Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zna se da je Crnjanski tematsku građu pocrpao poglavito iz memoara Simeona Piščevića, o kojima se kod nas vrlo malo znalo.
Eto stoga se pečujski biskup, vojni komesar u Pečuju (Klajn, kako stoji u prvoj verziji, a i kod Piščevića), baron Leopold Berenklau, zapovednik austrijske vojske Karlo Lotarinški, pa i majka princeza sa sinom Evgenijem
396 Kao što je dobro poznato, Memoari Simeona Piščevića poslužili su kao osnovni izvor. Poređenje s njima, čak i ovlašno, i potvrđuje da je Crnjanski nastojao da iskoristi što
397 Čak je i ovu vrlo sitnu pojedinost, čim ju je našao kod Piščevića, Crnjanski gotovo doslovno preuzeo. Piščević, naime, opisuje kako se uplašio kad su Francuzi osuli vatru dok je jahao
se „poče, na najopasnijem mestu, izmicati sedlo poda mnom, i već sam pomislio da ću pastima zemlju“ Pri tome, naravno, Piščevića nije pogodio metak, ali zato jeste mađarskog husarskog pukovnika Vencela, što je Crnjanski preneo na Arkadija.
Naime, Miloš Crnjanski je - da i to najzad pomenemo, završavajući ovaj rad - u samoj građi, kod Piščevića, lako mogao naći ono što i kasnija istoriografska istraživanja potvrđuju: da se u vreme odigravanja radnje romana među