Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle mu onda, ustajući, kaza da njegovo visokoblagorodije ne treba tome da se čudi. Servija je planinska zemlja, u njoj su udisali čist vazduh, a majka im je pričala da ni jedan Isakovič nije savijao šiju, ni pred Turcima.
Sa druge strane Save, njegova planinska Servija ostala je, da se vidi još samo kao, plava, čista, nebesa. Čemu onda tražiti da se negde nastani, naseli, da
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo je jugozapadni deo Hrvatske, planinska, periferijska i zabačena oblast, koja je još i danas bez dovoljno saobraćajnih veza sa panonskom Hrvatskom.
Na više od tih odseka je brdska i planinska Boka, a ispod odseka je uska primorska zona, pravo primorje, pod punim uticajem mediteranske klime, u kome, pored loze
Uopšte se lako prilagođavaju. Marijovo, koje je u Tursko doba imalo neku vrstu samouprave, planinska je oblast pogodna za stočarstvo i dosta slična mijačkoj.
To je planinska i stočarska oblast, najviše izložena arbanaškoj otmici i pljačkanjima. Osobito su im mnogo pljačkali stoku po Jablanici.
Mijake je sačuvalo ne samo visoko zemljište i njegova nepristupačnost, već naročito oštra planinska klima, mnogo oštrija no igde u Arbaniji i u zapadnom delu Balkanskog poluostrva južno od Prokletija.
Na istoku su Srem, Bačka i Banat potpuno zemljoradnički krajevi; ostale vrste privrede su im sasvim beznačajne. Planinska Slavonija i prava Hrvatska čine drugu grupu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na istoku ocrtavahu se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ona ostavlja kuću decu i ognjište i gazi po iverju dok se sledi neki već misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla i hoće u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
provalija, obrasla gorom i šibljem, pa huji i šušti, a na dnu nje vijuga se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova čeljust nije mrtva, da ima života...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A i vrele mora da su, kad glavi što ih zaprema, ne smeta planinska studen od koje kamen puca! Veliki zore osvitak, zabliješti starčeve oči.
A bjehu li bar sigurni na tome mjestu? Tratina bijaše prostrana koliko dva gumna; oko nje porasla visoka planinska stabla, a među deblima bilo je grmova i crnogorice podosta.
Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično zaodjevena.
Na mahove mu se nadanje povraćalo, a to je bivalo ili noću, kad divna planinska priroda u toržestvu ljubavi ublažuje patnike i učmalu srčanost u mladijem grudima budi; ili danju kad bi se osamio gdje
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!“ — u narodu drže da je planinska trava „iva“ neobično lekovita (kao i srčanik, lincura). Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Išao je brzo, grozničavo, dok ne dođe do poznata mu izvorca, iz koga se slevaše hladna planinska voda preko lipova luba. Napi se bistre vode, umi se, i to ga povrati. Stade da misli hladnije i odmerenije.
Prekorači visoki kućni prag i stade bosim nogama na hladnu ploču stepenice... Zaduhnu je planinska noćna studen, i ona se strese od zime... »Neka je, vratiće se ona sutra mirnija od ovce!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Iznad Ribarića, u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.
Uostalom, kuća joj je bila nasred sela, sasvim uz druge bliskih rođaka njenog muža. Skromna planinska krivača, pokrivena slamom do zemlje i ograđena plotom, bez ijednoga prozora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
OD sada ćemo sa nespokojstvom posmatrati samo termometar na motoru. U daljini pred nama ukaza se ogromna planinska greda, obasjana suncem. — Eno ga Kajmakčalan! — pokaza nam naš vođa.
Ilić, Vojislav J. - PESME
moja je pusta, kô pusta pećina neka, I u njoj sumorno zvoni moj slabi i prazan glas; Prošlost je protekla moja kô burna planinska reka, A s njome radosti moje kô rajski jedan čas, Kô zvuk, izgubljen davno.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti (u pesmi „Planinska slika“ ona je izražena pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
da ona izvire u brdima, u Karpatima: da se tamo zove lepim imenom Crna i Bela Tisa; da je u gornjem toku brza i bistra planinska reka, i tek posle se raspe i razvali u bezbroj krivudanja i petlji, ali ne s progrizanjem terena, nego s tromim, pasivnim
Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz planina. Ona se kod Slankamena uliva u Dunav, i to je kraj, Dunav je proguta kao ništa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dobro, to shvatam — kaže Mišić. — Nego... želeo bih da imam predstavu celog tog masiva. Je li to ćuvik, ili planinska greda, da bih znao kako su oni nastupili, i oko čega su se borili? Karta je zamrljana te ne vidim jasno.
Od njih, dakle, još dalje levo je Siva Stena. Iza nje se pruža planinska greda Starkov Grob. Tu se završava kajmakčalanski masiv, na njegovoj levoj strani, i odatle se silazi naniže, sve do
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Moje dno! Ali, i obala i dno odgovarali su: — Stena smo i ostajemo stena! Konačno, moćna planinska stena bi pretvorena u okrugle, blistave belutke, ali su i oni vikali uglas da su stena i ostaju stena!
Šantić, Aleksa - PESME
Volovi jaram trpe, a ne ljudi, — Bog je slobodu dao za čovjeka. Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigde ustaviti niko! Narod je ovi umirati svikô — u svojoj smrti da nađe lijeka.
Narod je ovi umirati svikô — u svojoj smrti da nađe lijeka. Mi put svoj znamo, put bogočovjeka, I silni, kao planinska rijeka, Svi ćemo poći preko oštra kamâ!