Ćosić, Dobrica - KORENI
Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu. U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće. Slutnja mu se zgusnu u strah. Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako.
Po odsevu tihog, malog požara gazi Vukašin umorno poguren, dok titraji puze i jure po njemu, plamsaju iz visoke ukrašene peći, kupljene u Zemunu za sobu sina gospodina one jeseni kad se upisao na Veliku školu.
Popa, Vasko - KORA
nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije