Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
li se nesreća da lupi koji kuršum čudo u obliku fesa, tada mu i gazda pokunji nos kao ćuran kljun, a fes se zapuši no ne plane, jer to ne dopuštaju milioni znojeva, koji su zajedno sa mašću od čvarka ili slanine, kojom su čiča-Tašanu ćeri i
On ne plane, jer to te smese ne dopuštaju. On samo cvrkne, pa ostavi na sebi rupu, koja naliči više na onu kulu od srpskih glava u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar neće preboleti, to. On može biti detinjast. Može da bude i da je suviše uobražen na svoju lepotu. Ali, kad plane, kod njega to traje dugo. Kao one vatre na Ceru, što male počnu, pa se šire sve dalje u daljinu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ima slučajeva sa kojima se čovek mora miriti u životu. Uporstvo u ovakvom slučaju je pravo divljaštvo... PAVLE (plane gnevom na ovaj cinizam, odjuri i otvara vrata, dohvati stolicu i zamahne njome): Napolje! Napolje!
ANTA: Pa mislim, znaš, zbog onih lažnih svedoka i falsifikovanih uverenja. SPASOJE (plane): Rekao sam ti jedanput za svagda da to više ne pominješ. ANTA: A što ti meni pominješ?
RINA (gušeći se od uzbuđenja i mržnje koja joj u tom trenutku plamti iz očiju, plane odjednom i drekne): Dosta! (Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.
SPASOJE: Reci mu, reci, slobodno mu reci! LjUBOMIR (mučen savešću, jedva šapće): Da... svedočiću tako! MARIĆ (plane): Nitkove! (Opšti pokret.) MARIĆ: Ja sam mislio vi ste običan lopov, a vi ste više nego to, vi ste drumski razbojnik.
Matavulj, Simo - USKOK
Tada graja dopre do vrška, pa se postupno utišava, sve na manje, na manje, dokle plane zanijemi. Tada, pod zvjezdanijem nebom, kroz mirise planinske, uz priželjkivanje slavujâ, lete tajanstveni uzdasi i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
O veštački stvorenom jeziku ondašnje srpske književnosti pisao je da je »plane barbara, nulla, fіcta, ѕtulta, rіdіcula«.
Radičević, Branko - PESME
se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.
Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi srce u nedrima tone, Da vam srce smesta živo plane, Kad čujete izgubljene dane, Kad se pesme s javora zaore, Da što Srbin učiniti more, — Put raskrčen, gore njime
80. Kad mu belu ruku pruži: „De ste, de ste?“ kad uzdane, Kad se ruka s rukom združi, Kad kroza nju srce plane? Oj karaču, amo odi, Gleni, pa se namrgodi! 81. Eto sede sunce bedno, A de ne bi bila beda?
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI! O, slatka vremena! Kad je opšta ljubov užežena! | Srećne smo mi, srećne kćeri srpske I
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva. Sa crkvice krstić seva. Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo. Češljan pamuk, olovo: Kovačica, Opovo.
Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće. Dalek ratar, divni Kneže, u ralicu lastu preže.
Šta iz šale proiziđe, Ljuboviđo Ljuboviđe! RUŽA BUDIMA Plane mi svećom s huma divizma: po kućnoj kocki planine, ravni, napuklost stvari, vidik astralni.
UTORAK І Iz vode blesne nebesko ostrvce, rezervat žara, dirljiv uzdah vatre. Kad jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će sintaksu da natre, u brsnoj krošnji raspuknuće mašta vedrinu misli, radost
- Glasom u srmi, odnosno šokom, gorom zagrmi miholjski svetac. Kroz nerv ružičast, a nadahnuta, plane silina, što sena guta i ruši sverast. U sedmoj strofi zine belina, tek dotaknuta.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON (plane): To nije istina! Tako su pisale opozicione novine, a ne možeš ti tražiti od opozicionih novina da pišu kako sam
AGATON: E, nije tako, Sarka. Nisi bliska; nisi bliska ti, nije blizak ni Proka, nije blizak ni... PROKA (plane): Šta je? SIMKA: Pa zato, Proko, što si ti rod po tvojoj prvoj ženi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Možete... samo pretrčite, sigurnije je — tešio me. Pođoh kolebajući se. Trebalo je samo jedna puška da plane, pa da se odmah vratim. Ali stid me od vojnika. Vole pešaci da se podsmehnu artiljercima.
A čim plane prva puška, vraćaju se isto tako nečujno u svoje rovove. Trebalo je Aleksandar da me smeni, ali se teško budio.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Paštila se da se navikne na lepo ophođenje, na milostive, prijatne reči, ali pri najmanjoj nepovoljnosti, ona ipak plane i ispolji jasno svoju prostačku grubost. — Igrate se, deco!... Šta ste se to igrali?
»Sad će da plane... evo, tek što nije... Prvo će njega u leđa, pa u mene... Eno ga, jest, revolver... Mati... otac... Stanka...
Svejedno, makar ih ne pogodila, ali samo neka grune tresak pred njihovim očima, nek plane vatra, nek prozviždi tane, neka im pokvari, nek preseče ovo ljubavno gugutanje!... O, pogrešila je... mnogo je pogrešila!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: Prestani s tim „gospodine”! Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad ti na licu plane plam, bludan i stidan od dara skrivenog pod srcem sred nedara: ja otac biću tužan, što ne ubih, ja otac biću tužan,
PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć. I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav kukuruz za noć. Pavle ide napred, a kulaš polako kaska za njim.
Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na tebe vatra iza svakog trna i vrzine gore je, no da čovek stane pred neprijatelja i bori se na život i na smrt.
otvor, koji je okrenut k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas. Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Čita.) „Niti ja mogu više pripadati partiji koja kandiduje za poslanike lude koji su švercovali špiritus”. JEVREM (plane): Ama, koj' špiritus? SRETA: Ta onaj, de! JEVREM (uzbuđeno): Ama, šta meša on špiritus u politiku?
JEVREM: Koji naš zet? PAVKA: Pa naš zet. Šta se buniš? DANICA: Moj zaručnik. JEVREM (plane): Jesi li čula: on niti je više tvoj zaručnik, niti je naš zaručnik, niti je uopšte zaručnik.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ipak, penzionisani trubač, inače tih, Mrzi najviše od svih njih. On prosto plane, Naroguši se kao pleteni kofer, Kad mu neki nemuzikalni šofer Pred nosem trubiti stane.
Muklo. Složih potpalu, drvce po drvce. Odozgo — cepanice malo veće Klekoh, ukresah palidrvce. Čuh je: šapuće. Da plane, neće. U kosi mi se nahvatalo inje. Sve sam žalosniji i sve stroži.
Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam. To nije furunica, to je jogunica, Led ledeni, a plane kad se ne nadam. Čudesa iz časa u čas ona radi: Bukne li — tad se sva drma i hukće.
Po običaju, mesec iznad brda plane. (A gde je mesec danju — ko može da odgovori?) Putnik koji dugo putuje, stane I, skoro preko volje, prilegne da se
A sve te zvezde u beskraju, Od prestrašenosti noću bleskaju! Ko luster na stropu kad zasija, Plane, u avgustu, Galaksija. Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija?
Rakić, Milan - PESME
Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa... II Pokatkad moja mis̓o plane Kao nekada starih dana, Setim se moje večne rane, Negdašnjih težnja i megdana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac. Za njim još trojica.
Stanković, Borisav - JOVČA
ANĐA Jeste. JOVČA I dućan prazan, ništa u njemu ne radi? ANĐA To ne znam. JOVČA (plane): Pa šta ti znaš? ANĐA (sva ponikla, zajeca). JOVČA Odmah da ga oženiš, s prvom koja ga hoće. Odmah, na moj trošak.
Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž... JOVČA (plane): Kakva »prilika«? Kakav »muž«? Ko za nju muž?! Za mene nema zeta!
Ne daš je... drugom! JOVČA (razume sumnju, plane, uplaši se od pomisli da svet, i vladika, sumnjaju da on sam, otac, nema što s Vaskom; žuri se da tu sumnju otkloni;
oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije, kad plane Jovča, pogled joj je unezveren, prestravljen; u držanju se vidi ukrućenost).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Počnem začinjavati i sačinjavati moje plane. Gdi bi se mogao jedan dijakon učiti razve u Kijevu ili u Moskvi? U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona zgodnije nasloni glavu, uzdahnu isprekidano, spreči da plane nov osmeh koji se fino zače, lako zaleprša, pa proleti i ponova reče: — Pa?
„Sečem drvo, gospodin predsednik, sečem, sečem“, a sve gleda u predsednika, pa kad vide da će predsednik opet da plane, a Boka ubrza: „Kad odjednom puče puška, gospodin predsednik.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve mu se čini da će sad, ama baš ovoga trenutka, da plane puška iza koga žbuna, i on već počinje unapred osećati kako kuršum zviždi i uleće u njega.
— Tako oni uvek rade. Kad bi se našlo od čega da se naplati, oni kažu duplo i više. Đurica htede da plane, ali se seti da će se i sam moći docnije poslužiti ovim odgovorom, pa se uzdrža i zapita: — Baš uvek tako rade? — Pa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve ne izusti što htjede reći, jer se efendija uzvika, plane i ošamari ga. Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom silom napolje.
Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i
— odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta! — plane i efendija; mahne bičem, no ne spusti ga, već ga sobom drži. —Neću, dok mi ne odgovoriš!
— ne popušta Žižica, i otare rukom usta. —Dobro govori... Neka ostanu oba... —To ne dopuštam! — plane dum Andrija. — Napokon, ko ste vi?... U nastaju nedjelju, po podne iza blagoslova, odnijeće se kip na groblje...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” ŽIVKA: Koj' ga je čitao? ČEDA: Pa ja!... ŽIVKA (plane): Napolje! ČEDA (ustaje): Dakle, šta da kažem mladoženji? ŽIVKA: Neka ide do đavola i on i ti!
DACA: Olajavale su je takve kao što si ti! SOJA: Kakva sam da sam, tek nisam položila maturu. DACA (plane i skoči): Položila si ti sve ispite na svetu, beštijo jedna!
SOJA (preseče joj reč): Ja samo jedno imam da te molim, Živka, da mi pomogneš da položim maturu. DACA (plane): Eto je, ona opet pruža jezik. VASA: Ama, mir, kad vam kažem!
ŽIVKA: Preskoči sve drugo. Čitaj ime! VASA: Evo, de! (Čita.) „Pisac je toga članka u novinama ujka Vasa...” ŽIVKA (plane i nasrne na Vasu): Vaso, lopužo matora! Vaso, pijanduro!...Vaso... (Naleti i u besu čupa s njega sve što stigne.
Kako da se smirim, smirio se on dabogda nikakav! (Plane.) Vaso, daj mi pušku; čuješ li, pušku mi daj da ubijem skota. Pušku mi daj... ili nemoj... VASA: Pa dabome da neću!
Miljković, Branko - PESME
Providnost lepotu opsednu da plane Kad prezirom kazni sve izlišne dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i
Što je duboko nit leti nit tone, Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da noć koja ih naizust zna trone Potkupljivim srebrom mudrosti prerane.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Namah ti ovo kobno iščekivanje postane tako dosadno, da čisto potrčiš napred, samo da što pre plane taj prokleti neprijateljski plotun, da se jedanput svrši, da te ne muči ovo ubistveno, strašno iščekivanje.
Trenutak u kome plane revolucija to je uvek trenutak gde se u mase naroda najedanput probudi dugo gnječeni i davljeni ocećaj pravičnosti, koji
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Oni su već zašli pod bugarske žice, pa ih ne vidim. Hteo bih i ja da osmotrim, ali strepim da baš tad ne plane puška. Uveravam sebe da takva radoznala osmatranja i ne spadaju u moj zadatak. Ja im mogu koristiti i na drugi način.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane... VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!...
Bojić, Milutin - PESME
Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi oblaci se gone. Bez krika, bez cilja letele su vrane.
Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane. Ja vidim divlju, strasnu Krv pradedova.
crna slika nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane.
Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane. Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.
Kad ljubomora mojim okom plane, Prezrivo grešne pokajnike gledam. O, sitio sam utrobu bez mere, Lakom na sreću bio sam i bivam I o lepoti tako
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) ŽIKA (plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu): Pokaži ti to svojoj ženi, magarče matori!
” VIĆA (plane i skoči): Molim, ja ne dozvoljavam da se čita to pismo. KAPETAN: Ehe! VIĆA: Ja neću to da trpim, ja ne dozvoljavam!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A u kujni vatra, gaseći se, čas po čas plane, pruži se te osvetli kujnu, posuđe. Napolju mrak, već duboka noć. Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje,
Ćipiko, Ivo - Pauci
— odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne Petra ustranu. Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu.
Pa ne bi bog!... —Ko veli? — presječe ga Rade i diže se. —Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko!
— Rade i onako dosta! — reče k'o za se Ivo, sjećajuć se umorne družine. — Dakako! — plane šjor Luka. — Koliko si samo dosada izija za svu godinu hrane, zaleglo bi cijelom selu. Hm, pa da bi zašto!
— A što ću mu ja? Neću ni da okom krenem gdje ne moram; neka ide u odvjetnika! — Lijepo bi ga ti upravio! — plane Ivo, i prezrivo se nasmije.
Modrušasti plamen voštanice zalijeće se u prostor, plane i zamire. Ivo stoji na mjestu i gleda za litijom. Do njega na mahove dopire snažna čeljadetska molitva: „ Jer je
— E, ko zna? — sumnjivo krene glavom gospodin župnik. — Zar mi znamo ćud onakih ljudi? — A što su oni? — plane Ivo. — Lako je za vas, — reče učitelj — no mene je sigurno zabilježio! Sva trojica primiču se selu, ćute i — znoje se.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A ja, sama za sebe? Ništa! Mogu da živim, mrem. MIRON (plane uvređen): Zar ništa više? TAŠANA Oh, da! Neću da kažem da mi kogod što reče; ali tako je: za sve njih ja nisam ništa,
TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te! I što je najgore po tebe — ne ljutiš me čak! (Ponova se zaboravlja i plane): Dakle, ti bi još imao obraza da se ljutiš! Od kad je pokojnik umro i ja u crnini... SAROŠ (prekida je): Sada znam.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šta se smeješ? Tako se to zove. Plane zmaj, zelen i plav, i iz njega pucketa, i razleću se crvene bobe... Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za
Padoše poteške reči. Sutradan, kao za inat, Marko dade opet neku težu svotu za trećeg jahaćeg konja u štali. Stefan plane: — Smrt će ga uzjahati, da znaš!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Oteli je, pobivši se s Arnautima. Čitavu bunu digli na granici, dok je ugrabili. I dovedoše je! Sad, šta ću? TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih, Cigane, jošte muka?
MITKA (turobno): I on beše kako ti: katil! ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, što te je od oca i od mene sklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil,
Šantić, Aleksa - PESME
I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore bele Da gledam
Tu, u gluho doba, kad mjesec zasija I tvoj talas plane sjajem dragog kama, Jedan lik, od krina i od kamelija, Na modroj stijeni pod omorikama Pojavi se.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oni su, možda, slutili do čega će jednog dana doći. Sutra, kad plane ustanak, sa svih strana pojaviće se baš ti vojnici. Međutim, nije ni neprijatelj spavao.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I čim je Doka otišla, stari Zamfir plane, silno plane gospodarskim gnevom na svoju mezimicu Zonu, kao nikad dotle u životu.
I čim je Doka otišla, stari Zamfir plane, silno plane gospodarskim gnevom na svoju mezimicu Zonu, kao nikad dotle u životu.