Obradović, Dositej - BASNE
Mi smo plakali kad smo promolili glavu na ovi svet, al onda barem ništa | nismo znali, niko nam se neće za to rugati. Ali da plačemo
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Braća mu, bogata, od čije bogaštine i siline ceo grad strepeo da ih niko ne vidi, zatvoreni u svojim kućama i sobama, plakali su zbog njega... Čak, mlađi mu se brat sa ženom razveo zbog njega.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Otišli su. Nestali su. Čuo je njihov smeh, a slušao i njihovu pesmu, a sad se seća samo da su plakali u prolazu. Nestali su svi, u Rosiju, u sneg, u tišinu, kao u nekom velikom, zavejanom, grobu.
su se sretali, samo u štapskvarteri Vitkoviča, dobacivali jedan drugome poneku reč, pa prolazili, kao da nikad nisu plakali, na krilu matera, koje su bile jetrve.
Teodosije - ŽITIJA
Sinovi njegovi i sinovi sinova, i svi blagorodni u Gospodu i po telu srodnici, plakali su i žalili i razdirali rize, i šta nisu činili i kakve umiljene reči ne izgovarahu kojima bi ga mogli zaustaviti.
Zapreti samodršcu bratu i svima koji su plakali da ućute. I gle, opet, slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana:
Kada su njegovi sinovi i cvi mali i veliki plakali i spremali pogreb, poslaše svetome u sretanje, govoreći: — Vladiko sveti, nemoj da padneš u bolest napornom žurbom,
— Došavši nad brata svojega, one koji su plakali od njega oturivaše, i ognjenim suzama časno njegovo lice dovoljno okropivši, tajnim u srcu rečima taj novidcu i svevidcu
Pošto su svi u lađi plakali, očekujući smrt od potapanja, dođoše svetome, govoreći: — Vidi, oče, da ginemo. Ali se nadamo da ćemo tobom izbeći
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- negde u svojoj glavi on je već video ogroman mrtvački sanduk nasred sobe. Nastavnici i đaci držali su govore i plakali. Bio sam dobar đak. Dobar drug. Dečak u koga su se polagale velike nade i sin divnog, ucveljenog oca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tamo su, pijući, naizmjenice pjevali, plakali i ljubili dorata, sve dok tako i ne pospaše u sijenu pod jaslama. Neki se naši gosti zbog toga, naknadno, čak i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Avlija je bila puna ranjenika u blatu. Srbi bi čučali kraj svog zemljaka koji je umirao. Rumuni su plakali i praštali se, kao da na tuđ pogreb idu. Mađari su psovali i bolničare, i lekare, i božju majku.
Još uvek. Noću, vraćajući se, idem pognute glave. Kako se sve svrši! Tu su prošle hiljade naših sudbina. Klečali smo i plakali smo. Ostale su samo tuđe, bezbojne, mračne ulice. Mrtve kuće. Kako se sve svrši!
Ćosić, Dobrica - KORENI
One zore kad su pobijali vešala na pijaci, tu pored samoga zida, kad su svi sem Andre i Aćima glasno plakali slušajući treskanje sekira i maljeva, tada se nešto dogodilo u njemu.
Kajao se zbog toga. I dok su ostali plakali lica pritisnutih na guberice, on se radovao što može da kaže da i on ima sina, radovao se kao da mu se ove noći rodio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti. Plakali smo obojica. — Zašto se nisi nadao? — Pa, znaš kakvi smo danas. U onom uzbuđenju ja nesmotreno požurih da ga
Mali smo bili, polazili u školu, u Beograd, rastajali se, grlili ga, plakali. On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
dušmanin, pa mi je teško da umrem, a niko moj da ne dočeka majku Srbiju, te gde mi se rodija dedo i tatko, gde smo svi plakali i molili Boga — tu da je dočekamo. Ah, avaj!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali šta je to? Vaše su oči zaplakane, vi ste plakali! Šta da mu odgovorim? — Zub me boli, visoko prevashodstvo, rekoše mi da je dobro držati u ustima istrugan ren, pa mi
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Radovanju ne beše kraja, mnogi su plakali od uzbuđenja. Samo mitropolit drački bio je nešto pokunjen; njemu je, dok je svojim telom zaštićivao patrijarha, rulja
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— doživeo sam konačna i svečana opraštanja uvrede, kad su plakali iste suze uvređeni i uvredilac — doživeo sam rezignacije do kraja, do kraja, totalne i ozbiljne rezignacije možda za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dockan... Eto, zadržao sam svoga pukovskog lekara, i on kaže: nema joj spasa. Dva vojnika u iscepanim šinjelima plakali su. Potpukovnik Petar priđe detetu i pomilova ga. Ono zastrašeno okrete glavu i pritrča majci.
Petrović, Rastko - PESME
vodom tiho me sad umivaše: Nekad smo se, ko dečaci, po istoj rečici gnjurali, A zatim, pod vrbama, za istom devojkom, plakali.
Šantić, Aleksa - PESME
49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu jad. Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!'' ni ''vaj!'' Kasnije suze su došle I gorki uzdisaj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
JUDEJSKE POVESTI Kod vavilonske reke, tamo smo sedeći plakali... Prorok Ukazujem vam ovde nešto i ne od naših ama s promotrivanjem i vrlo je naše!