Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” jadne babe pište kao guje: „Jaoj, stan̓te, kazaćemo”; a one sirote ono te ono, što su i pre kazale. Zar i njima se dosadi tući, povika
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke. On opet klonu na zemlju i sklopi oči... Ali to ne beše san...
Što valja — valja! Valjan on, pa mu i čeljade valjano!... Jelica porumene, pa ode gledati posla. Na jednoj strani deca pište, na drugoj nemoćni uzdišu... Jelica malo–malo pa otrkne da vidi Petru...
Afrika
Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene rogove pokrivene kožom; visoki, simetrični, oni pište u noć i prestaju odjednom ne završivši svoju ariju.
Igraju bez ritma, klateći se, pište u svirale, sedaju, čuče, i nude se dolom. Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Ja čujem da je na više mesta to učinjeno. LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši? GAVRILOVIĆ: Molim, gospodine Lepršiću, ovi madžarski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, jelte?
Radičević, Branko - PESME
“ Pa s' pomami, pa silno poskoči, Zasjaše mu s' kâ u mačka oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete ludi, Kôno danak tebi jadnu budi, Gledaj mene, gle sunašce svoje, Gle jerove, divne
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu
a lete i ćurci, Lete glave, lete s konja Turci, Kad mač sevne, već i Ture zevne — Amo, Srbe, da ti srce pevne! Pište Bajku zrna oko glave, Al' ne smeju udrit ga od strave, Ta strašan je, ubio ga Bože, — Ali drugi, bogme, i ne može!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila. Samo kod nas! Eh! ...
Rakić, Milan - PESME
Neko ih steže, a ne vidim ko je. Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo!
Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u
Pandurović, Sima - PESME
Tutnji i bruji promuklo i tmulo Muzika smrti. I tonovi pište Pogreb ideja i nestanje trulo Bolova, senki što dave i tište. Prošlo je, prošlo sve.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vlažna kaldrma svetluca, šarena od lišća i sunca. Desetak žutih plovčića došepa do njegovih nogu. Sitno pište, kljucaju travke po kaldrmi i jure se pred njim. Svakog jutra na ovom mestu hranila ih Simka. Čuje: dete plače.
Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu pet dukata. Grize usne, jer u bagremovima pište i kvrkore čavke. Đorđe čuje sporo i ravnomerno disanje, ne zna da li je Aćimovo ili njegovo, i čuje crkveno zvono koje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Neko ih steže, a ne vidim ko je! Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo!
Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u
Petković, Vladislav Dis - PESME
Volim oblak, cveće, kad cveta i vene, Al' nikako ljude što ropću i pište: Što drugoga boli, ne boli i mene; Mene tuđi jadi nimalo ne tište. NA OČEVOM GROBU Gospođici R. G. Oče, evo opet mene.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izdvajaju se trojica, i dižu uvis velike drvene rogove pokrivene kožom; visoki, simetrični, oni pište u noć i prestaju odjednom ne završivši svoju ariju.
Igraju bez ritma, klateći se, pište u svirale, sedaju, čuče, i nude se dolom. Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.
Gdi nam je božije sunce osvetlilo putove dovde, Tu ćeš zar ti se upinjati crni navlačiti oblak? Sirote pište, ah, nebesna straši se gneva i strepi! Večite pravde, znaj, oko je budno. O, vrati se natrag!
Jakšić, Đura - PESME
A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev. Milionima narodi pište, Milion grudi prosipa krv — Milionima pale kućište, Milion ljudi gmiže kô crv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Od potresa vazduha stade mi dah. Pred očima mi je sve nekako zamagljeno. Uši mi pište. Malo zatim prebaci, a potom poče da rije oko osmatračnice. Jedan ordonans ulete zadihan i predade mi neku ceduljicu.
Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima. Spolja dopire larma, lokomotive pište, čuju se razni govori, stanična kolica tandrču. Neki iz kola već protestuju što na nas niko ne misli.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk. Pogleda malo bolje i vide: to mravi pište i mole: — Spasi nas, Vedrane! Pomozi!
Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište. Kunu i mole da im vrati marame, ali se Varalica samo smeje: u njegovoj je ruci moć — sto koraka je pretrčao!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Noć trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jače pište, seku igru i pesmu. TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovima izvaljujući se na jastuke, viče): Marko,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U Kaloferlijskom hanu džumbus i veselje... To se Mane sa drugovima veseli... Čuju se ćemaneta, pište zurle, zveckaju čampare, a goč potresa temelje staroga hana i sasipa prašinu i crvotočinu sa plafona na vesele goste...