Obradović, Dositej - BASNE
Dugošijasti ždral polakomi se na plaću, zavuče glavu u kurjačije grlo i izvuče kost, pak ono leteći više njega iskaše plaću.
Dugošijasti ždral polakomi se na plaću, zavuče glavu u kurjačije grlo i izvuče kost, pak ono leteći više njega iskaše plaću.
Ko nosi prečesno otečesko ime na sebi, neka pokazuje ljubov i popečenije otečesko o čadam svojim. Kad se za malu plaću pristojna iziskuje služba, za veliku pravedno je iziskivati veliku.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Vidićemo. Pa onda za moga sinovca: obećali ste mu službu, pa ništa! A drugi mogu vući plaću. ŽUTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa kaže da nije za to. Šta ću da radim?
li pravo da on, kao poznati rodoljubac, ništa ne dobije; a drugi, koji su dvoličili, ili koji su poznati kao mađaroni, plaću beru? ŽUTILOV: Biće sve, biće, samo se malo pretrpite. Znate li da ne spavam više od sedam sâti?
ŠERBULIĆ: Vidim kako se rodoljubije uvažava. Vi ste bili člen odbora, a ja ništa. GAVRILOVIĆ: Nismo vukli nikakvu plaću. ŠERBULIĆ: Već ja znam. Svaki je lud, koji se za Srpstvo zauzima. GAVRILOVIĆ: Zato što ne može da globi.
Mi smo ustali za narodnost, a nigdi nije stajalo da će činovnici vojvodine služiti badava, nego će jošt veću plaću imati. GAVRILOVIĆ: Ostavimo sad to; nego dajte što na sirotinju. SMRDIĆ: Idite vi s bogom, ja ne mogu dati ništa.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: Devojka, devojka. STANIJA: Kuku, devojka ulazi momku u sobu! VELIMIR: Zašto ne, za plaću. STANIJA: Pravo velim ja, kraj sveta.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a? A znaš da se dereš za plaću. PERSIDA (priđe krevetu da namešta). SULTANA: Tako, donesi pra još i s tavana, da mi sasvim prsi izeš.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše. O DOBITI — Svak’ se bije da dobije. — Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo. — Bolje je jedno „drž“, nego sto „uzmi“.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I ova predavanja velike su mi polze bivala, ne samo za plaću koju sam za to polučavao, no, mnogo boljše, što sam sebe u sve to veće iskustvo i soveršenstvo u rečenim jezikam
moldavskoga, gospodina Gavrila Kalimahi, sinovcem lekcije na franceskom jeziku predavao sam i od njega sam dobru plaću imao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Te nedelje dadoše im plaću tek pred noć, jer se i zakupnik gostio s ostalom gospodom; ljudi su čekali strpljivo, nadajući se dobroj napojnici, da
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ot čista slivova drena, i da ji nakiti olovom lepo, i rog takožde da bude slivov, a čto budet koštovati, to ja za plaću, kako svirile polučim, staraću se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Pusti! — bojažljivo će žena mu. —Ča pusti? Pet godin' skita se, pa ča je učinio, reci? Drugi su svršili i jur plaću potižu, a on? K'o pametnjak!...
— reče Ivo uzbuđen. — A od tebe mi je korist!... Da si bija drugi, moga si dosada svršit' i podizat' plaću ... — Svršiću... — Ma kad? Bolje bi mi bilo da sam ti da motiku u ruku... — I za me bi bilo bolje...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Oni se mole Bogu, a ti kuće poganiš. Ama evo ti je već prispeo tvoj rok da preuzmeš za to plaću što si dosad činio. Ili ti mniš da se je to utajalo od strašnoga božijega oka, kojeno svašto izgleda i motri!
A poviše tvoga dužno je tebi, to što si zaslužio i poslovao gažeći ti blato te ćerpič praveći, i plaću za to imati. Kad se s tuđovercem o čemu pačaš i natpireš, dobro mu merkaj na reči, te što se za nas lepo svidi, ulovi
Uzdahu se Turci na mnogu svoju jošte i za plaću najmljenu dovedenu vojsku, da ga mogu uzeti s mnogom spravom što su u korablji privezli.
Nitko ne uzima plaću dokle ne zasluži i ovde na zemlji. A gde li je i ta novina postala i ostala da jedan služi a drugi da bere plaću?
A gde li je i ta novina postala i ostala da jedan služi a drugi da bere plaću? I hoće l' to koji gospodar učiniti i dati? A našlo bi se ko bi i tuđu plaću preuzeo!
I hoće l' to koji gospodar učiniti i dati? A našlo bi se ko bi i tuđu plaću preuzeo! Tome se plaća ko zaradi, a na besposlena nejma misli.
povređamo naših duševnih rana, nego i ostatak da izlečimo, ne duga nam u poslu dna motreći, nego vrlu nadnicu, mnogu plaću čekajući!
ostavu zatajili, ako od kriva li nam čoveka što na silu preoteli, sve je to jedno, ja li sluge, sluškinje li godištnu plaću zaustavili, do kraja li celo neisplatili, što no je sve to dušogubstvo...