Obradović, Dositej - BASNE
Ezop, izobretatelj i otec basnah, posvetio je svoje lidijskom caru; Lafonten svoje kraljevskom princu. Platon u svojej „Respubliki” pretpočteo je Ezopove basne samim Omirovim spisanijam.
” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.” Gnjev upodobljava čoveka
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Mislio je Aristotel, Stefane, mislili su Platon i Dekart, Stefane, a ne ti! MILUN: Ti meni kaza da se zoveš Vasilije? VASILIJE: Vasilije, gospodine podnaredniče!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
i naroda (U onom trenutku nacije nepostoje) Nigde, ni u najdubljem kutku njegove svesti Nema predstave o tome koje Platon, ko Henrik Šesti!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
tako da se, bez zadržavanja, mogoh uputiti u staru Atenu kada je bila duhovni centar svoga doba, a onde živeli Platon i Aristoteles.
„Ti ga lično poznaješ!“ „Dabome. Kad naš prestolonaslednik saznade preko mene da Platon, svojim učenjem i svojim učenicima, gospodari javnim mišljenjem ove varoši, požuri se on da mu uputi laskavo pismo i
U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko nije upućen u geometriju!
Nikija se nasmeja. „Ali meni, Nikiji, koji o geometriji ni pojma nemam, to ne smetaše da me Platon dočeka oberučke“. „Razumem, striče.
„Razumem, striče. Ti nisi onamo pošao kao učenik, već kao izaslanik prestolonaslednikov, ali mene, jadnoga, Platon neće primiti u svoju školu“. „Kako? - Zar nisi vičan geometriji?“ „Vidiš striče!
Zato se pribojavam da nemam pravog dara za tu nauku“. „Ne brini se, sinovče! Platon će te na moje zauzimanje već primiti u svoju školu“. „Ne, striče, hvala ti lepo.
Nedostojan neću ni da mu stupim pred oči“. „To ne bi, bar za sada, ni mogao, sve kad bi i hteo. Platon nije ovde“. „Šta veliš? Nije ovde. - Pa gde je?
U takvoj državi učeni ljudi igrali bi prvu ulogu. Da bi svoju zamisao takve jedne idealne države ostvario, Platon se, s vremena na vreme, bavi i aktivnom politikom, pa učestvuje i u političkim trzavicama.
On ga pozva u Sirakuzu, a Platon se odazva tom pozivu i napusti privremeno svoju školu“. „A kada će se vratiti?“ „To niko ne zna, pa ni sam Platon.
„A kada će se vratiti?“ „To niko ne zna, pa ni sam Platon. Opraštajući se sa svojim učenicima, reče im da se nada da će za godinu dve opet doći kući“. „Za godinu dve...
U jesen godine 365 rasprostre se po varoši munjevitom brzinom vest da se Platon vratio sa svoga putovanja zdrav i čitav.
Kad stupi pred Platona, on pretrnu pred dostojanstvenom njegovom pojavom. Platon beše visoka rasta, širokih pleća i čela, pa je, svojim velikim očima, bujnom kosom i bradom, ličio na veliku Zevsovu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Lijepih li vizija što se nižu pred našim očima: Parmenid u svojoj bašti, Heraklit u svojoj, pa Zenon i Demokrit, Platon i Epikur, svaki u svojoj: pa dalje, dalje, Spinoza u svojoj, Kant, Hegel u svojoj, Kjerkegor opet u svojoj — ti veliki,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Moj poštovani učitelj Platon imao je o tome čudne pojmove: on nije hteo da za prave astronome prizna one koji posmatraju izlaze i zalaze zvezda, no
I Platon je, uvijeno, o tom govorio, a njegov i moj učenik Herakleid Pontikos - ti ga poznaješ, zovu ga Paradoksologom, - smelo t
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I grčki jezik učim tako i zato. Grčka književnost, grčka filosofija, to je sam Božji čovek i čovekov život. Platon priredi, makar samo u mislima, ručak, pozove goste, i tek onda počne filosofirati.