Jakšić, Đura - PROZA
horizont, jedan drugog potiskujući izgledahu kao kakve tavne slike nemirnih sanova il’ kao crne senke gorostasnih planina.
Pa zašto mi je žao tih planina?... Šta su meni ti Vlasi podgorački i ti Srbi Sumrakovljani?... Ništa drugo nego gostoljubivi domaćini, a ja bejah njihov
po ovim planinama bez druga prolaziti, — dodade, zadovoljan što je u meni našao drugara, — ima ovuda svakojakih ljudi; planina je ovo, hej!...
— Ne diraj je, — reče, — ova je planina njena kuća. Posle toga se ućuta i tek onako, kao kroza san, šaputao je za sebe: — Ali što baš tako da se desi da nam
To nije dobra kob!... — A što, Miladine? — rekoh mu ja. — Ta ova planina, puna je svakojakih životinja, pa nam je neka morala put preći, a, posle, svakako je bolje kornjaču sukobiti nego medveda
Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti il’ ne uloviti što, sve mu je jedno, ne tiče ga se ništa!...
Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav praznik, pa gle šta se sveta u manastirskoj
Obradović, Dositej - BASNE
rebelija na me, i isteraju me iz carstva, te ti ja beži, ostavljen od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu zemlju, gdi, za ne umreti od gladi, najmim se i služio sam sedam godina.
Tada ti ja kud ću, što ću, te opet preko istih polja i planina vratim se natrag. Kad dođem na breg Nila, dočekate me vi i priznate me opet za svoga sultana.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
KOMANDANATA 67 PESMA O KOMANDANTIMA 68 PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE 69 NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA NA JELOVOJ GORI MESECA SEPTEMBRA GODINE
PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE Dušan Radović Kondor je zaklan jer je klao.
I sa Zabučja možeš dovući drva! Pa šta ako su nestali Andi i Alpi? Vidi li se s vrhova planina dalje nego s vrhova ovih mrva?
Iz mračne zimske zemlje izranjajući, gologlavi, dočekuju me vrhovi planina, kao bogovi. SINjAJEVINA Vuk Karadžić je u Srpskom rječniku ceo ovaj plavi planinski venac sažeo u dve reči i
Srpskom rječniku ceo ovaj plavi planinski venac sažeo u dve reči i napisao: „Sinjajevina, goletna i bezvodna velika planina u Hercegovini između Kolašina, Drobnjaka i Morače“. Pitam se šta znači reč Sinjajevina.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i na Kličevcu šanac načini, skupe četnike (kako mi je otac kazivao 1800 momaka) koji su šanac čuvali i s Turcima oko planina tukli se.
— Boža Grujević i sekretar i koncepista, arhivar, stolonačalnik i sva zvanija na sebi nosi. U Voljavči pustinja, planina i vrlet, niti imamo šta izesti ni popiti, pravi pustinici i posinci. Zamolimo g.
” A oni svi uglas: „A kako ćemo, kapetanu sjâti, kad eno Vlâ puna planina?” On siroma maše na sve rukom: „E, sjaš̓te, braćo, turske vam vire!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve se sklanja od doma tvojega kao da u njemu čuma mori... Na Stankovu dušu kao da planina pade... Jadni njegovi roditelji! Pošteno ime, dobar glas što ga je imala kuća Aleksića — sve ode!...
Dučić, Jovan - PESME
U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio onaj planinski, čist, na majčinu dušicu miris.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A ja sam voleo te krepke prirodne ljude što su mirisali na planinsko cveće i širili oko sebe onaj laki vazduh planina, pun strasne vatre i snage, pun poštenog ponosa i one prostodušne srdačnosti.
U večnom sam traženju i uzbuđenju i pitam se: treba li, eto da li treba sići ozgo s onih planina u ovaj užas i mrak pakleni, u ovu hučnu vrevu i životnu igru dole; treba li živo pustiti onim instinktima i strastima
Afrika
Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i
Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina. Pred selom, kroz duboku uvalu, protiče rečica, preko rečice je ispleten most. Kupaju se ljudi i žene.
Tišina divljine je apsolutna oko njega. S jedne strane ka dalekome Okeanu mrak i užas džungle, s druge odmah mrak i užas planina Liberije; sa obe strane neprohodnost i smrt. Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana.
devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina. One su mlado zverinje, u istih mah. I koliko raspusne, prašumski zapanjeno i fatumski raspusne, u svojim pokretima.
Drugi cvokoćući protrče kraj mene kroz Pošto je odmah iznad nas planina, sigurno je da nijedna noć ovde nije toplija od ove, i čudno je zato da plemena nisu pronašla nikakvu odeću koja bi ih
Ništa romantičnije i primitivnije od ovoga seoceta, koje je između žutih plaža Nigera i planina. Ove su purpurne naslage bazalta sa zelenim šumicama na vrhovima.
Ti su visovi puni plavih majmuna, i onaj koji predstavlja Sumanguru zove se takođe Planina Majmuna. Veruje se da majmuni, iako su iste vrste, ne prelaze sa brda koje se zove Sumanguru na brdo koje se zove
smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina. Zamišljam na svojim plećima ogromna duga anđelska krila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
čudnovatoj igri sna, dovoljno je bilo da malo zahladi u Beču – jer je te noći bila pala kiša – pa da sanja gorski vazduh planina svoje Servije. Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima.
Činio se kao da neke gugutke u njima klikću. Ti koščati mrki, sasušeni, ljudi, sa brda i planina, ogrezli u krv, u krvoprolića, kao da su bili zaboravili da se smeju, pa su se sad smejali nekim sitnim tičijim
Došavši pred tu kuću, on pomisli: ete, tu, tu, živi taj skot, čovek, nakaza, bludnik, koji je uobrazio da je planina, koja ih od Rosije deli! Nasmeja se, kad se seti, kako Višnjevski, ponosito, viče: „Ja sam vaš bog na putu u Rosiju!
po baštama, u jednom malom selu, kroz koje je prošao, uz viku konjušara i tup udar drvoseča, koji su krčili šumu. Planina, šume, drveće, koje je bilo blizu, drum, kola, sve je bilo utonulo, pred njim, i iza njega, u tu čudnu, providnu maglu,
Da je Višnjevski kurvar, kaže, to je znao, iako se pred njim, u Tokaju, bio isprsio, i tvrdio da je visoka planina, Karpati. A da je i ona kurva, to je doznao. Podvodnica je svome mužu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bratonožićima i Piperima; Planinica na jugu od Nikšića koja odvaja hercegovačka plemena od Stare Crne Gore; Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele zapadnu Bosnu od dalmatinske
hercegovačka plemena od Stare Crne Gore; Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele zapadnu Bosnu od dalmatinske Zagore; naposletku Velebit i Kranjski Snežnjak.
Južni Sloveni su nazivali poromanjeno stanovništvo Vlasima. Pošto se ovo stanovništvo dinarskih planina u toku srednjeg veka pretopilo u Srbe, ime Vlah je ostalo i dalje i njime su se označavali dinarski Srbi koji se bave
U dokolici, na vrhovima visokih planina, često se povećava navika da se razmišlja o svetu i o ljudskoj sudbini; stvaralačka mašta se razvija.
Često pripada jednoj porodici samo jedan ovako mali, upravo majušni, komad zemljišta. Jugozapadno od Veternika nema planina sa ispašama alpijskog tipa kao u Raškoj.
u selo Ubli. Verovatno je da su se u toku ovih seoba turskoga vremena i Vlasi dinarskih planina naselili po planinskom delu Istre, severno od Čičarije — oni žive i sad tamo u dva sela (Žejane i Mune) i zovu ih
Izbegavaju doline i sela su redovno na visinama od preko 800 m, na stranama planina ili na visokim zaravnima. Kuće su im dvospratne, zidane od kamena, iako je šumski kraj.
Cela oblast zapadno od Crnog drima, od miriditskih planina preko Lurje i Mate do Ohridskog jezera, živela je od ove pljačke.
Šar-planina i Skopska Crna gora (Karadag) odvajaju ovaj varijetet od ostalih varijeteta centralnog tipa. Ali gnjilansko stanovništvo
Ali granica između dinarskog tipa i kosovsko-metohijskog varijeteta nije visoka planina Rogozna (između Mitrovice i Novog Pazara), severozapadno od Mitrovice, već reka Lab u samome Kosovu.
Zemljište je sastavljeno od debelih slojeva humusa; na padinama i vrhovima susednih planina su prostrani pašnjaci. Većim delom godine nebo je jasno i vedro.
Na ivici ove oblasti se diže Šar-planina, koja se tako često veliča u srpskim narodnim pesmama. Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana, napasao svoja
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zar ti misliš da ćemo mi pjevati u ovako loše osvijetljenoj dvorani?! Jedino je planina zloslutno ćutala. Njezinim tamnim stazama već se šunjao i kukuruzima se pri- micao mrki medo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim sam video kako pored mene proleću bandere, reke, vrhovi planina i usamljene kuće, ali mi je nešto, ludački nedostajalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U tišini, koju ni prolaz puka nije mogao da poremeti, vrhunci planina ostadoše nepomični i jasno vidni, tako da Isakovič, ceo dan, ne skidaše sa njih oka.
Kraj sve užasne težine okolnih planina, među jelama čije su grane, izdaleka, jednako se pričinjavale kao raširena krila, sa dubokim strminama pod sobom,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Često se može viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vozite bez zaustavljanja, kazao je, ako želite da uopšte stignete kući! Krenuli smo preko planina, kroz kišu. U kolima je bilo suvo i bezbedno. Peli smo se krivudavim drumom kroz guste šume.
i oko dosegnuti, i još pričaju oni što su pratili profesora da su se u daljini videli plavičasti venci nekih udaljenih planina: nigde ničega — ni čoveka, ni žene, ni psa, ničeg sem sunca i neba koje je bilo toliko plavo da je prelazilo u
Matavulj, Simo - USKOK
Dalmaciju od Like dijeli planina Velebit. Pa onda je Hrvatska, pa onda je ravni Srijem, đe je naš gospodar hodio da ga zavladiče.
Bjehu u stravičnoj dubodolini. Kad vjetar utoli, započeše padati krupne pahulje snijega, a zatutnji planina od njekog silnog pucnja. Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha!
Ponjekad planina zaječi od oluje, granje se povija i krši od bijesnog vjetra, gromovi praskaju, kao šiba. U dijelu planine što pripada
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegovi opisi seoskoga života Bosanske krajine, koju dotle niko nije opisivao u srpskoj književnosti, opisi njenih modrih planina i starih šuma, sveži su, krepki, neposredni, katkada impresionistički.
Radičević, Branko - PESME
Skoči gore, odo na prozore: Vedro nebo nada mnom stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!
gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po planina, Kad ne seče Ibre i Memede, A on bije vuke i medvede; Ubije i, oseče im glavu, Pa je nosi sebeka na slavu...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mili četa kuvara Perajice na začelju kolone, gnjura se sve više u nepoznate šikare, gajeve i klance, a Grmeč, rođena planina, tek tu i tamo pokaže svoja grbava leđa, već uveliko izbrisana daljinom, prozirno-plava, i jest i nije — kao san.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa čak, do naše granice preobučena u muško odelo, i peške, preko planina, došla! Tu je našao Tomča, koji se baš tada vrzao oko granice kao krijumčar, i preveo je kod njenog ujaka, koji je još
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
poštuješ, ja ću ti istinu da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina. DOKTOR: Vladajući je jezik srpski, crkovni staroslavenski. Poglavar je crkve mitropolit.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sava se giba — to je zbog riba! Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za jednu ženu.
—Valjaj dalje! —Vaš životni moto? —“Kilimandžaro je snegom pokrivena planina, visoka 19.710 stopa. Kažu da je to najviša planina u Africi. Njen zapadni vrh Masai nazivaju — Božja Kuća.
—Vaš životni moto? —“Kilimandžaro je snegom pokrivena planina, visoka 19.710 stopa. Kažu da je to najviša planina u Africi. Njen zapadni vrh Masai nazivaju — Božja Kuća.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) videla se predelom razvide, nad obrazom sklada od nesklada, pa se senče, kratkoveki vide, modrim sjajem umornih planina. Sentandreja, Іrіѕ florentina. Plamte ravni porfirnim pokrovcem. Devojački zamiriše roba.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Smije se Ćosa: „Pobogu, brate, moraću prosto od smijeha pući, ova je torba planina za te, nikad je nećeš dovući kući. Dati je tebi, bio bi grijeh . . .“ Probudi Ćosu rođeni smijeh.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Vidi li se jezero odavde? — Eno, vidi se vrlo lepo. — Uskoro će biti mesečine? — Već je rasvetljeno iza planina. Vi dolazite zbog riba? — Ne. Ne bih umeo da kažem zbog čega sam došao. — Sedite li dobro? — Izvrsno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
davno posadih šta sad one rade ispod mikroskopa o tome hoću da slušam priče dugogodišnje to me jedino zanima! Planina nikad nije bila golija.
državne granice njegova kora je slast i blagost bezmerna po hlebu se čovek razlikuje od zveri hleb je stavljen preko planina da se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Moguće, moguće... Ali psi nisu lajali, a planina je jezovito ćutala. A zvono se i dalje jogunasto klatilo, i ja otvorih oči. Zvoni... zvoni...
— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da pravda komandir i sebe i vojnike.
— Oni se, bre, skršiše na ovo brdašce, a štagar planina mi prejahasmo dok dođosmo dovde. — Kako!... Istopili bi se do Čestobrodice, ka sneg.
Rov je dubok do visine čoveka, a nad glavom se natkvesila izbačena zemlja kao planina. Sunce je davno zašlo, saobraćajnice su mračne, te mi izgleda kao da tonem u onu zemlju, a da se za mnom otkida ceo
Mesto me nije držalo. Naviknut na stalne pokrete preko polja i planina, nošen uvek vihorom ljudi, čini mi se, bio sam izbačen iz ove svakidašnjice domaćeg života.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— E, sinko... Govorila sam ja tebi onda, reče joj mati, gledajući zamišljeno u daleki venac planina, koji se viđaše s prozora. — Onakav čovek!... onaka duša!... Ali ti si gledala na lepotu... Šta ću ti ja!...
— Hoćemo ... ili upravo ne znam ni ja. Tamo je sve ravnica, nema planina. A što pitaš ? — Hoćeš li da ga ubiješ ?!... prošapta ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha zelenjaše. 129.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa njenih prozora, u plavetnilu mora, i katkad i u belini snega, videla se lepo planina Učka. Kao kroz suze, u sećanju mom, vidi se i sada.
Vetrovito i talasasto nebo Banata, što drhti, uvek, sa mutnim izdancima modrih planina u nedostižnoj daljini. To gorko nebo jutarnjih jeza, boje divljih golubova što izleću iz dugog sna.
Što samo na obalama svojim, u stenju visokih planina, ostavlja šarenilo šljunka i pene, kamenite šare i, sitne, zadimljene, oblačiće. Nebesa Like.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ — Vetrić i dale piri s plavih planina koje se vide tamo u daljini, a nebo ćuti. „Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu bistrim kapljicama rose, i one, te bistre kapljice sad se samo
Sve oko nas obavio jesenji mrak. Planina se utajala ka' grob, ljušne se tek poneki listić il' grančica, poćušnuta lakim povetarcem, pa opet stane i zanemi.
Rakić, Milan - PESME
Da ih bacim svuda, i na vjeki veka! Po predelu mračnom, sjajnom, toplom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!
Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim ovim cvećem, pa čak i sama kuća, iz |
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Divlje patke i vranji padahu po močvarama. Čobani već sjavili stoku s planina. Snijeg još nije panuo, pa ima otave po okrajcima, a u prisojima trave do koljena, te živo pase; a i čobani ne trče
Do malo četnici poniješe i ostale, te ta tužna povorka silazaše niza vijuge grahovskijeh planina. „E Janko, Janko!“ govoraše serdar kao za sebe. Što me ucvijeli Janko!... Znao sam ja, znao, da je ti tražiš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
uvek imaju i kakvu realnu podlogu, i to: a) geografsku (o postanku pojedinih mesta (naselja), izvora, reka, jezera, planina, raskršća, groblja i dr.
— Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka. — Kućni prag — golema planina. — Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu. — Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu.
drugu pijeska, i, đe je Bog htio da bude polje, naredio je svetom Petru da baci izmeđ dva prsta malo zemlje, a đe brdo i planina, da baci jedan mali piljak, pa bi posle Bog njih stvorio onolika, kolika su danas; a kad je došao nad Hercegovinom,
I tako se i dan-danas zove Kameno sijeno u planini Todorovu dolu u Durmitoru. BANjA KOVILjAČA I PLANINA VIDOJEVICA 1 Koviljača je selo u Jadru (pod Gučevom, blizu Loznice).
Vida se ustali na planini Vidojevici, gde sazida veliki grad, zbog koga se i ova planina prozove Vidojevica. Vidojevica je poslednji ogranak planine Cera, a udaljena je od varošice Lješnice za pola časa.
Što smo mu pomenuli u polju ralo i u brdu stado: ralo mu oralo duboko, a stado mu išlo široko, planina se prihvatalo, cvijetaka ukidalo, svome domaćinu svaki hajir i berićet donosilo, i od svaklen mu zdravo dolazilo!
kašike što se stavlja u usta kusi — đavo kuskuni — deo ama koji prolazi ispod konjskog repa kuto — lončić Kučajna — planina, stari grad i rudnik u požarevačkom okrugu lazina — mesto gde je mnogo šume isečeno; krčevina lastina — ugodnost,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
poštuješ, ja ću ti istinu da kažem, đe je moje junaštvo,“ pa onda stane kazivati: „Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica neda
Kad se sastadoše, izvadi on oni prsten (a noć bijaše), zasja se jezero i planina od njega te joj zaslijepi oči, izvadi andžar, zakla je i srce iz nje izvadi.
ali ču da ih ima u najvisočijim gorama i da lete ispod oblaka, pa kad sunce zapadne, i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se sunce smiriti, dok evo ti jedan zmaj doleće i leže u jednu šumu, te ovi mladić šumke
toga pođe da traži zmiju krilaticu, i kažu mu da je nju lako ufatiti, ma samo u oni trem kad se sunce pomoli iza planina, jer ona u sunce pogleda, i doklen sunce dobro koplje ne oskoči, slijepa stoji.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Užasavao bi[h] se čujući da ima veći[h] i širi[h] reka nego Tamiš i visočiji[h] planina nego unke oko Semartona. No, za ne izostaviti nijedno opstojateljstvo koje može imati kakav god sojuz s vospitanijem,
bio sam se kradom spremio da pođem s jednim igumanom Dečancem u Tursku, čujući od njega da u turskoj zemlji imade planina, peštera i pustinja gdi živ čovek ne dolazi. „Ha, to ti je moje mesto!
Monah će reći „sam“, iliti „jedinac“ i „samoživac“, kom je mesto — pustinja, planina, ujedinjenije i samoća; koji se odrekao sveta i prebivanja s ljud’ ma; koji postom, nespavanjem i neprestanim trudom valja
Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; pošlje dva momka sat [h]oda u dolinu, gdi između planina velika reka teče, puna pastrva i različni[h] drugi[h] preslatkoga vkusa riba.
Celi ostrov, dakle, krome sa strane visoki[h] kameniti[h] planina, predstavlja se kao črezvičajne širine grad, pun s veliki kameni zidovi okruženi[h] sadova i u njima kastela, u kojima
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save. I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu. I od gladi postadoše kurjaci.
Sunce se sklonilo iza ruševina kula i planina. Vetar, kao da se dotad plašio sunca, brznuo se po kukuruzima. Dve su senke nestale u zaklanim i pregorelim strukovima
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Obale i korito čuvali su je da ne pobegne, stene joj prečile put, planina je zaustavljala. Ko da pobegne od takve straže?
— Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica Riblja Glava kao planina, kao džin. Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video. Je li, zaista, na njoj riblja glava?
U njenim vodama ogledali su se vrbaci i žitna polja, ponekad đermovi pobodeni u nebo, ali nije bilo snežnih vrhova planina. Ugledala ih je jednom davno, još kad je krenula sa planine.
Ali mali voz nije mogao da se smiri. U njegovim snovima rasle su visoke, guste šume, bleštali vrhunci planina, modrilo more.
Malenog gosta, najednom, nestade, a nestade i tanjira. Mesec se sakri iza oblaka, a planina postade tamna i hladna. Dečak, posrčući, pođe kući. — Gde ti je tanjir? — sačeka ga majka pred vratima. — Ne znam!
Neka ti je srećan put! — ptica se vinu uvis, a dečak polete za njom. Ko zna koliko je tako leteo? Koliko planina, pustinja i mora preleteo dok nije stigao do rodnog grada? Nad gradom se već hvatao suton.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka! Po predelu mračnom, sjajnom, toplom, lednom, I s očima punim planina i reka, Da proživim život u trenutku jednom!
Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac! u kraju toplom, sjajnom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom! M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jonsko More poče zlaćano da treperi, koso očešano Sunčevim zracima, ali vrhovi Brutijskih Planina, bolje pogođeni tim zracima, zablistaše u njima. Mala jedna lađica sa belim jedrima isplovi polagano iz krotonske luke.
„Poplava Nila pretvori celu zemlju koja leži između libijske pustinje i arapskih planina u jedno ogromno jezero. Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u ostrvca tog jezera, isprevlačenog
Sunce se baš bilo uzdiglo iznad arapskih planina i preplavilo svojim sjajem ceo nebeski svod, drevnu varoš sa svojih sto kapija, morem kuća i bezbrojnim hramovima.
„Ne mari ništa! - Pored moje kuće prolazi, podzemno položen, glavni, ozidani, veliki oluk vodovoda sa krimitskih planina. Glavnu njegovu česmu, odakle se ta voda dobiva isključili su Rimljani još lane, tako da je taj oluk prazan i suv.
mi ipak sigurno da je u tim dobrima hladnih leta granica večnog snega ležala niže no sada i spustila se sa bokova planina sve u njihove doline“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U pritajenom večnom razmišljanju ćutala su i ledena polja i snegovi, beskrajni kameni lanci planina što su štrčali kao izlomljeni i razbacani, kao namršteni, crni i u oblacima ugušeni ogromni bršljani kostura, gordi
Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko ljiljana, po ledenim poljima, po najvišim vršcima planina. Iza crnih vrhova, isred maglenih talasa, zastrujali su prvi milosrdni zraci, rasipajući se široko po nebu, drhteći u
docnije, ko zna kad, ali bilo kad u budućnosti i boljim vremenima, i od toga života i praznika, s one strane visokih planina što su zaklanjale vidik pun snežne magle, zahvatiti i okusiti, pa će onda ovaj ovde, mučan i sumoran, ostati samo kao
nagrađena služba sudije puno godina nije davala da kud god bilo umakne, pa da se spase i prebaci s one strane mrkih planina, iza kojih je zamišljao kako živo i burno mora ključati onaj zanimljiviji i toliko privlačni velikovaroški život u svakom
Gledajući u vrhove planina suncem obasjane, ja sam na licu osećao jedan osmejak zaista čudan, koji neću zaboraviti dok god sam živ, jer je bio
To meko sunce na vrhovima planina i ovaj blagi osmejak čudnovato se stapahu sa nečim neodoljivim, neshvatljivim i tajnim.
Jeste li videli Galič? Ta užasna planina izgledala mi je kao kolosalan zid, koji me razdvaja od raja i novog života. Tamo, s one strane, trebalo je preći, i ja
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
njegove sutone, njegova razjarena sunca i njegove zvjezdane noći, i neka između sebe i njega stavi sedam mora i sedam planina. I možda tek pod starost neka se vrati da u njemu umre.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A njemu si kazao sve, kuda će! — Sve, kako si mi ti rekô. Sad ode na Venčac, pa će posle, preko Jelovičkih planina i Kačera, u Vojkovce. Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je.
Gle, šušti i bruji tu ta planina, nosi se šum njen jednačito i tiho, slažući se u divlju, neobičnu svojevoljnu melodiju...
u onom dugom planinskom vencu, koji deli šumadiske talasaste ravnice od rudničkih, načičkanih jedno do drugoga, brda i planina.
A tamo pored reke, po dnu same kotline, pružio se zeleni potes u daljinu, čak do kačerskih planina, koje su, ovoga jutra, zavijene u gustu belu maglu. Sve treperi od sjaja sunčeva i zeleni se veselo, svetlo, radosno...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
poštuješ, ja ću ti istinu da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da
Kad otidu odavde, srešće ih divlja planina, preko koje neće moći prijeći, jer nema nikud ceste; nego na kraju te planine ima jabuka, i na njoj tri jabuke da
tražiti kraljevu kćer; ali teško da je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom i zemljom; nego na kraju te planine ima lijeska i u njoj tri mladice: da ukrše te mladice, pa
Oštar Dan zapiše. Sjutradan, čim je svanulo, digne se carev sin i Oštar dan na put. Najprije srete ih divlja planina. Carev sin pita: „Šta ćemo sad?
Sad prijeđu preko mora i otidu dalje. Najednom srete ih gvozdena planina, koja se svezala s nebom i zemljom. Sad carev sin pita: — Šta ćemo? Sve smo nekako prešli, ma tu nećemo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1912. PROLEĆNA PESMA Prošla je zima naše nevolje I led se topi s golih planina, Potoci besni, puni zlovolje, K'o gladni hrti jure s daljina; Prošla je zima naše nevolje.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ponekad je jak vetar pun kiseonika duvao s planina i poigravao se sa mojim telom, koje je bilo lako kao da je od plute, a ja bih skočio i dugo lebdeo u prostoru.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vedrih dana iz Idvora se jasno može videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nešto posebno, izgledala je kao da uvek podseća
Vedrih dana iz Idvora se jasno može videti Avala, planina u blizini Beograda. Ova plava planina, koja je za mene u to doba bila nešto posebno, izgledala je kao da uvek podseća Srbe u Banatu, kako ih Srbi iz Srbije
Prihvatio sam tu ponudu. Ova planina je ustvari brdo koje se jedva hiljadu stopa uzdiže iznad nadmorske visine. Sedeći na tremu ispred kućice, posmatrao sam
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I opet gleda u sunce, ali ono je još daleko, mada su već vrhovi planina u plamenu; prilazi, ali polako, dok bi ona htjela da se ovoga časa u njemu ogrije.
A na snežnim visovima dalekih planina poslednji sunčevi zraci sjaje bledom, ledenom svetlošću. Zarobljeni Arnaut, vezanih ruku pozadi crvenim širokim
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
spoj „planine se razlivaju u šume” umesto „nastavljaju se”, „produžavaju se”, zasniva se na poređenju, i preslikavanju, planina s vodenim talasima. Time se u isti mah dinamizuje i čitaočeva percepcija i sama slika.
A izvor i jednom i drugom u konkretnom je slučaju Vukovo opažanje planina kojima ide u susret ležeći na kolima: „Kao bezmerni talasi približavahu se sve više, sa zavejanim urvinama, rušeći se
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odmah je tu iza njega mala zaravan, na njoj dva novija prostrana konaka i kladenac, a iznad njih se izdiže visoka i strma planina pod šumom i sa manje litica no što je ona druga, manastirska strana.
Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i
Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u... Ona ga ogrli obema rukama, kleče ispred njega n zasu Suzama, vrelim i jakim kao bujice.
Krupna kao planina, još krepka i jako jedra kao i mnoge bogate seljačke domaćice i srećne majke koje su poženile i razudale, ona plavno
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Šta je to poezija? RUŽIČIĆ: Niže neba i previše ljudi, previše pregrdni planina leži pačezemni prestol, na kojemu pjesnoslovije tiho toržestvuje.
Krakov, Stanislav - KRILA
I skakao bi, ali ga oprezni kajiš od kože prigrabio, i vezao za malo sedalo. Dole je bio vrtlog planina, zidova, minara, vode i prostranih vardarskih ritova.
Sa jezera se lagano dizala magla. Prelomljeno minare izbijalo je iz ruševina na ostrvu. Vrhovi planina se rumeneli, a nebo raskrivalo. Logor se budio. — Posilni... Vojnici su cikali i pljuskali se hladnom vodom.
Preko neba su prelazile duge povorke očajne magle, u kojoj naizmenice iščezavahu, pa se potom opet pojavljivahu vrhovi planina i oštri kameni masivi.
Iščezle su mračne, strme dubodoline pune gustih četinarskih šuma, iščezavali su u magli i goli vrhovi planina. Telefon je i poslednji put zazvrjao, major je pobledeo, pa pocrveneo, ađutant je nervozno pogledao na vojnike pod
Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise. Dole po vrhovima planina je bilo snega, preko koga je trčalo jutarnje sunce.
Ona mu nije znala da kaže da se planina na koju su dospeli zove Jurka Kulbeleri. Šume se belile pod snegom, pa ipak je sve bilo sumorno.
Svuda se rasuo beskrajni splet grebena, planina, jaruga i šuma, sve je blistalo i svugde su treperile sjajne pege u zraku. Sa tuđeg rova je pukla puška.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke zasađene ulice, i
Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina. Pred selom, kroz duboku uvalu, protiče rečica, preko rečice je ispleten most. Kupaju se ljudi i žene.
Tišina divljine je apsolutna oko njega. S jedne strane ka dalekome Okeanu mrak i užas džungle, s druge odmah mrak i užas planina Liberije; sa obe strane neprohodnost i smrt. Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana.
devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina. One su mlado zverinje, u istih mah. I koliko raspusne, prašumski zapanjeno i fatumski raspusne, u svojim pokretima.
Drugi cvokoćući protrče kraj mene kroz Pošto je odmah iznad nas planina, sigurno je da nijedna noć ovde nije toplija od ove, i čudno je zato da plemena nisu pronašla nikakvu odeću koja bi ih
Ništa romantičnije i primitivnije od ovoga seoceta, koje je između žutih plaža Nigera i planina. Ove su purpurne naslage bazalta sa zelenim šumicama na vrhovima.
Ti su visovi puni plavih majmuna, i onaj koji predstavlja Sumanguru zove se takođe Planina Majmuna. Veruje se da majmuni, iako su iste vrste, ne prelaze sa brda koje se zove Sumanguru na brdo koje se zove
smešnim preduzećem: doći sa kraja sveta, kao, jedino, da bih učinio radost i ispunio želju nekih mladića sa marokanskih planina. Zamišljam na svojim plećima ogromna duga anđelska krila.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je vetrovi Planina srpskih studom uštave! Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače!
kažem trošnoj kolibi Što je hajduku glavu čuvala, Kraveći zimi smrzle udove; A kad je, opet, žarka pripeka, Iz planina je vetrić vodila Da mi rashladi čelo znojavo!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Očekuje se da će Turci sutra ponoviti napadaje i starati se da prevale preko maloga Jastrepca (planina na našoj granici, više Aleksinca, na levoj obali Morave). Naši gubitci prilični — artiljerija se odlikovala.
A baš u taj mah sunce utonu na dalekom zapadu iza srpskih planina. Bojno polje još ce zamalo iskrilo i treptalo, obasjano malaksalim zrakama utonuloga sunca, pa se onda postepeno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sećam se, dan je bio vedar, sunčan, topal. Ljudi već počeli da posustaju. Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima. Odatle su baš i dopirali pucnji.
Znam od koga treba da se čuvam. A ovako... Sve zavisi od slučaja. Ja ne znam kuda smo išli, i kako izgleda ta planina. Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić.
Pred našim očima, preko Čegaljskih planina, ukazuje se ravnica, i u njoj mirno, plavo Ostrovsko jezero. Kao oko... A nad nama se razleže prasak pušaka.
Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno. Ogromna planina. Slušajte: mora zbilja da se oda priznanje i tim Drincima. A počeli su iz ravnice.
uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina. Kao da ih je neko valjao, mešao i najednom zaustavio, pa se planine ispele na grbinu jedna drugoj.
uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina. Kao da ih je neko valjao, mešao i najednom zaustavio, pa se planine ispele na grbinu jedna drugoj.
— Jeste! Oni padoše na kolena. Neki su se. krstili. Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali. Planina je hučala. Na samom vrhu sudarismo se sa vojnicima iz sedmoga puka.
Snažno smo zagrlili jedan drugoga i poljubili. Još jednom pogledali smo na Vodenu, i svaki je pošao put onih planina, odakle su dopirali potmuli pucnji topova... „HRISTOS VASKRESE“ Vratio sam se na položaj.
Kao da privlačiš granate, sunce ti detinje. Znam... naći će nas odmah. Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini.
jedan drugome su pridali zvučne titule „grofa“ i „barona“ i sebe su izneli na visinu Moglenskih planina, odakle nemarno pljuju na celu pozadinu...
Štaviše, činilo nam se da mu prija ovakav život, jer je on uspešno nosio svojih sto trideset kilograma preko brda i planina. Mnogo puta dirali smo ga zbog njegove debljine.
Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju. Mi koji smo sa planina, naučili smo na čvrstu stazu. Zemlja u sebi ne skriva ništa, a noge imam da sam kadar stići i uteći... More je podmuklo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jauk se čuje, Vrag lance kuje Serbiji. Zalud Vila sa planina biljem Đorđe diže, Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše; Nit’ se grudma ustavljaju gromovni udarci: Đorđe brodi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična! Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo! A strepili smo mnogo za tobom.
DRUGI SERDAR: Hajd’ sad, Turčine! Hodi, skotino! TREĆI SERDAR: Dođi, da čuješ jeku planina! ČETVRTI SERDAR: Da poznaš decu naših krajina! PRVI SERDAR: Al’ je od plama stidan vuk!
KATUNOVIĆ: Šta govorite kâ u groznici! A gde su deca ovih planina? PRVI SERDAR: Gde su mačevi? DRUGI SERDAR: Gde su bičevi? TREĆI SERDAR: Kojima ćemo skota šibati...
Mutnijem peskom more šibajuć — A s oblaka se zmija javljala Prisipajući oganj srdito, Potresala je lomni treskovi Planina daljnih temelj kameni.
Otkada Đurđe ženu dovede — Mletačkog dužda porod pakosni — Ne prođe dana za tog vremena, A da sinovi naših planina Tiranstva njinog sledi žalosne Mučeći mukom ne osetiše.
I opet, kneže, moram pitati: Gde su ti onih deset stotina Što si na način ’nako svečani Pred glavarima ovih planina Venecijancima kao pripomoć Za ljubav moju... duždu obećô?... KNEZ ĐURĐE: Obećanje ću ispunit. JELISAVETA: Al’ kad?...
(Udara na njega.) KATUNOVIĆ: Uklon’ se, Đuro! Nećeš bez groba trunut, Osmane — U kamenu ćeš naših planina Iskopan naći grob... (Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada.
(Izdaleka se čuju puške.) KNEZ ĐURĐE: To puška beše — I to, i to — I ponoć grmi, ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi glasi skoru pohodu Krvožednoga moga nebrata?...
— JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jedan trenutak — pa se sve obli u bjeličastoj svjetlosti! Sve trepti, preliva se. Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magličasto, timorno plavetnilo.
Sijed je sav, koštat i krupan kao odvaljen komad onih grđenih i neprekidno mračnih i turobnih planina, što se muklo uzdižu povrh njegova sela. Po razgolićenim, runjavim i širokim prsima nahvatalo mu se stvrdnuto inje.
On samo mahnu glavom i pođe, šapćući, pun slutnje: — Ovo se sprema mećava. Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude, vrletne zemlje: sve to potajno i podmuklo reži!
se nenadano zadrmaše u vrhovima jele i omorike jače, silnije, a jaka se i bučna mećava diže, kao da se cijela planina iz temelja potrese. Njima se smrče pred očima.
Bojić, Milutin - PESME
Kameno mu srce ne oseća više Sunce što obesno gori vrh planina, Sunce što iz voda drhtav uzdah siše I kô paru penje do plavih visina, Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa
Usijan se pesak beli i preliva, Zadrev u nebesa red planina spava, Na crvenom žalu slet ždralova sniva, Roj mušica dršće iznad rečnih stava.
Jakšić, Đura - PESME
„Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu? Dvesta ih je!... Dvesta druga, Što se svakom pravu ruga, Što s planina jadne raje Preko praga srpskog gazi, Da nam žene, da nam decu, Obeščasti i porazi... Na petoro...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čuo žubor vode što teče olukom čaršije. Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih je uvek svetlo, jasno... Ali zna da sada niko u kući ne spava.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ibіd., 10, 28; Vuk, Posl., 1902). Od reči za j. obrazovana su mnoga topografska imena, naročito imena planina (v. RJA, ѕ. v.). Na Novom Brdu sačuvano je od sve kulture samo nekoliko ogromnih j.
poznatoj pod imenom Kriva jelika, smatra se da je raslo ogromno drvo koje se zvalo tim imenom, po čemu je i pomenuta planina dobila današnje ime. Čak se ,zna̓ i mjesto, odnosno panj, gdje je raslo to drvo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nisu uzjahali, jer je studeno, saganak bure na mahove brije sa snijegom ojajenih planina, i smrzavica je. Putem stižu ljude. Sigurno idu u varoš za istim poslom. Požure, kao da će sijena nestati.
Otkada mu roditelji pomriješe, živio je inokosan u svojoj kući. Jednom, vraćajući se iz planina, oznoji se i u putu okisne. Razboljevši se, od toga dana već se nije mladosti ni zdravlja nauživao.
na pamet i čudi se što ni općina, ni vlada, ni niko ne posagradi lokava po planini, a tako je lijela i puna trave ova planina, čisto razgaljuje i živinu i čovjeka, pa je šteta što je bez vode.
Kad su lijepa vremena, prama suncu, pazeći blago, sjedi jedno do drugoga na kamenu. Nad njima je planina, isprekrštana potočinama, dragama i pećinama; oko njih go pašnjak, posut golemim kucima, sa kojih čobani blago paze da
jutarnjom izmaglicom, dozrijelim plodom što se zemlji sa giba, a nad njim ćuti još sjenom obastrijeta litičasta planina. ...
Ali u mjesecu maju pobijelila jedne noći planina nad kućama, a drugu noć razvedri se: osu se mraz i smrznu i mahom uništi usjeve.
I nigda dosad ćutljiva planina ne osjeti toliki žagor, kikot i veselja napitih seljaka; vična bijaše tek šaporenju potresenih grana, šuštanju prožutjela
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Debljina smetova ponegde je bila svrh čoveka. Čopori vukova, gonjeni glađu, sišli su s planina i stali da pustoše torove i obore po Vratimlju.
blatnjava i lenja, pronosi posivele grane, naprezao vid ne bih li kroz izmaglicu ugledao nešto više od nejasnih senki planina, plašio skunjene okisle vrane što su bolovale na jovovim panjevima, gledao daždevnjake kako grčevito grabe u rupice u
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet.
I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže.
njibe i vrbljaci Naokolo se šire svud, A kad se pogled vodom baci, Do spruda peščan stoji sprud; I čak daleko, sred planina, Gde pribežišta traži zver, Kâ gorda slika ispolina U oblake se diže Cer.
“ Krenem se dalje. S bosanskih planina Studeni vetar zviždi i ćarlija; U mutnoj magli koleba se Drina, A mrak je tiho, lagano uvija.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako se zove moje sadanje boravište. U sklopu tih planina, a u visini od hiljadu metara iznad mora, odabrao je njegov graditelj jedno mesto koje je ceo dan obasjano suncem,
spočetka neosetno, pa sve upadljivije, počeo je taj sneg da širi svoje carstvo i da pomera svoje granice, duž bokova planina naniže.
Hajde da Vam opišem ovo mestance i saopštim njegovu istoriju. Između severnih ogranaka Semerinških planina, onde gde se one spuštaju ka dolini reke Švarce, izbijaju iz jedne uske dolinice jedan užurbani potočić i jedna
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U JESEN MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN Ptičice su ućutale, Planina se dimi, magli, A oblaci golubasti Bog te pita kud' su nagli.
Stanković, Borisav - TAŠANA
i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz planina. Ona se kod Slankamena uliva u Dunav, i to je kraj, Dunav je proguta kao ništa.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad putuješ lađom morem, ti na dogledu kopna prvo sagledaš vrhove planina i obratno: kad stojiš na obali pa zapaziš lađu na moru, ti ćeš prvo sagledati njenu katarku, a tek će se docnije javiti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pomoći ni sa koje strane. Od mora, preko Drine niz Savu, onda pokraj Timoka, daleko na jug, sve do makedonskih planina, grmeli su topovi, praštale puške, ciktali mitraljezi i gruvale bombe.
Svaki je odstupao u pravoj liniji preko planina, urvina, dubodolina, nekad po bespuću, preko reka, a često su se ljudi i uprezali, da bi samo spasli materijal i topove.
Komordžije se razbegle. Levo teče bujna reka, desno se digla planina. Kolona kao da se skamenila... Nemci to vide, pa nadiru sve žešće.
Paklen se skromno pomalja, zatim se gorostasno izvija i obnažen snežnom belinom krije se među oblacima. Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz koju kulja satanskim šumom hladna Bistrica...
Silazeći sa snežnih planina i pustih krševa, posmatrali smo, zadivljeni, kuće, dimnjake, iz kojih su se istezali pramenovi dima.
Mamo... — Blagosloven Bog naš, vsegda ninje i prisno i vo vjeki vjekov... Nebo je bilo oblačno, a sa planina je pirkao oštar vetar. Drveta ogolela, te cela priroda izgleda naježena.
Izgleda kao da podjednako žalimo jedni druge. Ne znamo ni imena mesta, ni planina, ni celoga ovoga kraja. Valjda su napred izviđači koji to znaju.
Osetiće bar vazduh sa svojih planina i videće nebo nad svojom zemljom. A hoće i malo širine i vazduha. Na ovome ostrvu su skučeni.
Zasađeno je dudinjacima, izbrazdano i razriveno vrletnim potocima, koji hučno jure sa onih planina, valjajući u dolinu stenje i kamenje.
Tamo iza onih planina nalazilo se njihovo ognjište. Sve one misli, koje su usled teških i dugih napora bile zamrle, vaskrsavale su postepeno
Negde na obroncima ovih planina nalazila se granica otadžbine. Uzalud gledaju vojnici. Želja im je da je vide samo. Jer one vrhove posmatraju i naši, sa
Izviđači se vraćaju. Kažu da se Bugari nalaze u podnožju ovih planina. Prema njima su Francuzi. Ali puška se ne čuje. Kao da su oni među sobom uspostavili prećutno primirje.
Petrović, Rastko - PESME
Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo opet preko planina. Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo.
O bede! Rudnici Zatrveni U Boliviji gde je planina San Simon. I živi od pabirčenja osmeha Kao od dva-tri zrna pšenice: Ne nađe u tajni greha Čari, pa beskraja ne nađe u
me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave
u apokalipsu. Ne svojom mržnjom: oboje nebo mrzi, Planina nas, dolina kičevska, i grlo to, i gnjat; I sve to biće ropac moj: grlo to, vrat! proklet! Proklet!
koju željah da živi kraj mene Nikad dovoljno golom, njen glas i tanka polovina; Kako je lagano ništi noć i šuma i planina, Neka je drugi ljubi neko: taj junak bolji od mene.
Odjednom u svom toku, probivši bok planina, Izbiju te svetle reke ko zračni izvori; Ko oganj daljni kraj kog spavaju psi čobanina, Ta prva plamena zvezda, na
BITINSKI PASTIR Iznad ovaca samo teška planina, Bitinija sa svojim bregovima, Veliko veče Azije koje ih koso preklopi, List knjige koju vetrovi čitaju, Daleki dah
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo. Najednom, nestade puta i ispod dečakovih nogu zevnu ponor.
Ko zna koliko je tako išao, koliko planina i reka prešao. Ali, niko Neznanca sa crnom kapuljačom nije znao, niko njegovo pravo lice nije mogao da mu vrati.
Ko bi znao da li bi iz nje ikada i izašla da nema ljudi koji osvajaju vrhove planina. Jedan od njih, već na izmaku snage, zapali vatru na ledniku, oslobodi se Kapljica i polete uvis.
Ko zna koliko je išla? Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja. Oj, kako je umoran bio 3račak! — Ko zna postoji li još uvek tvoj Cvet! — reče 3račak.
Kako se smešio grad! S darovima i pozdravima već su počinjali da pristižu i prvi gosti. Car Carevine s leve strane planina od bljeska je morao da zatvori oči. Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom.
Ko zna da li ih je vetar raznosio ili ih je reka sobom valjala — tek ljudi su preko mora i planina, preko glečera i pustinja prelazili da je vide, da joj se iz prikrajka dive, jer niko nije imao smelosti da priđe i
Nije mogao da odredi. Bežale su u beskraj kreste talasa: kako je tanka, kako je daleka bila obala! Već su mu i vrhovi planina nestajali iz očiju, kad se riba okrete, i reče: — Čvrsto se drži i ne plaši se, Marijane! 3aronićemo!
Opet su bili u kuli, za stolom. Princeza je crtala i na crtežu je rasla planina, rasla šuma. Je li bilo košuta u toj šumi? Veverica? Dečak se nije usuđivao da pita.
I, dade majka. Nije ni osetila bol, dok je slušala kako iza devet planina i pustinja džinovski jasen raste vezujući raj s paklom.
Ali, više se nije zaustavljao, sve dok nije stigao do vrha Visokih Planina. Tu ga savlada umor. Ko zna koliko je spavao, šta sanjao!
Zatim jedna poluglasno reče: — Gle, pa on još uvek ne veruje? — To je zato što on izgubljeni ključ traži na vrhovima planina, po gradovima, pećinama i jezerima... — A gde bi trebalo da ga tražim?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je „u zapadnom delu Makedonije nad teritorijom koja se širila od Prizrena do ispod Kostura i od Vardara do albanskih planina... On je kovao i svoj novac, u početku sa likom cara i kralja, i docnije samo sa likom kralja.
ušima jeku poslušati, i očima seir pogledati, ja kad puče trideset topova, pa kad puče Krnjo i Zelenko, polje tutnji, a planina ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na koljena, a junaci mlogi potrbuške: nije šala na gradu topovi, nije
Ah, kaži mi, ako sam ti mila!“ Tad govori Smiljanić Ilija: „Čuješ mene, Maro Đurkovića! Pred nama je Prologa planina, pak znadeš li, Maro Đurkovića, koji su te svatovi prosili od Turaka, draga dušo moja?
Veli Zuku Čulko barjaktare: „Ne budali, dragi gospodaru! Daleko je Tijana planina: odavde je do mora sinjega ravnih, Zuko, trideset konaka, a uz more tridest i četiri do Tijane, visoke planine; uz
Milutin je pesničko ime. Fruška planina (tj. Fruška gora) nalazi se u Sremu. 53 Bogosav knez je ličnost nepoznata istoriji. Ne bojim se nikoga do boga, tj.
Teljiga je izmišljena planina. Pa siđoše moru u otoku (otoka znači: rečni rukavac, ali nije jasno šta je pevač podrazumevao pod „morskom otokom“).
Ko me viče sa tavnice b’jele? — Ovde je neobično upotrebljen epitet bijela. Ogorjelica je izmišljena planina. Ne ostavi sestru bez zakletve, tj. bez brata u koga se kune.
72 Kostreš i turski junaci u ovoj pesmi nisu istorijski određene ličnosti. Tijana je izmišljena planina. 73 Od Horvata Mato je nepoznata ličnost. Na njemu je kršno odijelo, tj. divno, raskošno odelo.
Predrag majci do konja doraste, a do konja i do bojna koplja, tj. da jaše konja i da nosi koplje. Garevica je izmišljena planina. A okratko, s goricom jednako, tj. a okratko i zeleno kao gora. Da me živa moja želja mine, tj. da ispunim želju.
Cetine) i da je iste godine poginuo bolozan — lađa boni — bolestan bora tebi — boga ti borije — truba Borogovo — planina u Bosni boščaluk — dar koji se sastoji od košulje, gaća, čarapa Braničevo — grad na levoj obali Mlave, kod Kostolca
(u Bugarskoj) vidovan — onaj koji sve vidi i zna vidovit — onaj koji vidi i zna više i bolje nego drugi Vidojevica — planina iznad Lješnice viđi — vidi vijeća — vijeće vijeću činiti — većati, savetovati se vikom viče — viče (vikom je
ne zna istorija gnjizdo — gnezdo Godomin — polje od ušća Morave u Dunav do grada Smedereva gođ, gođe — god Goleč planina — južni ogranak planine Čičevice, između Lipljana i Uroševca golijemno — golemo golovran — gavran Goluban — stajaće
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ala bi to bila priča! Lunja ponovo baci jedan brz pogled na učitelja. Sad joj se više nije činio kao planina. Kakva planina! Pa to je samo jedan zloćud mamuran čiča, od rakije propao, vječito kiseo i ljut.
Ala bi to bila priča! Lunja ponovo baci jedan brz pogled na učitelja. Sad joj se više nije činio kao planina. Kakva planina! Pa to je samo jedan zloćud mamuran čiča, od rakije propao, vječito kiseo i ljut.
— skoči u meku leju, pored bokora perunika. — O, pa ovo nije baš tako strašno. Samo se zemlja malo zatresla. I planina u daljini poskočila je uvis i opet pala natrag, a nije se razbila!
To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija. Pseto je ispružilo svoju glavu s desne strane Save, uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i obaška svakoj travici svoj dar joj voda izdaje. DRVEĆE I VETAR Vetar holujast valja drvlje i kamenje; Po planina iskorenjuje i sobara Visoke bukve, hrastove i debele topole.
ostave i sama trava ne raste nego li vidi se crna i suha mnogo put zemlja: ostaje na njoj kletva da je pusta kako neka planina što je prokleta (Đelvuj) od Isusa Navina rad zločestih nekih ljudi nepokornih zakonu i krvnička posla...