Jakšić, Đura - PROZA
oružje, mirno primismo gladne tirane sa dalekog zapada da onu krv što posle žestokih bojeva zaostade, da je sad pitome nemačke stenice kap po kap isisaju... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Naše je selo sa Nemcima izmešano — a Nemci su naši pitome naravi, blaga razuma... Pred nas su izlazili s belim krpama, a pred Madžare, kao pred jednovernu braću, sa litijama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Stresao sam prašinu s mojih čašica, flašica, mikroskopa, lampica. Svojim žabama menjam uredno svaki dan vodu, i pitome zečeve hrani momak svaki dan u mom prisustvu. Raspremio sam sto. Pobacao sam u peć mnogo koješta.
Afrika
da zabada motke koje nose na sebi lobanje hipopotama, ovnova, pantera; da između pruća rasteže kože, a pusti olinjale pitome majmune i ljude tamne, lene i nage, pokrivene mušicama, da šetaju!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Samo četiri decenije kasnije, Aleksandar Vučo (1897—1985) će stvoriti novi, suprotni tip dečjih junaka; od pitome i poslušne dečice neće ostati ni traga ni glasa.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
su, opet, najčešće poručivale Djevu s Mladencem i svetu Petku, pa bi se na blagočestivoj ikoni našle ovjekovečene i pitome golubije oči kakve grmečke čobanice koja, onako trtasta i dućkasta, jedva zna izmucati kako joj se zove ćaća i mater,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni', Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži im međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Rakić, Milan - PESME
Dođi! Čas je kucn̓o! Ko u srećne dane Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako bi, dakle, bilo tu živiti da su naravi oni[h] ljudi pitome i da među njima zakoni, pravda i prosvešten razum carstvuju i njima upravljaju!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I svuda kroz senke, divlje i pitome, koje su se mrsile oko kolena, zaplitale stopala, i mirisale. Dežmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LIX TIBULO Pred hladni Venerin kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Dođi! čas je kucn'o! K'o u srećne dane, Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sve su suprotnosti izmirene, sve ratujuće misli pitome kao ptice na dlanu. Ono što je nekad paralo i ranjavalo unutrašnje stijenke, izlizalo je svoje bridove, otupilo svoje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
venac, iz koga se veličanstveno uzdižu ponosna Bukulja, Venčac, Orlovica, Vagan, i ode okom po tome vencu do same pitome Kolubare. Otud mu se vrati pogled na rudnički venac, na Kozelj, Ostrvicu, dva Šturca.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali najednom iz toga stanja otrže je brzina parobroda, zaselci i pitome baštine što za njom zaostaju. Još jednom, na dogledu grada, brdina i zaostalih zaselaka, bude se osjećaji i drhte; još
Miljković, Branko - PESME
O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije. To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
Jači Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet šupljom rukom otkinut. O grozna Sviralo koja presađuješ vlati Iz pitome doline na liticu što plamti!
Petrović, Rastko - AFRIKA
da zabada motke koje nose na sebi lobanje hipopotama, ovnova, pantera; da između pruća rasteže kože, a pusti olinjale pitome majmune i ljude tamne, lene i nage, pokrivene mušicama, da šetaju!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
devojaka i od cveća svakojaka: »Od selena i od kalopera, Od bosiljka i od trandovilja, Od kadive male i velike I od one pitome ružice«). Takvo mesto t. objašnjava podatak iz okoline Bjelovara: »oko 1860.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Radi kako znaš, ali moga ne puštam! — istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare! —Ha, razumijem, zato maloprije udari u pitome besjede... 'Vala ti, brate! Treba ti para, a? Hoćeš li? — i diže se iza stola.
Bilo je to pošljednje ljeto pred njegovu smrt. Sjeća se jako dobro. Neko u polju svirajući u dvogrlu izvijaše iz nje pitome, tužne glasove; pođe prama svirci, misleći naći koga svoga druga, a začudi se kad mjesto druga nađe oca.
Umiljat, pitome besjede, svraćahu k njemu seljaci rado; sa kršćanima govoraše ikavštinom, a sa hrišćanima ijekavštinom. — Tražiš li
A prije odlaska u varoš, stara ga opominjaše da bude sa gospodarem pitome besjede: „Sine moj” .— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad bi ojačao, ponovo bi prelazio Drinu, upadao u pitome župe i bogata sela, ubijajući, silujući i pljačkajući. Nije odnosio zlato, nakit, drago kamenje, skupocene tkanine i
Zar je morao i on (pitoma njuškica, pitome oči), zar i on? Šta se ovo događa s ovim svetom? Ali nije. Malo mu je bilo što se i sam zakliktao (šta je kog vraga
Ilić, Vojislav J. - PESME
E, tako i ti razvedri anđelsko lice, I budi srećna u divljoj i pustoj strani Kô plavi cvet pitome ljubičice, Strpljenjem svojim što sebe štiti i brani! 1882.
Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882. NA DRINI Kroz tučna polja i pitome ravni, Srditim tokom, u nedogled tavni, Ti širiš tvoja šuštajuća krila, O, Drino, vodo mila!
1883. TIBULO Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
5. Tamo, gde Drina kroz pitome strane Sa burnim tokom orošava cveće Žalosna vrba gde savija grane, I beo lelek na sprudove sleće Potražih mira.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Gle, došli divlji da nadmoćaju i nadmudre pitome! otimaju prava, i rad, stiču!” — „I pobeđuju nas boljom kulturom — valja priznati“.