Obradović, Dositej - BASNE
Onda magare, ponoseći se, upita lava: „He, sad mi kaži što ti se čini od mojega glasa!” „Pak jošt pitaš, — odovori lav — i ja sâm da te ne znam ko si, bih se od tvoje vike uplašio.
„Da ako dođoše pastiri sa psi? Jao!” „Ako oni dođu, znaš što će ti biti, što me pitaš!” Naravoučenije I ova je basna podobna predidućej, no pri tomu pripisuje se i onom koji se na tuđe lakomi.
Hrast joj reče jednom: „Koliko se s mojim plodom pitaš, a nikada nećeš na me da pogledaš, ni da mi zahvališ!” Svinjče, da se pokaže da i ono nešto pametno ume misliti,
hristjaninu ovo je dosta: kad su se ona ista telesa koja su za apostolska držata bila, rastljela, što išteš, što li pitaš dalje?
Furt! Nek se u koli bežeći porađa! A ko ovo pričinjava? Ta to se zna, što pitaš? Revnosni pastori i bogoslovi, zašto ovakovi, gdi su god i čiji su god, svud su jednaki, niti hoće za šalu da znadu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A što me pitaš za Jakova i Crnoga Đorđa, jesam i̓ čuo ali i̓ ne znam”. — A Bijuklić: „A zar ti mene ne poznaješ?” Kažem ja, da ga
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pij! — Neka, dostaje. — Ta nije! Pij, čovječe! — Ne mogu više. A kad me pitaš, kazaću ti! Meni se čini da ćemo moći popa i kmeta zavaditi! — Kako?! — Ne pitaj me dalje!
— Zeko! — reče. — Čujem. — Jesi pismen? — Jesam, u dlane!... A što pitaš? — Mišljah pismen si, te da pročitaš ova turska slova. Ja mislim da ovde piše ime begovo.
Znaš li šta ti kod kuće rade?... Pa i ne pitaš?... Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?...
— Ja sam došla... Ja nemam kud!... Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!... Ti si mi blagoslov božji!... Tebe je sami bog poslao!...
— Kakvi su to ljudi? — Dobri, pošteni. — Vidiš, i ja tako mislim. I ja se s njima dobro poznajem. — A što pitaš? — Ništa. Koliko tek da vidim da li ih poznaješ... Onda, kad ti poznaješ te ljude, da ti kažem da se svi ljute na te.
— Ja je nisam video. Turčin mu pogleda u oči. Ali oči starčeve ništa nisu kazivale. — Lažeš! — Jok!... Ti me pitaš, ja ti odgovaram!...
Rad sam videti i tu radost za života... A, gle, ti za nju i ne pitaš!... Pa pogleda Stanka ispod oka. A ovaj junak, koji je toliko čuda počinio, koji je toliko puta smrti u oči pogledao
— Eto... — Jesi me poželela? Ona ga samo pogleda onim njenim velikim očima, kao da bi htela reći: što pitaš? — Ja sam se tebe uželeo kao dete majke!... Ona je muzla... Mlazevi mleka šibaju u muzlicu... — Šta ti je?!...
— Šta da ti kažem? — Pa... eto... — reče on odobrovoljivši se — jesi me poželela? — A što me pitaš?!... Zar ne znaš?!... — Pa... znam, ali sam željan tvoga razgovora!... Željan sam čuti to iz tvojih usta!...
Dučić, Jovan - PESME
REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Deca moje sestre još me neprestano vole — ne izbijaju iz moje sobe. A moja sestra — eh, pobratime! Ti me pitaš: ama trgni se, bolan, stresi tu prašinu, digni još jednom ponosno glavu! — Pokušavao sam.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me? Ne čekam ništa — planu sad i pop Ćira — ili bolje reći, čekam svašta. I ništa me neće iznenaditi. (»Uf, uf!
I sad me još pitaš šta čekam! Šta ja čekam? — Da, šta čekaš? Šta čekaš još?!! — praska gđa Persa. — Kad se ono još k’o đakon vuk’o
E, pa ’ajd’ se vuci klipka s njim! I ti me sad pitaš: šta čekam! — Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva zelena. — Šta čekam? Šta ja čekam?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ja sam za to da se ide. Takva sam. Kud put vodi sa mnom, pitaš? Kud hoćeš!“ Đurđe je sve više mahao rukom, kao uvek kad bi njegova žena počela pre njega.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Zašto su me spremili u džak? — pitaš me, prijatelju moj ! E, to ti ni ja sam ne znam tačno kazati. Lijepo sam živio kod svoga gazde, čiča-Triše, mlinara.
— Kakvo to stradanje? — upita mačak Tošo. — Još pitaš, brate mačkolave! Svako veče ovamo se iz planine spušta strašni medvjed Kruškotres Kukuruzović, grdna izjelica.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Ovaj naš pre robije sigurno nije bio konobar! Baš bih voleo da znam šta je bio! —Što ga ne pitaš? — zamumla devojčica punim ustima. —Ne govori dok jedeš! — preseče je majka.
Matavulj, Simo - USKOK
Imao je rogove vilašaste. — Vrača li se u vas pleće, Janko? — zapita Rako Mrgudov. — Ne razumiješ šta me pitaš! — odgovori uskok. — E sad ćeš razumjeti!
— Otkud ja znam, tajko!? Zar se Janko meni ispovijeda!? Zašto ne pitaš njega? Knez se začudi njenoj mirnoći. Za trenutak posumlja da je išta istinito u Staninu pričanju, da su to bila njena
Radičević, Branko - PESME
Što me pitaš, kazaću ti pravo, Pravo, brate, tako bila zdravo! Nisam, brate, ove gore vila, Ni me vila belu odojila.
„Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi divotu devojku: Da si meni dever uz devojku. Pitaš, čiju, brale, — to ne pitaj, Sedlaj konja, na vesele itaj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ko će, još ti pitaš? Četnici, Talijani, ustaše, partizani, a mogu, vala, još i ovi najnoviji, ni farbe im ne znam. — Proleteri?
Taman da zmija na njima leži, ja ću rukom u torbu. — Kako to? — zabezeknu se čiča, više radoznao nego ljut. — Kako, pitaš? — uozbilji se delija.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
) JUSUF: Kad me pitaš, da ti i kažem. Otvoreno govoreći, stvar se nezgodno razvija. Čuo si da su navalili prosci. HASANAGA: Pa šta?
Tebi nije? Ne znam, možda sam postala zimogrožljiva... HASANAGINICA: Ilovaču iskopaš, pokvasiš, ne pitaš je šta ćeš od nje da mesiš...
Dotaknem hleb, pa ustuknem, ko da sam guju dotakla! A ti me još pitaš zašto ne jedem. MAJKA PINTOROVIĆA: Za poslednjih šes dana, ovo mi je prvi put da sednem!
AHMED: Misliš? Sad tek počinje da se svadbuje. Nemoj da me pitaš gde. MUSA: Što ti budala nađe vreme za šalu... AHMED: A ko ti kaže da se šalim?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zamišljen sam, ljut, cepam hartije i bacam od jeda knjige. Ti dolaziš tiho, na prstima i, zastajkujući, pitaš me: — Šta ti je, Kojo? — Ništa. — Pa ne ljuti se, što?
Levim laktom se nasloni na moje rame, a desnom rukom poče prelistavati knjigu koju čitah. — Čitaš li? — pitaš me i naginješ se da pročitaš ono, što čitah.
— Što pitaš? — odgovorih turobno. — Pa da znam, sinko! — Kad budem svršio, znaćeš. — Ta ne ljuti se odmah. Ti se od neko vreme
??... — ubrzao starac i počeo, sav nakostrešen i gužvajući svoj gunj, da se nadnosi jarosno nad njime. — I još pitaš, pitaš? Ubiću te, bre, ubiću, nikakav sine! — I diže pesnicu.
??... — ubrzao starac i počeo, sav nakostrešen i gužvajući svoj gunj, da se nadnosi jarosno nad njime. — I još pitaš, pitaš? Ubiću te, bre, ubiću, nikakav sine! — I diže pesnicu. — Zar ja to da dočekam, da mi devojku, venčanu, natrag odvedu?..
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Jere me to pitaš — reče Marko — pa bacio sam ti mesa. — Znam, znam, — reče ona — bacio si mi mesa, ali mesa svoga, jer sam poznala da
I još me pitaš jesam li se naljutio? Ta nije samo da sam se naljutio, nego bih pukao od muke, pa bih te u vatru bacio! Ugursuz na to
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zato su se i dogovarali. NEŠA: Ja mislim da je dam. Momak je dobar, ima lepu službu, što ću više. Nego da je pitaš, oće li da pođe, pak da je damo. STANIJA: Što ću da je pitam? Ako je ne daš, sama će otići.
MILAN: Biće ponajviše činovnici. PIJADA (Ljubi): Oces li i mene zvati u svatove? LjUBA: Zar jošt pitaš? STANIJA: Devojka ide na cveće, a ne na svadbu. PIJADA: Zasto ne bi isla na svadbu? STANIJA: Zašto je sramota.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš ga, „sine Gile? Gde si dosad bio?
— kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš ga, „sine Gile? Gde si dosad bio?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Evo novine! Novine evo! Dvije mi banke daj, tako ćeš priči, živio čiči, najzad saznati kraj. Pitaš se, znam te, beše li meda, nosorog, Vujo il druga beda?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet.
AGATON: Znaš ko sam, pa šta pitaš? PROKA: Pitam, jer hteo bih da znam po čemu ti imaš većega prava u ovoj kući nego ja i nego ovaj, i nego ovaj, i nego
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ali malo posle zapita blažim glasom: — A što ti pitaš? — Pa... ništa, gospodin potporučnik... Pitam. — Jankulj stavi ašov uz telo i stade mirno. — A da li bi ti hteo malo?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje... — Kako ću ? Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude...
— Hoćemo ... ili upravo ne znam ni ja. Tamo je sve ravnica, nema planina. A što pitaš ? — Hoćeš li da ga ubiješ ?!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Milun: Ja ću da ti pokažem kakve imate veze! Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite? Milun: Nije tvoje da pitaš! Napred, kad govorim! JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga, preduzmi nešto!
Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju! TOMANIJA: Što nećeš da mi kažeš kakvu akciju? DARA: Što manje pitaš, manje znaš, a što manje znaš, mirnije živiš!
GINA: Šta ne znam? DARA: Pa jeste vi čuli onu pucnjavu malopre? BLAGOJE: Zašto pitaš? SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili! Iz mašinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko?
SOFIJA: „Čuj, čuj, on sanja o svome sinu!” JELISAVETA: „Ovde si?”... Šta sada kažem? VASILIJE: Pitaš: „Ovde si? Zaista si ovde?” JELISAVETA: „Ovde si? Zaista si ovde? Ah, kako je jadan!...
ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš? FILIP: Ti nisi moj otac, Megaron? I ovo nije moja majka, Megara? GINA: Daleko bilo!
Da ih zovnem, ili ćete da uđete? GINA: Jesi ti čuvar u zatvoru? MILUN: Zašto pitaš? GINA: Meni je danas uhapšen sin! BLAGOJE: Njoj je uhapšen sin! A meni nije? GINA: Zove se Sekula! Sekula Babić!
GINA: Ne mogu ja od tebe napraviti ono što nisi! BLAGOJE: A ova georgina — za nju me ne pitaš? Ona znači da više neću da budem krpa! GINA: Nego vazna? BLAGOJE: Oslobodiću se i ove flaše i tebe!
VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš! SOFIJA: U stvari, on je unapred rekao da će da ih pobije! Samo što ja na to nisam obratila pažnju!
” Tako nekako! VASILIJE (vrlo zainteresovan): To je bilo pošto su ti odsekli kosu? SOFIJA: Zašto pitaš? VASILIJE (govori za sebe, i kao da se priseća): „Srce moje kukavno i glava ostrižena...” JELISAVETA: Šta kažeš?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo da joj priteknemo u pomoć kao njeni valjani
— Pa zar niste svi na broju? — procedi vođa ne dižući glave. — Kako to pitaš? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dete je pogleda čudno. Ne reče ništa, ali mu žive i radoznale oči govorahu: — Zar još pitaš? — Naći ću ti lepo, zaklonjeno mesto, pa se tu igraj. Ako me vidiš s kim, nemoj mi prilaziti, srce moje !...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog! JEVREM: Sasvim!
ovaj... XVI PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (izlazi iz sobe): Jevreme... da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo pitanje! PAVKA: Žena izišla s farbom na sredu. JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Pričaj štogod, Draško, od Mletakah! Kakav narod bješe na te strane? VOJVODA DRAŠKO Kakav narod, pitaš li, Rogane? Kâ ostali — ne bjehu rogati. KNEZ ROGAN Znamo, čoče, nijesu rogati, no bjehu li zgodni i bogati?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tamo neka su. Eno im svadba, dvorište, ora... A za onu, svekrvu, za nju, Sofke, nemoj ni da pitaš. Još manje što od nje da očekuješ. Sada od nje ni sam Bog neće znati šta da radi. Ona je i onako brljiva, pa još sada.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ja... šta ja znam? Šta opet mene pitaš? Zar se Janko sa mnom pričao?“ odgovori cura, dosta srčano. „S tobom se, vaistinu, pričao! Ti ćeš sad znati šta mu je!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— (da ostariš i oslabiš da ti život omrzne a da ne možeš umrijeti). Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu!
Dabogda sâm da ne znaš, a drugoga da ne pitaš! Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote!
— Ja iz donjega, a ti iz najdonjega (svi u smijeh), a što me pitaš? — Čuo sam da su vaši bili u neki vakat oglašeni junaci mimo ostale ljude, pa ne znam ima li ih i danas ali ste se
4 DVIJE MEGDANDžIJE — Jesi li ti iz Drine? — upita momak momka na sijelu. — Jesam, a što me pitaš? — Hoćah te pitat’ je li vam još živ knez što ga je moj djed posjekao na megdanu? (Svi u smijeh).
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Načujem nekako za tu amnestiju, a bolesnog me, naravno, ne bi pustili! A ti me ne pitaš da l bi ja nešto popio? IKONIJA: Zamarijala se, pa i zaboravila! ANĐELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu!
Red je da bar kažeš što si zakasnila. GOSPAVA: Ne ulazi mi se u ovu mišju rupu! Kad me baš pitaš! IKONIJA: Kafanu nemoj da mi nazivaš mišjom rupom, jes čula? GOSPAVA: Nego šta, nego je mišja rupa!
Evo ovako... (Njihov dalji razgovor se ne čuje) IKONIJA: Što li on toliko oko Vilotijevića? CMILjA: Mene pitaš! IKONIJA: Bože moj, da nije iz policije? CMILjA: On? Obična budalčina?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do noći besedimo.
Ja: „Imaš pravo, Zilotije. Neću da svet rekne da sam se zaludu pokaluđerio. A što pitaš namerenije, mogao si ga iz predislovija poznati. No, kad ti se tako ljubi, čuj | opet nakratko.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Knez i Osinjača skočiše sa stolica. Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ? — Ukrali ste ga vi... Ti već znaš, koji vi — reče Bakonja oštro.
Ali, jopet, nadam se u boga i svetoga Vranu da ćeš s vrimenom biti milostivijega srca prima svojima... A pitaš za stričeve šta rade? Šta i nesriće jedne. Šundi je izašla živina na listu od desne noge. Ne može makac sobom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
da se tuče, htede da ustane i da kaže da nije zbog toga došao, ali ga Aćim preteče: — Kaži, jesi li to odlučio ili me pitaš pa da odlučiš? — Odlučio. — Odlučio?! — Aćim prosu duvan. Brada mu se slomi na kožuhu.
Sunce će te ogrejati samo da bi Katićima naslednik bio. To samo ja znam. Gde li je tome grob? nekad ćeš morati da pitaš. Nema groba, a tako lepo zbori. Ruku mi mojih, mnogo lep glas imam.
Nije lepo da te ljudi vide kako sediš na basamacima — kaže Milunka prolazeći pored njega. — A za Simku ništa ne pitaš. — vrti glavom. — Jedva je živa ostala — dodade i požuri za poslom. ...
Žalosno je! Gazda, prvi gazda pored Morave, a kao lopov ulaziš u svoju avliju. I prvo kod sluge Mijata, vernog. Pa me pitaš: „A šta radite vi, Mijate?“ Aja odgovaram: „Posle prerovske bune ništa se veličajno nije zbilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Arhimedes zaključa vrata svoje sobe, ode do kapije i otvori je. „Šta hoćete?“, zapita vojnike. „Šta pitaš, starkeljo? - Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću.
Do sada si morao da se pri svakom pojedinačnom problemu Mehanike mučiš i pitaš se, sa koje strane da ga prihvatiš da bi došao do konačnog rešenja. Sada nemaš tih briga!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On ustade, uze je za ruku: — Mila, voliš li me, 'ajde brzo reci mi koliko me voliš? — Ti znaš, pa zašto me pitaš sad? — Tako pitam; srećan sam da uvek o tome slušam. — Dobro, volim te ...
u onom tvom putničkom šeširiću sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom i tako te naj više volim, i svaki čas me pitaš: „Je li, gde smo sad, dragi? Gle onaj pejzaž, ono divno parče!“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera.
— Nije sve pomrlo; ima, ’vala Bogu, još živa naroda, — odgovara mu onaj — nego ti, gazda-Iko, sve nekako potreviš te pitaš za one pokojne. I tako se pozdrave i rastanu.
si trčala amo-tamo, i ja sam gledao kako se gubiš i opet mi se vraćaš sa pričama o krilima zlaćanih leptirova i da me pitaš dokle ću biti tako tužan. Bila si u mome naručju mazno pripijena uz mene.
Petar — eno ih na Krfu. — Na Krfu? — zaprepasti se Gospod. — A šta rade? Kako su? — Kako su, pitaš me Gospode? Pokisli k’o nesretnici, propali k’o niko, a glasaju, pa i mene nateraše da glasam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Otkud se ti nađe s onom devojkom? — zapita on oštro. Đurica ustade naglo. — O tome nemoj nikad više da me pitaš. Kazô sam ti ko je, pa sad dosta ti je... Nisam ni ja od gvožđa !
Tako... smejemo se... — Kaži mi, bolan, pravo, koja ti se više dopada: ona ili ja? — Što pitaš kad znaš: ona je varoška, nije za nas, seljake ljude. Ona hoće samo da izvuče novaca... a ti si drugo...
Nisam nikog ubila. ni onako... kakvo zlo učinila, što da mi ne da? — A od onoga nema ništa? — Što pitaš ? — odgovori ona osmehnuvši se. — Znam da žene u tom stanju ne idu... — Nema. — Pa... gotovo i bolje!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Jere me to pitaš, — reče Marko — pa bacio sam ti mesa. — Znam, znam, — reče ona — bacio si mi mesa, ali mesa svota, jer sam poznala da
Otići i upitaj dedu za to, pa ću ti i ja kazati za što me pitaš. Sadrazan otputuje četrdeset konaka i nađe dedu slijepog na dortjolu. Dedo mu rekne: — Udri mi dva šamara!
Ko te poslao da me za ovo pitaš, tako ćeš mu kazati, i hajde s milijem bogom. Sadrazan se s njim halali i vrati se natrag.
Medvjed, kad spazi da nema nimalo meda u košnici, poviče joj: — Kamo med iz košnice? — Ne znam ja, šta mene pitaš? — odgovori mu lisica. — Ti si ga pojela. — Šta govoriš, kad nijesi vidio?
— E, to je što drugo, — reče snaha. — Kazaću ti i to, ali bolje je da pitaš moga oca. Svekar upita prijatelja, a prijatelj mu reče: — Prođe neroda, vodi neploda, a nosi nenica.
— Pravo sudiš, kao dram i madžarija, ali je i prvo i potonje sve dobro, pa kad znaš što je od šta bolje, zašto me pitaš?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek?
ČEDA: Pa da, pitaju se i drugi ministri! ŽIVKA: A ja? ČEDA: Pa šta ste vi? ŽIVKA: Kako šta? Još pitaš. Ja sam rocpođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva.
ŽIVKA: Ama, kakav Nikaragua, ubio te bog! ČEDA: Pa taj naš zet. ŽIVKA: A, za njega pitaš. Ime mu je Rista Todorović. ČEDA: Dakle, Rista? E, to je lepo, to je odista lepo. A, velite, zubni lekar provodadžija?
Ali sad, boga mi, može nam se, pa ne moramo više da trpimo. DARA: Mama, zaboga, mama, šta ti govoriš! A pitaš li ti, boga ti, mene: pristajem li ja? ŽIVKA: Pa ne pitam te. Čekam da vidiš najpre mladoženju, pa ću onda da te pitam.
ČEDA: Išao sam da ga pitam: postoji LI kakav zakon po kome se udate žene mogu udavati! DARA: To nisi morao ni da pitaš. ČEDA: Kako da nisam morao? Zar tebi ništa nije saopštila tvoja majka? DARA: Jeste, pa šta?
Dakle, ti si to, Risto! E, to mi je odista milo! RISTA: A s kim imam čast? ČEDA: Ja, je li? Je l' za mene pitaš ko sam? Ja sam... kako da ti kažem... pa ja sam, brate, ujka Vasa, Živkin ujak. RISTA: Dakle, vi ste ujka-Vasa?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ove — kao da su zaključile za takvo stanje ne primirje no večiti mir... — Što me ne pitaš, Novice, zašto sam se vratio natrag? — upravi Selim svoje već prijateljske oči put domaćina. – Nije u običaju, Selime!
A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?
On mreže steže, žrtve mu se guše; Njemu se mili kad te nesvest hvata; Zalud ga pitaš: — „Ta imaš li duše?“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!“ Što se većma siliš, gore ćeš se splesti.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: U lutriji? Ah! VASILIJE: Da vidiš šta sam snio. Kao ležim ja na krevetu, a ti si došla, pa me pitaš što mi je te sam tako neveseo.
EVICA: Ja te ne razumem ništa. Šta ti se dogodilo? VASILIJE: Jošt pitaš? Ne možeš sama da se setiš? dvanaest iljada forinti! Jesi li čula?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aman padišah, derman, biti fukara! Po Šumatovcu se izvila jedna žuta guja, Ako pitaš za ime — Černjajev general! Po vas dan dugi iz topova tuče, noću bombardira, Ne daj care (pomagaj), propade ti sirotinja!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše. LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.
LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ama ne umedoše oni Bugari mene u ruke da rane. — A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš! Danas su skinuli Vlajku i zavoj oko grudi, te može da sedi zavaljen.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti za snašu nemilice sasma često pitaš, A sam mi se po b'jelome vječno svjetu skitaš, I k tvojemu neščastiju sad ni svirca nije, A bez svirca traljavo se
Crni slovi neizgladni Na grobu joj natpis reži: „Ovde Srpstva majka leži, Od sinova ubijena. 14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa još me pitaš: „Je l’ zaslužio?...“ Da ga u tebe žena zamoli? To, kneže, boli!... MIĆIĆ: Kô da razdireš Prsiju naših vrelu
Bojić, Milutin - PESME
Hordama heroja gde tisuće mreše Krstarila ti si vrh kalpaka tučnih, Da s krvavim suncem pitaš: Čemu beše Sav taj tutanj bakra i vonj rana mučnih?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Šta ti je danas? MARICA: Šta mi je? Još me pitaš?... Otvorili mi pismo; čitali ga možda celom svetu, pa sad me pita šta mi je danas!
I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Je i — nije. —Kaži čisto! —Pohotan je na žene, iako je sveštenik, a drukčije mu nije mane ... A kad me pitaš, pravo ću ti kazati. Onoga časa kad nas vjenča, zovnu mene gori da će mi dati gospinu medaljicu na uspomenu...
Ali, samo za dobe pare! ... One oranice ne stide se Misira, a livada? — Dobra zemlja! — veli Ilija kao za se. —A što pitaš za nju, gospodaru? — Polako, bolan, što srljaš? Ima ih dosta što se nameću, ali pošteno, pa uru...
Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš? — ponovi Ilija, zagledavši se nemirnim, zažagrenim očima u šarenilo nacrta.
Biće i za to vremena.. . — pa, k'o smisli se: —'Ajde—de, stavimo da bih prodao: koliko bi dao? —A što pitaš? —Dvije hiljade talijera... i to je darovano . . —Čudo! — reče Ilija i sneveseli se.
—Je li zbilja na prodaju? — upita. —Dašto da j est! — reče jedan od seljaka. — Kud će s njome? — A što pitaš za nju? — obrati se Radi. Rade reče cijenu, ali kovač veli: — Puno je!
— odgovori Ivo s očitom odvratnošću. — Ti se šališ!A mene ovakoge stvara silno uzbuđuju ... — Ja te razumijem. Pitaš što je uradio za opće dobro?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Da li treba još kakva molitva, još kakvi parastosi, podušja, za sve to treba dedu, kaluđera, da pitaš. Niko od nas ne sme u to da se meša. Jedino on to sme. Što njega ne pitaš, što njega ne zamoliš i pozoveš?
Niko od nas ne sme u to da se meša. Jedino on to sme. Što njega ne pitaš, što njega ne zamoliš i pozoveš? TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće!
STANA (uzima): Što ti ruke drhte? Šta je opet tamo noćas bilo? SAROŠ Kada znaš, što me pitaš? STANA (savivši cigaru i spremajući se da pođe): Pa, snaške, ako nemam šta još, da idem u komšiluk malo.
MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako? Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li?
TAŠANA (uvređeno, gorko): Oh, zašto ti, dedo, kriv? I zašto me o tome pitaš, kad sam znaš: da kad njega ne bi bilo, kad ne bih imala da se oko njega mučim, brinem, da bih onda, ovako sama, morala
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Odmaraj se, Nano, neću više ništa da ti govorim. — A šta je sa Srbom? Kako me baš to pitaš? — Gospa Nola razrogači oči. Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji... Molio me da ti ne kažem. Već znaš.
Šta ću, sednem, i varam je... A da je pitaš šta će joj sve to? Nikuda na svetu ne ide, malo joj ko dolazi, nema se kome pohvaliti, a i ne želi da se hvali...
— Ama šta ti ljudi, tako zatvoreni, jedu! — Druga gospa razvuče usne, s pravim sažaljenjem, za prvu gospu: — Ala pitaš! ona dvojica gazda, da su živa i zdrava, i džakovi i sanduci puni i prepuni. Imaju čak i svaki svoj bunar u avliji...
A policiski pisar, prvi komšija Rakin, takođe ne može da se seti Tacita. „Ho, živa muka! a da se pitaš: zašto?” Gradić ostade bez naročitog ugleda možda i otuda što leži preko puta Balkana, tačnije, prema Beogradu, pa se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Crni sine, šta si joj kazao? — pita očajno majka. — Rekao sam joj da je hipotenuza. — Ju, a šta je to? — Što ga pitaš šta je; to je izvesno kakva stonoga, ako nije što još i gadnije, — pišti strina. — Šta je to, kaži mi odmah šta je to?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ja ne znam arnautski. A zašto ga ti ne pitaš? — obrecnuh se ja na njega. — 3ato... pobogu, čovječe, đe ću ja njemu plaćat! — Ama, mi ćemo platiti.
— Pa... — mahnu samo glavom, kao da je hteo reći: vidiš i zašto me pitaš. Onda se obratim Gruji, da ga popne na kona. — Hajde, pobratime! — reče Gruja. — Eh, kad bih mogao...
— Gde si ti bio? — Išao sam da pitam oće li biti večere. — Koga ti možeš da pitaš... i kako da pitaš ?? — Pa... našao sam kujnu. — Dobro, molim te, kako si pitao? — Video sam veliki kazan na vatri.
— Gde si ti bio? — Išao sam da pitam oće li biti večere. — Koga ti možeš da pitaš... i kako da pitaš ?? — Pa... našao sam kujnu. — Dobro, molim te, kako si pitao? — Video sam veliki kazan na vatri. Kuvaju krompir.
— Šta mislite, ko će kome pre da podvali? — pita Živadin. — Zar još pitaš!... To ćeš najbolje videti u idućem bivaku, kada počnu ovi naši da iznose „uspomene“ od Engleza — odgovori Dušan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge, care, iženio, a ja ti se
Šta t' je malo u dvoru mojemu?“ Njemu veli vjeran sluga Lazo: „Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge, care, iženio, a ja ti se
Mož' li s', robe, junak otkupiti?“ Ti me pitaš, ja pravo kazujem: „Mogao bih život otkupiti, tek da mi se dvora dovatiti, očevine i pak postojbine; imao sam nešto
A što pitaš i razbiraš, bane, za Turčina silna Vlah-Aliju, on je bijel čador razapeo na Goleču, visokoj planini; tek ti hoću, bane,
On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča n pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova. A što pitaš za prokletog Vuka, proklet bio i ko ga rodio! Prokleto mu pleme i koljeno!
Ili ti je ljuba donijela, donijela ljuba od miraza?“ Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Oj, boga mi, kaurine Marko, kad me pitaš, pravo ću ti kazat“. Sve mu kaza kakono je bilo. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Zašto, Ture, — da od boga nađeš!
Kakva ti je golema nevolja?“ Progovori Turkinja đevojka: „Prođi me se, gola dervišino! Što me pitaš kad pomoć ne možeš?
Imam reči besediti s njime“. Devojka mu poče besediti: „Dragi brato, neznana delijo, a što pitaš Arapove dvore? Što i pitaš? ostali mu pusti!
Imam reči besediti s njime“. Devojka mu poče besediti: „Dragi brato, neznana delijo, a što pitaš Arapove dvore? Što i pitaš? ostali mu pusti!
ujače, Crnojević-Ivo, čim si mi se tako ponesao: ili snahom, ili svatovima, il̓ gospodskim darom prijateljskim, te ne pitaš nesretna sestrića jesu li mu rane dosadile?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pred njim je stajao Jovanče. — Šta je, dugajlija, za koga to pitaš? — Ama upao neko noćas kod kuje, a sad ga više nema dolje — uzbuđeno poče Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I po istini, ova dubina božija, to je moj duboki bunar, u komuno nigde se ne može dovatiti dno s crpalom... A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?
Veliš mi izatkati carsku porfiru, — ponapre ukaži mi osnovu odašta će izaći? Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku.