Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako apostol Paval kazuje nam da pjanice božija carstva ne nasledet. Ne laskajte se reče o tome ni se reče o tome varajte ni bludnici, ni o, domoložnici, ni
varajte ni bludnici, ni o, domoložnici, ni rukobludnici, ni od smišljivanja nečisti sobom, ni mameldžije, ni hrsuzi, ni pjanice, ni dosadnici i tuđootimači, — carstva božija takvi nedostaju...
A to znate da vam valja iz ovoga sveta izaći i na drugi doći. Izaradi toga Bog pjanice odriva od sebe, jer s pjanstva svako se zlo staje. Pravedni Noje opi se s vinom, zaspa i go se zaćasi sramotno.
I sad pjanice dosta zločestih poslova posluju ako kavgu, svadu to oni dižu i započinju, te i ostale ljude nemire. Ko se valja po blatu,
— Pjanica! U koga su zamršene kose sinje oči podbuhao obraz i ruke mu i sve telo lomno i drhće? — U pjanice! Koga ruže ljudi i psuju, šegaju se iz kuće, od sofre, iz dvora, vukući proteruju? — Pjanicu!
— Pjanicu! Koji se psuju, ruže, seku se, čupaju, tuku i biju se? — Pjanice! Osvem praznih džepova i kući ništa nedobaljanja (korba i ruga kućnja!