Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!... A ja si veće ubavo znajem zaradi koga mi taj čes’ čine.
nas, ni tatko ni majka ni, ne pitâ: ’oćemo li eli nećemo; a sag, kad sami stadomo „tatko“ i „majka“, — sag nas pa ne pituju naša deca!... Predi nâs naši stareji nas ne pitaše; a sag nas pa naša deca ne pituju!
Predi nâs naši stareji nas ne pitaše; a sag nas pa naša deca ne pituju! Toj ti je, Jevdo, što kaza’, otoičke, naš k’smet!... — Ama, bata-Tasko, neje mi men’ muka ni stra’ za toj!
Nema više devojčiki!... Beše!... Beše!... Sag tatko i majka — ništo! Sag si čupenceta begendisuju momci, pa ni pituju: begendisuje li tatko i majka zeta?... Crna Tašano! Idi si pa se besi o onu krivu dafinu!...
— Hehe, — osmehnu se Vaska. — Lele, bata-Mane, kako zboriš pa i ti!... — Što si zbori? Zbori li? — Zbori kad gu pituju... — Ćuti si?... — Pa ćuti! — A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje...
— Pa koja si zbori toj?... — Mori, jedna li zbori?! Sve si zbore, sve me pituju. Pa si ne znam veće ni što je pološe: eli kad me pituju, eli kad si ćuti i promine, te sal gleda na men’, a duša gu se
— Mori, jedna li zbori?! Sve si zbore, sve me pituju. Pa si ne znam veće ni što je pološe: eli kad me pituju, eli kad si ćuti i promine, te sal gleda na men’, a duša gu se smeje što gu je, ete, kef zaradi naš rezilak i sramotu!.
vazdan me pituju!...” Više se nije moglo trpeti. Morao se tražiti neki način i lek zlu. Zato su odmah i našli da će biti najbolje da