Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo je vetrić nemirno šuškao po zelenom lišću... Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći.
Afrika
Svi su se oni stapali sve više u opšte biserno i ugušeno plavilo ovdašnjih ptica, neba i dalje pučine. Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom
Kao nekad u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu
Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“. Samo riđe crveno tlo Afrike, zelenilo šume, plavilo isparenja, topla ugasita bakrenost gologa tela, morali bi nadmašiti bilo kakvo očekivanje slikarsko.
Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana. Sa jedne strane hodnika je ravan zid, sa druge tri ćelije otvorenih ulaza.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zatim ostade samo plavilo vode, neba, i irealnost obala. Onaj što tera lađicu nije se još nijedanput okrenuo, tako da mogu zamisliti, ako mi je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
sukalo čaša molitvena — čaša iz koje piju mladenci na venčanju čekrk — sukalo; obrtača; čevljak čivit — biljno plavilo, indigo čizmedži-baša — glavni predstavnik čizmarskog zanata u mestu činiti amine — proklinjati na svetom mestu krivca
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kamen mi pod glavom: jaoj dva kamena. (Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena. Gde sam: još u travi il na nekom spratu?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
statua boginje Atene Promahos; desno od nje video se Partenon, levo Erehtejon, a između tih dvaju hramova, i iznad njih, plavilo se atičko nebo. Mladiću se zavrte u glavi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali se zato prvi put pojavljuju ulice i okolni predeli pesnikovog grada: Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume što su k zapadu još dalje, Svim tim jedna ljubav za rasticanjem
– kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna linija, I senka linije poda mnom još
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
NINKOVIĆ (posmatra je znalački): Grіѕ nale, belo grao, koje preliva u plavilo vedroga neba, krep-de-šin, sa nešto malo ružičastoga, možda samo opervaženi rukav i rever, ili možda džepovi u tonu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svi su se oni stapali sve više u opšte biserno i ugušeno plavilo ovdašnjih ptica, neba i dalje pučine. Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom
Kao nekad u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu
Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“. Samo riđe crveno tlo Afrike, zelenilo šume, plavilo isparenja, topla ugasita bakrenost gologa tela, morali bi nadmašiti bilo kakvo očekivanje slikarsko.
Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana. Sa jedne strane hodnika je ravan zid, sa druge tri ćelije otvorenih ulaza.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa radoznalim očekivanjem i zebnjom u srcu pristupio sam toj Keopsovoj piramidi. Na njenom vrhu plavilo se Vaše milo pismo; njega sam prvo pročitao. Važi! Idućeg leta naći ćemo se negde u Alpima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sav zanesen. Čelik siči, voda kaplje, hladovina sige miriše, sečiva se obnavljaju i svetle. Kroz plavilo naočari, verovatno u plavoj svetlosti, vidi oštrač kad župnik ulazi u sakristiju, za večernju molitvu.
Petrović, Rastko - PESME
kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako primeti plavilo lica, sam me probudi; Ne pomogne li glas mu znan, strašna će možda šibanja: Jer žudim (ako ozdravim) da vidim Je još
II Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa, Pogledam dole, i beskrajnih svetlih izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok mleko se rađa Na
Raziđu se tako u plavilo ulice drage Beograda, I bregovi što su oko njega, i šume što su k zapadu još dalje, Svim tim jedna ljubav za rasticanjem
nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboko zanosna linija, I senka linije poda mnom sve