Obradović, Dositej - BASNE
Vina meni!” Ali da ko ne reče da ja samo za smej i šalu pišem, priložiću nešto malo kako ingleski Sokrat, to jest Adizon, prekrasno dokazuje kakovi sojuz ovdešnje obiknovenije s
Zato, o prečesno opštestvo čelovečeskogaroda, a navlastito serbskoga, za koga ja ovo pišem, poslušaj ti glas čelovečestva, sveti glas jestestva, a to će reći glas božji!
Bog, pravedni sudija, vidi, u ovi isti čas kad ovo pišem|srce moje, i zna zašto ovako pišem, a hoće li se ko ovim polzovati, to stoji ljudma na volji.
Bog, pravedni sudija, vidi, u ovi isti čas kad ovo pišem|srce moje, i zna zašto ovako pišem, a hoće li se ko ovim polzovati, to stoji ljudma na volji.
Po slučaju, ja ovo u dan nedeljni po liturgiji pišem, no zato me sovest moja ne obličava; naprotiv, radujem se želeći da črez ovo kom god polezan budem, ako ne za mog
” Ko god želi da je pravi Hristov učenik, neće se na ovo što pišem srditi, nego će i sa mnom zajedno želiti da se ispravljenije u svašto uvodi, i što god niti je polezno niti valja da se
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
njegovo zlatno pero, kojim ispisuje žitija, skazanja i munju preko nebeskoga svoda, ja, koji umačem pero u divit, i pišem cenovnike, tapije i račune, ja ne znam šta je vrh Beograda! Al mislim da je prag Beograda voda! 2.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Ovo što ću sad da vam pišem, pričao mi je moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim
Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem pismo veziru. On diktira a ja napišem pismo, ukoliko se opominjem o tome, kako su u Šapcu ostala prikrivena dva
Živana iz Kutešice u Suvodanje Miliću Kediću (koga je Fočić oknežio, i koji je takođe kod Birčanina bio buljubaša), i pišem mu da kupi čete da tučemo Poreč-Aliju u Valjevu, a tako sam isto i knezu Nikoli Grboviću pisao.
(Neki pogrešno pišu da je to slao neki beg iz Birča ili Leskovca.) Odatle odma pišem i Živanu buljubaši, i njemu sve kažem za Musta-pašinog sina bimbašu, i opširno mu javim, nego da on čas pre povede
Ja pređem u Zabrežje u kuću Pantelije Ružičića, i na maloj stolici klečeći pišem noću, a Pantelija drži sveću; pisao sam kako sam umeo.
Oni dadoše Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to noćas, i kažem zašto je.
na Dobrani kod Krnule, a dve da pošljem na veliki od Šapca drum da i onu ćupriju kod Mrđenovaca čuvamo, i odatle pišem na mezul stricu na Vračar, da su Turci u Šabac ušli.
(Ovde, deco, nemojte mi zameriti čto ja ne pišem imena, budući da smo onda kradom i s velikom opasnostiju prolazili kroz tuđe zemlje i ništa zapisato nismo nositi smeli
Ovo je bilo julija 6. 1806. godine. H Pišem gospodaru Đorđu opširno kako je amo i da Turci hoće jamačno doći u Šabac, jerbo je vrlo mnogo Turaka, niti mi sami
„De — veli — uzmi, pa piši kome znaš i kako znaš”. Odem ja sada pod šljivu gde sam plakao. Pišem knezu Peji u Zabrdicu i kažem da je: „— „— — gospodar Đorđe prešao Kolubaru na Beli Brod, i da se ulogorio u selu
Ovo ti tajno pišem za tajne momke, da ne bi koga kod kuće zastali)”. Drugo tako isto pismo napišem knezu Milovanu Grboviću; treće knezu
Nedoba: „Nemoj, no gledaj svoga dela”, i pr. I to rekao mi je: da svagda pišem dole, da gledaju kakvim načinom bolje mogu, koje s politikom koje s novci, neka se s Turci pomiruju; makar goli ostali,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čemu lažeš, crn ti obraz bio, Kad Kotora nisi, ni vidio? — Ja ti zato sitan mejdan pišem, Da mi dođeš polju Petrovića, Kod bijele Jablanaše crkve, Kod studene vode Mukijele, Da vranove mesom napitamo, A
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pismom uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom nećeš izvoditi nikakih zaključaka i tražiš samo da ti sve natanko pišem što bude između nas dvoga, i podvlačiš dva puta reči natanko. Dobro, pobratime.
Sve mislim: pa šta sad da mu pišem? Evo šta sam još napabirčio za mršavo pismo, kao što su obično sva moja pisma. Kad je došla iz Gote, ja sam se bio
Onda sednem za njega i podbočim se na ruku. Ideja! — rekoh ja sebi čisto radostan. — Da pišem sestri i bratu, da ih sondišem, da vidim šta će oni otprilike reći. Napišem pismo, i ne znam mu više sadržaja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Što ja znam čuda po selu, — to malo ko zna! A da mi je rek’o bog da pišem knjige, k’o što duvam sad u rog, — pa da napišem čuda i pokore seoske, pa tri đakona da čitaju tri dana i tri noći, pa
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
On skupio novac, zadržao ga kod sebe i rekao joj: — E sad dobro. Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara. Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i rane, slušam visoke komandante što se ljute i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem izjašnjenja, derem se kao lud i muvam amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce
Afrika
Ja sam se spremao da pišem, ali, da bih se raspoložio, upitah Meja: — Ki etr sarmant mus kan nu zetr ton mezon, Me? (Me, ko je bila ona divna
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ĐAKOVIĆ: Ne, gospodine. Novinar je vezan za list, za urednika, za izdavača, ja sam slobodan, pišem kad hoću i šta hoću: brošure, letke, pamflete i uopšte takve stvari.
VUKICA: Razume se, ti znaš da ti ja nikad ne dosađujem u takvim prilikama. Uostalom, ja i inače imam da pišem. (Polazi, ali u tom trenutku otvaraju se zadnja vrata i nailazi Ljubomir. Vukica se zaustavlja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma! - rekao sam, a ona je odgovorila da zna: nisam imao kome da ih pišem, a nije bogzna kako moderno danas pisati ljubavna pisma. To je za filmove i bapce tipa Melanije.
To je za filmove i bapce tipa Melanije. Ja kao odlično pišem pismene zadatke, ona je čula od Vesne da kod kuće pišem još nešto, iako to nešto, po njenom mišljenju, nije osobito
To je za filmove i bapce tipa Melanije. Ja kao odlično pišem pismene zadatke, ona je čula od Vesne da kod kuće pišem još nešto, iako to nešto, po njenom mišljenju, nije osobito zanimljivo: ko još čita o životinjama i deci?
Ili: da zaradim još jednog keca? Onda u sledećoj godini ne bih morao da učim i pišem sve one referate? Osećao sam kako mi gorčaju usta.
su pisci bitange kao i svi ostali tek sam imao da utvrdim, kao i to da knjige o krvi i seksu nisu ono o čemu ja mogu da pišem. Nisam poznavao ni krv, ni seks, iako ne tvrdim da to u Karanovu nije postojalo. Ja sam poznavao nešto drugo.
Taj me je preznojavao kad god bih seo da pišem. Nisam znao gde da ga uklopim, ili on nije dao da se uklopi, što je, u stvari, svejedno.
Posle se desilo nešto čudno: bilo je to pismo koje sam pisao zbog Rašide, ali mi se zbog nečega sve vreme činilo da ga pišem za Rašidu.
Verovao sam da ne pišem Melaniji, već Rašidi, i u pisma sam unosio toliko strepnji, nežnosti i nestrpljenja da je Melanija, konačno, položila
- Ne, šta ti imaš s tim? Ona njega voli. - Ti si glupa, Rašida. Ona njega ne poznaje. On je ja, zapravo ono što ja pišem, a to znači opet ja!
- Osećao sam se i zaplašenim i ponosnim na mogućnost dejstva onoga što pišem i to je bilo prvi put da sam bar donekle uspeo da nazrem odgovornost rada jednog pisca. Više nisam želeo to da budem.
Onog o kornjačama. Ta Greta! Jutros je pažljivo zurila u ono što sam počeo da pišem, a oči su joj pri tom svetlele kao kapi rose kad kroz njih prolazi sunce.
Ja znam da ću jednoga dana biti slavan, iako Rašida tvrdi da ono što ja pišem nema veze s onim što ljudi vole da čitaju. Koga još interesuju životinje, deca i starci?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali, nemam nameru da pišem memoare, hoću da vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u
Čitav život! Naivno sam verovao da to neću doživeti, a svo me kako, ne bez izvesnog uzbuđenja, pišem o tome kako sam u Parizu, u otmenom »Raspućinu«, posle dvadeset godina video Veru.
Daleko je zemlja u kojoj su uspeli! Dug je put do nje. I, evo, ispunjavam obećanje. Pišem priču o uspelim momcima i lepim na nju gomilu maraka, pa je šaljem tamo gde su mi rekli; možda će Helen, možda će Lu,
I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne razumem.
Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis? E, ako nisam, a vi sad prekinite čitanje: ovo pišem samo za one koji su nekada igrali klisa. Zastarele igrače klisa, za njih pišem.
Zastarele igrače klisa, za njih pišem. Osvrnem se, dakle, krišom oko sebe, kad na drvljaniku sekira, a pored nje – stara metla! Kako odoleti?
gde oduvek i živimo!« — Bogu hvala što ne nastavih da pišem pesme posle gimnazije! — reče veterinar svom društvu. — Evo kako bih završio.
Matavulj, Simo - USKOK
— Onda ne ostaje drugo, no da im pišem njemački — završi Janko. Vladika, ušav, nastavi šetanje i započe jadanje kako su se novi susjedi u svemu ugledali na
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Podsticao je, ubeđivao, upućivao. „Nije to za mene, ne umem da pišem dijalog”, branio sam se, pre trideset godina, dok je bio urednik na radiju, ili pre dvadeset godina, u vreme kad je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On se odlučno izjašnjavao za narodni jezik u književnosti: »...Ja nisam Slavjanin nego Srbljin..., ne pišem za Slavjane nego za Srblje.
Ono što je 1826. pisao važi za njegov pesnički rad: Ja Serbin serbski čitam, pišem, I duhom serbskim k Rodu dišem Pa pesmom serbskom dižem Rod... JEZIK.
»I tako poznavši se sa mnom, nagovori me malo po malo ne samo da pišem narodne pjesme, nego i riječi i Gramatiku... Tako što se tiče prvoga uzroka i početka moga skupljanja našijeh narodnijeh
mora, Ćipiko piše o svojim prvim radovima: »Najranije od ovih priča pisane su impresivno, nagonski, sa potrebom da pišem — one su čisto moje. Pišući ih, nisam dugo razmišljao, čuvstvovao sam i u strasti i u samilosti.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
DRAGI MOJ ZIJO, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da Će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.
razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac. Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s
Eto, o tome bih, Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri
Najčešće nema s kim ni da razgovara, pa mene privlači uza se. Dok napolju purnjavi mećava, a ja pišem svoje zadatke, starac ćuti usturen na jastuke, pa ti se istom iznenada oglasi okrećući lice prozoru: — Baja, čuje li
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi
Kostić, Laza - PESME
— Onomad bi, dokolan nađoh se, razmišljat stadoh što da započnem? da čitam što? da pišem što? da nov započinjem iskušljivosti lov, il' za vremena stari trošim plen?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MILAN: Naprotiv. Spisateljka naslađuje se najvećim brojem čitatelja od svake vrste. LjUBA: Pa ajdete, da i ja što pišem. MILAN: Vaš ženi obećava zaista najplodnije produkte. LjUBA: Ali treba da mi i vi malo pomognete.
Lalić, Ivan V. - PISMO
6 U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da
Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da kažem!
„O ulozi svitaca u mom životu“, Kondina 9, I sprat, zvoni dva puta kratko i jednom dugačko), zar posle svega da još pišem i neki blesavi maturski rad? Na časnu reč, vi niste čitavi!
Spremam se da pišem žalbe Ujedinjenim nacijama i Upravi vodovoda i kanalizacije. I da znate, nije mi uopšte zbog kuće, više mi je zbog dede.
Odlučila sam se ipak za svoj sopstveni stil zarađivanja. Počela sam da pišem novinama: „Poštovani druže uredniče, bila bih Vam veoma zahvalna kada biste mi u svom cenjenom listu odgovorili na
Rokfor, dragi moj mamlaze, nije ime britanskog ministra sopljnih poslova, već, takođe, vrsta sira, a sve ovo ti pišem zbog toga da ne tražiš već sutradan u knjižari sabrana dela Gorgonzole i memoare lorda Rokfora, kao što si juče tražio
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ljudi kad čuju moje toliko „krivo pomisle naravno: „ovaj zna i šta je pravo“, pak navale da im pišem prošenija. MITA: Šta si tu mogao znati. ALEKSA: Alat čini zanat.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U pismu piše: „Ježurka, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Doći na ručak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu.
Ubaci ugalj u ždrijelo peći, pokrene moćan stroj, a meni sine veselo svjetlo: javlja se tata moj. Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom svijetli.
Oko srca raste barikada, zarobljen sam, ne mogu da dišem, pa se pera, poput koplja, mašam i, zanesen, prvu pjesmu pišem. Stih iznikne, iza njega Zora, bez nje nema pravog odgovora.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mali je vaš mač da čitavoj zemlji glavu poseče. SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza dvorskog zida, razgovore sokolara pred ručak i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
okreći nazad! — Gospodine kapetane, da mi date napismeno da sam vas dopratio do sela. — Šta imam da ti pišem, kad se... — Gospodine kapetane, da mi date napismeno da sam vas izvestio za povratak... — Ne dam nikome ništa!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
kada: “Što je nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da pišem tri godine dana, Ne bi moji ispisala jada!“ 113.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U detinjstvu imao sam nekoliko njegovih rukopisa. To me je podsticalo da i ja pišem. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarheliju.
Otuda kod mene aluzija na Branka. Ja sam tada počeo da pišem i Masku, Nadao sam se da ću moći živeti skromnim ali slobodnim životom književnika. U toj nadi sam se prevario.
Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku. Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac. Bolnica se izolira.
Johann) na 800 m., a preko leta, u letovalište Franca Jozefa, u banji Išl. Imao sam vremena da pišem, ali mi nije bilo do pisanja. Međutim, u jesen 1916, ni ta kamuflaža više nije bila moguća.
Kad sam ušao kod njega, u ratnoj opremi austrijskog oficira, za trenutak ućutao je. Veli, to što pišem neke „rodoljubive“ pesme u uniformi austrijskog oficira, to mi još ne daje pravo da uobrazim išta.
To je radio i Preradović, u uniformi austrijskog generala. Ali da pišem i štampam takve pesme, pod punim svojim potpisom, za vreme rata, e to mu se već dopada.
Poljak ih je smestio u jednu praznu sobu. Sedam na svoj sanduk i pišem. Kuća je prazna, ali u jednom mračnom uglu primećujem neku stvar. Jednu ruku od bronze, koja je bila upijač.
Urednik Savremenika primio je neku moju prozu i piše mi da mu šaljem i prozu. Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu.
Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu. Međutim, kroz tri nedelje, kao naručen, u Opatiju dolazi car Karlo, pa one koji nemaju medalje za hrabrost,
Evropa je sad, vidite, prilično u vezi između sebe. Šta da vam pišem o svemu tome? Dosadno je. Oficiri su mi govorili da je naše herojstvo samo divljaštvo, i da su Srpkinje još jevtinije
Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem. III PARIZ (1) Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu
Uostalom, ovo nije iskreno; ja ne verujem u budućnost. Pišem ovako samo zato što se povodim za modom, a sad je opet moda verovati u budućnost...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— procedi jedan grobnim glasom. — Ne znamo! Beograd, 1901. godine MRTVO MORE Baš u trenutku kad sedoh da pišem ovu pripovetku, ukaza mi se pred očima slika moje pokojne strine. Ista onaka kao što, jadnica, beše za života.
Huuuu! Jest, takva je bila moja pokojna, dobra i pametna strina. Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje.
Takve... more, kakve takve pesme? — Mnogo bolje ću ja sutra da pišem, ali ne podnosi obraz da se brukam, kao što može neko. Pa i ponašanje promeniše ludi prema mladom pesniku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
To vi je... al' dosta, smejaćete mi se, što pišem odu bardaku. Zaslužio je, pa treba makar da ga spomenemo; bez njega ne može ništa biti, pa, valjd', ni — priča...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome se on
Uostalom, istina se samo tiranima ne dopada. — E, iz dušu mi izvadi svako toj slovo. Sam da sam uzeo kalemče, pa da pišem, gospodin-učitelj, pobolje i poubavo ne teše da bude. Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prenesem hartije, i bacim se na doterivanje napisanog, dok je gvožđe još vruće. Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća.
Rakić, Milan - PESME
II Pišem vam, Gospo, iz malene izbe U Ministarstvu inostranih dela, Misleć na ljubav Pirama i Tizbe, Leandra, Here, — što zna zem
Sveti Sava - SABRANA DELA
I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| Može ko pomisliti da se ja sad kajem što sam se zakaluđerio i zato ovako pišem. No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija
Videći, moj majstor, da dobrovoljno pišem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve stare, od mnogo godina, teftere da prepisujem, koje sam ja rado
A pri tome, oni i onakovi za kakove ja pišem neće vsuje, čitajući ovo, tru|d sebi zadati, ibo moj vsegdašnji u opisanijam mojim konac, to jest polzu, gdigdi i
Doprate me dvojica do Sveti[h] Četrdeset; oni se vrate doma, aja pođem na moj posao s ugovorom da kad im pišem iz Korfa, da dođu uzeti me. Za jedno pismo, ljubimi moj, mislim da je već dosta napisato.
dosta učini, iz toga želim da ništa drugo ne zaključavate, nego da ste vi srcu mojemu vesma dragi kad vam ja toliko pišem. U Rigi, 3-go avgusta 1788. VІ DRAŽAJŠI LjUBIMI MOJ!
neka predstavi sebi svoje roditelje, pak onda čitajući ovo, neće za bezmestno suditi što ja ovako mislim, čuvstvujem i pišem o onoj koja je posle boga, tvorca mojega, svetejša, čestnejša i sladčajša duši i srcu mojemu.
Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pišem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio. Evo što mi je odgovorio: „Ja znam da je to tako; ali neka oni otvet bogu daju
Meždu tim, postane soveršeni mir u Germaniji; ništa manje o više rečenom putu Niko ne misli. Pišem mitropolitu o tom i najposle javim mu da je već dosta tri godine i da više neću čekati. Ni odgovora!
Hanover i Brunsvih i dođem blagopolučno pri koncu junija meseca u Lajpsik, baš odakle, po slučaju, i sad vam ovo pismo pišem, koje, budući se dosta preteglo, opominje me da prestanem, naričući se vaš serdečni ljubitelj.
Na svaku ruku misleći, dođe mi na um da pišem u Moldaviju i da ištem u zajam od mojega dobroga prijatelja, episkopa romanskoga, ovu sumu.
Što rekosmo, to, fala bogu, i učinismo; ja Franciju i Ingliteru blagopolučno obiđo[h], i sad vam pišem iz sred Beča. U ovi čas bi[h] vam se mogao zakleti da sam već naumio primiriti se na jednom mestu, ako me moja kud
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ništa nije pomoglo. Mene uze pop da mu prasiće čuvam. Nauči me i da pišem. Baš je dobro što je to učinio. Kad dorastoh da se na konja popnem, on mi ispriča da mi je mati od žalosti za ocem
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na ovoj princezi sve je bilo lepo, prelepo, prefinjeno, a naročito njene sanjalačke oči. Kad sedoh da pišem o Aristarhu, te oči me inspirisaše da svojoj priči dadem dramski obrt, a da se ne ogrešim u opisivanju naučničkog rada
Samo jedan, jedva vidljiv, trag vodi preko toga zgarišta. Ja sam pošao pažljivo tim tragom kad sam otpočeo da pišem za nemački „Priručnik Geofizike“ svoj članak o položaju i kretanju Zemlje u prostoru vasione.
„Ali ja nisam učen čovek, i niko me neće kao takvog priznati, Ne bih ni umeo da o svojim opitima pišem naučničkim stilom“. „Manite to što se zove naučnički stil i pišite jednostavno, onako kako mislite!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
3amisli: ona zna moje ime, ulicu gde stanuje, ona neće da je smatraju za malu. Razdragan, otpočeo sam da pišem dnevnik koji sam njoj posvetio.
Koliko sam puta pokušavao da pišem, pa u bezumnoj groznici sumnje bacao pero pitajući se: kome da pišem, zar su oni živi, zar je To moguće, zar mi nije
Koliko sam puta pokušavao da pišem, pa u bezumnoj groznici sumnje bacao pero pitajući se: kome da pišem, zar su oni živi, zar je To moguće, zar mi nije bliže i samo nebo od njih?
Međutim, evo, i to ću ti priznati, a to osetih ovoga časa: glavnu snagu da ti pišem daje mi, pored sve moje odlučnosti, neka nada, da ipak ni ovoga puta neću pristupiti delu za koje se spremam baš zato
pored sve moje odlučnosti, neka nada, da ipak ni ovoga puta neću pristupiti delu za koje se spremam baš zato što ti pišem. Upravo otud mi jedino i moć da držim pero.
PUKOVSKA ZASTAVA Na Drenku, 18. juna Dragi moj rođače, Na ratnom bloku po kome ti pišem ovo pismo drhti mi ruka što drži tanku vojničku pisaljku.
Zakrvavljene oči krvavih i nepokopanih boraca, što leže oko stene, sa koje ti pišem ovo pismo, evo mole me: da čuvam tajnu o pustoši što su ih počinili ljudi u trenucima kad to više nisu bili.
Još mi drhti ruka na ratnom bloku po kome ti pišem ovo svoje pismo; drhti mi ruka jer mi pogled pada na našu zastavu, što se utvrđena na najvišoj steni Drenka ponosito
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Da ja pišem knjige, u tim se knjigama ne bi događalo ama baš ništa. Pričao bih i pričao što mi god na milu pamet padne, povjeravao
(Ili možda trunčica poze? Bjegunac, izgnanik.) Požurio sam se da pišem Aldi još s puta. Najavljivao sam joj svoj povratak o božićnim praznicima.
A kad uniđe moja bolničarka te me zateče gdje pišem (okrenut sam joj leđima, ne vidim je), povuče se na prstima i tiho, priklopi vrata — pssst! stari radi!
— nastojao sam da ga razuvjerim. No starac je ostajao pri svome, tvrdoglav kao dijete. — Ne mari! Hoću da pišem testament! Pa neka se poslije moje smrti pošalje. — Ali kome, brate dragi, kome da se pošalje? Malko je pošutio.
Čudno kako se s vremenom modificiraju naši unutrašnji odnosi! Toliko puta zaželio sam da mu pišem. Ali, naravno, nisam. I to je jedna od onih malih želja koje se nikad ne ostvaruju!... Siroti Glavonja!...
— Ne, dragi — odgovarao sam pokajnički. — Sad se opet pišem Ivan Galeb, jednostavno, po našku! Štoviše, Ivan Galeb pokojnog Frana...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Uskoro sam se mogao pohvaliti svojoj majci da znam da čitam i pišem, bar tako dobro kao i svaki drugi dečak. I učitelj je primetio promenu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To je toliko jako da nikada nisam mogao mirnim tonom da pišem o Mišiću. A kratki eseji koje je on pisao – ne, nego jezički satkivao – ostali su za mene kao nedosežni obrasci.
Po prirodi stvari, ja sam poslednji koji bi u onome što pišem mogao da nazre moju ličnost. Evo, već se rečenica koju sam sad izgovorio malo semantički uvrnula.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa sad već kako mu bog da. Kad je otmeno, nek je otmeno! NINKOVIĆ: Još jedno pitanje. Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako.
ŽIVKA: Pročitao si ti meni ono što mi je trebalo pročitati. VASA: Ama, smiri se, tako ti boga... Otkud ja da pišem, ni na pamet mi nije palo! Zar ja zbog nepismenosti otpušten iz državne službe, pa da pišem članak, i to još aluzije...
Otkud ja da pišem, ni na pamet mi nije palo! Zar ja zbog nepismenosti otpušten iz državne službe, pa da pišem članak, i to još aluzije... ŽIVKA: Jesi, jesi, Vaso, poznajem ja tebe dobro, matora lopužo!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1882. ODA SNEGU Ti svake zime nađeš se ovde, Baš kad ja sedam da pišem ode; O staklo biješ prozora moga, Il’ oko mojih kupiš se noga; Skrivaš mi drugih predmeta mnogo Kojim’ bih odu
Miljković, Branko - PESME
je niko ne ispeva da se niko ne izdvoji da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima ne, nema razloga da pišem pesme ako umem da približim stvarnost onome što radim praznini kojoj se prilagođavam šta inspiracija za muzičku
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam se spremao da pišem, ali, da bih se raspoložio, upitah Meja: — Ki etr sarmant mus kan nu zetr ton mezon, Me? (Me, ko je bila ona divna
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— A što će ti sveća? — Hoću nešto da pišem. — Je l' za Čarnojevića? — Nije no za me. — Valjade pismu kući?... mu slavca, gospodine, baš ću da te molim da i
vatre već davno pogasile, ponoć prevalila, mrtva tišina caruje nad uspavanom vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga
Komarov uđe u sobu. — No, T........., šta vi tu radite? — Ništa, vaše visoko prevashodstvo, nešto pišem. Komarov se vraćao s večere, bio je veseo i zajapuren; sede kraj mene.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(Na svoj poznati bezobzirni način, Vuk je pisao: „... a kome se dopadne ono šta pišem, onaj nek uči moj jezik i dijalekt.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ĐOKA: Đorđe Ristić. VIĆA: Odakle si rodom? BOKA: Iz Pančeva. VIĆA: Pišeš li, gospodine Milisave? MILISAV: Pišem, pišem! VIĆA: Kakvo ti je zanimanje? BOKA: Apotekarski pomoćnik.
ĐOKA: Đorđe Ristić. VIĆA: Odakle si rodom? BOKA: Iz Pančeva. VIĆA: Pišeš li, gospodine Milisave? MILISAV: Pišem, pišem! VIĆA: Kakvo ti je zanimanje? BOKA: Apotekarski pomoćnik.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ne znam što da vam pišem; još osjećam svu slast što je proživih ovoga časa kraj živoga mora. U meni je sreća; sve se oko mene topi u ljubavi, no
Zatim joj je zasebice pisao još druga dva lista. Tek nakon nekoliko dana ona mu otpisa: „Nemam vremena da vam nadugo pišem. Kada dođete, sve ćete saznati. Hoću da vas iznenadim”, doda pri kraju pisma. Zatajana slutnja probudi se i zaokupi ga.
Sada vam pišem jednu novu. Sestra Marija zaručila se i šalje vam od toga glas. Tako je htija njen zaručnik, a nije bilo ni njoj ža, lako
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Viđao sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma. Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.
postadoh i pesnik, Veliki pesnik svoga malog roda; Sad blagostanju ne nadam se višem, S uspehom veksle i stihove pišem. 5.
Hajde jednu lulu prvo da zapalim, Posle ću da šaram, da duvam i brišem I junačke pesme O slobodi pišem. Zamisliću Ture i počeću potom Što ću besno Ture da sravnim sa skotom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako mogu u isti mah da pišem i da se divim lepotama, prirode, u koje s pravom ubrajam i, jednu vitku saputnicu, koja se, sa Bedekerom i lornjonom u
X PUT U CARIGRAD. KLEOPATRA, OPROŠTAJ SA ALEKSANDRIJCIMA Orijent-ekspres Ne čudite se mojem rukopisu, ovo pismo pišem u vozu. Zato pokazuje svaki potez moga pera ne samo otkucaje moga bila nego i posrtaje vagona.
On me opominje na kalendarsko pitanje zbog kojeg pišem ovo pismo, a na koje sam, zabavljen onom lepom ženom, zaboravio. Poslednje godine svoga života upotrebio je Cezar da
prijateljice, njene redove, odaslane brzojavom, pročitati pre no što ovo pismo do Vas stigne, a u njemu sam hteo da Vam pišem o istom predmetu. Tako bi ono bilo izlišno, kada Vam ne bih u njemu više saopštio nego što sam to učinio za javnost.
Ali se ipak ne osećam usamljen kod toliko milih predmeta koji me okružuju. Kada se ne šetam po vrtu ili ne pišem ni računam u njegovom paviljonu, ja hodam po sobama, posmatram stare portrete i slike, otvaram fijoke komoda i vrata
O čemu da Vam pišem danas? Već odavno želim da pođemo opet na put u daleke krajeve vasione, ali ne dospeh još, zauzet prošlošću i
kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da Vam pišem.
HHIІІ PRVO NAUČNO DELO I NjEGOV POSTANAK. SREĆA U NESREĆI Beč Ovo Vam pismo pišem, draga prijateljice, iz biblioteke bečke Politehnike. I to je bila jedna od onih česama na kojima sam se napajao.
Ja počeh da prelistavam te spise, uzeh u ruke moje verno pero, i stadoh da pišem i računam. Kada sam se posle ponoći obazreo po sobici, dugo nisam mogao da dokučim gde se nalazim.
XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE Stobi Ovo pismo pišem Vam, draga prijateljice, sa obala Vardara.
Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu moga vrta i pišem ove redove. Ne želim da oni izazovu u Vašem mekom srcu osećaj sažaljenja, jer mu nema mesta, a smatrao bih ga i za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Milan prosto piše kao vi.” — „Ali, možda, gospodine profesore, ja pišem kao Milan.” — „Dozvolićete, Čajnoviću, da ja bolje umem naći izvore reke Nila u književnosti.
Posle, Tisa više nije ni bistra ni brza. Učio sam da u njoj ima mnogo masne i ukusne ribe. Ali ja ovde ne pišem zadatak o ribama, nego kako voda teče, i ima li lepe talase, i da li se čuje da šumi.
Smešna je: metne mi na sto cveće, kolače, čak i cigaretu, mada zna da ne treba da pušim, i onda moli da sednem i da pišem pesmu. Šta ću, sednem, i varam je... A da je pitaš šta će joj sve to?
Ne samo da pesme i priče ne pišem, nego ne volim ni naučno ništa da „pečatam”... Zadivljao sam, van života sam. Imao bih odranije priča za jednu malu
— A ko ga ima, Pavle! — Ipak, moj je slučaj sasvim poseban. Meni ide od ruke sve što preduzimam, ja lako pišem, ali dosta je jedna reč kritike, dosta mi je da sam bolje zagledam u svoj rad, i da klonem.
Maločas, ti reče, i s pravom, a sigurno i spontano: kome govorim kad francuski pišem. A mene je na tu reč znoj probio! Uplašim se da sam glupo, da sam rđavo radio, da popravke nema onome što sam učinio.
Ponekad proturim i člančić o umetnosti, o muzici, o pozorištu, ali uglavnom, druže, pišem stvari ekonomske, trgovinske. I ide mi od ruke neverovatno! Zamisli, u Londonu su ljudi zadovoljni sa mnom!
Zašto si prestao pisati? Piši šta bilo. Dnevnik, bar. — Veliš, bar. Kad bih dnevnik pisao, ja ne bih smatrao da pišem bar. Ne pišem ga, ali ga mislim.
Piši šta bilo. Dnevnik, bar. — Veliš, bar. Kad bih dnevnik pisao, ja ne bih smatrao da pišem bar. Ne pišem ga, ali ga mislim.
Ne pišem ništa, i sigurno neću ništa ni pisati. Neka vrsta usmene moje literature postoji, i, da vidiš, počeo sam da cenim dobru
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No pitanje je (upravo ja sam sam sebi pre dva meseca ovo predložio) šta ću da pišem, da opet koliko-toliko zevanje ne prouzrokujem?
i ja svakom čitatelju po jedno akovče dukata, a meni dva, pa bi uveren bio da bi me više uvažavali nego da bogzna kako pišem.
rečma posluživati hoteo, učinio, nego podozrenije podigao da i ja od drugi prepisujem, a vi znate da ja originalno pišem. Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne?
Jer nju ovaku, u ovoj formi uzeti, volio bi smrt. Da je života liši? — no ja tragedije više ne pišem. Da moli kakvog volšebnika da je u drugu figuru pretvori?
Jošt sam na onom mestu, i iz onog ti predela pišem gdi si me, neverni, ostavio. Ja sam najlepše planove pravila kako ću te grliti i iberašovati, kad kukavica dođe i
taki sa čislom mi počinju, kao: »Mi božiju milostiju zecovi«, pak zašto i ja, koji od petnajste moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu mome mi
Ja obično kad knjige pišem, prvu brigu vodim za lepo ime; drugo, da mi objavlenije dobro ispadne; a za dalje kako bude.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Eto, to me je, uglavnom, rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu. Opis svoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak.
Razumem još znak divljenja, to se još i može upotrebiti. Kad god pišem nekom starijem po činu od sebe, ja metnem znak divljenja.
PRVA LjUBAV Ja sam o prvoj ljubavi trebao već ranije da pišem, jer i ona ide uporedo sa školovanjem i moglo bi se čak reći da i ona spada u školske predmete, ali nisam hteo da
dve pesme u životu i sa obema sam toliko stradao da sam se zarekao čak i da ne čitam više stihove a kamoli još i da ih pišem.
Ja ne znam kako se kod mene javio taj nagon da pišem pesme. Jedni vele da se to javi kod čoveka kao svrab, što kod mene nije bio slučaj, jer sam ja osetio svrab i češao
Punih sedam godina ja sam se, mada me je to grdnih muka stalo, uzdržavao da pišem pesme, pa ipak sam jednog dana podlegao onome nagonu po kome se čovek rado vraća svome prvome grehu.
Ona je jednog dana prestala da mi odgovara na pisma i ja sam jednog dana prestao da joj pišem. I tako smo polako i nečujno zaboravili jedno na drugo.
da ću svoju autobiografiju završiti ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek i nema autobiografije, a ja nisam rad da pišem biografiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ja... samo njom... Možda smatraš da je sve ovo što ti pišem besmislica. Ona možda i ne misli više na mene. U pravu si... Možda, moguće. Ali naša sadašnjost je bolna.
Ovo ti pišem kao dežurni, dok svi ostali spavaju. Noć je već duboka. Oko mene potpuni mir, a ja sam nemiran. Pišem ti, a ruka podrht
Ovo ti pišem kao dežurni, dok svi ostali spavaju. Noć je već duboka. Oko mene potpuni mir, a ja sam nemiran. Pišem ti, a ruka podrhtava. Duša mi je uzavrela i puna neke tuge... Možda za mladošću?... Ne znam.
francuska bolnica“. Pismo je glasilo: Poštovani gospodine, Iako nepoznat, pišem Vam po nalogu Vašega a i svoga druga i prijatelja, Dragoslava.
Petrović, Rastko - PESME
Evo ja pišem pesme, zato što između tri i četiri časa ne osećam ni za čim drugim potrebu, no baš za tim. U jedanaest i po sam gladan
Vidim božanstvo, spojen sam s njim, u ekstazi sam. Otkrovenje je nada mnom. Počevši da pišem ovakve pesme, pevam ih ne iz kritike na život, već nađoh čitavo blago životnih zanosa i oduševih se da stvaram.
umetnost već samo veliku ekstazu, razumem vrlo dobro; i zadovoljan sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće odgovarati ni vašim ni mojim pojmovima o umetnosti ali koje su veličanstvene.
Gospode, rana! Mrka drugarico, afazijo! Mrle! Pišem sedam nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja