Jakšić, Đura - PROZA
Kad smo u planinu ušli, već se smrkavalo, ali se prema vedrini večera lepo video crven put što, kao tanka zmija, presecaše mračnu
I Stana ga je poljubila... Ja više nisam mogao gledati, ostavio sam svoju zasedu i kao zločinac bežao sam dublje u planinu. Tek posle dugog vremena, kad sam se malo umirio, setim se na moga konja koji je u mehani ostao.
Obradović, Dositej - BASNE
jelen Ovnu se dosadi pod vlastiju pastira živiti, i tako kako poluči sposobno vreme, odustane od ctada, i udali se u planinu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
KAO IZ KNjIGE POSTANjA Ko je ovu planinu, punu lekovitih izvora i trava, i ovu otrovnicu u ovoj planini, kojim čekićem, pitao bi Blejk, na kom nakovnju, i u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad dođemo tu mojoj kući, pošljemo najpre odabrane četnike, te sve srpske porodice i nji’ovu stoku u planinu Posovo, vojsci za leđa, uklone, a onaj drugi kraj knežine u planinu Slovac u zbegove smestimo.
četnike, te sve srpske porodice i nji’ovu stoku u planinu Posovo, vojsci za leđa, uklone, a onaj drugi kraj knežine u planinu Slovac u zbegove smestimo.
ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi pobegnemo u našu planinu Posovo, i tamo svu svoju familiju sakrijemo, i počnemo misliti šta ćemo dalje raditi. Kad ujutru (24. januara 1804.
Mi drugi pobegosmo u planinu i posastajasmo se u buljuke, od buljuka načiniše se čete, a od četa vojska, i hoćemo da se branimo ne bi li car čuo, da
Crni Đorđe sa ono momaka tukući se s mukom u planinu izmakne, a Kučuk Alija ugrabi crveni ćurak Crnoga Đorđa, odnese u Kragujevac i kaže: „Rajo, ja sam Crnoga Đorđa
Tu nam pogibe trinaest momaka osim ranjeni̓. Jedva uz polje izmakosmo u bukovičku planinu. Tu se poiskupismo i čuvamo, da ne bi Turci u planinu u roblje udarili. Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći.
Jedva uz polje izmakosmo u bukovičku planinu. Tu se poiskupismo i čuvamo, da ne bi Turci u planinu u roblje udarili. Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći.
— Živko Dabić i Milovan Grbović po̓itaju s vojskom, dođu u Brankovinu, a Turci već pobegli, i oni trčali za njima do no planinu, ne mogli stići. Ovo mi je kazivao pop Sima Popović, da su u Poćuti pokladovali [11. februara 1806.
U koji je dan bosanska vojska pošla za u Šabac, u onaj isti dan Hadži-beg Srebrnica izišao na planinu Rožanj prema valjevskoj nahiji, poslao, i nekoliko sela ozgo zapalio.
prošlo četiri — više li manje li — sati, dotrča meni u Valjevo momak: „Muštuluk, neli, Hadži-beg noćas uteče natrag na planinu”.
) Ja se sastanem sa Jakovom i Milanom. Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin
Drugi su iza naši̓ leđa, u Lisom Polju i Piromanu. Pokraj Turaka prođemo i odemo kroz planinu u Kožuar, na međi šabačkoj. Vidimo iza leđa gdi Turci pale Banjane i Ljubinić.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara. — Odbiše vetrenjaci! — dodade jedan. — Baš onda na Vrh Prevoja potukotše se...
zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome ime), goni goveda na planinu!...« Nigde niko ga nema napolju; sve se sklonilo igde što živo bilo.
Još onda kad su Zarožani zaturili vilama orahe na tavan; kad su pojili vrbu i sejali so; kad su išli četomice u planinu te sekli čačkalice da iščačkaju zube; kad su istezali gredu, skakali u jarinu, unosili pregrštima videlo u kuću, i
Još malo pa će i sunce prevaliti za planinu. Pop na vrancu kasa napred, pevuši neki tropar, često se osvrće na Vuju i žuri ga: — Teraj, more!
Dučić, Jovan - PESME
SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba. S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
i savija torbe, zavežljaje, i zajedno s hlebom što su joj do tad dali, odjuri, upravo odgeguca opet tamo, gore, u planinu, kod željkarnika da pazi i traži raskovnik... I taj joj raskovnik došao glave.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Šuma je vlažno mirisala i potoci se još rušili. Onda jedan krajičak zlatnoga kotura poviri, i još jasnije obasja planinu. Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini. Čitav okean prostora i slobode širio se pred njim i mamio ga.
Afrika
Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela. Produžavam, odatle na sedam kilometara, u planinu, u selo Zegele. U trenutku had se pojavljujem, uplašeni stanovnici beže u svoje kućice.
Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu. Dalje inicijiranja će ih tamo učiniti velikim fetišerima, vračevima, vešcima i panterima.
Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trebalo je ići u Rosiju, na konju, krišom, preko beskrajnih ravni, bara, kroz planinu. A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu. Otkud ovaj Valdenzer? Otkud ta ergela na njegovom putu?
Bejah se, unapred, zarekao da ću ga, ako ga uhvatim, živa oderati, pa pustiti, nek ide u planinu i nek javi kako, u Goračiću, znaju da kažnjavaju. Imadijah dobar nož, pa napravih roglje i kurjaka dobro vezah.
Kaže, tako će brže stići u Rosiju. „Ja sam mnio da, što pre, grabimo u planinu i prođemo u Polsku, a on kaže, nije, nego sve po snegu! A ti sad ači, ženo!
Međutim, neočekivano, posle je ipak krenuo, ali ne ide za njima. Čuli su, da ide u Arad, a odatle u Debrec, a odatle u planinu. Kažu da ima sa sobom do dve stotine duša. Mnogo je žena i dece među njima, a putuje dug red kola.
Isakovič je, tako, imao osećaj da, ćutke, odlazi u planinu, da ga, ćutke, vode nekud u visinu. Za Pavlom su se kretala, lagano, kola, koja mu je bratučed ostavio.
Pavle je, iz Ujhelja, bio pošao, u prirodu skoro pitomu, skoro idiličnu, u zelenilu, kraj puta koji se u daljinu, i planinu, peo. Sve je žutelo, crvenelo, sjalo, bleštalo, na jesenjem Suncu.
Pavle je bio uobrazio da nekud, naviše, na visinu, ide. Njegov put, koji se peo u daljinu, na planinu, vodio je u Rosiju. Sunce je nad tim visinama sjalo, tako svetlo.
Put je blago vijugao u planinu do poljske granice. Mogao je, da je hteo, ići i brže, ali nije hteo da muči svoje ljude, ni tuđe konje, koji su bili
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dinarskom stočarskom stanovništvu je lakše bilo da pređe planinu Rogoznu nego reku Lab, čije je korito duboko, glibovitog dna a barovitih obala, koje su obrasle ševarom i vrbljakom; na
Ovde se desio isti pojav kao i kod Era dinarskog tipa: kao što je ersko stanovništvo prešlo planinu i spustilo se u dolinu Laba na Kosovu, tako je ovde moravsko stanovništvo prešlo razvođe između Morave i Kosova i
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
On je u zabuni pomislio da je to njegov džak s malim prasetom, ali kad je već stigao pod samu planinu, susretoše ga drugi bjegunci s vašara i užasnuto povikaše: — Ej, čiča, pa ti nosiš onaj džak s malim lavom!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
paoka i glavčina uspavljivalo ga je kao i neprekidni šum, pod kolima, opalih grančica i igala, što su bile posule planinu, meke kao mahovina, tako da je točak zapadao čitav pedalj.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
iz kuće, ona treba „da okrene pogled na more ili rijeku, da bude obilate hrane u mlijeku; nipošto ne valja da gleda u planinu ili brda, jer će joj nestati mlijeka“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
drumovima, očajnički tražeći izgubljeni raj, mesta na kojima će nam posle svega biti prijatno, dok starice grabe uz planinu, u susret toplim avgustovskim vetrovima što se spuštaju sa visoravni.
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Markiša Stevov. — Ne pominji ga, a san ispričaj! — naredi vođ. — Usnih gdje jedan od nas silazi niz planinu gologlav, a na njemu je bijela košulja do gležnjaka, bijela kao snijeg, a na leđima crven krst, a za njim silan narod nosi
Stijepa postavi za nastojnika i sinove mu za argate. I tako se Jankova kuća poče zidati prije nego što se krenuše u planinu, na ljetište.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Petar Kočić je jedan od najoriginalnijih suvremenih pisaca srpskih. To je umetnik koji je planinu opisivao svežijim i jačim bojama no iko pre njega; to je borben duh i oštar satiričar kakvog nema danas u srpskoj
Radičević, Branko - PESME
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i dolinu. Gleda putnik s stene gole: „O krasote, o divote!
Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tiju reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas
lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.
Eto, brate, što si znati hteo — Stoga sam ti malo neveseo.“ Ovo reče, ode na krajinu, A Zmajević kući kroz planinu, Ode kući pesmu pevajući, Pevajući zlato spominjući.
Rado ja imam ovaj beli svet, Vrelo, dolju, planinu i cvet, Rado daljne klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado imam munju i gromove, One strašne munjine
A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna nešto otud na nj se
„Oj konjicu, brže na zlotvore, — Samo gvožđe vadi se iz kore, Kupi polje, nosi kroz planinu, Brže, brže, kuku dušmaninu!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga istog proljeća odseli se iz njihova kraja desetak življih porodica u Bosnu, pod planinu Grmeč. Ode i Radina familija. Zauvijek se rastadoše kamarati.
Bio je siroče, seoski sluga. — Stevo, Stevo, sav si naš, a udaraš u stranu ko jug u planinu. Šta ćemo s tobom? — Gledaj ti druge, a za mene je lako. Sjedaj bez brige u ta tvoja kola, pa svršavaj poslove.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog age, pa nek joj je i muž, iz gospoštine u planinu da potegne! E, pa, evo joj sadevo! Ima odma d ideš, da kažeš da mi se gubi iz kuće! Za svagda!
Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike! Od straha nisam smela, efendijo!
A ja pred porođajem.., Pa kako, posle svega toga, da mu dođem u planinu? Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Trči tamo, vitla se i peva pesmu: kako „kumita bulu grabi, beži s njom u planinu na konju, a bula se nećka, grli ga i muca: Ah, džan’m, džan’m!“ — ,,Ah, džan’m, džan’m!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine;
Kad tamo dođu u onu planinu, pušte orlove da love lisicu, a lisica pobegne u jedno jezero koje je bilo usred one planine, i pretvori se u utvu
A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.
Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
Onda se on uputi kroz onu planinu i nađe lovca, i nazvavši mu boga, zapita ga: — Brate, čuo sam da se ti znaš s ticama razgovarati, a one lete svuda;
je on uhvati, te za se na konja vrže i prepliva na suho, pa se uputi jednom planinom doma, ali kad dođe u najvisočiju planinu, obazre se, kad li mu đevojke nema.
Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica.
Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u planinu k babi, i došavši k njoj, reče joj: — Pomozi bog, bako!
ZLATORUNI OVAN Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziđe preda nj ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre
to ču, naljuti se na svoju ženu i hoćaše je odmah pogubiti, ali joj carević izmoli život, a car je onda osudi da ide u planinu otkuda je i došla, tu na izvoru neka nađe opet dvanaest tikava pa neka se hrani mrvama, a njenu kćer dade svome sinu,
Ne smjede više ostati na drvetu, već brže siđe pa nagne u planinu. Put je vodio preko onog polja, a on ne smjede putem već okrene šumom, tako okoliši ubijenoga.
Jednog dana zamoli vojnik svoga kapetana da ga pušta u lov u planinu, što mu ovaj i povolji. Vojnik se uputi kroz planinu i nekako zaluta, da ne moga nikako naći pravoga puta kojim bi se
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja! Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potovariše čobani svoje torbe, zaokupiše stado i lagano, gotovo nevoljno pođoše niz planinu. A planine i pojate ostale su puste... SIROTE MAJKE... Moji su roditelji stari, patrijarhalni ljudi.
Izgleda mi kao da svima malo laknu. Išli smo lagano. Gledao sam neprekidno u planinu pred nama, ali se ništa nije videlo. Sretosmo kola sa ranjenicima. — Bre, druže, da ti čovek pozavidi!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210. Sadim jelu na planinu, Ne otido za godinu, Kad otido da ju vidim, Ko me srete, svak mi reče: “Jela ti se ponijela, Iz vrha ju zlato
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tako on, po primeru drugih, razda imanje sirotinji a sebi zadrži samo jedan krčag pa ode u neku veliku, pustu planinu, nađe tamo jednu pećinu i skloni se u nju. Poče da živi isposnički, kao što su činili mnogi u ono vreme.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
sam vazda ljetovao, izlazio na ovu vršinv: sto putah sam gledao oblake đe iz mora dođu na gomile i prèkrile svu ovu planinu, otisni se tamo ali tamo 150 s sijevanjem i s velikom jekom i s lomljavom strašnijeh gromovah; sto putah sam ovđena
vile u peštere — bojahu se sunca i mjeseca; bjehu muška prsa ohladnjela, a u njima umrla svoboda, kâ kad zrake umru na planinu kad utone sunce u pučinu. Bože dragi, svijetla praznika! Kako su se duše prađedovske nad detinjem danas uzvijale!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Za krdima, mlađariji također u gomilama veselo ide na noćište. Kad već stignu ka gladama, digne se graja da planinu zaguši. Čeljad se dozivlju i vičući razgovaraju, jer je red vikati na toj visini među blejanjem i rikom.
A pošto je već bio pred vratima svoga raja, kako mu je bilo odmicati se. Tako mu je bilo prvijeh dana, kad je u planinu s njima krenuo. Cura ga je izbjegavala, a i on nju, i kako su jednako jedno o drugom mislili.
Da izbjegava društvo, drugog izgovora nije imao no da obilazi planinu. A zbilja ljubljaše prirodu, jer nikao i odrastao bješe u njoj.
deset glava, ponijela dva mrtva druga i dva ranjena, pregazila Trebišnjicu i panula na samani Mitrovdan, u Grahovsku planinu, iza Zaslana. Dan bješe vedar. Ljudi umorni posjedali i polijegali u jednoj lijepoj dolinici.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— (kletva devojci). Zaklala ga puška crnogorska! Zgrčio se kao srp u planinu! Koliko mu odovud stopa, toliko odonud godina! Koliko hljeba pojela, toliko jada imala! Ko te izda, izdalo ga ljeto!
Da padne s drveta, odneo bi kući granja. Da razapne mrežu za sokola, uhvatio bi vranu. Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila. Deblja je njegova dlaka, nego nečija ćuskija.
— I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen. — Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi.
BABINI JARIĆI (KOZLIĆI) Pripovijedaju da je nekakva baba istjerala jariće u planinu, pa dunuo sjever i udario snijeg, a ona rekla: „Prc, Marcu, ne bojim te se: moji jarići petoriščići“.
po kući, ako bi se čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u kojoj baca nemirnu i neposlušnu đecu, pa ih neđe u planinu nosi i u jednoj pećini sprema, a otac ih i majka o Uskrsu šarenim jajima otkupljuju...
I u taj se mah jagnje ondje obre. Pošto oni reknu sluzi da bježi odande u planinu, udare munje i gromovi, te dvore Gavanove sažegu i ondje postane jezero, u kome, vele, da i sad pijetli poju i zvona
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U Beču o Mučenicima 1852. V. S. K. 1. MEĐEDOVIĆ. U nekakome selu pođu žene u planinu da traže divljega broća, i tako vrljajući po planini jedna od njih zađe i dođe pred jednu pećinu iz koje iziđe međed te
Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući za dugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica.
” Sutradan kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, ta mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: „Pomozi Bog bako!” A ona mu prihvati Boga: „Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?
A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.
” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
12. ZLATORUNI OVAN. Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziđe predanj ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre
je on uhvati, te za se na konja vrže, i prepliva na suho, pa ce uputi jednom planinom doma, ali kad dođe u najvisočiju planinu, obazre se, kad li mu đevojke nema. 25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA.
” Čovek | je stane blažiti: „Ta nemoj ženo, za Boga! kuda znam s njima?” „Makar kuda,” odgovori žena, „odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, što im drago.
” Najposle navrati muža te joj reče da će sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti. A to sve slušala njegova kći, pa plačući kaže bratu svome, koji je bio mlađi od nje: „Moj brate!
naš otac hoće sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onamo ostavi. Nego znaš šta ćemo raditi? Da napunimo džepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo,
Deca to čuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne našavši pepela nakupe mekinja u džepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje.
38. DIVLjAN. Pop i đak hodili kroz jednu veliku planinu, pa ih onđe uhvati noć. Videći oni da već ne mogu taj dan prispjeti kuda su bili naumili, stanu gledati tamo amo kroz
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu. Mnogo bi[h] puta pošao tražiti kakvu razvalinu i pešteru; no, kako bi k večeru bilo, a ja ti beži na-vrat-na-nos u
Da nisam strašiv bio, te da sam kud u planinu otišao, ko zna šta bi bilo; ali sâm u planinu, — za glavu; a drugi se niko ne nađe da sa mnom pođe, i tako ti
Da nisam strašiv bio, te da sam kud u planinu otišao, ko zna šta bi bilo; ali sâm u planinu, — za glavu; a drugi se niko ne nađe da sa mnom pođe, i tako ti ostado[h] lepo do danas.
Peti dan pređem Vučjak planinu i siđem u Krupu manastir i tu se ustavim dan-dva, za otpočinuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Posmatrajući ih, činilo joj se da trči zajedno s njima. Brzo, brže, još brže! Na livadu, uz planinu, niz dolinu, i još dalje: velik je i šaren svet!
— Crvena zvezda utonu u oblak, a princ se poče spuštati niz planinu, uveren da je sve samo sanjao. Kako i ne bi? Pred njim je bilo ono isto žitno polje, a u njemu žetelica kojoj se zlatna
Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?
Ako je neko unutra, mogao bi ga pozlediti, mogao bi ga ubiti. Kao da traži odgovor, dečak se zagleda u planinu ispred sebe. Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja.
3amišljen i zbunjen, korak po korak, dečak poče silaziti niz planinu. Patuljak je nešto rekao... Šta je rekao? Tek na pragu seti se patuljkove naredbe.
— dečak se još jednom s poštovanjem pokloni majci, uze svoj rezbarski nož i pođe niz planinu. Više ga niko nije video ali u kuću pod liticom ne prestaju da stižu vesti o čudotvornom rezbaru koji komade drveta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car joj dade, te ti moga sirotog jabandžiju povedoše dželati s badžom u jednu veliku planinu, i doveloše ga nad jednu veliku rupu. Tu badža naredi te ga baciše u rupu, a za njim baciše jednu veliku stijenu.
Posle toga počne sam putovati po svetu, i, tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika. pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica.
Sutradan, kad zmaj otide od kuće, carev sin dođe, pa mu ona kaže sve šta je čula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti tomogao, sinko; a koje dobro?
A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti. A čoban, kako dođe, metne hrte i gajde pod kladu ony.
Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.
Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše. Kad se mrak uhvati, oni se dogovore da im treba vodu imati đe budu zakonačili, pa to i učine;
Kad tamo dođu u onu planinu, pušte orlove da love lisicu, a lisica pobegne u jedno jezero koje je bilo usred one planine, i pretvori se u utvu
I laž čuo, laž kazao, i bog mi te veselio! ZLATORUNI OVAN Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziđe preda nj ovan sa zlatnom vunom.
jer nema nikud ceste; nego na kraju te planine ima jabuka, i na njoj tri jabuke da uberu, pa da se jednom bace na planinu, odmah bi im se cesta načinila; ali da ostave i natrag kad pođu. Oštar Dan sve to zapiše.
Pošto prijeđu divlju planinu, srešće ih more, preko njega ne mogu nikako; nego nakraj mora imadu tri jagode: da uberu te tri jagode, pa da jednu
odgovori: — Da, kćeri, carev sin i Oštar Dan idu tražiti kraljevu kćer; ali teško da je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom i zemljom; nego na kraju te planine ima
Pošto su došli opet u onu planinu đe su najprije noćili, otidu u istu kuću i tu zanoće. Poslije večere reče carev sin da idu spavati; a Oštar Dan reče
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednog zimskog dana sam uspeo da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tri dana posle, u ponedeljak, Ilija pred zoru sprema se u planinu. Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari. Pregledaće kolibu i goveda.
A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara svoju ženu,
On se ogrnuo kabanicom i pokrio njome glavu, taman kao onoga jutra kad se pričinio da će u planinu, a Cveta ide za njim uzastopce. Preko polja, kod jaruge, obilazeći je, veli mu žena: —Kajaćeš se što radiš, vratimo se!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A svet beli se slegao u ovu teskobu i počeo da se prima gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p odmori se posle službe božje i dugoga čekanja da dođe na red i uđe
Pričestio bi se, video knezove i popove, upitao šta je u svetu, pa se opet vraćao k svojim ovcama, gore na planinu. I rođena deca bila su ga željna. Nosio se čisto i bogato ali mu je ruho bilo staroga kroja kao i oružje.
“ pa pozvao sejmene i odmah otišao uz planinu. Ni danas se ne zna šta je s njime dalje bilo... NAŠA ZAGONETKA Glasiti prvak iz Orahovca, kraj Prizrena, Hamza
Tu samo na uglovima očiju. Bol i prebol bejahu u izmirenju. Litica se pomamno navalila na snažnu planinu. Ove — kao da su zaključile za takvo stanje ne primirje no večiti mir...
A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met Firaja. Neka mu je prosto što je kuću opljačkao i čeljad zastrašio.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte. Ali oni bar tužno muču. Na vijugastom putu koji se peo uz planinu, dizali se crveni kolutovi dima. Bezbrojni volovi vukli su šarene topove uz strašnu dreku gonilaca.
Odmah mu je ponudio konja i magare za prenos stvari. Duško je pojahao mršavu kobilu i peo se dugo putanjom uz planinu. Sipljiva kobila je brektala.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lupa tam–tama, i gomila, larmajući veselo, prate me do izlaska iz sela. Produžavam, odatle na sedam kilometara, u planinu, u selo Zegele. U trenutku had se pojavljujem, uplašeni stanovnici beže u svoje kućice.
Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu. Dalje inicijiranja će ih tamo učiniti velikim fetišerima, vračevima, vešcima i panterima.
Obojica će se isto veče vratiti u planinu ne iskusivši veliku radost varoši o kojoj su toliko sanjali. Koliko sam često i sâm u životu odricao se odjednom svih
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
položaja nije bilo nikakvoga udobnog direktnog puta i baš su sad određeni čitavi bataljoni da preseku put kroz Lukovicu planinu, koja se u dužini od 30 kilometara pruža od Deligrada Lukovu.
su pokušavali da prvu vojsku potisnu iz knjaževačke klisure, ni da odeljenja kod Bučja i Vlaškog Polja odbace u Lukovicu planinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
To se znalo i išlo se toga dana do umiranja. Predveče počeli smo se penjati uz neku planinu. Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći.
Šlem na glavi postao je vreo te sam ga skinuo, a glavu uvezao maramom. Jedva sam jednom podišao pod planinu i tada osetih malo svežinu. U početku su Bugari gađali ravnicu i niko živi nije smeo da se pojavi preko dana.
To mi je, ipak, kao neka uteha u ovoj mojoj muci, te sam malo primiren krenuo peške uz planinu. Nekada sam se verao po planinama iz profesionalne radoznalosti.
Što više, to manje... A pogotovu sada kada znam da kuršumi zvižde na sve strane. Naročito pri vrhu. Posmatrao sam ovu planinu sa strane i iz daljine, pa mi je izgledala ujednačena, kao da su njene padine bile isklesane.
A ukopali su i jedan magacin pod zemlju. Sigurno za municiju i benzin. Trećega dana peli smo se uz neku planinu. Duž celoga puta nailazili smo na Arnaute, koji su tucali kamen. — Dobrovoljno, naravno — upade Luka.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika. Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište.
Snijeg poče gušće lepršati kad uđoše u planinu, koju im je valjalo prijeći i spustiti se u polje. Krava stade nešto zazirati i zastajkivati. — Ideš li, rode?
Prijeđoše planinu i siđoše u polje. Putevi su bili zameteni, nigdje prtine, ni znaka, ni daha od života, a bura neprekidno bjesni i urla.
Bojić, Milutin - PESME
dani uz reč da pomenu: Slušaćemo vatru i veselost njenu, Kô domaćin što se vratio iz lova S pesmom, s kojom jutros u planinu krenu. (1917) PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne, Gazite tihim hodom!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Iz j. rodi se devojka (SEZ, 41, 1927, 115); stvori se zlato (іbid., 239); kada se baci na divlju planinu, načini se kroz nju put (LMS, 145, 1886, 106 id); od jabuka, ko ih pojede, narastu rogovi (SEZ, 41, 1927, 216; 520;
S. je vilinsko cveće. Prema jednoj skaski iz Prilepa, svrake idu u neku pustu planinu, u koju ljudi nemaju pristupa, i tu, za vile, beru s.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Preteče ga, a zanesen svojim snažnim mislima, ne osjeti prama njemu samilosti, već žuri, gledajući na planinu gdje ljeti sa stokom planduje, a gdje sada veselo snijeg lapta; vidi se kako silazi: eno već je popršano polje njime,
zajazio je puteve, jaruge i nogostupe, preodjenuo i pokrio bijelim čistim pokrivačem kuće i glavice, i nad selom planinu ojajio, i sve je uokolo pritisnuto olovastim nebom, krcatim snijega, a obasjano blijedom snježanom svjetlošću, — ali
Jednoga vedroga dana, ljeti, jutrom vraća se Rade, u planinu nad selom, da pregleda ostavljena goveda i kobilu. Veseo odmiče uzbrdicom da, prije nego sunce, odskoči, dohvati se
Otada dere svake godine planinu, gazi istim putem i bezmalo sreta u putu jedno društvo; i kad s vrha krajnih brda ugleda more, osjeća se nekako
Neosjetljivo nastupi proljeće, probudi opočinulu zemlju i oživi razgovorom planinu nad selom. Radu prvo proljeće iza očeve smrti ponese nadom.
Urečenoga dana uputi se u planinu sa svojim svjedocima; u putu stigoše sudbenu komisiju na konjima, ali sa nekoga dijela puta morali su sjahati i jješke
Jednoga podzimnjega dana, kad se Rade opremaše u planinu, sudbenom odlukom bi mu javljen dan i sat dražbe. Iako se tome nadao, osjeti toga časa da mu srce prestade da kuca, i
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
- Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tihu reku, silno more, I pod nebom orla gore I nad orlom šarnu dugu I slavuja u tom lugu I još njegov glas umilni- Ti
Stanković, Borisav - TAŠANA
Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini. Još Adži Derviš odi Perister planinu što gu piješe, pa sag ti će gu piješ. I kome da davam taka raćija? Zar za komšije i ristijani?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim planinu! Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli...
A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!... Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela?
Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso! da li bi ti, Joso, mogao da dobro ošineš te konje, i da okreneš sasvim drugim putem?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se spuštamo, opet penjemo, sve jedan po jedan...
Neki su i sami bežali iz ravnice na planinu, pa ma i u streljačku liniju, u nadi da se spasu od teške bolesti. Ljudi su se tako topili između dve nemani: malarije i
Petrović, Rastko - PESME
Ko ti reče Šar planinu, kočijašu, drumovniče moj! Znam: i ti si sam, i ja sam sam, A psovka kočijaška - pozdrav vetra zavičajni Odiseju na
lica: Uči uglasti kostur kamena i sardele; Pa uzbudljivije od ljubičica Miriše ljuto mleko nepomuženih krava Kroz planinu!
naše zvuke, Ko je iz olujina dosad izdvojio naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke; Ti, kroz planinu, sviralu dubio za naše zvuke.“ Ah! Bože!!! ”Ko je uzdahnuo?!“ Ne sećam se više. Patim.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo!
Kako da ubije Mesečev Cvet? Kao da sam od sebe beži, okrete se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja kao zvezda.
Ubrza Varalica korak. Skoro se skotrlja niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila i nadjačala majku?
Ništa ti ne mogu reći! Nije još znao Radan da je radoznalost gora od vlage, od buđi: kroz najtvrđu planinu naći će put, razoriće stenu.. Poče majka da uhodi svoga sina. Pronađe jednu staricu da stražari kraj njega...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I u pesmi on se hrabro bori pred svoju pogibiju: sam udara „vojsci po srijedi“ i sabljom „krči druma niz planinu“. I u pesmi vidimo ga prvo na konju, a zatim kao pešaka.
U pesmama on je kadar da stigne i prestigne, i ne boji se „nikoga do boga“. Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago. „Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.
““ To su braća majku Poslušala; brže pišu knjigu na koljenu, te je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš rođeni brate, brže da si gradu Vučitrnu!
Mili bože, čuda velikoga! Da je kome pogledati bilo kako s'ječe vojvoda Momčilo, kako krči druma niz planinu! Više tlači konjic Jabučilo neg' što Momčil' britkom sabljom s'ječe; al' ga loša sreća susretnula: kad iziđe prema
No ču li me, vjeran slugo Lazo! Danas petak, a sjutra subota, prekosjutra svijetla neđelja, poći ćemo u lov u planinu, pozvaćemo stara Jug-Bogdana, s njim će poći devet Jugovića; ti ne idi u planinu, Lazo, no ostani kod bijela dvora, te
svijetla neđelja, poći ćemo u lov u planinu, pozvaćemo stara Jug-Bogdana, s njim će poći devet Jugovića; ti ne idi u planinu, Lazo, no ostani kod bijela dvora, te gotovi gospodsku večeru.
Prođe petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet Jugovića, otidoše u lov u planinu.
svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet Jugovića, otidoše u lov u planinu.
Rasrdi se vila Ravijojla, pak odskoči u Miroč planinu, zape luka i dve bele strele: jedna ud'ri u grlo Miloša, druga ud'ri u srce junačko. Reče Miloš: „Jao moja majko!
Jao Marko, bogom pobratime! Jao brate, vila me ustreli! A nisam li tebe besedio da ne pevam kroz Miroč planinu?“ A Marko se trže iza sanka, pa odskoči s konja šarenoga, dobro Šarcu kolane poteže, Šarca konja i grli i ljubi: „Jao
Dovati se Šarcu na ramena, pak potrča kroz Miroč planinu. Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni videti.
Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me poštaj u planinu živu, da naberem po Miroču bilja, da zagasim rane na junaku“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni najzagrijaniji bili za to da se bježi čak u planinu. — Ali da najprije iz ove pucaljke potprašimo tabane onome koji nas je špijunirao!
je ispružilo svoju glavu s desne strane Save, uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži u Slavoniji pritiskujući uvom planinu Papuk kao da odozdo osluškuje nešto vrlo zanimljivo.