Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
oseća njihova prava značenja, i koji rečite pojedinosti hvata u njihovom najizražajnijem kontekstu To poznavanje jeste piščeva izvorna, najcelovitija i najdublja spoznaja; odavši se pisanju, on je pronicljivo osetio da dalje i dublje od ranih dečjih
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Knjiga je imala uspeha: još za života piščeva imala je dva izdanja; nju je »sa serbskoga jezika na ilirički« »preveo« Ivan Ambrozović i izdao u Pešti 1808.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I ništa više. A za to je najpogodnija, čak je i dovoljna, piščeva prepiska. Dovede li se stvar dotle, postaje jasno da je došlo do zamene kakvu i u psihološkom tumačenju nalazimo kad se
Presudnu važnost u tome ima piščeva polazna, sasvim naturalistička teza o psihofiziološkom izrođavanju u obema porodicama, varoškoj i seoskoj.
od razloga što je naturalistička teza, ionako već sama po sebi programska, kod Stankovića postala odveć vidljiva kao piščeva namera. Stoga gotovo da i nije bilo kritičara ni tumača Nečiste krvi koji se na nju ne bi osvrnuo.
To nije ni moć piščeva - mada ni ona nije mala - da rekonstruiše atmosferu i istorijske prilike prekrivene velom zaborava.
U maločas navedenom primeru jasno se vidi jedna od posledica koju ima ta piščeva potpuno svesna namera: jezičkim sredstvima, tropima, Crnjanski je zaista uspeo na čudesno jednostavan način da aktivira
otuda što izražajna sredstva kojima se pisac služi ističu jedne a zapostavljaju druge pojedinosti u predmetu/tematici. Piščeva sredstva pripadaju prirodnom ljudskom jeziku; iz toga golemog repertoara on bira i umetnički „upošljava” samo jedan
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zastava, br. 100. od 1 (13) jula 1883, str. 2v). RUSKA ZIMA (str. 82) Ova pesnička poslanica zapravo je sastavni deo piščeva privatnog pisma pisanog iz Moskve, 7.