Jakšić, Đura - PROZA
„Grlice, jesi li gladna?“ pitao me je neobično: uzbunjenim glasom... „Vidiš: ja sam se noćas dobro postarao! Imaćemo u izobilju barem za pet-šest dana;
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši.
On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila.
“ „Lepo, džanum... A da niste rod?...“ Pitao ga je arhimandrit, jednako svojim žmirkavim okom mereći moga pobratima.
Sremac izvadi iz nedara jednu perlama iskićenu kesicu, pa je pokaza učitelju. — Poznaješ li ovu šarenu duvankesu? — pitao je učitelja.
A kad je izišao iz kuće, a on se onda nešto seti... — Da!... Nisam te ni pitao, a šta te košta taj krompir, snao?... — Pa šta ti daš, čiča...
Obradović, Dositej - BASNE
” Jedan bosanski vezir pitao je starce Bošnjake: „He, kmetovi, kažite mi pravo: koji vam je najbolji bio paša otkad je car Bosnu osvojio?
Po običaju, kažem to vladiki Vasiliju, jer bi me on svagda pitao šta sam čitao. Sutradan odemo na ručak u manastir onoga istoga igumana s kim sam se o dugi prigovarao.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
IZ KNjIGE POSTANjA Ko je ovu planinu, punu lekovitih izvora i trava, i ovu otrovnicu u ovoj planini, kojim čekićem, pitao bi Blejk, na kom nakovnju, i u kom dimu, skovo?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car. Ja mu kažem da su sa sobom odveli. ,A gde su vaše žene i deca?’ pitao je dalje, i ja odgovorim, da naše žene i deca sede kod svoji’ kuća.
Kažemo mi, da u Harkovu imamo jednog druga, ko-. ga bi radi sa sobom uzeti. Gubernator nas je prostrano pitao za Srbe i Turke, kako se bijemo, i mi mu sva ondašnja opstojateljstva i srpska i turska raskažemo.
Mene je mnogo puta vladika pitao i kušao: šta su nam Rusi rekli u Petroburgu. — Ja sam to kazivao: da Rusi ništa drugo nisu rekli, no toliko sovetovali
No podaždite.” 25. dekembra uveče pitao sam Nedobu ima li kakav odgovor od Bulgakova. Nedoba skazal da nema jošte nikakvoga. 24.
Kapodistriji, no da ga grof nije imao kad pročitati, nego će večeras pročitati i dati u kancelariju grofu Neselrodi. Pitao sam: valja li s ovim pismom da odem i sam do Bulgakova? Na to Nedoba: „Valja, valja, no otiđi.” 17. januara.
24. januara. Išao sam rano g. Pavkoviću, no nisam ga našao, otišao u kancelariju. — U 7 sati bio sam kod g. Nedobe i pitao ga: hoću li pisati ja ili on za — — — Na to g. Nedoba: „Nemoj, no gledaj svoga dela”, i pr.
Zato je Miloš slao čoveka i pitao za sovet: ima li kakva nadežda poći, makar do Z meseca, ako će biti, da se branimo, da ne puštamo ovako nevin narod da
govorio i zaklinjao ga tajno, da mu bude veran, i da ga ne izda, jerbo imamo — kazivao je — rat s Moskovima i proče. Pitao sam: kako bi pomoglo se onim ljudma koji dole sede, pak teraju i̓ ili u Rusiju ili u Tursku ili da se ovde potpišu?
Govorim Nedobi, da sovetuje šta ćemo. Pitao grafa, graf dozvolio da načinimo prošenije po našoj volji, i damo preko knjaza Volkonskoga imperatoru.
” I otidemo. 1. januara 1815. god. išao je g. Je(vta) u kvartir grofa Vrbne, pitao za odgovor, i nije ni taj dan izašao odgovor za audijenciju. 2.
” Na to on nam kaže da pričekamo jošt u Beču, dok nam, odgovor dade. 15. maja ode g. Davidović u kancelariju i pitao za odgovor, i kazali mu do 5 dana da dođe. 20. maja. Ode opet g. Davidović, no kazali mu da je poslano g. Meterniku.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mnoge je planove kazivao svojim poznanicima i prijateljima i pitao ih za savet. Ali između mnogih skrojio je jedan, koji mu se činio najlepši i najudesniji, a nije ga kazivao svakome
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?... Mladež zametnula igru, odskaču jedan drugom.
Strašan neki glas zagrme: — Stoj!... To beše iznenada. Stanko se trže i stade kao ukopan. — Ko si ti? — pitao je glas gromovito. Stanko se zbuni i promuca: — Ja sam... ja sam-m... — Ko si?
Da mi je ko opalio šamar, ne bih mu se mogao odužiti!... Ne vidi se prst pred okom!... — Hoćeš duhana? Turčin je pitao više običaja radi, jer je znao da Marinko svakad hoće duvana. Marinko razvuče lice i maši se pasa tražeći lulu.
Ja nemam ništa sem ovoga srpskoga imena — nemoj mi se njemu smijati!... — Neću, brate! Ja sam te samo pitao kako ti je kršteno ime, jer mislim da Zeko nije kršteno. A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati!
Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći... Nogić, kao domaćin, skrete razgovor na druge stvari. On je pitao to za ovog to za onog. Katić je odgovarao kratko.
Ali, hvala bogu!... Turčin je to i čekao. — Šta reče, šta?... Zar on voli onu devojku? — Ja ga nisam pitao, tako mi rekoše. — Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti!
Ja ću lijepo kazati njemu; pa kad ga Marinko uzme na oko, neće ga moći slagati!... — Ne zna, ne zna! Pitao sam ga ja, pa ne zna... — Onda neka ga pripita. I, onda... ala ćemo se proveseliti! — reče Kruška, a oči mu zavodniše.
Marinko ga pusti mirno, samo mu je onaj isti satanski osmeh igrao oko usana. — Je l̓ dobro? — pitao ga je. — Dobro... Samo mnogo slano. — Suva riba... ali ništa... Aleksa je jeo. — Je li, Aleksa? — Šta je?
Priznao je svoju krivicu, priznavao je sve, sve, iako ga niko ni za šta nije pitao... Plamen osvoji sasvim. Mogao si bunar na kuću izručiti — ne bi je spasao.
— Dobro! — reče Stanko. Zeka posede još malo, pa ustade i stade se pozdravljati. — Sedi, posinče, kuda ćeš? — pitao je Aleksa. — Ja moram otići do družine, poočime!... Sve jeste, i vesele je i... sve, ali ja moram družinu obići!...
Samo je jedno tištalo duše ranjenika. Stanko bi vazda, čim bi oči otvorio, pitao majku ili Jelicu: eda kakvog glasa od pobratima?... Pa kad bi čuo da niko ništa ne javlja, sklopio bi oči i ućutao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne doneše nam doručak, ne pitaju jesmo li gladni, ne šalje me mati u školu! — Šta je ovo? — pitao sam se ja. — Je li ovde mrtvac u kući, ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo sahranjivati?
Pop nagnuo glavu, a od miline sve mu suze kaplju u tanjir. Poslije je vladika pitao šta je učila, i kad ona odgovori da svršuje četvrti razred, zapita on popa: — Pa šta misliš sada s njome?
Slabim glasom poče pop: — Oče vladiko, sjećaš li se kad si me pitao šta sam učio? — Sjećam. — Sjećaš li se da mi ti reče da je to dosta za dobra pastira? — Sjećam!
27 — Pesnicama! — kazao je lajtnant i izbečio oči. — Zašto ne na rapire? — pitao je don Karlos. — A zašto baš na rapire? — pitao je Tumanov.
— kazao je lajtnant i izbečio oči. — Zašto ne na rapire? — pitao je don Karlos. — A zašto baš na rapire? — pitao je Tumanov. — Jer je to dovoljno za zadovoljenje časti: poteče krv — rekao je lajtnant.
Učini mi se da se prsi sasvim isprazniše, i da slušam glas svoje savesti koji me je pitao: Šta činiš ti od sebe? Sirota Ana!
nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja je puka sirota i kojoj su već dvadeset i četiri godine. Pitao sam ih, kao u šali, šta bi oni radili kad bih se ja oženio njome, šta bi rekla naša mati na sve to, itd., itd.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pera je preturao listove albuma, gledao i pitao, a Melanija mu odgovarala. Kakvih ti tu sve fotografija nije bilo. Različnih i po pôlu i po godinama starosti i po
Ele, da ne budem dugačak i dosadan, toliko mogu reći da se opet razgovor otpočeo. Šaca je pitao, a Jula je odgovarala, ali sad kako meko i kako nežno!
lepša i prijatnija, dokle se ujedared nije našao daleko izvan sela, čak na vašarištu, pa tu se tek začuđen zaustavio i pitao u sebi: otkud on čak tu?!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već
I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep šakopis. „Gospodaru, odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne
Onda najedanput: — Sinko, snago moja, tvoje senke nema! — reče ona. — Šta? Šta? — izbuljenih očiju, izbezumljen pitao je Jurišić. — Nema tvoje senke, Eto, gledaj sam, nema nigde tvoje senke, nigde.. — Što? Kako? — Rđav je znak, kažu.
Afrika
rukovao, ja sam viđao slične mrlje po telu, i ove su mi izgledale toliko prirodne, Toliko beznačajne, da čak nisam ni pitao od čega dolaze.
Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa!
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku. — Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu.
Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati.
Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju. Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije pitao Pavla čak ni to, u kojoj će crkvi decu, iz tog braka, krstiti. Stalo mu je bilo samo do toga da se svoje, siromašne,
Dete ti tvoje! Ta gde mi je igla?“ A odmah zatim bi se trgao, pocrveneo, zastideo, pa bi pitao ćerku da nije, slučajno, čula šta je kazao.
On je bio primetio, od početka, prozore, pod drvenim poklopcima, ispod kojih je šumila voda. Pitao se samo, da li će uspeti da provuče svoja ramena, tuda. Ali, sve se može, kad je opasnost smrtna.
Kad bi ga Pavle, o svojim sunarodnicima u Budimu, pitao, znao je samo za nekoliko bogatih porodica, koje su, kao visoko drveće, u poplavi, još strčale.
A kad je Trandafila o njima pitao, gospodin Georgije bi samo ćutao, i začuđeno ga gledao. Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja,
Razgovor se čuo, glasan, pun smeha. Božič je vikao i pitao gospože: treba li da muškarci okrenu glavu? Ili će se one sakriti u žbunju?
je da je pošao u šetnju, sa ćerkom junaka, majora Joana Božiča, a eto ga vodi, u špacir, unuka voskara Despotoviča. Pitao se s kim to putuje i kuda? Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju.
Kad bi se hladila crnom lepezom, ličila bi toliko na njegovu pokojnu ženu, da bi se ježio od te pomisli. Pitao se, otkud ta čudna igra slučaja da, u isti mah, jedno žensko biće ode, sa ovog sveta, a drugo, sasvim slično, pojavi
Ali je Pavle bio čovek miran, razborit, ćutljiv, koji se lepo ponašao, pa se i senator Neoplatense lepo ponašao. Pitao je Pavla šta želi da mu da, uz ženu: nameštaj, ili trošak za svatove. Ako bira ovo drugo, daće toliko, da se pročuje.
Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću? A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu. Pitao ga je i kako je noćio u Rabu. Jesu li mu snovi bili lepi?
A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu. Pitao ga je i kako je noćio u Rabu. Jesu li mu snovi bili lepi? Tek pred zalazak Sunca, kad su se na nebu pojavili oblaci, i
i umeo, a zatim se obukao i dugo posmatrao, u ogledalu, kao kad bi među kirasire išao, po Engelshofenovom naređenju. Pitao se, međutim, u sebi, kud trči? Kud žuri? Koga želi da sretne?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i pušeći, kako ja premeravam dubine toga jezera, i kad mu je valjda dosadilo gledati kako „kulučim“, pozvao me je i pitao, šta radim.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zavirivao je od vira do vira i plačnim glasom pitao ribe jesu li u vodi vidjele džak s mačkom, ali one su samo mudro ćutale i ćutke mudrovale bljeskajući svojom srebrnom
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Kad se rastali, ja sam prišao gazda-Ristiću, i pitao sam ga: Je l'te, molim vas, koji je to gospodin koji je sada sa vama razgovarao?
Kada mi je kondukter tražio kartu, ja je nisam imao; kad me je pitao, ja nisam znao dokle ću putovati. Najzad se odlučim za Beč, tamo će mi biti najprijatnije, jer poznajem Beč”.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nešto sam se kao pitao ima li smisla upadati u tuđu svojinu, ali nisam imao vremena dugo da se pitam: Ataman je, takođe, već bio u čamcu i
dva metra s kosom koja je ranije bila crvena, a to je i sada, ali samo u neznatnim otpacima oko ušiju i potiljka, on se pitao zar je to moralo baš njemu da se desi. - Šta mu se desilo?
kući kako kupuje prslučiće, pa u Jelisejevoj parfimeriji i salonu Feketija, i sada je svima ponešto postajalo jasno. Pitao sam se kako ću za vreme časa uspeti da se uzdržim od smeha, ali to pitanje je bilo savršeno nepotrebno.
Nisam je pitao hoće li se vratiti na nasip ili neće, ali nisam ni morao da pitam: to između nas događalo se bez mnogo reči.
A šta ako je Rašidin otac nas tražio noćas po nasipu? - pitao sam se osećajući kako mi se i prsti I stopala i sve hladi kao da me je neko zatvorio u frižider.
Ona ni najmanje nije izgledala kao žena koja ima sina visokog dva metra, dve kćerke i muža direktora. Pitao sam se zašto je baš njega izabrala? Sa svojom zlatnom kosom, ona je mogla da izabere koga god je htela.
dva dana za doručkom, pozvao Atamana i još neke klince izjavivši da ću Bagrickom potrovati sve mačke, ako me ne bude pitao za ocenu. Jutros me je pitao i sada imam četvorku za kraj godine, iako on nije mogao da svari moj odgovor o Onjeginu.
Jutros me je pitao i sada imam četvorku za kraj godine, iako on nije mogao da svari moj odgovor o Onjeginu. - Kako se to izražavate,
Nisam ga pitao šta misli time da kaže. Nisam ni morao da pitam. Bilo je to pre nekoliko dana između drugog i trećeg časa.
Oštro i glasno otac nas je zvao da siđemo. Je li potrebno pečeno pile da bismo sišli, pitao je, a u glasu mu je zvonilo nestrpljenje. Nije bilo potrebno. Tako nešto nikad nije potrebno u izvesnim situacijama.
Nožić se još nalazio u mojim rukama. Mogao sam da pitam. Pitao sam i čuo da je otišla vozom u dva. Bio je to onaj isti voz koji je prešao preko mosta, dok sam se ja pekao na suncu i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gostioničar odgovara da su strani, ali da ih on nije pitao otkuda su; vašarsko doba, ko će koga o tom pitati, kod tolikog sveta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Priskočio je svečano opremljenim kolima i vičući pitao već po treći put, gde je zapovednik puka, Isakovič? Iskakao je opet iz kola i mlatarao rukama, prema prozoru, nad
Ostavljaše je svud samu, na vodi, od Galca do Beča, većinom bez novaca, u nemaštini; niti je pitao što kad bi se vraćao.
prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše naselio, niko ga za to nije pitao. Ni tamo, ni onamo više ne vodi njegov put, nego na sasvim drugu stranu, po tuđoj volji.
za sutrašnji put, donoseći joj poruke od mladoga grafa Patašiča, o kome se govorilo da je vrlo lep, a koji je učtivo pitao za naređenje kako ima da putuje, na konju, ili možda, praveći joj društvo, u kolima?
Ne znajući celu strategijsku zamisao Karla Lotarinškoga, kao, uostalom, čak ni sve razloge rata, on nije pitao ni za imena đenerala koji su se pojavljivali i vraćali u pozadinu, ni za imena varoši što su se ukazivale pred njima,
Bojeći se da ga ne uznemire svojim brigama, ali i svojim gozbama, nije pitao za svoje oficire, ne izlazeći ni do Berenklauovog šatora, gde se uveliko kockalo i veselilo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
mesta i livrejisanih kelnera; sećao se i vremena u kome je počela da vlada platoom za igru, i doba kada je ceo grad pitao za koga će da se uda, ko će odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna, koga li čekaju ona i njena majka?
On nije imao gde da ode, jer ga niko nije ni pozivao, a za skupe kafanske dočeke nije imao novca. Pitao se šta ljudi nalaze u običnom smenjivanju dve godine —jedne koja je bila prilično gadna i druge koja nije obećavala ništa
Matavulj, Simo - USKOK
Mireći glad, Janko bi rado namirio i svoju ispitljivost. Pitao se otkuda tim prostim brđanima, pored patrijarhalnijeh običaja i našljeđene hrabrosti, njeka finoća u ponašanju, njeka
— reče Janko. — Nadam se da će mi u tome vladika pomoći! Zapodjenuše razgovor o vladici. Janko ponovi Krcunu što je pitao kneza, našto Krcun započe: — Vaistinu, znam i ja zašto su u Rusiji ljuti na vladiku.
“ — Treći se umiješa: „Ada, ja bih za pletu otišao i pitao ga: molim te, Sveti, što sad radi bog?“ — „E, valaj, ako ti to basta, daću ti tvrdu pletu! Hoćeš?“ — „Hoću!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: - Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dositej je pravdao te mere, umirivao Srbe koji su se bunili, pitao ih kakva smisla ima »praznovati i u lenosti i neradeniju celu treću čast godine za toliko množestvo svetkovina
puni nedoslednosti i protivrečnosti, psihologija je naivna, gotovo detinjasta, tako da se Vuk Karadžić u jednoj polemici pitao za koga piše on svoje romane, »da ne pripovijeda djeci, u porti kod peštanske crkve pod lipom«.
Milićević, Vuk - Bespuće
I pitao se zašto se on okreće? Bio je nemiran cijelo vrijeme. Kad se vraćao, opazio je da nema nikoga na prozoru. I onda se uv
„I zašto to baš sada dolazi?“ pitao se. Koliko dana gledao ju je, kao što je posmatrao svaku ženu, ne praveći velike razlike između jednih i drugih i ne
I toga čitavog dana ne razdvaj ahu se. „Šta je to sa mnom?“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog prozora.
On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni? Kad se je ovo biće uselilo u mene? Otkuda je došlo? Šta hoće taj čovjek koji mrzi sebe i druge,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli?
Gdje vam je onaj što vam pravi konjske ikone, pitao bi. Ne bi više smjeli u varoš, na pazar. Bradonja se nasmija. — Govoriš li ti to baš ozbiljno!
Ja sam već otprve, svim srcem, bio na strani ovoga zanimljivog pridošlice, ali kako mene niko ni za šta nije pitao, ostalo mi je samo da pozorno slušam kako se stric Nidžo inati i odbija čak i da pregovara s novakom.
— bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: — Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Njegova stvar. Kad je on tražio — a, priča se, i po tri-četri za noć — mene nije pitao. Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne.
Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha? AHMED: I konj bi ti reko, da si ga pitao: previše je aga do Alaha! Da ti je grlo top, pa ne bi moglo preko age dozvati Alaha!
Sa mnom je vrlo prisebno razgovarao. HASANAGINICA: Kad? BEG PINTOROVIĆ: Pa jutros! Kad ste mi javili, pitao sam se šta prvo da radim. I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš?
I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš? HASANAGINICA: Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto? BEG PINTOROVIĆ: Vredelo bi mi kolko da pitam konja na kome sam dojaho, ili kamen za koji sam ga vezao.
SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće? SULjO: Nemam ja šta da mislim, video sam.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao Usuda?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: U fioki je. Ostavila sam ga da se ne izgubi. MAKSIM: Tako. Tražim, da poludim. SOFIJA: Zašto me nisi pitao? MAKSIM: Dakako! Da ostavim sav posao pa da pitam milostivu gospođu, gdi ću što naći.
MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja? Pitao sam jednog pisara, a on mi reče da je filosofija nešto veliko i ko nju pored sebe nosi, taj je učen čovek.
Što si šurovala? LjUBA: Da ti kažem, majka, kad si baš navalila. Pitao me je, oću li poći za njega. STANIJA: Što, što? LjUBA: To ti je. STANIJA: Pa što si mu rekla?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa, profesionalni šetač kakav sam ja, muva se prilično po varoši, a ta mala je neprestano bila napolju: često sam se pitao spava li uopšte to dete kod svoje kuće?
odgovoriti da bi najradije poneo knjigu „Kako napraviti čamac od priručnih sredstava“, ali ga još niko nije ništa pitao. Nije, valjda, stigao red na Sulenceta? Ali, vratimo se tipu iz kioska!
— Meni dopada! — kazala sam mister Džiju i još sam kazala. — Mister Dži, otkud vi u vagon Li? Onda me je mister Dži pitao još kako se na srpskom kaže dobro, jer je hteo da to zapiše, a ja sam mu kazala da se na srpskom dobro kaže dobro.
Sećam se, jedanput me je neki stranac pitao zašto se kisela voda „Knjaz Miloš“ tako zove? Mislim, kakve to ima veze? Objasnila sam mu lepo da se, u stvari, tu radi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik je mokri svu noć pitao kada će stati kiša. U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac? — Mislim da jeste, ali je suviše daleko da bih bio siguran. Da li još lovi ribu? — Slabo.
— Radila sam mnogo zimus. Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu. — Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije.
— Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije. — Ali da nisam pitao, vi mi ne biste rekli da me se sećate? — Ne, vi ste onda samo prošli. Čudo je da se sećate.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja jesam Antihrist
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da
AGATON: Jesam! PROKA: Pa jesi li šta saznao? AGATON: Kopkalo me pa sam otišao i kod samog starateljskog sudije i pitao ga: možemo li mi, kao familija, zahtevati da se testament otvori? TANASIJE: Pa šta veli?
DANICA: Pa kako, zaboga? Ovo je... ja prosto ne mogu da pojmim kako su se gospoda i gospođe mogli useliti. Je li ko pitao advokata; je li on to odobrio? Jeste li vi, na primer, pitali advokata? MIĆA: Kako, ja da pitam advokata?
On bi mogao mene da pita: „Želite li, gospodine, da se uselite u kuću?” On mene, a ne ja njega. DANICA: Pa je li vas pitao? MIĆA: Nije, ali ne mora me ni pitati; ni ja njega ni on mene. DANICA: Ja ne znam zbilja šta da radim?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jesi li razumeo? Govorio je odsečnim glasom i sugestivno me pitao da li sam razumeo. Tu pogovora nema. I ja sam nesvesno ponavljao: „Razumem, razumem.
Nad nama svitnuše šrapneli i prilegosmo... Pored nas istrča vojnik, ordonans. — Gde je štab pešačkog puka? — pitao je usplahireno. — Eto... sigurno tu! — mahnusmo rukom obuhvatajući celo selo.
Onda mi pokaza gde je telefon. Reče da je komandant dva puta pitao da li sam stigao. I tada dozva divizion da javi. — Gospodine naredniče, traži vas komandant. — Alo, alo!
Tolike noći smo ranije nastupali i odstupali, kuda se sve nismo provlačili i uvek sam se pitao, koje su to oči koje nas po mračnim noćima vode. Stavljen sam sada u priliku da i tu iz viđačku stranu poznam.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
popleteno; Na guvnu je rpa, Rpa od bisera, I po rpi palo Jato golubova; Svi golubi guču, Golubica ne će. Pitao je golub Svoje golubice: “Oj tako ti Boga, Moja golubice! Što ja s tobom gučem, A ti sa mnom ne ćeš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Cenio je moja literarna pregnuća. Kad su ga izabrali za potpredsednika crkvene opštine, pokazao mi je svoj govor i pitao me kako mi se dopada. Ja sam ceo taj govor preradio i on ga je pročitao na svečanoj sednici.
Šta bi sa njima, nisam pitao. Mesec je ostao nad mojom ravnicom, kao srp. Temišvar, Rijeka, Ilanča, Beograd, sve se to vrtelo u meni kao u
Pošto je ta stvar imala za naslov Raj, moj izdavač, Cvijanović, pitao me je, preko pisma: šta sam to koga vraga napisao. Šta bi tek bilo, veli, da sam pakao opisivao?
A kad ga upitah kako je putovao, on mi reče: „Preko Japana i Engleske, gde su me uhapsili.“ „Pa šta misliš sad?“ – pitao sam ga. „Ne znam ni sam. Sâm sam. Ti znaš da sam se bio verio. Ona je otišla nekud. Možda pije dobijala moja pisma.
Isprva, kad sam ga pitao o buri, tešio me je da ih ovde i nema; a sad, kad sam mu priznao da sam radi toga došao, obećava mi buru koja će
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car. Ali je starac i dalje ćutao tako da se car diVio ne razumevajući starčevo ćutanje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam. — Pa, eto, tu mi je za jedno pola časa kuća. Tu sam se i rodio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi? — saletesmo pitanjima. — Pitao depešom okružnog, a ovaj mu naređuje da odmah napiše i pošlje zvaničnu ispravku. — Ha—a—a!... Gle!...
— A, ima zadocnjenje? — zapita iznenađen Živko, ne razbirajući koji se voz zadocnio. — Ima, sad sam pitao. — E servus!... prekide ga Živko, želeći pošto poto, da ostane sam sa svojim mislima.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.
Dobro, recimo, trgovac si, pa ne možeš imati deficit, ali da si poreznik, kao ja što sam bio, pitao bih te onda... JEVREM: Pa to jeste! SRETA: I ti misliš da mene vređa što me zovu Sreta Numera 2436.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
misli i da raspravlja pitanja iz sociologije, da izrekne svoje mišljenje i svoj sud o svakom pojavu u našem životu, pa pitao ga ko o tome ili ne.
Koliko se puta i čudio i ljutio i pitao: kako samo to može poneko tako da pusti svoje žensko čeljade da igra s nekim, nit’ ga znaš ni ko je ni otkuda je, pa da
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad pomislim na sve, život mi se ogadi I dođe mi da više ne jedem i ne pijem... KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti pipave, Nenaviklu da daje izjave.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali on je i bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje za to založio i pod kojim uslovima.
nje dubokog u noć sedenja, on, odlazeći i praćen Sofkom sa svećom do kapije, uvek u potaji, krišom, da ga ne bi ko čuo, pitao bi je: — Da ti ne treba para? Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to.
| — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš sebi. Dalje je ne bi ni pitao, i Sofka bi, ljubeći ga na rastanku u ruku, osetila u šaci dukat.
Brzo, kao uvek, ponizno i radosno što ga ona zove, što može da je posluži, dotrčao bi k njoj i radosno pitao je: — Šta treba, Sofke?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam. Došli su — kao obično svake godine — da u ime Primorja Vladici čestitaju novu godinu i da budu na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pitalice su, prema tome, kratke, nerazvijene narodne pričice svedene na „pitanje-odgovor“. Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo, pitali, pa se na tako postavljeno pitanje daje obično duhovit odgovor sa poantom (Pitali miša: — u
U više prilika njihov je junak i Kraljević Marko (— Pošto bi se poturčio, Marko? — pitao turski car Marka Kraljevića, a on mu odgovorio: — Za inat, čestiti care!).
A kadija će na to: Primiću je, ali grijeh na tvoju griješnu dušu. Ili ova pitalica finog humora: „Pitao Turčin Raju: — Imaš li što večere? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu.
— Govori se i: „Moja kućica moja slobodica“. O NASRADIN-HODžI Jesi li ti padao s tavana? — Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio.
čitao i preskakao riječi, zapitao neko gdje je učio knjigu a on odgovori: „Štođe, štođe“; onda mu onaj, koji ga je pitao rekne: „Va istinu i čitaš štođe, štođe“. Ako je i Bogu, mnogo je.
Po repu, ko babino kajanje. — Pitao sveštenik babu kaje li se za grijehe, a baba mu odgovori: kajem, sinko, ama po repu (tj. kasno).
— Ovako se razgovarao nekaki pop s nekakijem Radom na ispovijesti. Il’ ćeš đe glediš ili đe misliš? — Pitao drug zrikava čovjeka koji je bio izmahnuo sjekirom da udari svinjče koje je on držao.
O BILjU 1 Pitali draču: — Zašto svakoga odireš kad mimo tebe prođe? — Dalje od mene stoj, pak se ne boj! 2 Pitao dub trsku: — Zašto se tako i boljemu i goremu od sebe poklanjaš?
— Ima: kad su prazne jasle. 4 Pitali miša: — U kojem selu najbolje živi? — U onom đe nema mačaka. 5 Pitao magarčić oca: — Što te ono danas zovu na svadbu? — Biće nestalo drva. 6 Pitali psa: — Zašto mnogo laješ?
— Biće nestalo drva. 6 Pitali psa: — Zašto mnogo laješ? — Drugoga zanata ne znam. 7 Pitao pas zeca: — Đe okrećeš kad godinu svršiš? — Put nove godine, đe ja znam! 8 Pitali ježa: — Kad ćeš u vino?
— Zato što su mi mile i drage. 11 Pitali psa: — Zašto svakoga rijepom pozdravljaš? — Zato što nemam kape. 12 Pitao krmak krmka: — Kad tebe najbolje hrane u godini? — Bogme, kad i tebe: oni mjesec kad me misle utući. 13 Pitali ribu.
— Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci. 2 Pitao knez agu: — Ma hoćete li vi, Turci, vazda tako uživati, a ništa ne raditi? — Dok smo živi, hoćemo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: „Šta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Spominjem se da bi[h] je često nahodio gorko plačući; i kad bi[h] je pitao zašto plače, „Za ocem tvojim” — odgovorila bi mi.
Moj bi baba Nikola često dolazio viditi me; porazgovorio bi se sa mnom i pitao bi me kako mi je; i ne upažajući u meni želju da se k njemu vratim, posovetovao bi me da sam veran i poslušan, dao bi mi
” Ode; postoji po sata, pak opet dođe. On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji
Ja bi[h] ga pitao kako on to zna. A on bi mi odgovorio: „Prvo, što si odveć rano počeo, pak črez dugo vreme će ti se omraziti, a drugo,
Dobro si učinio što si od kaluđera utekao; baš kao da si mene pitao! Ti znaš da ko ne bi rad svađati se dok je god živ, onde mu nije mesta. Nego, kaži mi, kud sad misliš?
Kako bi mu ko kazao da je ta i ta ikona čudotvorna, on bi pitao: „Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata, prilepljena za zid ili o ekser privešena?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja je strugao mreniće i pastrmke, a glava mu bučaše od vreve misli. Između ostalog, pitao se da li je zaista došao taj mali Tetkin i da li će se i Pirija potenčiti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči. Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Meni je trideset godina. Sposoban sam da izaberem sebi ženu. — Sa tolikim školama... — Tebe ništa nisam pitao! — Aćim prekide Đorđa. — Kad si sposoban, koju si izabrao? — Devojka je zdrava, lepa, dobra domaćica...
— Devojka je zdrava, lepa, dobra domaćica... Takvu bi mi i ti izabrao. — Kad si mene ženio, ti me nisi ni pitao da li pristajem. dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku.
I ova, njegova, muči ga u krevetu samo zato što je lepa, pa se pitao: zar je njemu sudbina namenila da ga upropasti i druga lepa žena? Pa je i s Tolom o tome razgovarao.
Seo je na njih, ne zna zašto, ništa nije pitao, ona je već sedela i disala isto onako glasno kao krava. Pa mu je otkopčala čakšire i gurala ruku među njegove butine,
Gde bi mogao da se sakrije dok ne ubije strinu? Toliko puta se pitao i nikako sebi nije mogao da objasni: kako je tada mogao da zaspi?
'... Jesi li zaboravio? Sudario se s razrogačenim Aćimovim očima. Ja nisam zaboravio. Oženio si me, a nisi me ni pitao da li ja hoću. Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža. Sebe si ženio, a mater je još bila živa...
Iz mraka se uvukao u odžakliju, seo u ćošak i zatražio večeru. ’Je li ova Aćimova mlada?’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku.
„Kako si ti, babo, postupao prema njemu?“ Vukašin se podigao i obgrlio kolena. Sav je bio u senci. Zašto me je to pitao? dugo misli Aćim. Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju.
O tome najduže misli. „Šta ti kaže otac?“ sigurno gaje pitao Tošić kad se vratio iz Prerova. Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok
— Dobro. Sećaš li se one noći, na početku leta je to bilo, kad sam te razbudio iz sna i pitao: „Jesi li čula šta sam ti govorio?“ To je odavno bilo, ali sam te baš to pitao. Sigurno znam.
“ To je odavno bilo, ali sam te baš to pitao. Sigurno znam. Licem joj pređe nešto kao drhtaj, kao senka, obrve joj se natuštiše i primakoše jedna drugoj, ruke
Ako ga je isterala, to je samo da bole sakrije sebe. Zato je, i posle razgovora s Nikolom, pitao o popovoj poseti. Izašla je iz sobe, nije ga ni slušala. Posle njenih bedara oči su mu ostale prazne.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha. Niko nije znao ništa da kaže o njoj.
Niko nije znao ništa da kaže o njoj. Ali on nije prestaj ao da pita i da hoda. Koga sve nije pitao, dok nije došao do jedne livade i tu zastao kao ukopan. Je li moguće? Protrljao je oči, ali i dalje je bilo sve isto.
»Zašto li ne raste?« — pitao se. »Zašto se ne razvija?« Dečaku je bilo već devet godina, ali je bio sićušniji i manji od šestogodišnjaka.
Jedva je mogao glavu da digne, ali nije prestajao da brine o svetioniku. — Gori li? — pitao je pomodrelim usnama. — Gori, ne brini!
»Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije razmišljao i nije se pitao otkuda to da je, gotovo uz njegovu pomoć, njegov veliki brat sad pred progonstvom a mali u okovima?
Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali nije preduzimao ništa i nije pitao ništa, ki jednog ki drugog. Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči.
Ali, dani su prolazili a Vuk nije pitao. S vremena na vreme učinilo bi mu se da slepi pevač želi nešto da mu kaže i da, možda, očekuje da ga on, Vuk, nešto
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono naučno blago koje je ovde, zaboravljeno, bilo nagomilano. Pitao sam se da li će mi to poći za rukom, da li će me Rehmozis primiti za svog pomoćnika i dozvoliti mi da zavirim u tu
Po prirodi zdrav kao dren, opat je patio od bolova u nogama, pa često pitao lekare za savet, a i uživao je da se razgovara i zabavlja sa učenim ljudima, da u samoći manastirskoj dozna šta se u
On ga je prihvatio kao moj habilitacioni rad, pa nije ni pitao kakve sam škole svršio, da li sam položio kakve ispite i stekao kakve diplome.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kum bukvalno nije znao gde mu je glava. Cviker mu beše spao, ali on ga nije tražio, već je pitao mene da li je poneo još jedan, rezervni i da li znam gde mu je, peo se na kola i skidao dok su mu kupusare ispadale iz
Ja utrnuh pa se okretoh njemu sa pogledom koji je pitao. A on videći me zabrinutog pokaza rukom: — Samo drži levu stazu i ne brini, gađaju put.
Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog i čovek
A ja sam ga svaki čas pitao: „Je l' te molim vas, može li se inače?“ Pa se sve počelo talasati oko mene kao nekad u kabini „Verdona“ kad sam
I zašto mis Tebe nema rep? — Ima ovde jedan profesor prirodnjak, pitajte ga, gospodine potpukovniče. — Ama pitao bih ga ja nego je u vatri, ima malaričan napad.
— Vi? Vi ne poznajete Petronija Svilara? Zar vi? Vi kažete da ne poznajete Petronija Svilara! — pitao je izbezumljeno. — Poznajem ja Petronija Svilara. — I ja. — I ja poznajem Petronija Svilara. — Pa, eto... kako onda?
vrata velikih I niskih dućana, po kućama visokim i elegantnim, šetalištima i parkovima, dok se on, trčeći zaduvano, pitao kao u ludilu: je li moguće, ama je li moguće, eto je li moguće da se njemu, tom svetu tamo, celom tom mnoštvu ljudi tamo
Nije se pitao ni gde će ni zašto tako juri ni ko ga to goni i tek kad je stigao na vrh golog brda nad prestonicom, zaustavio se i
— O, — odgovori ljubazno gospodin Leđenski — pa ti dobro znaš da to nikad nije bio moj običaj. Niti sam te pitao dosad, niti ću te pitati odsad.
Sreća je moja, razmišljao sam dalje, što mene nije pitao za savet, jer mu, i pored toga što još nisam počeo osećati toliko mnogo buba u glavi, ništa ne bih mogao pomoći, a
— Braćo, — pitao je on — niste me zaboravili? — Nismo, kako zaboravili! — odgovaraju oni. — A ni ja vas — kaže on. — Opet smo se
I zguren, brisao je sve dalje, i pitao se: šta je to što ima i što mu pruža sloboda koju su mu povratili? Upropašćen, zar neće uvek nositi ljagu crnoga sećanja?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vidi se ono Concert champêtre, ali ipak!...“ Pitao sam se: odakle tolika upornost toj beznačajnoj trici, u čemu je skriveni značaj tolike njene upečatljivosti?
u časovima bakine nježnosti za me, uzimao među dlanove njene malko smežurane ruke, sasvim joj vedro gledao u oči i žudno pitao . — Bakice, hoćeš li meni pokloniti taj tuš kad budem veliki?
Jedna je mala anticipacija tog ganuća navirala u moje oči već u času kad sam to bakicu pitao, a od toga bi se ovlažile i njene oči. Ja bih joj tad priklonio glavu u krilo, a ona me dragala i milovala.
U ovim dugim dokonim danima ovdje u bolnici razmišljao sam i o tome, i pitao se: Jesi li ti baš naivan, kao što si uvijek i dosta iskreno o sebi držao, ili si radije pokvaren?
Često sam se najozbiljnije pitao: za koliko je tvoj život osiromašen odsustvom jedne velike mržnje? koliko ti je patnje i bola zbog toga ostalo
— Ništa, ništa! Sad svejedno!... Ti me vrlo dobro razumiješ!... Dalje nisam pitao. Pripremao je recepte ne dižući glave. Čekao sam da se još malo pribere.
I često sam se pitao u čudu: odakle na jednom Ja tako malih, tako neznatnih dimenzija tako preduboka rana povrijeđenosti?
— Recite mi — pitao sam ga radoznalo — koji momenti, koje intimne težnje nagone ljude vaše struke da se posvete uprav toj čulnoj umjetnosti?
ostati i kasnije, kad odraste, ili su to posljednji trzaji, spontana poigravanja vidnog aparata još nesviknutog na nerad. Pitao sam mog doktora, ali mi je odgovorio neodređeno, polovično; on nije specijalist.
Kad su svi mostovi bili spaljeni, pitao sam se: što si time postigao? Usamio si se, ogolio do kosti, stvorio oko sebe pojas pustoši.
Kako to tek ne bi važilo, pitao si, u pogledu ljudskih bića? Kad bi Zeus pretvorio Tizbu u zrno prosa, to ne bi izmijenilo ništa: Piram bi ostao
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— To ti je kazao prekjuče, posle sastanka sa Novicom? — Jeste... Pretio mi je da će me ubiti... — Jesi li ga pitao zašto me ubija ? — Jesam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođe u ono selo k onome čoveku što mu se goveda nisu dala, on ga jedva dočeka: — Šta je, brate, zaboga! Jesi li pitao usuda?
Dotrča lovac, te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu. LISICA I KOKOT Pitao jedan dan kokot lisicu: — Zašto kolješ moje kokoške, a ništa ti nijesu krive ni dužne?
ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE Pitao jedan seljak u Dalmaciji svoga popa: — Dum Ivane, ma kaži mi, mise ti, zašto vi naši popovi nosite klobuke na tri
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nijedan od studenata psihologije i fiziologije koje sam pitao za mišljenje nije mogao uspešno da objasni ovu pojavu. Izgleda da su oni bili jedinstveni u svom stavu, mada sam ja
Nedeljama posle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo tako silno naraste.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
žica razapetih preko ove ulice kao paukova mreža razapeta između mromnih zgrada, bio sam zastrašen i u čudu sam se pitao šta sve to znači. Ni Budimpešta, ni Prag ni Hamburg nisu bili ni nalik na ovako nešto.
- Da, zaista - rekao sam ja, to i nameravam da učinim čim naučim bar malo engleski jezik. Pitao sam se da li ovaj Švajcarac koji nikad nije čuo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, uopšte zna nešto iz američke
Bio sam razočaran i pitao sam se zašto je ”vilina” majka želela da odbacim srpske običaje i prihvatim njihove, američke, koji su, bar što se tiče
o Vilijem Penu i Bendžaminu Franklinu, video sam mnoge zgrade čija je istorija bila povezana sa ova dva velika imena, i pitao sam se zašto je Bendžamin Franklin uopšte napuštao Boston i tražio nove mogućnosti u gradu kao što je Filadelfija.
na ”vilu” i njenu majku sa obala zlatnog delavera i na veličanstvene uspehe koje su one videle preda mnom, pa sam se pitao da li je ova seljačina Braun jedna od tih “Divnih prilika?
mnoge druge džentlmene i učene ljude koji su upravljali sudbinom ove velike zemlje - može li ova velika američka ustanova, pitao sam se, dopustiti sebi da se u nju upiše jedan sirovi srpski doseljenik i uvrsti u redove njenih studenata?
svoje nedostatke koje bih, u nedostatku prigodnijeg imena, nazvao ”društvena uglađenost”, ”Kako ću se osećati”, - pitao sam se, - ”kad se počnem družiti sa mladićima čiji roditelji žive u Medisonovoj i Petoj aveniji, čiji su pretci bili
Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i mokar, ali me ništa nije pitao, verovatno osećajući da nisam oran za razgovor.
- upitao je. - Ona je to zasigurno, ali je nešto nezgodna i neprirodna, odgovorih ja. Ovo sam rekao iako me to nije pitao jer sam iz njegovog inkvizitorskog ponašanja shvatio da dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav
Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i mokar, ali me ništa nije pitao, verovatno osećajući da nisam oran za razgovor.
- upitao je. - Ona je to zasigurno, ali je nešto nezgodna i neprirodna, odgovorih ja. Ovo sam rekao iako me to nije pitao jer sam iz njegovog inkvizitorskog ponašanja shvatio da dobro zna šta sam dotle radio i da je doznao za onaj moj pozdrav
U njima sam sada prepoznavao mnoge znake starih engleskih tradicija. Pitao sam se kako je bilo moguće da jedna mala nacija, na jednom malom ostrvu u severnom Atlantiku, postane vodeća svetska
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I pitao me je u pismu je li mi što potreba. .. Sigurno bio bi se sjetio svoje majke! — Ućuta časom, pa, osmjehnuvši se ljupko, d
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čitajući njegove kratke i jezički iznićene eseje, ja sam se uvek pitao odakle, i pored svih uopštavanja i nesumnjivoga oblikovanog ravnovesja koji ih uzdižu do obrasca, odakle u njima ona
A. Uspenskim. Razgovori s njima uglavnom su se svodili na ono što su oni govorili, a ja sam slušao i pitao. Septembra 1971. dobio sam, na dve godine, lektorsko mesto u Berlinu.
Ja sam se i sam ponekad pitao kako to da je Vranje dalo Borislava Stankovića, a onaj predivni stari prizren nije. uostalom, stvarni događaj na kome
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nije ovaj ni prvi ni poslednji. VASA: More, nek ide do đavola! Nego, deder, kaži ti meni ono što sam te pitao: može li ona stvar nekako da se izgladi?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
prebivao pod tvrđavom Oseka, ili najtišu tišinu večeri, pod gradom Varadinom, gde se beše naselio, niko ga za to nije pitao. Ni tamo, ni onamo više ne vodi njegov put, nego na sasvim drugu stranu, po tuđoj volji.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!“ — „Hajde, budalo arnautska!.. Ako se bojiš, a ti za mnom, pa mi drži učkure!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I pitao sam Boga, Treba l’ što da mu dam, Jer imam blaga mnoga, Broja mu ne znam sam... Negda je tako bilo, Drukčije nego
Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi Stevan moj? I što sam čuo beše srcu mi uteha I želeo sam radu tvome uspeha.
sam mlađano srdašce, Da ga plahi ne pogaze ljudi; Pođoh dalje, tražeći mu gosu, Da ga vratim u rođene grudi. Pitao sam i tamo i amo: Ko izgubi taj adiđar mali? „Šta, adiđar? Čudna adiđara!“ Tako su me mnogi ismejali.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Pa znaš gdi ćemo kuću kupiti? Na pijaci do „Dva pištolja“. Ja sam već pitao. EVICA: O, šta će ti, bogati, ta kuća, gdi ćemo držati marvu, krave i drugu živinu?
Miljković, Branko - PESME
Pitam njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode. Znam je mada me tada nije bilo. Videh neizrecive silaske svetlosti u njene vode i u moje kosti.
Pitam njeno sunce koliko je sati Pitam joj obale kuda me to vode Pitam njene ptice kako da se vratim Pitao bih reku ali reka ode.
Krakov, Stanislav - KRILA
Telefon je jednako zvonio. Pukovnik je neprestano pitao o prepadu. — Nema izveštaja, reci mu već jednom... Potom se pukovski ađutant ljutio na aparatu što brojno stanje nije
— Držite... — A gde ću ja sada. — pitao je besvesno Duško. — Izvestite komandanta puka. I dok četiri ordonansa poneše na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško
Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu.
A sudija, student—potporučnik, pitao se: — Zašto, zašto ljude ubijati? Kapetan Danović je zbunjen gledao u svoje cokule, i vrhom okovanog štapa zakačio
Hramao je još na ranjenu nogu. Ipak je morao otputovati. Pred komandom mesta zadržao ga je žandarm, i pitao koga traži. U hodniku je sreo krivog islednika koji je vukao gomilu optužbi, i gledao sve razrokim pogledom.
Onda je naišao i ađutant, njegov poznanik, inače gojazni trgovac, i pitao ga da li ima pismo sa čijom preporukom. Jedva je objasnio da ne traži produženje bolovanja.
Već se bilo smrklo kada se došljak poljubio sa debelim komandirom komore Mardžukićem, koji ga je još vlažnih usana pitao šta se govori o smeni, i uopšte kakve vesti donosi iz Soluna. U niskoj kolibi se dimilo.
Svi su imali nečeg sličnog što se utisnulo u njih. Svi su jadikovali. Dugački tuberkulozni narednik je kašljao i pitao za smenu. Zapalili su i sveću. Stavili su je na sto načinjen od sanduka, niz koga se svaki dan loj grozno slivao.
Iz puka je ubrzo telefon zvonio i pitao gde se ta poslednja eksplozija dogodila. Duško je imao osećanje da je to nastavljeni život, koji se nikada nije ni
Pesma je bila završena. — Jesam li rekao da je lud, pitao je vojnik izvlačeći se iz polusrušenog zaklona. Ipak se greben i dalje veselo rumenio na suncu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
rukovao, ja sam viđao slične mrlje po telu, i ove su mi izgledale toliko prirodne, Toliko beznačajne, da čak nisam ni pitao od čega dolaze.
Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa!
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku. — Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu.
Magla se razišla, nebo svetlo i zvezdano, obasjano mesecom, koji se krnjio. Reka je bila crna. Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati.
Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju. Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Gde ste vi dosad? Ako se ne varam, vama je naređeno da se u 7 časova javite meni u štab, a sad je devet — pitao je đeneral.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić.
A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene. Vojnici su ga upućivali u pravcu gde je bio moj zaklon. „Komandant odreda!“ — reče mi desetar.
Kad sutradan stiže naređenje da se naša dva bataljona, prvi i treći, izvuku iz borbe i prikupe kod Brodske reke. Pitao sam se: zašto?... zbog čega?
Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije. — Otkud ova zmija? — pitao sam usplahireno. — Pojavi se iz kamenjara, te je potkačih bajonetom. A baš vas je posmatrala — veli moj ordonans.
Bio je sunčan dan, te su gotovo svi lakše ranjeni i oni bolesni izišli u dvorište. Ostali smo nas dvojica sami. Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob.
Žurno smo pošli niz jarugu ka Crnoj reci, da pronađemo četu. Prekinuo sam Vlajka u pričanju i pitao ga kako je mogla da ode četa bez njega i narednika. — Eh — učini Vlajko i mahnu rukom.
Reče nam kao uzgred da je naš novopostavljeni komandir poginuo baš sada, gore u klisuri. Bojović je čitao zapovest. Pitao sam Vlajka šta su radili sa poginulim komandirom. — Ništa — veli ravnodušno Vlajko. — Šta smo mogli da radimo?...
Da bih udaljio vojnika koji mi je doneo izveštaj, uputio sam ga da to isto i Bojoviću saopšti. Pitao sam se onda neprestano šta li će biti sutra, kad svane dan. Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle.
Ali po tamnim kolutovima ispod očiju i dubokoj bori između obrva, videlo se da mnogo pati. — Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu... Jaoj, braćo, polako. — On škripnu zubima, i zavali glavu unazad. — Evo ovde!
Valjda je meni tako suđeno. — On obori glavu i pogleda u nogu oko koje je bila gužva zavoja. Klimao je tužno glavom. Pitao sam imaju li nosila. — Bolje je da pričekamo do mraka, pa ćemo ga mazgom odneti do zavojišta.
— Pazi dobro! — reče komandir, tapšući ga po ramenu. Kada smo silazili, pitao sam komandira otkuda je malopre znao da će nastupiti eksplozija. — A, to da vam objasnim.
Na ulazu se pojavi jedan vojnik sa džakom. — A, je li hleb? — zapita komandir. — Kako je sa ishranom? — pitao sam. — Dok nismo iskopali saobraćajnicu koja vodi u našu pozadinu, bilo je, bogami, teško.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(V. O pevanju Jeđupka u Dubrovniku. Zbornіk i ѕlavu Vatroѕlava Jagića, Berlіn 1908, 2b2—6). P. Popović se opravdano pitao „da li se cela Jeđupka pevala”, jer, zaista, „suviše je duga”. „Možda su se” — nadovezuje P.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Zbuni se.) Šta sam ono hteo, gospodine Vićo, prvo da pitam? VIĆA: Kad je stigao? JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A, jest! Taso, deder čitaj depešu. TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”...
Gospodo, upamtite od jutros! ALEKSA: Pitam gazdu: kako mu je ime? Gazda veli: ne zna. Kad je pitao, on mu nije hteo da kaže ime. JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to g. Vićo!
(Milisavu.) Jesi l' ti zapisao, gospodin-Milisave, da je priznao sve? VIĆA: Nisam ga još sve pitao. KAPETAN: Jesi l' ga pitao šta je po zanimanju? VIĆA: Apotekarski pomoćnik. KAPETAN (razočaran): Šta?
) Jesi l' ti zapisao, gospodin-Milisave, da je priznao sve? VIĆA: Nisam ga još sve pitao. KAPETAN: Jesi l' ga pitao šta je po zanimanju? VIĆA: Apotekarski pomoćnik. KAPETAN (razočaran): Šta? Apotekarski pomoćnik?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
pa kad bi došao, ušao, video nju, gore, do čekmedžeta, u crnoj šamiji, odmah bi se trzao, dosećao i ulazeći uznevereno pitao: — Šta, zar gazda?... — Eh, Bog da ga prosti! — kao hrabreći mušteriju, odgovarala bi mu ona mirno, pribrano.
Zna da je otac kod njega dolazio, pitao ga, tražio savet. I da ona zna šta u stvari znači taj starčev dolazak, to njegovo traženje pristanka.
Muž joj, instinktivno dizao bi se i stojeći ga dočekivao. — Kako? — nasmejano, srećno pitao bi ih on. I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče? —Nije te briga znati, pitao si. —Prevario si se! —Ništa zato, bolan.
On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče? —Nije te briga znati, pitao si. —Prevario si se! —Ništa zato, bolan. I javi se Vasi: —Nemoj zaboraviti Ilije, daj mu koliko hoće!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar neko ko je na samrti može da se popne, na ovakvoj žezi, u Lauševu kulu? „Gde je taj vidar“, pitao je Lauš. „Znam, otišao je da leči meropašku gamad, dok se jedan vitez raspada od rane koju je zadobio u boju sa
Nije me slušao. Pitao sam ga, šta će biti kad stoka počne da nam lipsava. Brzan pod bedemom može ostati koliko god mu se svidi, on hranu i
mrlja iz koje su se pomaljali čas nos, čas oči, čas čelo, čas brada, čas usta sa krnjecima zuba, ali celine nije bilo. Pitao sam se kako se taj blesan uopšte usudio da mene, monaha, uvredi i ponizi.
„Pa šta ako je siga?“, pitao sam ravnodušno. „Kako: pa šta? Ovde se može za nekoliko dana napraviti suva jazbina, hladna leti, a topla zimi“, rekao
O čemu su razgovarali? Ko to zna. Ipak do nas su, neznano kako, doprle glavne pojedinosti toga razgovora. Pitao ga je iguman zašto je iskoristio njegovu bolest da bi iz manastira izbacio Doroteja, Dimitrija i Matiju.
Zaklinjem te Bogom, ne muči me!' Isus mu, naime, bejaše rekao: 'Iziđi iz ovoga čoveka, nečisti duše!' Zatim ga je pitao: 'Kako se zoveš?' 'Ime, mi je legija' — odgovori mu — jer nas je mnogo. I moljakao ga je da ih ne potera iz onoga kraja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
su Aleksandru Velikom vojskovođe njegove donele jedan skupocen kovčežić, najdragoceniji predmet celog persiskog plena, pitao ih je on, koja bi stvar bila najdostojnija da se u njemu čuva.
O tom se prepričavaju i interesantne pojedinosti. Kada je, vele, Omarov vojskovođa Amru osvojio Aleksandriju, pitao je svog kalifa, šta da uradi sa aleksandriskom bibliotekom, a ovaj mu je odgovorio: „Ako se u tim knjigama nalazi što i
Dugo sam stajao pred tom tablom, čitao po nekoliko puta sastav te katedre i pitao se koja nevidljiva ruka je ovde ispisala moje vlastite misli, želje i nade.
“ Laplas je cenio veoma svoju nauku. Kad ga je Napoleon jedanput pitao da li veruje u Boga, on je odgovorio da mu, pri njegovim ispitivanjima, nije nikad zatrebala ta hipoteza.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
njena reč i volja, njen očigledni i isključivi život za druge, toliko su već imponovali palanci, da niko nije naročito pitao o odnosu te čudne porodice prema imanju gospa Nolinom.
Često i ja sama sebe pitam to što bi me Todor pitao: da li dobro i pravo radim, da li ću izdržati sve što na sebe uzeh...
Milan, fino umna izraza na licu, ambiciozno zategnut u svakom damariću, pitao je tih dana Pavla o Branku tačno ono što je malo ranije pitao Branka o Pavlu: — Šta misliš, Pavle, hoće li Branko
izraza na licu, ambiciozno zategnut u svakom damariću, pitao je tih dana Pavla o Branku tačno ono što je malo ranije pitao Branka o Pavlu: — Šta misliš, Pavle, hoće li Branko jednog dana biti veliki čovek?
Da li se frau Roza badava krstila?... Šta je na kraju krajeva Pavle? Pavle je sam sebe to ponekad pitao. On je opažao da se podaje raznim nagonima. I da im se podaje nekad prirodno, a nekad s nelagodnostima.
Bilo je dana kada je nekako sa uzverenim pogledom u sama sebe pitao sebe: da li je mogućno da on, Pavle, s majkom otvara dućančiće po okolnim selima, i snabdeva ih bagatelnom robom.
Je li oca tešio? je li pred Pavlom krio poraz? Pozdravio se dosta umorno, i odmah pitao: — Kako vam izgledam? — pa dohvatio ogledalo koje je jednako držao kraj sebe.
Onu na francuskom jeziku prelistavao je, ali ga ona kao predmet nije interesovala. Engleski nije znao. Ali se u sebi pitao: zašto je Pavle izabrao, nekako snobovski, da piše o krajevima koje nikada nije video?
Mimić je na to odgovorio prezirom ljudi, za neko vreme, pa se onda pitao da li to možda jeste tačno, i postepeno sasvim zanemeo.
— Tamo je tamnica, je li? Kako je u tamnici, Mijo? — pita Jana, i sva drhće. — Ne znam. Pitao sam i ja Radovana. A on kaže: „Ne pitaj, i prekrsti se.” — Jana se krsti; svi se smeju, ali nežno.
Ovde je nema. Eto vam. Sad još zapišite: ko je poslednji, čak iz Amerike, pitao za grob one tri devojčice. Gavra-bakalin i njegova žena. Ostareli, smešno obučeni, i govore smešno, nekako zanose.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Pa mama kaže da si ti matora kao Prokina kobila. Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti, čiko, rupu na glavi? — Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako?
govore o hrišćanskoj nauci a na času crtanja o pomračenju sunca, to se kod mene obratno dešavalo: ako me je profesor pitao iz hrišćanske nauke, ja sam odgovarao o pomračenju sunca, a ako me je pitao iz računice, ja sam odgovarao iz katihizisa.
mene obratno dešavalo: ako me je profesor pitao iz hrišćanske nauke, ja sam odgovarao o pomračenju sunca, a ako me je pitao iz računice, ja sam odgovarao iz katihizisa.
gramatika nema nikakve veze sa trgovinom, već izgleda da tu čak važi pravilo: što manje gramatike to više zarade. Pitao sam i bakalina, našega komšiju, pošto sam mu prethodno objasnio da se petim padežom zove, i on mi reče: — Ja kad
a kad ga teram, ja mu kažem: šibe! A bog će ga sveti znati koji je to padež! Pitao sam najzad i gospodina protu, jednom prilikom kada je bio na večeri kod nas, verujući neobično u njegovu učenost, pa se
— pitao je Živko Janjić. — A da li tamo gde je tačka i zapeta možeš da ručaš supu, goveđinu i pečenje ili imaš vremena samo da p
da nam je kazao: Deco, za iduću nedelju pismeni zadatak: „Bifurkacija Patagonaca u odnosu prema oscilaciji Eskima“. Pitao sam starijega brata, koji je zamakao već u školi, šta je to „ispeci pa reci“, ali mi ni on nije umeo objasniti.
“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba? — I ja sam se uvek to pitao, ali, znate, u istoriji se mora računati sa tim neobjašnjivim pojavama, koje će istoričari verovatno objasniti.
Kada sam toga moga prijatelja, matematičara, pitao kako je to moguće da matematika ne priznaje ono što se tako jasno može i okom videti i rukom opipati, on mi je
Kad god sam razmišljao o tome, uvek sam se pitao: zašto „Društvo za zaštitu napuštene dece“ ne bi uzelo pod svoje okrilje i ovu decu koja su osuđena da polažu ispite iz
Bilo je i drugih, još nežnijih razgovora. Tako se sećam kad je praktikant jednom pitao: — Julo, hoće li se skoro kod vas u kući prati veš? — Hoće, a što?
— Jesti li vi pisac ove pesme? — pitao je predsednik, onako isto kao i direktor. — Jesam! — odgovorio sam, pošto je u meni opet sujeta pobedila čoveka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu. Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas.
U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira. Sav uzbuđen, pitao je čiji je ovaj konj... Zagledasmo ga i mi, ali niko ne može da ga pozna.
A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te... Komandant je video sprovod i pitao gde je sveštenik. — Dušan namignu, ali to sveštenik ne opazi. — Nije moguće! — čude se ostali. — Zdravlja mi.
— Koga ti možeš da pitaš... i kako da pitaš ?? — Pa... našao sam kujnu. — Dobro, molim te, kako si pitao? — Video sam veliki kazan na vatri. Kuvaju krompir. Pokazao sam kuvaru na kazan i rekao „Serbo“, a on klimnuo glavom.
— Jesam, gospodine poručniče. — A jesi li imao dozvolu? — Nisam... — A jesi li pitao koga? — i Luka mu se približi. — Gospodine poručniče, pitao sam svoju stražnjicu... — Šta kažeš? — grmnu Luka.
— A jesi li imao dozvolu? — Nisam... — A jesi li pitao koga? — i Luka mu se približi. — Gospodine poručniče, pitao sam svoju stražnjicu... — Šta kažeš? — grmnu Luka. — Pitao sam stražnjicu da li može da izdrži dvajest pet batina.
— i Luka mu se približi. — Gospodine poručniče, pitao sam svoju stražnjicu... — Šta kažeš? — grmnu Luka. — Pitao sam stražnjicu da li može da izdrži dvajest pet batina. Ona mi kazala da može. I ja odo...
— Hoćeš li ti sutra da pozajmiš onu tvoju saku, da nam „izigrava“ top? — I ja sam se čudio. Ali pitao sam dole u puku, i oni mi rekoše da će sutra doći jedna francuska poljska baterija.
— Šta uvijaš, „onako“, „ovako“. Kaži: pitao si za ženske! — dira ga Živadin. — Nemoj da me prekidaš. Ja pričam verno kako sam razgovarao sa čovekom...
— rekoh joj. Ona hop, sede mi na koleno, i poče nešto da govori. — Na koji bre jezik govori? — pitao sam onoga pešaka. — More, gledaj si posla, vodi je u sobu, pa ćete se lako razumeti.
— Evo vam sada prilike da se osvetite, i u isto vreme proslavite. Molim vas... Gde je linija rova, pokažite mi? — pitao je nestrpljivo kapetan Lazar. — Vidite! — potpukovnik stavi jednu ruku na rame kapetana Lazara, a drugu opruži.
On je bio miran. Ne znam da li da ga mrzim, ili da mu se divim. Ali kad bih se ja pitao, naredio bih da se osmatračnica odmah izmesti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni u snu, ni na javi nije mogla da zaboravi njegov pogled. »A ti?« — pitao je očima. »Šta ja?« — Lepotica samoj sebi sleganjem ramena odgovori, kad su sahrane učestale tako da joj se činilo kako
Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Car je brzo zaboravljao šta je pitao. »Mikiki-Miki-No!«, kao slatka zvonjava, pratilo ga je nakon svake izgovorene reči. Ah, kako je slatko spavao Car!
Majka trava tako sve tajne sveta zna.. — Koješta! — nasmeja se mladić iz glasa. — Ko je još trave pitao za savet? — Podiže se mladić i pođe.
Zatim zaključa nebesku baštu. — Šta li je sa Zvezdom? — pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrba kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
protopop Nedeljko: „Đeco moja, četiri čauša, ja sam sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, al' ga nisam pitao za carstvo, već za grije' što je sagr'ješio; no idite u Prilipa grada, do dvorova Kraljevića Marka, a do Marka, do
Da je Fortis kazao mjestimice gdje ju je čuo i prepisao, ja bih putujući po Dalmaciji išao onamo i pitao najstarijih ljudi i žena; ali on to nije naznačio. Tako je ja sad opet ovdje štampam po Fortisu.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI REČE OVE PESME
na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE
gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU
ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U ČAČAK I
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odmah zatim odazva se sam sebi izmijenjenim glasom: — Šta je? — Bojiš li se? — pitao je debeli glas. — Ne bojim. — Lažeš! — tvrdio je kobajagi onaj drugi. — Bogami ne lažem!
Jovanče je pravedno dijelio svu donesenu hranu. Kad bi svakom dao njegov dio, pitao je: — Je li pravo, dječaci? — Pravo je! — obično je jednoglasno odgovarala vesela bratija i navaljivala na jelo.
— A od koga sramota? — pitao bi neko. — Možda najviše od Jovančeta, od Strica... — Ne, ne, ni od koga pojedinačno! — priznao bi svaki dječak.
— Striče, što se ne javiš? — pitao je Jovanče zavirujući u zemunicu. — Neću! — začu se iz jame naburen glas. — Evo ti stepenica pa se izvuci. — Neću!
Nedostajao je samo Jovanče. — A gdje li je samo onaj moj hajduk? — začuđeno je pitao njegov otac. — Gdje je! Mene je ranio i odmaglio! — zavreča poljar Lijan pokazujući prebijen štap.
— Evo, vidite li ovaj trag odraslog čovjeka? — pitao bi on. — To je prošao dugonogi Stric u stričevim opancima. Ovaj sitan zadahtan trag: to je projurio Đoko Potrk.
— Kud li to tandrču ove krntije? — pitao se poljar Lijan provlačeći se kroz visoke kukuruze. Kao da daje odgovor na to njegovo pitanje, iz daljine poče da
— Kako ste, dječaci, šta radite? — pitao ih je on i praveći se važan dodavao. — Mi u radionici ne dižemo glave s posla.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ti da patiš ako je nekriva krv. Nismo te na to nudili, niti te je ko silom nagonio. Sam si od svoje volje došao i pitao što bismo ti dali da nam ga izdaš. A što sad više tražiš?
A eda sam prosio neke velike gozbe, da me ne možete nastačiti ni zajaziti? Ili brašenice na put pitao sam od vas? Nego isto malo pojesti mi štogod, o čemuno se svak živi, da može hoditi, a vi s moga mi dobra vam
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! ...“ Tužio bi se na težak i bedan ovaj život, pa bi se prihvatio ratloka i razgovarao se i šalio malo s njima, pitao bi ih ima li što slađe od ratloka. Jednom reči, vladao se potpuno gospodski, i bilo mu u konacima sve asli pašinski.
jer doka je bila vrlo nezgodna: uvek bi ponešto lupila iako je niko pitao nije, i često bi time društvo u nepriliku dovodila.
bi je redovno zapitao za njenu stariju sestru, Kostadinku, prvu lepoticu u gradu, koja je bila pristigla na udaju. Pitao bi je: — Zone, mori, što ti raboti datke Kostadinke? — Ništo! — odgovara ljutito Zona i steže onu alvu simitom.
I da se tu nije pitao i hadži Zamfir, kao otac, udadba Zonina za Manulaća bila bi davno svršena stvar. Ali, kako se Zamfir baš nikako nije
Uz put se zadržavao malo kraj grupa seljančica, zaustavljao ih i pitao ih kako su zadovoljne s berićetom i kad će biti berba u njihovom selu. Iz koje si selo, dete?
Pa da gu pozdraviš, dete! Rekni: čorbadži-Zamfir... što imaše lojze u Ćurline... Tako je još neke zaustavio i pitao za berićet, pa utom stiže i do Manina dućana. Mane mu se javi, a on ga otpozdravi onako u hodu.
I da se samo Mane pitao i od njega samo da je zavisilo, možda bi tako i bilo. Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od