stvari, koje ne traže veliko umno naprezanje. — Obične priče.

Jest, tada je imao sreće; dobio je najlakše pitanje. Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?.. Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga

— progovori profesor i upravi oči na njega. Pera se beše toliko zadubio u Vizantiju, da mu ovo pitanje, i ako ga je čuo, ne osta u svesti. On usvoji poslednje reči, te na osnovu njih poče misliti dalje. »Posle Arkadija...

On stade da misli, i najedared, kao munja, zasvetli mu celo pitanje u svesti. On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena.

Pošto njegovo lice i ćutanje jasno kazivaše da on ne može dati nikakva odgovora na ovo pitanje, Čiča zamoli profesora da ga pita što drugo.

Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene. Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica nije uzimala boraniju od baštovana, kad ona redovno

— Gospođo, rekoh joj, sve što vidim u ovoj školi tako me iznenađuje, da ne znam upravo šta da odgovorim na vaše čudno pitanje.

— Veoma me zanima sad pitanje: kakvu zadaću imaju muškarci i čime se oni bave? — One iste zadaće, koje smo imale mi u XIX veku sad imaju oni, i

— Pirotski voz, gospodine... šta vam je ?... — Pirotski!... Zar nije iskočio... smrvljen? Kao odgovor na to pitanje začu se iz daleka tutnjava voza, koja se približavaše sve više...

kao da se sprema na ubistvo... — Mama... koji je onaj što se sapleće? pa i ne čekajući odgovor (pitanje je trebalo samo kao uvod, da se lakše počne), dete ispriča sve. Ali opet nije ništa doznala.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Pa to jeste... Zato ja, vidiš, i hoću s tobom. SRETA: Znam ja da ti hoćeš sa mnom, ali je sad pitanje: da li ja hoću s tobom? JEVREM: Pa ja velim...

da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo pitanje! PAVKA: Žena izišla s farbom na sredu. JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu? PAVKA: Pa, gospa Marina.

JEVREM (prekida ga): Ama, nije to: meni je svejedno šta ću ja da govorim, nego je ovde pitanje kako ću da govorim? SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, ustaneš!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— pa ponekoga i počastiti. — Sad za men’ me se ne brini! — reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje!

— Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi.

I on sad u tom dopisu pita gospodina ministra, upravo stavljaju mu se tri pitanja. Prvo pitanje: »Zna li gospodin ministar, i je li mu poznato, da g.

« Drugo pitanje: »Misli li ministar što pre preduzeti nužne korake i mere i stati na put obesti i eksploataciji g. pandura?

pandura?« (Ovde Sreta čak ni g. ministra nije titulirao gospodinom, a pandura jeste), i treće pitanje: »Ako misli (a za to se i plaća grdnom platom), kakvu satisfakciju misli dati ministar, kao sluga narodnji, uvređenom,

Samo još u opštinskoj sudnici je stara plesan, nije još provetreno; ali i tome su dani izbrojani! To je pitanje vremena. Sve, sve se izmenilo! A to je Sretina zasluga bila.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Šta mrzi kondukter Kuzman, prvo je pitanje. Zna se: švercovanje u bilo kojoj formi. Ali posebno ne voli tiskanje Na zadnjoj platformi.

ŠTA SUNCE RUČA Prvo je pitanje: šta sunce ruča Kada se popne do najviših kuća, Kad sitno zatrepti svaki list u gori, Od silnog gorenja Kad sunce

ŠTA SUNCE VEČERA Kada se senke izduže, istanje, Šta sunce večera? — drugo je pitanje. Jeste li videli zapad pred veče, kako pljušti? (Tada se stari ljudi sećaju ratova i buna).

Jesti i preživeti, behu misli vodeće. Nije se mnogo davalo na izgled odeće. Teže je pitanje: da li su u Kamenom dobu Preci nam osećali strah, zebnju i teskobu?

Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno). Pokazah mu hrpu stihova; pogledao ih je, s nogu, i rekao: — Ovo uopšte nije loše.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Jegulja se od vajkada smatrala kao živi stvor kome niko ne zna ni početka ni kraj. Pitanje o tome kako jegulja postaje, bilo je zagonetka koja je dražila radoznalost i maštu prirodnjaka i filosofa svih vremena.

Ono je zanimalo i Aristotela koji je, misleći o njemu, nalazio da je to nerešljiva zagonetka, kao i pitanje o tome na koji način jegulja završuje svoj život.

su da su to obični paraziti u unutrašnjosti organizma jegulje, koji su bili varka za proste, neobaveštene ribare. Pitanje o postanku jegulje stajalo je uvek i neprestano otvoreno i, kako bi rekli pesnici, obavijeno koprenom tajanstvenosti.

zaključak izgledao potpuno opravdan i bio je uopšte primljen od tadašnjih prirodnjaka celoga sveta, pa se smatralo da je pitanje postanka jegulje skinuto sa dnevnog reda.

spoljnjeg vodenog pritiska, ima interesantnih podataka u izveštajima znamenite »Challenger« -ekspedicije, koja je pitanje naročito proučavala.

Međutim, ni za jednu ni za drugu od dveju hipoteza nema se danas pozitivnih dokaza, niti protiv-dokaza, i pitanje danas stoji nerešeno i otvoreno. XV.

neuspeh istraživanja o sudbini jegulje posle mrestenja Jedan, i do najnovijega vremena jedini način da se pokuša rešiti pitanje o tome šta biva sa jeguljom posle mrestenja, taj je da se na licu mesta, u morskim dubinama između Bermudskih ostrva i

A napred su opisani načini i sprave do danas upotrebljavane za takav posao. Prvi koji je pokušao da na taj način reši pitanje, bio je onaj koji je i doterao trag jegulje do njenog plodišta i pronašao mesto na kome se ono nalazi, a to je Johanes

Razume se da se pri takvom objašnjenju pojave ne ulazi u pitanje o intimnom mehanizmu svega toga a što bi jedino moglo dati interesa i značaja takvoj vrsti objašnjenja.

Ali najveća i najinteresantnija misterija vezuje se za pitanje: šta biva sa jeguljom posle njenog mrestenja u sargaskim plodištima?

ribolov na licu mesta, ni razni načini fotografisanja u dubinama okeana, nisu do danas doveli do pozitivnih rezultata. Pitanje o sudbini jegulje posle mrestenja stoji i danas potpuno otvoreno.

Pitanje o sudbini jegulje posle mrestenja stoji i danas potpuno otvoreno. Za danas izgleda kao najverovatnije da će se pitanje u budućnosti ipak rešiti podmorskom dubinskom fotografijom, ali to tek onda kad se budu mogla vršiti filmska snimanja u

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ odgovori Mišan žestoko. Da je ovaj to upitao, onaj bi prvi tako isto odgovorio, jer istovjetno pitanje zače im se jedanak a i odgovor isti. Na te riječi, u tome času svečanome, prionuše im duše jedna uz drugu.

“ Zatijem serdar nastavi sve redom: kad su krenuli, dokle će ako Bog da, da ne traže Janka... Mališa je prevodio pitanje i odgovore, a prevodio je uprav s dosadom, te je zastajao i otezao, pa odjednom obrati se serdaru: „Ovaj gospodin, on

“ Serdar odbi nekoliko dimova, smišljajući novo pitanje, a u to Janko s malim Milunom uđe. „Ha! diže se ti... dobro, sjedimo pa ćemo večerati!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

iskaz ili duhovita opaska, data kao dijalog; obično je to šaljiv ili mudar — paradoksalan odgovor na postavljeno pitanje. U stvari ona i jeste nerazvijena i neispričana anegdota, upravo njena srž, ali bez njenog narativnog okvira.

Pitalice su, prema tome, kratke, nerazvijene narodne pričice svedene na „pitanje-odgovor“. Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit

Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit odgovor sa poantom (Pitali miša: — u kojem selu najbolje živi? — U onom gde nema mačaka).

“ Ili — odgovor popa na pitanje seljana da li zna pisati: — „Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati,“ itd. Kroz pitalice je sproveden i neobično

brz i smišljen, obično triput uzastopce ponovljen izgovor, kod zagonetke je svrha da se da tačan odgovor na postavljeno pitanje, razotkrivajući pravi smisao ukriven u njega, — bilo zavođenjem izgovorom, igrom reči, ili kakvom drugom govornom

Za razliku od pravih zagonetki i zagonetki skrivalica, zagonetke pitalice zasnovane su na postavci: pitanje — odgovor kao običan zadatak čiji je odgovor mahom neočekivan, iznenađujući, ne retko i paradoksalan: Zašto se konj

I gladan bi ga jeo. — Odgovori se u šali, kad ko za kakvo jelo upita: kako je. Iz doma. — Odgovori se u šali na pitanje: Odakle si? Kad spava kruha ne ište. — Odgovori otac, kad ga ko pred njegovim sinčićem pita: je li ti dobar?

Kao siromah u bogatoj varoši. — Odgovori se na pitanje: kako si? ili kako živiš? Kod kasalove kuće. — Kad ko za što pita, pa onaj koji se pita neće pravo da mu kaže, nego

— S golim prsima grad se ne uzima. — Teško je šutu s rogatim bosti se. — Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija. — Jakoj mišici svak’ strijele dodava.

— Nekakav Turčin, došavši u berbernicu da se obrije, kaže, na pitanje, da je iz Sarajeva. Berberin od đavolstva stane hvaliti kako su Sarajlije svi junaci, i da se oni nigda ne dadu

popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo pitanje: — „Pomrije sav svijet“. Moj mertik neće ubiti (a dva mi ne dadu, makar na svakom čokotu rodio).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pošto na pitanje šta koji ima u vreći | jedan odgovori da nosi na vašar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Ja dozvolila? STAVRA: Šta je, nema ih? VILOTIJEVIĆ: Vidiš da ih nema! STAVRA: Pitanje je da li ih nema ili ti opet ne umeš da ih vidiš! (Zatamnjenje) VI SLIKA (Kafana.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i na koju drugu stranu okrenuti, kako vidi da vladika malo za otpočinuti prestane i zaište piti, namah po[h]iti i ovo pitanje učini: „Budući dakle, gospodine, da je brak sveta i velika tajna, i ne budući episkopom, kako i drugim sveštenikom ne

belom kao sneg, bradom sveštenik, koji, kad vidi da ja grečeski ništa ne razumem, stane besediti [i]talijanski i na pitanje kaže mi da je to manastir kaluđerica gdi se kćeri gospode Korfa uče i vospitavaju.

” Na nji[h]ovo pitanje imam li trošak na tako daleki put i u tuđim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Tome djetetu pravo ime bješe Jozica. Materino pitanje: „Na koga se uvrgao“, imalo je zaista smisla. Jozici je bilo već trinaest godina, a glava mu ne bješe veća od dobre

“ Jer, sve mu se činjaše — čim onaj otvori usta da će čuti to kobno pitanje. Ali Srdarina sjede da srče kafu ne osvrćući se ni na koga.

Ali to mu se samo trenom priviđe, jer na njegovo pitanje šta se osamio, onaj poče svojim vječitim: „Je li ja, je li?“ — gledajući glupo.

Balegan mu je samo na ovo drugo pitanje umio tačno odgovoriti: — Pirija se neće povampiriti, jer odavna nije puno grišija.

— Ja ne znam di sam vas vidila — poče Maša zaboravivši prvo pitanje i sjedajući do njega, ali sam vas nigde vidila!... Vi ovuda niste prolazili?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Aćim sedi pored furune, puši i radoznalo ga posmatra, a on povuče hartiju iz džepa kao da mu odgovara na neizrečeno pitanje, pa opet brzo gurnu hartiju na dno džepa, smirujući se; čeka on ovaj trenutak otkad pamćenje nosi u sebi.

Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok sluša Tošićevo pitanje. Ne čuje ni odgovor. „Sad je svršeno s Tvojim Aćimom“, kaže Tošić.

— Da li se Simka vratila? Mijat ga ne ču, zanesen pesmom. Nikola se razdra, ponavljajući pitanje — Ih, što se uplaših! — uzvikom Mijat isprati gusle. — Pa što mi se prvo ne okažeš?

Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem? Simka u sebi ponovi pitanje Nikoli, pa u jednolikom čagrtanju drvenih kašika i glasnom srkutu nadničarskih usta, u nemoj tuči vretena svetlosti i

Kad mu je devojčica koja je bila najglasnija u igri na njegovo pitanje: „Mala, gde ti je kuća?“ odgovorila preko ramena i prezrivo: „Šta si ti, bradonja?

Pričaj ti meni, čoveče, šta si zgrešio na zemlji. Samo to hoću da znam, i na pitanje kratko odgovaraj. Ma znaš, Gospode, ja sam ti sreski kapetan, ja sam ti poslanik, ja sam ti prvi trgovac u Palanci bio.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tada kikom nije moglo izgledati zanimljivo pitanje da li je taj konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu

Odgovor nije važan, jer je i pitanje zaboravljeno u ostarelom, ogluvelom stoleću; samo ga Jevrem pamti. Ali, to prvo pitanje koje više nikog ne zanima

Odgovor nije važan, jer je i pitanje zaboravljeno u ostarelom, ogluvelom stoleću; samo ga Jevrem pamti. Ali, to prvo pitanje koje više nikog ne zanima upućuje na ono drugo koje zanima samo Gospodar-Jevrema: bez izdaje, da li se moglo?

Onda je sledeće godine kada su Ustavobranitelji već dobili bitku, u njemu iznenada iskrslo pitanje: nije li ova bitka vođena koliko za Ustav toliko i za Vučića?

Nije znao otkud je iskrslo, odgurnuo ga je, ali mu se pitanje, odgurnuto, stalno vraćalo. Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839.

Iako je to bilo pitanje bez veće važnosti, uzbune se i Srbi i Turci a pregovori propadnu. Proti Mateji i vojvodi Čupiću bilo je vreme da se

ULICA DOBRAČINA Ko je, uopšte, taj Dobrača? Više nije siguran da bi umeo da odgovori na to pitanje. Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred

Nije li to ono što je slutio? Nije li, posle svakog uspeha, u njemu odmah iskrsavalo ono pitanje, pravo: ako mu je dobitak već toliko siguran, da li mu je isto toliko siguran i gubitak?

Nije shvatao gde je to pogrešio a, umoran, nije ni tražio odgovor na to pitanje. Umro je u decembru 1839. godine, više od dve decenije posle bitke na Ljubiću.

Ipak se Višnjić nadao da će mu Vuk, bar u jednom času, postaviti pitanje koje je očekivao, pitanje o tome kada će imati novih pesama? Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare.

Ipak se Višnjić nadao da će mu Vuk, bar u jednom času, postaviti pitanje koje je očekivao, pitanje o tome kada će imati novih pesama? Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare.

Poslednje dve godine guslar ih je, malo-pomalo, dorađivao, ali novih stihova nije bilo. Čim bi na postavljeno pitanje pokušao da odgovori, Višnjić bi morao i da progovori.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Naslućivao sam da iza ovog odnosa leži prikriveno nešto važnije i opštije. „Postavio sam sebi pitanje da li takav odnos između kateta i hipotenuze postoji i kod drugih pravouglih trouglova.

Na to pitanje ne mogoh odgovoriti dogod ne dopunih i ne proširih svoja znanja, donešena od kuće, jer sam, kao i svaki drugi Grk, bio

Hajde da i ovu noć još jedanput razmislim o tome“. „Time ćeš pokvariti svoj san“. „Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći!“ Oni večeraše i pođoše na počinak.

kraljevića Filipa, raspita se kod Aristotela o obojici, pa, posle dužeg prijateljskog razgovora, postavi Aristotelu ono pitanje kojim je predusretao svakog učenika koji je želeo da stupi u njegovu školu: „Kakva znanja donosiš sa sobom, sinko?

On beše pozvan i sposoban da takvo pitanje stavi i reši, jer on je bio premerio putanju Zemljinu. On poče da računa, no sredstva matematike behu tada još

Iz njega se saznaje da je Apolonios svoju teoriju epicikla, o kojoj ćemo još govoriti, primenio i na to da reši pitanje, zašto i kada planete zastajkuju katkad na zvezdanom nebu, obrnu pravac svog kretanja da bi se, posle izvesnog vremena,

Apolonios je pravilno rešio to pitanje i svoje rešenje izrazio u obliku jedne geometriske teoreme koja je doslovce navedena u „Almagestu“.

Da bih na ovo pitanje pravilno odgovorio, moradoh se uživeti u njegovo doba, upoznati ne samo njega, već i svu njegovu okolinu i njene nazore.

ako se sa Zemljom krećemo oko Sunca i posmatramo kretanje planeta koje takođe obilaze Sunce? Da na to pitanje i ja sam odgovorim, nacrtah na parčetu hartije dve slike.

Obe moje slike omogućile su mi da odgovorim na pitanje: u kojoj tački R svoje epiciklične putanje oko Zemlje, planeta, posmatrana sa Zemlje, prividno zastane i obrne pravac

Kod njega je svako naučno saznanje bilo zametak jednom tehničkom pronalasku, a svako tehničko pitanje povod novom naučnom saznanju. Hijeron mu beše stavio, kao što je obećao, sva potrebna sredstva na raspoloženje.

„Onda mogu, uspokojen vašim izgledom i vašim rečima, da vam stavim svoje drugo pitanje?“ „A to?“ „Da me podrobnije obavestite o svome nučnom radu i o svojim delima“. „To je duga priča“. „Razumem.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — Gospodine đenerale, molim oprostite... biću slobodan još jedno pitanje. — Ajd', ajd' da čujem. — Ukaz.... govori se... hn... da je potpisan. — A, tu te žulji?... Uskočio si, uskočio si...

I proteže se riđi potpukovnik. — Dakle promisli, pa sutra da mi odgovoriš na pitanje: I-ma li ža-ba rep? Jesi li razumeo? Razumeš? — završava odsečno, zapovedničkim glasom, potpukovnik.

— Ujedinjena da, ali srećna — to je pitanje. Uostalom, na stranu to da li bi oni samostalni gradovi propali ili cvetali, nestali ili našli načina da svoj povoljan

— To je lažna svetinja, ta tvoja istorijska nužnost, nju na stranu, to je veliko pitanje. Ono što je u ljudskoj moći, to je boriti se protivu svih veštačkih uticaja na dušu čoveka, i protivu smetnja da se u

I svestan kako važno mesto zauzima Francuska u Evropi, on je hrabar da je ne ponizi i dovede u pitanje njen položaj u budućnosti. I on, najzad, gine da bi dokazao Nemcu kako nije rival za potcenjivanje, već da mu je dorastao.

! — Umuk’o, dabogda! — Batali kletvu, reci mi, odgovori mi kad te pitam: Zašto žaba nema rep? I, drugo pitanje: jesi li mislio noćas na ono, znaš? Pa se široko i snažno proteže riđi potpukovnik.

bila oslabila nežnu ženu, da lako zapaljenje plućne maramice, koje bi se inače bez opasnosti prebolelo, dovede evo u pitanje život oba bića, sav neiskazano slatki san ojađenog muža.

I druga Jaćimova pomisao bi: da je taj veliki čovek on lično i niko drugi. A kad samome sebi Jaćim postavi pitanje o tome: po čemu je on to najednom postao veliki čovek, u njegovoj svesti ponova sve potamni, pa se na toj tami

I zato je na doktorovu blagu i pripremnu reč mogao da ispusti samo jedan jedini uzvik, kao neko pitanje na koje odgovora nije ni tražio. „Svršeno?“ — obratio se on doktoru.

nikad nije razlikovala, i stvar se uvek odlagala za docnije, dok se, evo, sad, ovoga prvoga dana najvećeg praznika, pitanje čini neiskazano prostije i zaključak jasniji od svega što se kao jasno na božjem svetu označava.

me još prisnije pod ruku, zatim razmislivši o nečem, on, posle podužeg ćutanja, isto tako ne odgovori direktno na moje pitanje. Nego: — Baš pre neki dan — reče — slučajno sam naišao na Dodeovog Besmrtnika.

Govorilo se o događajima iz prvog balkanskog rata, pa se prešlo na pitanje o vojničkim starešinama. Jedan krupan oficir najviše se čuo: — Jeste li videli da se gdegod istakoše oni, što su u

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

je jedan stariji mornar uzimao u zaštitu nadvojvodino ljudsko dostojanstvo, koje je izgledalo ugroženo i dovedeno u pitanje prijetnjom smiješnoga: „Nu, boga ti!

Ali nije čitavo pitanje u samom stepenu lepote. Važna je i vrsta. Ima fizičkih lepota koje su lijepe nekako iz svog temelja, iz podloge, kao

Jedino stalno i vječito prisustvo u nama. A previše se umire, previše se umire, u tom životu! Čim se riješi pitanje hljeba, trebat će već jednom nešto učiniti, poduzeti jednu golemu, kolektivnu, sveopću akciju protiv smrti.

To me pitanje uvijek zanimalo. Jer religija je jedino područje gdje su se ljudi potpuno i čisti od zadnje misli predavali u naručje

razmišljanjima i razmatranjima, u dubini duše stalno me muči samo jedan skrupul: neprestano sam sebi postavljam jedno pitanje, i samo me ono preokupira: ne prikraćujem li takvim mojim gledanjem stvarnost, ne oštećujem li sveukupnost zbivanja?

živu želju da upitam što se na koncu dogodilo s mojim stablom-grdosijom, ali sam se ustručavao i s mukom suzbijao to pitanje, koje mi je uvijek nanovo naviralo na usta. A sve iz one lude bojazni da subesjednik u sebi ne rekne: „Vidi!

življe privuklo moju pažnju ili pobudilo moje razmišljanje, stalno je uporedo s mojom vlastitom reakcijom nicalo u meni pitanje: Kako bi on to primio? Kako bi na to on reagirao?

U našim razgovorima nazvali smo ga Slinkom. A još i sad ponekad, sasvim iznenada i bez ikakve veze, padne mi na um pitanje: zašto je plakao Slinko? Tako smo se pitali i onda.

Tako smo se pitali i onda. Odsustvo odgovora ostavljalo je pitanje otvorenim i podavalo toj stvari vid nezavršenosti. Zamišljali smo kako bubuljičavi još uvijek beskonačno luta ulicama i

godina (gotovo da se čovjek stidi priznati), ponekad mi, sasvim iznenada i bez ikakve veze, odjednom padne na um pitanje: Zašto je plakao Slinko? XXXI I uopće, pitam se, zašto i po kojoj nedokučivoj zakonitosti pamtimo?

A možda je to, domišljao sam se dalje, pitanje onoga što se zove „imati talenta” ili „nemati talenta”? Biva, kad riječ iznevjeri misao, kad neće te neće da izrazi

Na starčevu licu kao da se porodio tračak nade. — A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje? — Za nekoga ko me pozna kao vi, moj oče, mislim da se moj odgovor da lako predvidjeti: boga u isti mah i ima i nema.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

« — pomisli Đurica. On se plašio samo toga prvoga pitanja, strahovao je samo od početka; a kad vide da mu samo pitanje stavlja na raspoloženje povoljan odgovor, on dođe k sebi i, pogledavši kapetana pravo u oči, odgovori odlučno: — Ne

— Biće od ove omorine — odgovori Miloš, i ako je znao da pitanje nije upravljeno njemu. Đorđe je imao običaj da misli glasno.

A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka? Đurica se namršti, jer ne nađe odgovora na to pitanje. Ili, upravo, nađe ga, ali on beše nepovoljan. A Vujo nastavi: — Kod mene, vidiš, da ne može; i onda gde ćeš je?

— Ja — reče Đurica i namršti se malo, ali se po njegovu izrazu ne mogaše pročitati da li mu je neprijatno to pitanje ili mu je neprijatan sam Pantovac. — Baš ja jednako mislim kod kuće, nikako ne mogu iz glave da te izbijem...

Kako je sad ovde? — Gde si bio cele zime ? — zapita ga Vujo, čineći se da ne ču njegovo pitanje. Đurica malo poćuta. »Da li da mu kažem? — Sve jedno, moramo raskidati, pa onda ne moram ni kriti.

Videvši da Đurica nerado odgovara na to pitanje, on promeni razgovor. — Kako je ovde, veliš.... — reče on posle kratkoga ćutanja. — Znaš kako je.

Kapetana očekivahu drugi nepovoljni glasovi. Pisar ga dočeka pred sreskom kućom, i na njegovo pitanje: šta učini s Novicom, odgovori mu: — Poginuo je. — Kako ! ... Ko ga ubi? — viknu kapetan i ljutito sjaha s konja.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

tu pere čamašire, a za jedan dan izleti i sleti uz munaru stotinu puta; otiđi pitaj njega što to čini, pa ću ti i ja na pitanje odgovoriti. Otolen pođe sadrazan i nakon četrdeset konaka stigne do mujezina.

Pošto na pitanje šta koji ima u vreći jedan odgovori da nosi na vašar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hesap onde na putu.

— Zato što nam je drago, a to nije tvoje pitanje, — odgovori mu. — Ama kaži mi, crkve ti, e smo se tu neki dan između nas na sijelu imali za dlaku pobiti, svaki na

Kad se derviš i kuvar sastanu pred carem, i derviš na pitanje carevo: „Šta sad čini bog?“ odgovori: „Eno, sad ode u bašču; eno, sad uzabra cvijet; eno, sad sjede“ itd.

NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA Nekakav Turčin, došavši u berbernicu da se obrije, kaže na pitanje da je iz Sarajeva. Berberin od đavolstva stane hvaliti kako su Sarajlije svi junaci, i da se oni nigda ne dadu

Crnogorac se malo promisli, pa mu odgovori: — Marija. Stranac mu stavi još jedno pitanje, ali će ovaj njemu: — Čekaj, čoče, da ja upitam nešto tebe. — Pa će mu onda: — Znaš li ti kako je mojoj materi ime?

se stožina — kolac strn — klas koji ostaje na njivi pošto se žito požnje struka — ogrtač stupa — kučina suval — pitanje suvotovati — živeti o suvom hlebu suzovit — vlažan (kao da suzi) takum — konjska oprema talijer — krupan srebrn

Petković, Vladislav Dis - PESME

Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Često su me ljudi, koje je to zanimalo, pitali kako i kada sam počeo da se bavim izumiteljstvom. Na to pitanje mogu da odgovorim samo prisećajući se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao

Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena.

Tog trenutka sam otkrio da su mi nestale karte i novac. Šta sada da radim, postavljalo se pitanje. Herkules je imao mnogo vremena za razmišljanje ali ja sam morao da odlučim dok sam trčao pored voza sa oprečnim

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Oni koji su do sada pratili moja izlaganja, naći će sami odgovor na ovo pitanje. Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može da

A šta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali čitati ni pisati. Tu se nameće pitanje: šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih sredstava doneti Americi

Na pitanje zašto nisam ostao kod kuće ili u Pragu i tamo učio, umesto da lutam po svetu sa malo prtljaga i praznih džepova, govorio

Očigledno, u Kasl Gardenu nisu ovome pridavali nikakvu pažnju, jer mi nisu postavili ni jedno pitanje o porodici, istoriji moga sela, istoriji Vojne granice ili o srpskom narodu.

Da ne bi ove prepirke mogle dovesti u pitanje naše prijateljstvo odlučismo da počnemo čitati nešto drugo. Dakle, ostavismo se politike i prihvatismo poezije.

Ali se sada opet javilo ono staro pitanje koje sam sebi postavio pre tri godine u vozu, koji me je vozio iz Nasau Hola do Baueria.

Nikome nije padalo na pamet da sve počinje iznova, pa je bilo predloženo da se pitanje pobede reši rvačkim mečom: dva najbolja momka će se rvati slobodnim stilom sa tri obaranja.

Njegovi pogledi na školovanje u koledžu bili su donekle novi za mene i, zahvaljujući njima, bolje sam shvatio pitanje koje mi je kapiten brucoškog tima postavio na prvoj godini studija: “Studirati, zarađivati za život, ne učestvovati u

Na pitanje: ”Šta je svetlost?” koje sam doneo sa pašnjaka mog rodnog sela, profesor Koledža nije dao odgovor, izuzev što je rekao da

On je prvi koji mi je rekao da ćemo na pitanje ”šta je svetlost”, verovatno odgovoriti onda kada bolje razumemo novu elektromagnetnu teoriju koju je dao škotski

Ovaj eksperiment pomogao mi je da rešim jedno vrlo teško pitanje. Profesor Rud me je obavestio da, s obzirom na moje visoke ocene iz grupe predmeta prirodnih i društvenih nauka, mogu

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

ulozi umetnosti u prožimanju nacionalnih kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.

postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, to na prvi pogled izgleda kao najgore postavljeno pitanje. Najpre zato što je teško govoriti o stvarnom postojanju ma kojeg književnog lika.

Govorni niz ispresecan oštro sučeljenim, gotovo dijaloški dramatizovanim intonacijama (tvrdnja, uzvik, pitanje, sumnja, kolebanje), pojačava napetost sve do prigušivanja ritmički ujednačenog toka.

Ona tka između usana i uha, pa je istovremeno i saopštenje i pitanje i odgovor. To mešanje različitih planova, taj neprekinuti dijalog i udvajanje, to jezičko menjanje perspektive oseća se i

strane: ne pristaje na postepeno izlaganje i linearno ulančavanje, nego neprekidno prelazi iz pitanja u odgovor, pa je i pitanje i odgovor u isto vreme; iz saopštenja prelazi u specifično kićenje, kad se reči ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se

Tada se u samu žižu čitaočeve pažnje uvodi onaj pominjani pesnikov „jezik“ ili kõd; o tome svedoči često pitanje čitalaca: kako, u stvari, treba čitati pesmu Vaska Pope? Pitaju, dakle, kako odgonetnuti njen „jezik“.

se, međutim, takvom analizom moglo valjalo da odgovori na neka opštija pitanja: čak bi se donekle i moglo da odgovori na pitanje zašto se upravo u poeziji gotovo sistematski krše navedene zabrane, ali se malo šta može reći o ovim prekršajima kao o

A nas upravo to i interesuje. Jedan od odgovora na ono prvo pitanje već je dat u samome kvalifikovanju kombinacija kakva je sporedno nebo: to je, kaže se, prenesena upotreba i pred nama

(A nije li to bila i najdublja preokupacija Zorana Mišića, kome je ovaj tekst i posvećen; nije li tu bilo sadržano ono pitanje na koje je on verovatno najvećim i sigurno najboljim delom svojih tekstova pokušavao da odgovori?

Treba priznati da nas ovakve zamerke, ma koliko bili spremni da na njih odmahnemo kao na pogrešno postavljeno pitanje, neće ostaviti na miru sve dok sami pred sobom ne uzmognemo da damo pravi odgovor.

Isto tako se – i to je jedan od suštinskih, ali vrlo složenih problema – na nov način postavlja i pitanje stvaralačke individualne neponovljivosti, originalnosti, odnosno autorstva.

Oni doista mogu i da ne budu u tradiciji naše poezije i našega jezika, ali pri tome treba postaviti i jedno bezazleno pitanje: koje naše poezije i jezika, kojeg njihovoga vida, koje tradicije?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka? DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar... ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama...

ŽIVKA: Pa bio je zdrav, dabome. DARA: Pa što si navukla zlato na njega? ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a

ŽIVKA: Je l' to opet zbog otmenosti? NINKOVIĆ: Da, gospođo. Samo, pitanje je... kako da kažem... vi mi, je l' te, nećete zameriti, pitanje je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret?

NINKOVIĆ: Da, gospođo. Samo, pitanje je... kako da kažem... vi mi, je l' te, nećete zameriti, pitanje je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret?2 ŽIVKA: Molim! NINKOVIĆ: Ima li gospođa ljubavnika?

ŽIVKA (iznenađena i uvređena): Kako? Ju, pa za kakvu vi mene držite? NINKOVIĆ: Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlo delikatno, ali, ako želite da budete otmena dama, in fam di mond1 vi morate imati ljubavnika.

ŽIVKA: Pa sad već kako mu bog da. Kad je otmeno, nek je otmeno! NINKOVIĆ: Još jedno pitanje. Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako.

DARA: Može on mene gledati koliko hoće, pitanje je hoću li ja njega gledati. ČEDA: Pa dobro, šta si ti kazala majci kad ti je govorila o udaji?

DACA: Kad se hoće, može se sve, samo je pitanje da li treba svakome učiniti, jer ima ih i takvih... SOJA (preseče joj reč): Ja samo jedno imam da te molim, Živka, da

Ja se nadam, jer kako je ova bruka odjutros buknula po Beogradu, nije nemoguće da čak i očev položaj bude doveden u pitanje. DARA: Njegov položaj? ČEDA: O, da! O tome se mnogo govori napolju.

VASA (čita dalje): „Kako je današnjim napisom u novinama izložen podsmehu moj trgovački ugled, pa možda doveden u pitanje i sam moj visoki položaj počasnog konzula, to pojmite što nisam žalio ni truda ni sredstava da saznam ime pisca, kako

VASA (preseče je): Čekaj, molim te. Još nešto mi je kazao. Veli: boji se da i njegov položaj nije doveden u pitanje, jer je ovaj današnji napis izazvao negodovanje i na najvišem mestu i sve su kolege, ministri, vrlo neraspoloženi.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

može odoleti iskušenju da ne potegne i jedno u teorijiprozevaljda najzanimljivije a , kako to obično biva, i najteže pitanje: o uzajamnoj uslovljenosti sintaksičkih i narativnih struktura.

39 Kod Stankovića se ovo pitanje pojavljuje iz jednoga posebnog ugla i, doduše, više na praktičnoj nego na teorijskoj ravni, ali zato nije ništa manje

No pitanje je mnogo složenije, i bilo bi nedopustivo uprošćeno kad bi se kazalo da su pominjani kritičari s početka veka, pa i kasn

82 Na pitanje da li je pisac mogao bez ovakvoga zaista zamršenog sintaksičkog niza - nema odgovora. Jer je nepravilno postavljeno.

što dnevnik koji Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj Čarnojević usmerava čitaočevu pažnju ka epizodi u kojoj i dolazi do udvajanja.

Na pitanje da li je Crnjanski možda i u sastav svoje rečenice preneo nešto od pominjane „tehnike stiha, valjalo bi potvrdno odgovorit

Na pitanje pak odakle će teći, i da li se uopšte može dobiti „slobodan” ritam kad ne bude bilo „vezanog” metra, nije tako lako odg

Pre no što se pređe na bliže razmatranje ove „poetizacije” prozne sintakse, valja odgovoriti na pitanje šta je Crnjanski stvarno napustio iz tradicionalne metrike, za koju je verovao da ju je „razbio”.

Na to pitanje u osnovi i nije tako teško odvoriti. Prestao je, prvo, da obraća ma kakvu pažnju na razmeštaj naglašenih i nenaglašenih

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I ja se setih i zadivih. Čudni starac ne pita samo za moje zdravlje. Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se

Petrović, Rastko - AFRIKA

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo raza

Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš. Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase oduvek, i da su na ovoj zemlji oduvek, a

On mi objasni da, ako me je možda lažno predstavio, to je jedino što je, na pitanje kraljevo „čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na

Navaljivanju Fontenovom da ostanem još jedan dan, pa da me on onda odvede u Sikaso, i ne pokušavam da se oduprem. Pitanje je da li ću posle od Sikasoa imati prilike za Bamako.

U Sikasou već, obnoviće se zato celo pitanje kako ću i sa kime ću dalje. Samo jedan sat kako je svanulo. Bubu, jedini stari drug, vezan za gvozdenu kantinu u kojoj

u njega uložio pedeset hiljada franaka, ja nadu da ću njim preći još sto pedeset kilometara koji me razdvajaju od Nigera. Pitanje je da li ćemo ga moći izvući, a, kada ga izvučemo, da li će nas hteti dalje nositi.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

i Hrvatović, pored sve potpore iz Deligrada i Aleksinca, mogli odoleti ovako velikoj napadnoj turskoj vojsci — to je pitanje na koje je mučno odgovoriti sa da.

Da li ćemo se mi moći da održimo do pozne jeseni, kao što se Černjajev nada? — to je veliko pitanje — a odgovor na njega skriva budućnost! IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab.

Varoš zastenje, zanemi, više ce ne govori rečima već pogledima; na svakome se licu može pročitati samo jedno pitanje: »Šta li će biti«? Takav danas izgleda Aleksinac. Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju.

— Da, da, Turki, estь li ihъ tutъ vperedi? — E, Turci, kao Turci, odgovara vojnik ne razumev pitanje Komarova — pogana vera, baš su neki baksuz ljudi. — Pita đeneral Komarov ima li Turaka ovde pred nama — umešam se ja.

Na pitanje: hoće li ona (vlada) rat? odgovarala je: »Naša je dužnost da pomažemo braći, pa, bogami, šta bude.« Na pitanje: kakva na

Na pitanje: hoće li ona (vlada) rat? odgovarala je: »Naša je dužnost da pomažemo braći, pa, bogami, šta bude.« Na pitanje: kakva nam je vojena sprema? odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije! da vidite i dobra je, bogami.

odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije! da vidite i dobra je, bogami.« Na pitanje: kako stojimo sa drugim državama?

— Glasalo se poimence, knez je sam prozivao, i na prvo postavljeno pitanje: ko je za rat? svi su odgovorili protiv, sem njih 7—8 koji glasaše za.

Posle je knez stavio pitanje: ko je zato, da se ozbiljno spremamo za rat, kad se oko naših granica već vodi borba? Tu smo svi jednodušno glasali za

Tu smo svi jednodušno glasali za spremu. Tpeće je pitanje bilo: ko je zato da se učini zajam od dva milijuna dukata za spremu i vođenje rata?

republika uvek je za mene bolji oblik vlade i dostojniji jednoga slobodnog naroda no monarhija, ali u praktici ja bih pitanje o republici stavljao na dnevni red tek onda kad prvo budu izvršeni mnogi drugi preči poslovi.

— Držite li da su u Srbiji ti »preči poslovi« svršeni i da se pitanje o republici može staviti na dnevni red? — Mnogo me pitate.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

kod mrtvaca blizu, — Bolovi naši onesvesnuli su; Obamrlo srce, pretrnuli vaji, Sledile se suze, smrzli uzdisaji. Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Posle kratkog ćutanja progovori: — Posmatrao sam svoje vojnike, pa sam isto pitanje postavljao samom sebi... Vi svakako znate da su svi vojnici jurišne čete neženjeni i dobrovoljci.

Ti topovi mesecima nanose nama štetu i mnogo puta je i sam naš položaj bio doveden u pitanje. Iz dana u dan nanose nam gubitke... Iako smo dobrovoljci, ja vas ipak ne prisiljavam.

Šta je bilo sa tom ženskom? — Kakvom ženskom? — More, ostavi čoveka neka priča. Doći će valjda red i na to pitanje — kaže Vojin. — Ja to zbog tebe pitam. Vidim, nešto mnogo cupkaš nogom — dira ga Luka.

Onda nije trebalo ni da dolazimo. To je njen zanat. Posao je posao. — Dobro, de, daćemo joj nešto... Praviš sad pitanje, kao da ti je ovo prvi put — odgovori mi pomalo ljutito.

Bato! — More, ostavi sad to pitanje!... Rođeni smo pod rđavim znakom i zato trpi što te snašlo. Kipislcauf! Uhvatila te okolnost, pa taljigaj.

Išli smo jedno vreme ćuteći. — Et, alorѕ? — prekinuo sam ćutanje. Ona je gledala nekud u daljinu, pa rekla: — To pitanje trebalo je da ja postavim. Prišao sam joj i uhvatio je pod ruku. Pogledao sam je i rekao: — Arleta.

— Hvala bogu... — I opet ti?... Je li, ima li gore pasa? Nasmejao sam se, jer sam znao da se pitanje odnosi na onaj slučaj u Bidža-Mahali od pre tri godine. — Još niste to zaboravili?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Drugih zadataka Antologija nema: ni ovaj sam nije nezamašan... Najosnovnije pitanje u vezi sa Brankom Radičevićem danas — iz kojih elemenata je on zapravo proizišao — nije, kao što je poznato, nimalo

književnim nasleđem i opterećenjem, i sa koliko potrebe, svesti i snage da ih se bilo delimično bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje jednodušni, mnogo manje pouzdani i mnogo manje ubedljivi.

prisustva i temperamenta pri temperaturi ne baš uvek akademskoj; ali, zahvaljujući baš njemu uvek tako da se glavno pitanje nije moglo zabašurivati ...

Danas je već pitanje puno neizvesnosti da li ćemo ikada, ako i ne u potpunosti a ono ma i u fragmentima, obnoviti sliku o načinu postanka

Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje. 1838. Nikanor Grujić IDEALU Poletu misli visprenih, tankog iz Oblačka divno, sjajna k’o zenica,

i naravno ne bez razloga, da je Plač delo Orfelinovo; on piše: „Sadržina ove pesme ne daje sasvim siguran odgovor na pitanje — ko ju je napisao? Mogla bi biti i Orfelinova”, zaključuje on. N.

biti da ona nije privlačila naročitu pažnju ispitivača već i stoga što je u njenom samom naslovu rečeno da je prevedena. Pitanje međutim da li je pesma zaista prevod, ili se možda i tu krije neka mistifikacija, nimalo iznenađujuća u književnim

1871, iako prećutno, u stvari ipak ispravio; ni Rajkovićevo ironično pitanje o Kantovim stihovima — „kad li je Kant još pravio stihove?

Od dve verzije očevidno je bolja ona koju sam ja objavio god. 1937; no pitanje autorstva ove zanimljive pesme ostaje još uvek otvoreno. Da je pesma prevod s mađarskog, tvrdio je već A.

koga Mamuzić ne bez svake osnove naziva „ilirskim odbeglicom”, odista se, kako je obećao, bar još jedanput vratio na pitanje svojih nesporauzma sa Ilircima. Tako je u Serpskom narodnom listu od 13. jula 1846, str.

prosvetilačke i didaktičnomoralizatorske ideje neprestano su zamućivale bistrinu njegova pogleda na osnovno pitanje naše književnosti oko god. 1847; i takav je ostao do kraja, takav bio u celini. TVRDICA (str. 205).

[završnim stihovima Putnika] završiti može...”. — jednom je dotaknuto pitanje izvesnog uticaja Pavla Popovića Šapčanina na mladoga Zmaja.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ga do gole kože – nema ništa; izvedeš ga na saslušanje i učtivo ga zapitaš: kako se zoveš, a on, u odgovor na to pitanje, bombu pa buuuu!... Ode i kapetan i sve sresko osoblje u vazduh.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ali — trže se, — o čemu ja sada premišljam? I pade mu na um: Da ga ubijem, što bi tada bilo? — I na to pitanje koleba u mislima. — Da ga ubijem, ne bi zemlja pala u njegove ruke... Pa? — Predaću se sudu, i sud me neće osuditi.

— Oprosti, — upita ga Ivo, kad ga stiže, — ko u Beču živeš, od čega? — Pametno pitanje !— nasmija se on usiljeno. — Valja da živem; živem k'o i drugi, s dana na dan... — Mog'o bi drukčije.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kada razmišljam sad o svemu tome, daleko mi je lakše da nađem odgovor na pitanje: kako se desilo da jedan tako trezven čovek upadne u Jevđenijevu plitku stupicu.

možeš, Gospode, da upravljaš mojom sudbinom, da stvarno znaš sve, bez izuzetka sve šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje u glavu stavljaš, zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa piljcima, kao

Bio sam zabezeknut. Pitanje me je toliko iznenadilo da nisam imao vremena da se priberem, a ona je nastavila: koliko na Kuli ima žita, vode, sena,

Ne znam ko je pronašao ovo pitanje, sigurno je to učinio neki pakosni okačenjak, jedan od onih dokonih pripiguza što zveraju po vasceli dan okolo ne bi li

Svi to primećuju i svi znaju da je njegov smrtni čas blizu. I tako pitanje nasleđa postaje iz dana u dan sve uzbudljivije.

ga, otprilike, upitah kako to da se jagnje nije prepalo plamtećeg mača nego je mirno ležalo u anđelovom naručju. Pitanje je odista bilo nezgrapno i nije ni čudo što se Nikanor tako razbesneo i izbezumljeno stao da viče da sam ja prokleti

Pobegao sam ovde od gneva Makarijevog. Osamio sam se ne bih li čuo odgovor na jedno jedino pitanje: Kako čovek može voleti svoje bližnje? Kome li se to Hristos obratio? Ljudima?! Kojim ljudima?! Gde prebivaju ti ljudi?

Dobro, kod drugih se on drukčije zvao, kod nekih uopšte nije imao imena. Okretao sam ja ovo pitanje i sa poleđine. Zagledao sam ja njega stotine puta, i sleva i zdesna, i spreda i pozadi, i ozgo i ozdo, ali svejedno —

Ja neću da se čudim. Odbijam da postavim bilo kakvo pitanje. Dimitrije Matija i ja smo duboko u čestaru pronašli peskovitu čistinu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Vek za tavnim vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.

Jer za četir' dana tek, Pa je prošô i moj vek. Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri. Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

- pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?“ - „Može!“ - „Šta kažete?

- Vi pristajete? Dakle do skorog viđenja! A što ste toliko zadocnili, draga prijateljice? - Razumem: pitanje toalete, najvažnije za ženu! Savršeno ste ga rešili.

Glas stražara sa vrha naše katarke daje mi neočekivani odgovor na moje pitanje. On viče, koliko ga grlo nosi: „Faros! Faros!“ - To što vidimo nije zvezda nego slavna svetiljka Aleksandrije.

reforma našeg starog kalendara da njegovi sveci padnu u iste dane kada i sveci gregorijanskog, onda je naše kalendarsko pitanje rešeno, badavadžisanje uklonjeno.

On me opominje na kalendarsko pitanje zbog kojeg pišem ovo pismo, a na koje sam, zabavljen onom lepom ženom, zaboravio. Poslednje godine svoga života

Tako Vam ja često i ovde zalutam u prošlost, i tada mi se nameće pitanje: zbog čega na ovom blagoslovenom zemljištu, koje je hiljadu godina bilo centar grčke kulture, nije mogla da cvate nauka.

je tako srećno i potpuno rešen jedan od prvih zadataka Svepravoslavnog Kongresa, i u opšte tako važno kalendarsko pitanje.

Njemu to nije potrebno, on zna Aristotela na izust, a u njemu je odgovor na svako pitanje. U svako doba, u pola noći, probuđen iz sna, on će naći citat koji treba, i izgovoriti ga bez ijedne greške.

Moj Rus biće kraljevski nagrađen kada mu saopštim Vaš sud o njegovom umetničkom delu. Hitam da Vam odgovorim na Vaše pitanje o sudbini aleksandriskih biblioteka. Velite, učili ste u školi da su Arabljani spalili veliku aleksandrisku biblioteku.

i dolina, potoka, reka i mora, vazduha, vetra, kiše, snega, dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na tima dalekim svetovima ima života, da li ima livada, šuma i razumnih stvorova.

Ovo pitanje se može strogo naučno ispitivati samo u granicama našeg planetskog sistema, i ja sam mu posvetio dobar deo moga naučnog

No kako ću u ovoj našoj prepisci, a bez upotrebe šestara, lenjira i više matematike, uspeti u tom poslu, to je drugo pitanje.

Stanković, Borisav - TAŠANA

A posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto pitanje: da li sam bio kod njenih sinova (pokazuje glavom), jesu li zdravi, i kada će joj doći?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Eto, s tim glasom ne samo da se reši pitanje Srećkova zanimanja, nego otpoče odmah i čudna njegova samostalnost. Odvojio se i od kuće i od svirača.

Probudilo se u njoj celo srce. Probudila se cela žena, majka i čuvarka dece. Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.

Protinica ćuti, jede kolače, maše lepezom od palmova lista, i čeka da gospa Nola odgovori na njeno kao uzgred bačeno pitanje: o stanju u kući s tako „raznim svetom”. — Kako da vam kažem, gospa protinice. Uvek vam je u kući „razni svet”.

Za koga? To je pitanje izbijalo počešće. Problem tuđe dece okrenuo je i svoje drugo lice. Znam dobro: kako deca rastu, tako se otuđuju i od

Već od razlaza s doktorom Mirkom počelo ju je mučiti pitanje: ko je kriv za Juličinu telesnu slabost i za njenu prirodu.

” — Kako govoriš, dijete, zaboga! Zemlja će roditi i hraniti dok je zemlje, ali koga će hraniti, to je pitanje! — „E pa dobro, Nano, onda nije vajde, moram znat izučiti i hleb zarađivati... Ili, bolje, moram se dobro oženiti...

Direktor ga prekida. — Još nekoliko reči, kraj priče. Junak je na samrti u neznanom i belom svetu. Na nečije pitanje: odakle je rodom i poreklom, smeši se tužno, i ne može da se seti kako se zvalo selo gde su mu nekada živeli roditelji.

— A kako li će Pavle razgovarati u Parizu! — Ovo poslednje pitanje postavila je gospođa apotekarka, velika pomodarka varošice, koja je najzad uterala gospođama palanačkim u glavu pojam

Ali to je onaj drugi njihov problem, grozno pitanje nemanja tla, nemanja jezika, nemanja debelog mirnog korena. Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji.

Ima i u tom lepote, Branko. To je virtuoznost, to je kao svirati u klavir, to je pitanje umetnosti duha i veštine prstiju. To je jedan složen posao, kao neka simfonija!

S tim u vezi može se postaviti ovo pitanje: Što Jevreji nemaju državu, jedno tle, jedan jezik, je li to prosto istoriski fenomen, dakle posledica događaja, ili

poznat je po tome: što je nekada krstario po svetu i bio užasan trošadžija, a kad je sve spiskao što je imao, na pitanje jednog prijatelja: „Šta biste radili, čika Avrame, da sad kojom srećom imate nekadašnje svoje imanje” odgovorio mirno:

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No pitanje je (upravo ja sam sam sebi pre dva meseca ovo predložio) šta ću da pišem, da opet koliko-toliko zevanje ne prouzrokujem?

»Je l’ poneo Roman što novaca na put? Ima li u torbi leba, sira, pečenja i malo vina?« — Ovo pitanje voprositelju ni najmanje čest ne čini, ono pokazuje njegovo nevježestvo i nepoznavanje romantičeski knjiga.

Sama reč »želi li« kakve nove i nove misli porađa! Želi li? Kakvo je to pitanje? Tko je taj koji ništa ne želi? — »Ja bi želila češalj s dijamantima; ja bi aljinu kao što se u Parizu nosi; a ja da

vozopiti »zavapiti«) VOPROS — pitanje VOPROSITELj — onaj koji pita, zapitkuje VOPROSITI — upitati, zapitati VOSPITANIJE — vaspitanje, duhovno odgajanje i

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

godine. Hvala g. profesoru i sa moje strane što je to pitanje rasvetlio, te nam je stvar sad već svima jasna i neće nas više dovoditi u zabunu.

Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime zaboravio i pod kakvim je okolnostima on to mogao učiniti.

Tema razgovora koji se u tim prilikama vodio bila je uvek pitanje: na koga ličim. Ja lično bio sam duboko ubeđen da ne ličim ni na koga i ni na šta; ja sam imao utisak da ličim na

Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj haljini preživljuje.

Tako, na primer, ja sam morao postaviti pitanje jesu li sunce i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće,

Pa onda pitanje zašto žene nemaju brkove moralo se u mojoj detinjoj duši javiti kao daleko predosećanje poznijeg feminističkog pokreta,

već i dandanas, toliko je magaraca na visokim položajima u državnoj službi da sam ja bio prosto prinuđen postaviti pitanje da li i magarci uče škole.

A pitanje ko je volu natakao rogove jedno je od redovnih pitanja koje sva deca postavljaju i na koje obično dobiju odgovor kad odra

Ono poslednje pitanje: zašto gospa Stanka ima nadut trbuh već je pitanje užega, porodičnoga značaja, koje mi je uz odgovor donelo i batine.

Ono poslednje pitanje: zašto gospa Stanka ima nadut trbuh već je pitanje užega, porodičnoga značaja, koje mi je uz odgovor donelo i batine.

Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

Majka, da bi izbegla pravi odgovor, jer je pitanje dovelo u zabunu, odgovorila mi je: — Tako, kaznio je boga. — Bila valjda nestašna?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Postavlja se pitanje, da li mi imamo pravnog osnova da predstavljamo tu zemlju. Sad se umešaše u razgovor i pravnici, rezervni oficiri.

Sada ne mogu. A ne znam ni sam da mu odgovorim na pitanje. Govorimo... uveravamo, samo oni neka rešavaju što pre. Na poljani potpukovnik Petar sakupio vojnike i drži govor: —..

— Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas... Dušan ga značajno pogleda.

— Jesi li umoran? — ote mi se, ali sam odmah uvideo kako sam besmisleno pitanje postavio. — Pa... — mahnu samo glavom, kao da je hteo reći: vidiš i zašto me pitaš.

Ali on ne odgovori jer ga je više zanimalo treskanje prozora. Na moje ponovljeno pitanje odgovori rasejano: „Mića“ — pa se onda okrete i raširenih očiju pogleda u Engleza.

— A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano. Onda najednom postavi pitanje: - A zašto ovaj nema pušku? Objasnih mu nekako da njemu puška ne treba, jer on ima automobil... — A šta je to?

Luka zatrese onom hartijom i pogleda strogo Isajla, kao da ga pita: šta je ovo. Isajlo je očekivao pitanje i pripravan odgovori: — Gospodine poručniče, molim vas da me smenite i uputite gde bilo. — A što, rode moj?

Sada je došla u pitanje bugarska ofanziva kod Ostrovskog jezera. Jer ako naši uspeju da ovladaju Kajmakčalanom, onda mi njima zailazimo iza

Petrović, Rastko - PESME

Samo energija mehanička ravna energiji njinog prianjanja i nešto jača može to sprečiti, a onda otpada pitanje slobodnog izbora dakle i slobodnog držanja prema moralu.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kako su smešne ribe sa svojim raspravama o tome koja je najlepša! Još smešniji je Savet kornjača koji raspravlja to pitanje. Ona zna da je malo sunce skriveno u njoj lepše od svih. Ali, šta se to drugih tiče?

Odluči Drvoseča da ga nađe, pa makar išao do kraja sveta! Ali, na njegovo pitanje o Neznancu u crnom ogrtaču ljudi su slegali ramenima.

»On, sigurno, zna gde žive MuDri starci!« — pomisli mladić. Ali, na njegovo pitanje Mesec ni obrvom ne mače. — Ja nisam čuo za Zaboravljeni Grad! — reče. — A ni o Mudrim starcima ništa ne znam.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ako je ta misao prionula uz epopeju istom od XVI veka, u koje se vreme hvataju njeni spomeni u izvorima, zanimljivo bi pitanje iskrslo: otkuda baš u XVI veku, tako pozno, da se istakne baš to ime i nikoje drugo?

Ako je ta misao prionula uz epopeju istom od XVI veka, u koje se vreme hvataju njeni spomeni u izvorima, zanimljivo bi pitanje iskrslo: otkuda baš u XVI veku, tako pozno, da se istakne baš to ime i nikoje drugo?

Kad je Odisej došao u donji svet i sreo Ahila, vladara nad mrtvim junacima, ovaj mu je uputio prvo pitanje o tome da li je Neoptolem hrabar, da li prednjači u boju.

Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to sramno ime, i zašto tek u XVI veku, pitanje je na koje ne umemo tačno da odgovorimo. Bilo je različitih nagađanja, svakojakih kombinacija.

Bilo je različitih nagađanja, svakojakih kombinacija. Najčešće se priznavala potpuna nemoć da se to pitanje reši. Pa ipak, vredi naglasiti neke okolnosti zbog kojih je narod mogao da pripiše izdajstvo baš Vuku Brankoviću: on

Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti? Na to pitanje odgovara narodni pevač opisujući postupak ljube Anđelije u pesmi Dioba Jakšića.

A to je dalo prilike Milici da postavi jedno od najvažnijih pitanja: „Zar izdade cara na Kosovu?“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja, umiven i zapojen, i pošto

U pesmi Jakšići kušaju ljube oba brata postavljaju ženama jedno isto pitanje, koje je — svakako — u središtu pesme. U Banu Zrinjaninu i Begzadi djevojci više puta se ponavljaju reči kojima mlada

U pesmi Senjanin Tadija ponavlja se pitanje Tadiji što je uplašio družinu i Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko držanje — gledanje koje je

Neki ispitivači istakli su i pitanje porekla naše epike. Prema jednome mišljenju, koje zastupa većina, epske pesme, kao i sve druge narodne umotvorine,

cara Dušana na njegove sestriće, izazvana inostranom spletkom i unesena u pesmu radi neophodnog zapleta: da se dovede u pitanje glavna misao — o trijumfu nad Latinima i da se pokažu iskušenja koja može da izdrži krvno srodstvo), pa tek sasvim

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— pitao se poljar Lijan provlačeći se kroz visoke kukuruze. Kao da daje odgovor na to njegovo pitanje, iz daljine poče da odliježe potmula tutnjava.

— Ako se ne vrati? Kao da joj odgovara na to njezino tajno pitanje, Mačak odjednom progovori: — Vratiće se opet naši dječaci, treba u to vjerovati.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

i poizdalja nagoveštavanja u njegovom prisustvu; tako da je jedan takav dosetljivac sutradan išao s otečenim obrazom, i na pitanje: šta mu je, tužio se da od kutnjaka svu noć nije mogao oka sklopiti. Za Mana je to stanje vrlo nesnosno bilo.