Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a račve ostave gore, te planinka tu uglavljuje telad da joj ne smetaju dok krave muze.
pakostan spis pasom ići — goniti goveda ili ovce lagano da mogu da pasu pezevenk — nevaljalac pećenka — vrsta puške planinka — žena koja u seoskoj zadruzi rukuje mlekarom i prodajom belog smoka povesma — količina lana, kudelje, pamuka ili vune
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Obično „planinka“ („reduša“) nahrani, obuje i obuče svu decu, a ne samo svoju. Tetke, strine, stričevi itd. staraju se kako o svojoj,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke i plećke za krompir, treća rebra za kupus, planinka stoji uz bakrač i čeka mleko, strina Sara nadgleda nad svima, tumarajući iz budžaka u budžak....
Mleko se stade zbrčkavati, uhvati se ozgo tanka korica, koja se, malo pomalo, poče dizati. Planinka spremila krpu i kutljaču, pa samo čeka.
Kora se sve diže i diže dok, najedared, ključ je probi i mleko suknu, ali ga vredna planinka preteče i ne dade mu da pokipi. Digoše bakrač, plamen suknu i jara udari po svoj kući...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je već bio blizu careva dvora, udari ispred jedne kuće, a tu je planinka kruh zapretavala, pa kad vidi onu krkaču oko kočije, izleti van pa onijem loparom opali jednoga soldata po leđima, te
peštera — pećina pijevnuti — izdahnuti pinjata — zemljan sud koji se stavlja na vatru kao kotao piplad — pilići planinka — stanarica (žena koja se stara za ovce) podavro (pod kravu) — navalio da doji poiskati — pobiskati poište —
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. se mažu vimena i stoci, da joj činilice ne bi oduzele mleko (SEZ, 17, 577; 19, 56); ili na Đurđevdan planinka goni krave. izeđu dva zavežljaja u kojima ima b. l. (Begović, 120). U okolini Đevđelije na Veliki četvrtak 6. l.