Upotreba reči plače u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače. Njena tuga za bratom beše neizmerna. Više puta bi se zagledala u moje oči i onda bi briznula nanovo u plač.

ponekad bi joj se potkrao i uzdisaj, ali isprekidan, ugušen; a kad je Živko na svoje grudi pritisnuo, čuo sam kako plače... Da li se kajala šta je učinila, ili su to bile suze radosne uzbuđenosti?... Ko će to znati?

A nad grobom svojih ljubavnika plače... Ja sam jedanput vojevao za nju, za tu božanstvenu devojku. Bejah još mlad, dete, ali i sada...

Obradović, Dositej - BASNE

Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku.

k roditelnici svojej, nahodeći hranu i život svoj u persima njejzinima, kao da već savršeno zna da se bez nje plače, nju želi, na nju se najpre počinje osmijavati, i nju kao svoje prvo blaženstvo miluje i ljubi.

u svom manastiru statuu Hristovu, u koje glavu metnu sunđer, pa kad bi hoteli da Hristova statua učini čudo i da plače — vode u sunđer, pak suza koliko hoćeš!

Dođe tužba papi da sav narod odustaje sve crkve i ide k jezuitom gdi Hristos plače. Ode i papa, al' ponese čekić u džepu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

»Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako. Pogleda opet, a ono se spušta k njemu: maleno detence, kao ćupić...

»A što plačeš, mali?« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola.

« Ele tako ga odbija nekoliko puta. Čoveku pritužila nužda. Iziđe jednom iz kancelarije, pa samo što ne plače. Pitam ga šta je — a već amo znam, kapetan mi naručio. »Muka i zlo«, veli, »ja ne znam kad će doći i na me red jednom!

Neki otrčaše i nađoše ga, pa počeše strugati, zviždukati i igrati onako sami. Sreja samo što ne plače od muke. Oko neko doba noći raziđoše se svatovi od kuće Srdanove.

Učini mu se kao da neko čeljade iziđe iz kuće... Niko drugi već — Radojka. Čini mu se, vidi je kako još plače... Zatim pogleda malo dolje.

Videla je — kad je uzorao i treću brazdu!... Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!... Ovo je neki izmet... plače!... To beše što i nadraženom psu palica kroz plot... Samo što pogleda Marinka strašnim pogledom, pa jypny kao zver...

Znaš li da se čak ja htedoh zaplakati, ja koji sam tvrd na suzi!... Nije to lako gledati matora čoveka kako plače. — Jeste!... Jeste!... Znaš li kaki je bio pred sudnicom kad ono htede zaklati Marinka?... — Dodijalo, brate, čoveku!

Njenoj duši godila je tišina i suze. Ona je svesrdno plakala za svojim starim drugom. A kako i da ne plače!... Svaki bi joj pogled pao na po kakvu uspomenu... Živelo se to i radilo... Ali je kuća morala živeti.

Tu ti tada nema neprijatelja... Tu je jedna duša i jedno srce. Sve to oseća, sve plače... Tu je sedi starina đedo, tu je seda starica naka. Ranom zorom sve trči ruci njihovoj...

Dučić, Jovan - PESME

Uprtih zenica prema nebu zlatnom, Dva giganta Sfinksa tu stražare tako, Dokle ona plače; a za morskim platnom, Iznemoglo sunce zalazi, polako.

Stoji pusta crkva bez glasa i zvona, Sumračna i hladna svu noć i dan celi, A u napuštenoj i nemoj kapeli Sama plače bleda žalosna madona.

On se ruga mome šlemu i mom štitu. Kad besedim narodu koji plače od uzbuđenja, on mi se smeje jedini. Otruj ga, sveštenice ljubavi, i ja ću ti dati galiju na moru i dvorove u polju.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje. Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji prste na pomoćnikovoj ruci.

Meni više ne trebaš; idi pa traži gde se može igrati krajcara!” Turio Proka ves na oči, plače kao kiša i moli. darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani!

Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!... Sutradan — ništa..

— Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače. — Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom.

Šta sliniš za jednom drkelom? Nije on mene stekao, nego ja njega! Sutra, ako hoćeš, da kupim deset! Moja mati plače još jače: — Znam, Mitre brate, — kaže ona milostivo — ali hoće dušmani sve da odnesu.

To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra. Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno. Prema ovome je ništa ono kad mi je stric umro.

I najzad prosuše se tihe, krupne suze, kao majska kiša. — Gle, gle ti njega! — reče Blagoje. — Zbog take sitnice plače! Pa šta mije to? Jedna noga! E, hej! Sve će to opet...

Žene posjedaju na klupu pod orah, miluju Maru i plaču, a ona uplašeno ide iz krila u krilo. Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago. Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije.

Samo što nešto smeteno priča kako se rastao s njome: „Nije”, veli, „ni plakala!” Gdje će to biti da dijete ne plače? Što da vam pričam kako nam je bilo bez nje; što da vam pričam kako je siromah pop čisto zanesen i često hoće ovo a

kako je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se on vraćao, kako se sve krije od gospođe za drva i u šupu, pa plače sama, i kako, kaže, hoće da umre.

Neki put, opet, stoji sama u sobi. Nešto se strašno bori sa samom sobom. Udare joj suze pa plače, plače, pa opet ujedanput utre oči, dohvati knjigu, tresne o sto, otvori pa navali čitati. Sjela jednom pod orah.

Neki put, opet, stoji sama u sobi. Nešto se strašno bori sa samom sobom. Udare joj suze pa plače, plače, pa opet ujedanput utre oči, dohvati knjigu, tresne o sto, otvori pa navali čitati. Sjela jednom pod orah.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ciči u špajzu, pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad al’ ono sedi njegova slatka kći pa plače i piše nekom pismo.

« Celim putem plače i proklinje čas kad se tako debela rodila na svet. — Melanija je bila malo sanjalica i sentimentalna; a Jula onako, ne

Gđa Persa sedi i podštrikava popine čarape, i ona sluša, samo što ona ne plače, ali se ipak čudi kako to sve tako lepo umeju ljudi da izmisle i sastave, k’o da su baš tamo bili!

Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u

Kad malo posle, a ono nije gavran nego Šaca pod jorgovanom plače. A pored njega, na jednoj grani stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio

dugo i glasno plakala kad se i sama mama probudila i oterala Gágu s vrata, a nju viknula i probudila, i pitala je što plače. A Jula joj kaže da je snivala strášno.

— Bili smo k’o u arištu — nastavlja gđa Persa. — Melanija samo sedi pa plače... Što se ovo dana siroto dete naplakalo, neće se celoga veka toliko naplakati. — No, pa šta je dakle?

Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula plače kad ga vidi, a gđa Sida skida gromove čim ga pogleda u onoj njegovoj vazdašnjoj pozituri.

I’te, molim vas! O Jesus-Marija! So šenes kind und so, so... A a a! Samo jedan jed! Eto vi’te, već plače frajlica!« veli Gabriela pokazujući na devojčicu koja se, pošto joj je frau-Gabriela otvorila oči, sva neutešna i

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima.

Koliko puta on, mrtvac, u snu im došao, te se videli, razgovarali. Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav? I plače se dok god traje služba u crkvi. I zato, što bliže kraju služba, tim jači, užurbaniji plač.

Ali, niko ne bi od njega uzimao. Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio. A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove.

— Dêdo, i ove moje... I ma da pop odmakne daleko od njega, neki put ode i iz groblja pošto sve prepoje, on jednako plače, viče za popom. — Dêdo, i ove moje prepoj!

— I počeo da mu unosi taj krst. A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba. Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima. i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Julka čuje da se Čekmedžijić sa Ružičićem u V. sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A je li tako? Jesam li ja preobražen zaista, osećam li onu harmoniju, onaj mir, onaj rajski mir „sreće što plače?“ ne osećam, ni izdaleka ne osećam.

I mrvi se nešto u meni i plače i rida i glas neki čujem kako mi šapuće, a ništa ne razumem. Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna,

Afrika

Mali se igra sasvim olinjalim majušnim majmunom, i plače glasno kad ga pomilujem; mali majmun gleda brižno u moje prste: nema li možda za njega kakvih insekata na njima.

Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je i stvarno lepa i koja stvarno neprestano peva. O i plače!

Starica se očito raznežava, presamićuje još više u svojim krapovima. plače, šalje poljupce, i odlazi da nađe sina velikog marabuta. Ovaj šesnaestogodišnji deran sav je nakićen i uobražen.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače. Petar je začuđeno posmatrao svoju ženu, ali ništa ne reče.

Sedi ovde. Utri suze. Vi ste žene prave, zadušne, babe. Ne valja u ovakve prilike da se plače!“ Pavle im onda reče da će već kod prve skele da pobegne.

Kad Pavle reče da misli da beži, nasta novo uzbuđenje, pa sad i Ana poče na plače. Bojala se da će ga ubiti pri pokušaju bekstva. Pavle je samo pogleda, i opet se nasmeja.

Marš!“ Tercini se tad zaplaka, gorko. A kad profoz vide oficira kako plače, promeni korak kojim je, kraj njega, bio počeo da maršira, pa mu priskoči i caknu ga nogom u zadnjicu.

Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka. „Nadnese se nada mnom, tako, da mi dahom svojim pijanim napuni nosinu, valjda da bi nanjušio, da

da je kapetan, svojom muškom pojavom, i udovištvom, ošamutio njenu ćerčicu, koja je i suviše zrela, za svoje godine. Plače u snu! A kad su same, govori samo o kapetanu.

Sreća je, uostalom, ono što svi oni traže, iako su, kao i konji, kratka veka. Niko ne plače nad sudbinom i nesrećom njihovog naciona. Đurđe je imao običaj da kaže, kad je o tom bila reč: E moj Pajo!

ne poziva urin‑doktora, da ga leči, nego sedi, ceo dan, tako, na svojoj postelji, sa glavom u šakama, poguren, kao da plače. Ona poče da sumnja u Isakoviča. Mislila je da taj oficir nije došao, krišom u Beč, da se leči, nego – da je ubica.

– Vidiš li ovaj prut? Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi! A on onda već plače li plače, žao mu majke, umlatiće je Goša.

Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi! A on onda već plače li plače, žao mu majke, umlatiće je Goša.

Ponavljao je, međutim, kako je to smešno, da plačemo zbog nekoga, ko i ne postoji, i da ona plače zbog te žene, koja ne postoji. Ne postoje trepavice boje pepela!

Za njih obe, i za njenu mater, i za nju, bio je samo nesreća! Ona sluša, kaže, Evdokiju, kako plače u mraku. Ne bi trebao da se šali sa Evdokijom! To je stvorenje ludo!

Teodosije - ŽITIJA

ljivog života, još više od ljudske slave bežeći, bogoljubljem i brata svojega omrznu, i ne smilova se da ide ka onome koji plače.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Taj će nam pokazati kako treba da se čuvamo od mačaka. — U srećki broj tri stoji mudri savjet: „Bjegunova majka ne plače.“ Treba, znači, od mačaka bježati — reče bijeli miš. — Ura, tako je! — povikaše miševi. — To je zaista mudar savjet.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ

I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije. ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno.

I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije. ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno. Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

One su navikle da budu zatvorene. Onaj jež je čitavu noć šmrkao oko zida. Izgledalo je kao da dete plače. Pokušavala sam da spavam, pokušavala sam da zatisnem prstima uši i ne čujem ga, ali sam ga svejedno čula, ustala i

- Reci mi šta je to što ja hoću? - povukao sam je k sebi a ona je nakostrešila laktove i počela da plače. - Neću. Neću. Neću! - ponavljala je. - Šta nećeš, za ime Boga? Ti, budalo! Zar ne vidiš da si još samo dete?

Nisam mogao da utvrdim šta dok, sada već rasanjen, nisam čuo kako Stanika plače u kuhinji. Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako

Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako prigušeno i obeshrabrujuće. U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči.

Da li je i nju moj otac...? O, Bože! Video sam ga Opet kako se povlači u senku sakrivajući onu ženu i čuo Staniku kako plače. Bilo je već vreme za doručak.

Hoćeš li napisati? - uprla je u mene svoje svetle oči a usne su joj podrhtavale kao u groznici. - Zbog toga se ne plače, Rašida! Napisaću! - obećao sam, ali je dvojno osećanje, da sam Bog i da sam gad, počinjalo da raste u meni.

Ona, Stanika, nema ništa protiv! Njoj je već svega dosta, a sada još i ovo! Spustila je glavu u šake i počela da plače tako naglo i tako žestoko kao da ste odvrnuli neku slavinu za plač u njoj.

Gledao sam u Staniku. Ona je još držala ruke na očima, ali se nije videlo da plače. - Taj užasni, taj grozni stvor, šta taj nije u stanju da izmisli!

Upitao je mogu li ga ponovnim konzervisanjem vratiti dvesta godina unazad. Nisu mogli. Onda je on počeo da plače, a ljudi s onim velikim glavama skupljali su se oko njega čudeći se. Oni nisu poznavali ni suze, ni smeh.

Trebalo mi je pet minuta dok nisam shvatio da plače. Ta mala luda! Kroz pola sata, kroz sat, u redu, sve ovo će se završiti i mi ćemo se naći na skeli. A onda, a onda?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra ugušava bólju, srce mu se steže, usiljava se da mu ne pozna bólje. Gospođa Soka plače, a ništa ne govori.

No Šamika postade tako „čustvitelan”, da za najmanje, ako mu ko šta rekne, plače. E tako se sad vodi kuća i trgovina gospodara Sofre. Već prođoše dve nedelje, a pismo od gospodara Sofre ne dolazi.

Gospođa Soka sa kćerime plače; tako isto i Krečarka. Već se malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag

Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio. Gospođa Krečar ka Krečara grli, a plače; čula je od sluge kako je bio bolestan, kako su ih lopovi hteli ubiti.

Deca ne razumeju. Vrativ se s puta, Šamika plače, jadikuje, ide materi na grob. Sve je badava, odletela je ptica. Sve je žalosno u kući gospodara Sofre.

— Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače. — Ja sam najviše izgubio, nemam gazdarice. Oženi se jedared. — Kako ću se ženiti, kada mi mati ne ide iz glave?

Pismo dâ na poštu. Šamika je neveseo. U Polačekovoj kući takođe neveselo. Otac uvek ozbiljan, devojka plače. Dođe stric svećenik, uzme devojku na ispit, pripoveda joj kakav bi to greh bio da ona to učini, da se za šizmatika

— Plače, jeca. Krečaru se na žalost da, pa i on plače. — Ded, Sofro, da se kucnemo; može biti da je kojem poslednji put na Čam

— Plače, jeca. Krečaru se na žalost da, pa i on plače. — Ded, Sofro, da se kucnemo; može biti da je kojem poslednji put na Čamčinom krsnom imenu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sagnuvši se iz sedla, tako da skoro prevali konja, vide da je nesrećnik bivši crkvenjak iz njegovog sela i da plače. Tada mu reče tiho, vnutrenim nekim duše svoje pobuždeniem: „Prosti mja, Sekula, u moemu nedoumeniu što činiti!

Pa i to, da ona plače sad, svake noći, jer ima zle snove, i da joj se muž javlja, kao mrtvac, u strašnom obliku žaba, zveri, i pacova.

Zaplaka, zaplaka tako jako da joj se skoro učini da plače sa uživanjem. Da joj je došao muž, ona bi mu bila rekla zašto je to učinila.

Presta da plače i sva zadrhta, kad se seti kako brzo prođoše te lepe godine, čim on prvi put ode u rat, a ona prvi put rodi.

strahovito čelo i sasušen vrat, mada ležaše nepomično, nasluti i svu rugobu pokrivenih svojih udova i opet poče da plače.

Mlatarao je uvis rukama, metanisao i Aranđel Isakovič tek posle primeti da plače. Dok su mu sluge stišavale konje i pokušavale da točkove pokrenu unazad, Aranđel Isakovič, stojeći u kolima, sav se

Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ Mnogi izveštači zabeležili su verovanje da „ako trudnica za vreme trudnoće plače, ili bude tužna, dete će stalno plakati i biti tužno“.

Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto i dignoglavo; ako

pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto i dignoglavo; ako isprva ćuti, pa tek posle nekog vremena počne da plače bez jakog napona, biće pametno“.⁶³. Rođenje blizanaca smatra se za rđav znak.

Prilikom krštenja dete treba da plače da bi živelo dugo, veruju na Timoku. Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na

Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.

Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.

To su najčešće: beli luk (zaštita od veštice), šibica (da ne plače), jelenkovi rogovi (za zdravlje), cveće uročak (od uroka), zatim zrno pšenice, samotvorna britvica, zrno soli, tisov

³³ Ako dete ne spava dobro, ako se često budi, plače i nemirno je, to je onda znak da mu nije dobro i da je verovatno urečeno.

⁴⁰ U vezi sa spavanjem postoji jedno zanimljivo verovanje o tome šta znači kada se dete u snu smeje, odnosno plače. „Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim.

(Vuk, br. 246) — Dok se čoek čuva, i Bog ga čuva. (Vuk, br. 1050) — Dok dijete ne plače majka mu sisu ne daje. (M. Lj. M., SEZ, LXV, str. 347) — Lijenom Bog ne pomaže. (Vuk, br.

) (U Grblju) (Vuk, br. 4054) v) Dojenje — Ćuti kao zamuzen (valja da se misli za malo dijete koje plače pa kako mu mati da sisu odmah ućuti sa svijem). (Vuk, br. 221) g) Mladost — Mladost je ludost. (Vuk, br.

u zagonetkama pojavljuje, jeste prevashodno pasivno biće; ono nemoćno leži povijeno u kolevci i može jedino da sisa i plače.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za sopstvene duše tamničare, za radosti svojih trovače, za one što viču kad im se plače, kad u nežnosti greznu, što uhode sebe kao tuđina, za puškarnice srca njina, za svačiju dušu zatvorenu i opreznu.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pretresite me, ako ne verujete! Šta bih ja sa vašim brisačima? Kad sečem crni luk za salatu ili kad mi se plače, ja oči brišem dlanom i rukavom... Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu.

Zašto nije ništa preduzimala? Bila je užasna sramota da viče ili plače. Možda je ipak posredi samo obična zabuna, možda će se sve završiti dobro?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo. DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna. MATI: Ajde, nemoj biti luda!

DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi! MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom! DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte. MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče!

UGLED 5. MATI, PREĆAŠNjI MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom? ŽENA: Odite, mamo, oće da me ize. (Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače. Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni

Znam samo da u proleće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo, pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio. (Bašta sljezove boje) To plače samo zlo postojanja, nadvladano lepotom.

(Bašta sljezove boje) To plače samo zlo postojanja, nadvladano lepotom. Vođen intuicijom deteta, pesnik zna da lepota života nije u onome što jeste,

(Marijana) Plače se od tuge i od tajne, od čežnje i puna srca, plaču čovek i noć, i suze se mešaju, jer su sa istog izvora.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim? Madžarske kokarde u vojvodini srpskoj! Ah, dušan mora u grobu suze prolivati! ŠERBULIĆ: (plače): Oprostite, gospodine, mi za te novine nismo ništa znali; inače proklet koji ne ljubi svoj narod!

Koliko je sela propalo, koliko nji ostalo bez dobra, bez pokrivača! Srce mi u utrobi plače. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli nešto, a neće da reskiraju.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

XVIII veka, on voli prirodu i ushićava se njome, ističe prost i prirodan život; on se lako raznežava, ushićava, kliče i plače.

»nevinost pastira«, kako su govorili naši stari pisci, nagrađuje vrlinu i kažnjava porok, deklamuje, raznežava se, plače, i vrlo često podseća na Bogoboja Atanackovića i Milorada P. Šapčanina.

On sav učestvuje u radnji koju opisuje, plače, smeje se i peva sa svojim junacima, daje izliva svojim nabujalim osećanjima.

Milićević, Vuk - Bespuće

On se prevrtaše s jedne strane na drugu i ne mogaše da zaspi. Ona sigurno još plače, mišljaše on. Ona kaže da je nesrećna. — A zar sam ja srećan? - zapita se on i lutaše očima po tami.

— Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače. — Gore nego umrla. Da, ona je umrla. Nje nema više ni za mene ni za tebe, ona nas je ostavila.

Sremac, Stevan - PROZA

Sravnio bih ih sa biserom, ili još bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom slavujem, koji je, valjda, otišao da »fruštukuje« mravija jaja.

Radičević, Branko - PESME

udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta je

udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta je Crnogorka!

Vrazi sužnu domovinu tlače, Čujde, mati, kako ona plače! Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio moj!

Turske noge tebe jadnu tlače, A u tebi svako jako plače. Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer ne može više.

Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još mloga turska žena plače, Za milu, možda, kakvu glavu U zlačnu što ti svali travu. Crven si tada bio gore Neg' neba ono rujno more.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Znam samo da u proljeće iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozračno i svijetlo pa ti se prosto plače, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.

Zašto plače? Sve da i hoće, ona vam to, možda, ne bi ni znala da odgovori. Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač

Ehej, s glave skinuto, ispod repa izvađeno, nit mu staro kašlje, nit nejako plače. I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa ili

E, baš za tobom plače toljaga, i to ona velikačka, konjska, goveče jedno. STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe, narodski

Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .“ Niže Milorad pismo, pjesmu Žalobitnog Đure, đedo ćutke plače, a Car Dušan zakrenuo glavu u ćošak, pa mu suze kaplju u lonac s ohladnjelim, stinutim grahom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Zumbul beli! Kosica mu na sapun i na cveće miriše, kolevčica mu, ko oblak prepun cveća, miriše... Plače, đurđevak... Bez tvojih suza majka sirotica, suzama tvojim Stambol ceo da kupi... Vidiš li šta su od nas učinili?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ti se trže uplašeno. — Ne boj se — rekoh ti šapćući i tronuto — to vrba plače, pa pada na tebe... Idi! — I brzo te opustih i ustadoh. — Idi, vreme je! — I zaista prvi petli pevahu.

— Ako nisam bila kuma i starojkovica, a drugo sve znam. Ali, što ja... Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš...

— Što ne sediš, Stano? — upitaše te. — Da nacrnem kuću i vidim dete da ne plače — odgovori ti zatvarajući vrata. U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba.

O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne

O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne okreći glave

— Ama dosta, ne plači. Ne boj se. Proći će to — hrabraše je on natapajući vodom brazde i slušajući kako ona grca, plače i bunca... STANOJA Cela ga je čaršija i donja mahala znala.

— Što se ljutiš na mene? Ne ljuti se, živa ti majka! — poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano.

Žena mu, moja tetka, dobra. Nema pod nebom žene mekšeg srca. Zaplači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, daje što ima.

od besa, grdi ga, psuje; ali čuli su i njega i njegov, tada prvi put jak, silan glas, gde mu odgovara, odupire se i plače. III Ma da Miti onda obećah da ću ga skoro pohoditi, ipak za dugo mu ne odoh. Nisam mogao.

joj belo lice, a na ruci zavrnuo bi se rukav od košulje sa crnim ojama, te bi joj se videla bela, rumena koža od ruke. Plače. Puna joj se ramena tresu.

— Pa, od straha što se ona ne obzire na nj, pada i on do nje na grob i počne, gurajući se u njen skut, da plače, jeca. Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje.

a naročito da vidi dete, sina... već koliki mu je i kakav je porastao... Ne zna se ko više plače. Da li ona ili dete.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.

Ali on kad vide majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri

Došavši do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko huke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe

Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario. Jedanput čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače.

Jedanput čisti on vola, a plače i jauče. Divonja ga pogleda, pa ga zapita šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Evo ima već dva dana kako mi moja maćija ne dade ni krušne mrvice da poijem, pa sam tako

Tako jarac i ode. Utom eto Divonje, pa kad vidje Miloša gdje plače, zapita ga šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: — Reci, veli,

Tako jarac i ode. Utom eto Divonje, pa kad vidje Miloša gdje plače, zapita ga šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: — Reci, veli, svome Divonji neka mi dođe sjutra na

jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati. Kad al' evo ti Divonje, pa pita Miloša šta mu je i zašto plače. Miloš mu sad kaže kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak je poručio, veli, da mu

Miloš sad stade plakati i jadikovati iz sve glave. Utom dođe i Divonja, pa ga pita šta mu je i zašto toliko plače i jadikuje.

tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek opazivši to, reče ženi: — Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.

Jednom kad je dečko tako ostao bez ručka, oždene goveda u polje, pa sjede na neki panj i stane plakati. Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga

Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Moj se često ljuti, ali šta ću, kad ne mogu, eto, da se razbudim. SOFIJA: A dete plače? MAGA: Ljulja ga, eto, Nikola. SOFIJA (Maksimu): A da l bi ti zaljuljao dete?

Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?

Da mi je ko, da mi pomogne, nego ona jedna, eto, devojka, ne zna ni ona sirota šta će. Ju, da idem, plače mi dete! (Ustane.) Pa veliš, eto, da bacim? SOFIJA: A da šta znaš. MAGA: Oh, oh, kako sam pogrešila!

Jes čuo, Makso, budi i ti jedanput čovek. MAKSIM: Ja sam čovek, ali ti si moja zlosreća. SOFIJA (plače): Kad muž ne uvažava čest svoje supruge, kako će tražiti da ju drugi počituje. (Odlazi.

SOFIJA (plače): Kad muž ne uvažava čest svoje supruge, kako će tražiti da ju drugi počituje. (Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja.

(Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Otide.) SULTANA: Uh! (Persidi.) Taki ga zovi da mu jezik mojom rukom iščupam. (Plače.) Bože, bože, zar sam to dočekala da mi se i đubre što ga gazim (lupa nogom) ruga?

TRIFIĆ: Ti si pravo dete. SULTANA: Dete? (Plače.) Pravo kažeš da sam kao dete, zašto bi inače morala kuću upaliti od toliki sekatura! Ah, Bože!

Dobro, de? Samo mi donesi, pak ću ij sve izgaziti! TRIFIĆ: Sad kaži mi tko ti može ugoditi? SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Stvar s bakutom stoji još lošije! Ona iz cuga odmah počinje da plače, a maman joj odnekud izvlači fotografiju Marlene Ditrih i drži predavanje o tome kako je spomenuta Marlena — „baka s

u kuhinju da skuvam tri kofijanovića, vratim se kroz desetak minuta, a ona sedi usred onoga haosa, čita pisma i plače. Dobacim i bakuti jedan kofi, a ona — u kostimu odžačara!

(Srećnu novu godinu) bio je tužniji od onog klinca što je plakao na Adi Ciganliji iznad reke Save, pa ga pitali zašto plače, a on im kazao, on im kazo, bog te mazo, da mu hleb pao u vodu. —Je l' sa pekmezom? — pitali ga ljudi. —Nije ...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva. Sa crkvice krstić seva. Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo. Češljan pamuk, olovo: Kovačica, Opovo. Bije krilo orlovo o grananje borovo: Kovačica, Opovo.

V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati Mesec, svinut perorez.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Znate li, gospodin baron, onu devojku u Ameriki? Na silu oće da je s baronom Golićem venčana, i plače što neće da je prizna za suprugu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Na zemlju Mjesec svjetlo toči, poljanu malu zracima tače, a onda stade i širi oči: neki mališan u vrtu plače. Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru.

Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog. Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde

Ali o čijoj? — O unukovoj! Odgaji deda unuče slavno, pa se ne stidi da plače javno.“ Nato će borac bez desne ruke, gledajuć setno svečani krug: „ Zajedno školske prođosmo dane, on mi je bio

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad smo svi svoji! GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim.

GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim. Što kažu, eto, pre sedam dana bio je tu, ovde, u kući... a danas?...

(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce.

neka se žene ogrnu i zabrade crninom; Sarka udovica neka obuče svoju crnu haljinu u kojoj sahranjuje muževe, a Gina neka plače četrdeset dana. GINA (zaplače se). SARKA: De pa ti, prija-Gino, to Agaton onako, primera radi.

Tamo su opet Proka sa Ginom. Uzeli onu sobu gde stoji pokojnikova kasa i Gina po ceo dan plače kraj kase. A tamo je gore Trifun; našao u trpezariji jedan stari špil karata, pa sam samcit igra, a deli udvoje.

(pri pojavi Gininoj): Baš ovaj čas kažem prijatelj-Mići: ova naša prija-Gina zavukla se u sobu pa po ceo dan plače. GINA: Šta ću, ko će ožaliti pokojnika ako neću ja? AGATON: A gde ti je Proka?

000 dinara. I platio čovek, ali mu ovaj nije vratio staru menicu pa je izvukao i nanovo traži. Plače čovek, kune se, čupa kosu, gruva se u grudi, ali pokojnik ni da čuje; veli mu: plati!

On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje! SIMKA: Slatka moja, rođena moja! AGATON: Bože moj!...(Plače.) Kako su velike božije naredbe! SIMKA: Gušim se, ne umem da govorim, slatko moje dete!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

idu kola naporedo sa topovima, ili se umeću u kolonu, što otežava naše kretanje. Deca se uzbunila, a u jednim kolima plače jedan mališan. — Kuda idete tako? — pitaju vojnici. — Kud bilo, samo nećemo u ropstvo. — Ama, vratićemo se!...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Pogleda oko sebe, kao da se budi iz duboka sna... »Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati. Odjednom skoči i iziđe u dvorište.

Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad... ćutaće i gledaće svoj posao. A ono sinoć?... Eh, pravo kaže Velja: plače kô strina!... U takim mislima ode u školu. Prvo svrnu u Ljubičin razred; deca behu na okupu.

U školu dolazi plačna; kad pusti decu kući, ona ostane sama i plače na svom stočiću po čitav čas, ili hoda nemirno po školi, kršeći ruke i uzdišući teško.

I njega će nekad zakopati, ali to sad nije tako važna stvar... Nego šta ova baba jednako proviruje iz kujne !... A ne plače i ne žali kćer... I šta ono veli: »Našlo se mrtvo !

Prope se na prste i pogleda unutra... Eno je, sedi na stolici i plače, a on hoda po sobi i mršti se... O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?...

Steže... sve više steže!... Ah, pa ona će da plače!... Da li?... Ne, nije to... Vratnice se davno zatvoriše i prijatelji zamakoše u sokake, a ona se još muči, trza se i

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Tu se zmaju ražalilo, I pušti je ružu brati, Ružu brati, v’jence viti. Al’ jošt plače đevojčica, Ljuto plače, ne prestaje; Ćešio je plahi Zmaje: “Što m’ je tebe, đevojčice?“ — “Kako što je, plahi zmaje?

“ Tu se zmaju ražalilo, I pušti je ružu brati, Ružu brati, v’jence viti. Al’ jošt plače đevojčica, Ljuto plače, ne prestaje; Ćešio je plahi Zmaje: “Što m’ je tebe, đevojčice?“ — “Kako što je, plahi zmaje?

Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome mene

“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome mene ostavljaš?“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Oj. Ona je naš strašan ponos. GROTESKA Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. A na hram dižite crnu sfingu naroda mog. Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog.

Nek se sve zvezde što jezde osvrnu za smeh čudovišta tog. Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. U hramu nad Milošem i Markom uokvirte zlatom na oltaru žarkom pečate plave i rumene, žute i crne i šarene.

Zidajte hram beo ko manastir. Nek šeće u njemu Mesec sam i plače noć i mir. NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska groblja?

puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. SERENATA Čuj, plače Mesec mlad i žut. Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana.

LjUBAVNICI Niko nas neće podeliti više, na dobre i grešne. Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše. Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni.

I kad tu njen gitar zazvoni, od pesme što plače i voli, svu vodu, zvona, i maske, tamo, noć toliko zaboli: da ućute i pitaju tiho, „Kakav je to Slaven bio, na Rivi

Ona više nema ni šećera za kafu, ni kafu. Stavlja mi pilulu saharina uz šolju. Plače. Veli, došao je kraj za Austriju. Ni Beč više nije veseo, ni osvetljen, uglja nema, a skupoća raste, ludo.

i ja gledam kako, naslonjen na zid stanice, jedan narednik, koji se tek vratio, stoji kraj svoje žene i dece i plače. Ne nalazi prenoćište.

Koja čeka. To je moja mati. Kad je uzimam za ruku, osećam kako joj ruka drhti i kako se sva stresa. Ne plače, ali zamuckuje, dok mi kaže: samo kad je još to dočekala, samo kad sam se vratio, samo kad smo se vratili.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!... Siroče: Pa kuda ću? (Plače.) Gospođa u crnini. Ajde sa mnom!... Kod mene je toplo... Meni je teško na današnji dan... Siroče: Teško ti je?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— To ste dobro učinili! — primetih. — Moralo se, gospodine, već jedared početi starati o blagostanju narodnom. Momak plače da ga primim opet, moli, a nije grešnik ni rđav, ali što ne ide, ne ide; jer to zahtevaju interesi naše mile otadžbine.

neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač, iako pokojnicu nikad nisam video da plače. Međutim je neprestano uzdisala, hukala i gunđala neku slutnju, bojazan za sve i svašta.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga... Mama poče da plače vrlo često; tata stade dolaziti ljut, namršten...

Kaja uzdiše i plače... Baš beše nekako posle Male Gospojine u nedelju, lep jesenji dan, varoš se napunila seljanima, trgovci se uzmuvali sa

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

se prepiru, što se ne čuje od muzike i larme, a Jevrem, držeći u jednoj ruci ključ a u drugoj govor, stao uzbuđen i plače).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! Ako te čuje baba Petrija?!« — A Čiča Trifun razvuče ono njegovo smežurano lice, pa ne znaš da li se smeje ili plače.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

SUSRET SA ZECOM U sam sumrak, kod Krnjače, Videh zeca kako plače, Suze roni, rida jače Od seljačke narikače. — Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze?

Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače.

Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače. Kopni, kopni, Voda škropi, Prska, pljušti Na sve strane: Po Evropi Sneg se topi I klokoću Noću Brane.

Rakić, Milan - PESME

I niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano...

Udri, i muči, i priteži jače, Al̓ znaj da neće preći moje usne Nijedna rečca što moli il̓ plače, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne!

da, ko nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VUK TOMANOVIĆ Hvala Bogu, velike žalosti što nas nađe danas iznenada! SVAK ĆUTI I PLAČE. VUK MIĆUNOVIĆ Oh do Boga, a oh dovijeka, da čudno li s glave pogibosmo!

(i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo? Hvala Bogu, ima li vješticah? KNEZ ROGAN Ima, kneže, nekijeh rogoša

Sad ti nema u našu nahiju obilježja od turskoga uha do trupine ali razvaline VLADIKA DANILO PLAČE, A IGUMAN SE STEFAN SMIJE.

u razdvoj boja krvavoga, najpotonja koja puče turska — džeferdara držah pred očima — prestriže ga, ostala mu pusta, (plače) po remiku, kâ da trska bješe! Više žalim pusta džeferdara no da mi je ruku okinula!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

suze, a jednako osvrćući se i krijući se, da je toliki svet, koji odjednom ispupi dvorište, ne vidi i spazi kako plače — dočeka u kujni.

Bi joj sve jasno: da ovo što joj sada toliko teško, ovoliki jad i bol; da ovo što ona eto sada plače kao nikada, jer je ni rođena mati ne vide da se pred njom ikada zaplaka a kamo ovoliko kao što sad plače, da čisto

ona eto sada plače kao nikada, jer je ni rođena mati ne vide da se pred njom ikada zaplaka a kamo ovoliko kao što sad plače, da čisto oseća kako joj se srce čupa i snaga raspada — da sve to nije zbog toga što polazi za nedragog, već da je

odavna nije imala prilike da vidi, te je čisto kao tešeći sebe, što i njoj biva sada teško, i gledajući Sofku kako plače, sama sebi govorila i samu sebe kao hrabrila: — Eh, sigurno mi je ovo prvina.

Pandurović, Sima - PESME

Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!

Odmazdom Izide neka greh svoj plate!... I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O kojoj sneva mladost i naš jad, Kad dušu

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

se danas sutra zvati lane; U radina komadina; Nevolja oči nema; Ko kriva žali pravome greši; Koga nema za njim grob ne plače, itd.

— Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav. — Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola.

— Prava prelja i na krivo vreteno zna presti. — Vješt goru lomi, a nevješta gora. — Od nevješta gora plače. — Za majstorom i gora plače. — Svaki popo u svojoj knjizi vješt. O POČETKU — Ko započne, njegova se broji.

— Vješt goru lomi, a nevješta gora. — Od nevješta gora plače. — Za majstorom i gora plače. — Svaki popo u svojoj knjizi vješt. O POČETKU — Ko započne, njegova se broji. — Kakav početak, taka i svrha.

Nema leta bez Đurđeva dana, Niti brata dok ne rodi majka. Ne plače slijep što nije lijep, Već što ne vidi bijeli svijet. Ne straši se muški umrijeti, Već se boji sramotno živjeti.

— Pripovijeda se da u moru ima nekakva tica, koja na ružnu vremenu pjeva (jer se nada lijepu), a na lijepu plače (jer se boji zla). Ja sam lanjski i onomlanjski! — Kazao vrabac kad su ga pitali kako će prezimiti.

— Pripovijeda se da je kazao Turčin kad mu na hrišćanskom groblju nijesu dali da jede dok ne plače. Još da ti platim i žvakalicu!

— Bilo je nekad i žena i ljudi, moj sinko, ali ih više nema! 5 Pitali babu, kad su je viđeli po groblju da plače: — Bako, što plačeš? — Promišljam koliko ih ovđe bez pameti i bez lijeka leži. 9.

A kad čovek stane da greši, anđeo se sneveseli i plače, đavo pak sve podigrava od radosti i prkosi anđelu govoreći: „E, moj je, moj je!

gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje, gdje dijete ne plače, gdje maša ne kuca, gdje se gusle ne čuju; hajd u kami, u goru, u vodu: tu ti mjesta nije!

(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!

i još tome sirotinji kuvao kolače, da na te ne plače, i u crkvu lijepe leturđije, da ti pomože gospod Bog i sveti Đurđije i svi sveci, te progledali slijepci!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34.

legne u sanduk, pa još jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek opazivši to rčee ženi: „Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.

Ali on kad vidi majku gde plače, navali još većma i stane je zaklinjati da mu kaže što je. Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri

” Kad pođoše i kre- | toše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: „Ne plači zlato, ne boj se ništa.

Carev sin odmah brže bolje za njom u goru da je traži, kao pomamljen; kad — čuje negđe da neko zavija i plače, te on po glasu trči, kad li nađe svoju zaručnicu đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga

Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je.

da će je u taj i u taj dan zaklati Kad pastorka za to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene

sa zapetom strijelom, ali priđe nego dođe do jezera upazi izvan jezera jednu ženu sredoviječnu đe raspletenijeh kosa plače i njega gleda, te on na onome mjestu pade u nesvijest kao mrtav.

Kad tamo, vidi car sina mrtva prostrta i nad njim onu ženu đe plače i đe mu oči vadi jednom dlakom iz glave. Cara stade lelek za sinom a konja vriska za onom ženom, dok zavika konj: „Sada

“ Onda on siromah otide plačući k ženi svojoj, a ona ga zapita što plače, a on joj kaže sve šta je i kako je. Onda mu ona reče: „Neboj se ništa, idi na onu bunarinu, gde ste mene našli, pa se

“ Onda on siromah otide kući plačući, a žena kad ga vidi gde plače, zapita ga što plače, a on joj pripovedi kako ga na novo otac bedi.

“ Onda on siromah otide kući plačući, a žena kad ga vidi gde plače, zapita ga što plače, a on joj pripovedi kako ga na novo otac bedi. Onda mu ona reče: „Idi opet na onu bunarinu pa viči: „Šura, šura.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ima ja u modro da ga ofarbam, i to u celosti! IKONIJA (vraćajući se): Je li ti, što ova vamo plače? Jesi je ti ucvelio? ANĐELKO: Šta kog boga da je cveljam? Za svašta zaplače!

Stanković, Borisav - JOVČA

Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su mu oči bile, vlažan od suza...

Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti! ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno): Staru!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Spominjem se da bi[h] je često nahodio gorko plačući; i kad bi[h] je pitao zašto plače, „Za ocem tvojim” — odgovorila bi mi.

milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam

No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.” Ima u gradu lep manastirić Svete Jekaterine, s petoricom

pijastar pjat — tanjir plačušti — onaj koji plače plen(en)ije — plenidba, otimanje plotski — telesni povedati — ispričati, kazivati povedenije — zapovest poveleti —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Vidiš kako sad plače uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Rodiće se dete koje će da plače, pa posle da se smeje i igra sa mnom. Pa posle da krade tvoje kruške, pa kad se zamomči, da juri devojke po vrbacima.

Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice. Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice. Zavuci mi ruku u nedra.

Jedino u životu što je pouzdano bilo moje, bio je on, otac. Nešto što nije imalo obala. Otac sigurno sada plače. On ne može da plače. Noćas je sve izgubio taj moćni Aćim Katić.

Nešto što nije imalo obala. Otac sigurno sada plače. On ne može da plače. Noćas je sve izgubio taj moćni Aćim Katić. Vukašin je sav skupljen i zgusnut u drhtaj koji će sam sebe da iskida.

— Što si manji od brata? — reče. Dete, povijeno u očevu iznošenu prtenu košulju, poče sitno da plače. Anđa ga prinese tamnoj, nabrekloj dojci, a dete uze vrcavo da cokće majčinu bradavicu.

— Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik!

Nije se udala. To je moj najveći greh. Veliki greh, sveta slavo i crkvo. Zašto ne plače? Grešni ne mogu da plaču. Bog joj neće uslišiti molitvu.

On je najnesrećniji u Prerovu. Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače; večeras mora da ostvari svoju odluku. Kad se smrklo, siđe s tavana, nigde lampe, samo se kuknjava čuje, uđe u kuhinju,

Nikada nije bio tako nesrećan od sreće kao sada. Istina je, pomisli, gledajući je kako plače. — Aja sam otac? Je li?

— Ne možeš da mi podvališ. Simka zarida. On se svali u krckanje drvenog kreveta. Proverava da li iskreno plače. Iskreno. Neće da veruje. I ruke joj, u mleko umočene, drhte. Sve da zaboravim? I mislima se zlo i nesreća čine.

I ruke joj, u mleko umočene, drhte. Sve da zaboravim? I mislima se zlo i nesreća čine. Žao mi je. Istina je jer plače. Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije. Ko zna kakve su one beogradske ženturače bile!

Sve da zaboravim? I mislima se zlo i nesreća čine. Žao mi je. Istina je jer plače. Neka plače, još neka plače, do sunca neka plače. Ne bi plakala da nije. Ko zna kakve su one beogradske ženturače bile!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

po opštoj zebnji, šćućurenoj pod pragovima, Dobrača slušao priču o tome kako u sremskom manastiru Feneku izbegli Vožd plače, pred kaluđerima, dok u izrovanom Beogradu nema više ki jednog jedincatog Srbina.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dva grdna Sfinksa prema nebu zlatnom Stražare nemo i bezglasno tako, Dok ona plače... A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako. I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade.

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u bolu grca.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.

da, k'o nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plemenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... M. Rakić CXVI NA VARDARU Suro, večito stenje gordo se u nebo diže; Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore.

K'o pusta grana, kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

Udri, i muči, i priteži jače Al' znaj da neće preći moje usne Ni jedna reč'ca što moli il' plače, Ni bapske kletve, ni slabosti gnusne! Udri i muči, i priteži jače!

Danica Marković CLVII JESENjA KIŠNA PESMA Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko

Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i

Spomeni davni tište, tište, I s njima vek se čami. ...Jeca i plače davnih dana Pospana, bolna, i lagana, Jeca i plače u toj tami, K'o gluhi žubor suza sami', Daleke sreće pesma...

Spomeni davni tište, tište, I s njima vek se čami. ...Jeca i plače davnih dana Pospana, bolna, i lagana, Jeca i plače u toj tami, K'o gluhi žubor suza sami', Daleke sreće pesma... Oh jadno drago!... Večno tako, Kaj se, i kaj, i žali!

Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum

Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Bre moli me, bre kumi, kleči, preklinje, pa ona, pa majka, pa svi redom, jok: ja samo ćutim (a plače mi se) i lečim stvar. Posle odem u Beograd za svaku sigurnost.

sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače... A tamo u levom uglu probudio se već pukovnik, sedi i maše energično vratom nalevo i nadesno.

I skljokam se na obali reke, gledam, gledam. Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam.

Mali smo bili, polazili u školu, u Beograd, rastajali se, grlili ga, plakali. On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.

I čas prelazeći u susednu sobu da uzme njezinu sliku verenice, da je posmatra kad je zdrava bila, ljubi i nad njom plače najbolnijim plačem, a čas vraćajući se k njoj da gleda u njeno slabo, sjajno od vatre lice i kako se ubrzano uzdiže

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Sukobivši se s nama, skide s očiju maramicu. I tad opazimo da je veoma ružan i da plače. Onako trapovjesan, stade se sudarati s nama pokušavajući da se ukloni sad udesno sad ulijevo.

Nema ništa dirljivije od ružna čovjeka koji plače. Izgleda kao da plače zato što je ružan. Ni sad, kao ni onda, ne znam razloga njegovim suzama.

Nema ništa dirljivije od ružna čovjeka koji plače. Izgleda kao da plače zato što je ružan. Ni sad, kao ni onda, ne znam razloga njegovim suzama.

Zamišljali smo kako bubuljičavi još uvijek beskonačno luta ulicama i plače. Sudbina uplakanog čovjeka produžavala se tako u beskraj, a njegove suze bivale nepresušne. Nagađali smo.

mora da je već u osnovnoj školi bio plačkunjavo, kmezavo dijete) razlio tintu po zadaćnici te još odonda neprestano plače?

Plakala je. Tvrdo, nevješto, neženski — imao sam osjećanje da joj je to prvi put u životu što plače. I najzad smo se rastali: ja sam bio sit njenog dobročinstva, a ona moje zahvalnosti. Eto, i takvi smo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ih, dušu li mu, što plače gora za 'vakim junakom! A Đurica bi sevnuo okom i zadovoljno razvukao svoje tanke plave brčiće u nekakav poluosmejak,

Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu... Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage. Čitavi oblaci guste mokre vlage

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače. Čovek, opazivši to, reče ženi: — Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu.

Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.

Kad prošlo tri godine, zapaze djeca na svome ocu da mu lijevo oko plače a desno titra. Sinovi kao sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinuše za to što vidješe,

Kad već baš nikako ne mogoše pogoditi šta je, dogovore se da svaki poredom pita starca oca šta je to da mu lijevo oko plače a desno titra, pa makar sa sve triju pala glava dolje. Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše.

Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je.

Kad pastorka za to dozna, ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene

Jednom kad je dečko tako ostao bez ručka, oždene goveda u polje, pa sjede na neki panj i stane plakati. Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga

Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako

i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.

Drugi dan, kad je dečko odagnao goveda u polje, sjede opet onako gladan na panj, pak poče plakati. Plače on tako, bogo moj, plače kao godina, kad li al̓ evo opet one bake k njemu pa ga pita šta mu je da plače.

Plače on tako, bogo moj, plače kao godina, kad li al̓ evo opet one bake k njemu pa ga pita šta mu je da plače. On joj sad kaže kako mu je maćija

Plače on tako, bogo moj, plače kao godina, kad li al̓ evo opet one bake k njemu pa ga pita šta mu je da plače. On joj sad kaže kako mu je maćija ukrala onu šibljiku, te kako sad opet mora sam goveda vezivati, a dok on goveda

Petković, Vladislav Dis - PESME

POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana. K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče.

Mnogo suza o da mi je Da ih oko plače, lije — Da prelije misli, snove, Ljubav, mladost i bolove — I sve mrtve... pa i žele!

I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti... 1904.

Bele noći, pune greha, pakla pune, Dane magle, pune straha i užasa, I časove živog bola kad se kune, Kad se plače i bez suza i bez glasa — Sve ih vidim pokidane kao strune.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepašćenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače. Školovanje sam nastavio u Višoj realnoj gimnaziji u Karlovcu u Hrvatskoj, gde je živela jedna od mojih tetaka.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče: ”Majka plače!” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj.

Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče: ”Majka plače!” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Žena ustade iz kreveta, prekrsti se, dohvati odijelo i lijeno se oblači. Dijete iz zipke bolje plače. Pođe da ga smiri. Marko povrati se k prozorčiću.

Ali Dangubi je svejedno plače li se ili se smije cio svijet. Davno je već što žive sam o sebi i što ne vjeruje u ljudske zakone.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

) XIX ŽIVKA, DARA ŽIVKA (vraćajući se sa vrata): Daro, dete moje, meni je čisto došlo da plačem. (Plače.) A ti... ti ništa?

Bože sačuvaj, osramotila je ona. DARA: Bože moj, bože moj! Ja već ne umem da se snađem, ne umem više ni da mislim. (Plače.) ČEDA: Pa zar ti ne uviđaš, boga ti, i sama, da je već krajnje vreme bilo da se toj ženi stane na put?

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

(EVICA plače.) MITAR: No, no, ti plačeš? EVICA: Nije li moj otac i mlogi drugi ljudi, niste li i vi sami bili oskudni kad ste se

VASILIJE: To ne može biti! EVICA: Cela istina što ti kažem, a svu ti manu nalazi što si siroma. (Plače). VASILIJE: Ne boj se ti, Evice, dobiću ja novaca, i više može biti, nego mlogi što imadu.

RUŽIČIĆ: Ho, ho, ho! Nebo plače, zemlja se otvara, da Hekubu u objatja primi. SARA: Mislite vi gdi je ona u godina? Treba da znate, mon frer, da su

Daj reškontu, zaboga nemoj me ubiti! EVICA: Ja ne znam šta si ti poludio. VASILIJE: Poludio. (Plače.) Da, poludio, pravo kažeš, lud sam i bio što sam takvu omilovao. To je lepo da ubiješ siromâ momka...

EVICA: Sad neću moći načiniti aljine po modi i... i... i! (Plače.) VASILIJE: U... u...u! Sad te opet ne mogu uzeti. EVICA: Ja ću skočiti u bunar. VASILIJE: Ja ću se ubiti.

Krakov, Stanislav - KRILA

Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Mali se igra sasvim olinjalim majušnim majmunom, i plače glasno kad ga pomilujem; mali majmun gleda brižno u moje prste: nema li možda za njega kakvih insekata na njima.

Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je i stvarno lepa i koja stvarno neprestano peva. O i plače!

Starica se očito raznežava, presamićuje još više u svojim krapovima. plače, šalje poljupce, i odlazi da nađe sina velikog marabuta. Ovaj šesnaestogodišnji deran sav je nakićen i uobražen.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim. Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A-ja!... Arleta mi je dobacila: „On možda ima sastanak sa nekom drugom!“ — sela i počela da plače. Bilo je zaista sve to grubo sa moje strane. Priznajem. Ali ovom prilikom stekao sam i jedno dragoceno sa znanje...

Mladi kolega je radostan, a na uzbranoj biljci klonuo je cvet. Kao da plače... Kad već nema nikoga da pusti suzu. Srećom, vetar odnese šešir sa glave moga kolege...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi. Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.

Sudba črna Šator pred Muratov teškom rukom Na smrt nam vodi kneza i Miloša. Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu.

Neka plače ko vole, Ja ću da popevam, I sa starim matejcem Vedre prsi zgrevam. Kucnuću se s komšijom I s desna i s leva,

Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače svak’ dan. Bečlije idu rado na sela u zelenu goru: Cela se kuća digne, gazde, i sluge, i mopsl.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VL. VAVILA: Vek protiče, deco! — Vek za vekom Možda tužno uzdišući plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže

Tuže l’ veci silnih Nemanjića? Čas plače li njihove propasti, Il’ podlaca pakosnim kikotom Glas potmuli tuzi potomaka U sretanje podrugljivo šalje?

A Bosna plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom više žrtvuje: Slobodu,

A Bosna plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom više žrtvuje: Slobodu, narod,

(Plače.) KNEZ ĐURĐE: Ta ne prognah li sve najdražije — Viteškog brata, mlađeg Stanišu, Sa njima one mlade orliće, Prognanog

Odmetnici i buntovnici! Bratoubice, ubice časti! Užasne prlje moga imena; Pobeđeni su... Ah, pobeđeni!... (Plače.) Bogdane! Boško! Deco, ustan’te!... Ustani, moja nado krvava, Smrvljena slavo! Diko! Ponose!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— objesi se Mijo o vrat jednom đendaru, pa stade plakati. Teško li je gledati, brate si moj slatki, kad star insan plače!

Uvijek je bio nešto zamišljen i tužan. Često su ga zaticali ljudi, a on sio više ognjišta, pa plače. — Samo dok on ojača, dok uzmogne pješačiti, krenućemo se mi na daleki — daleki put — tako je uvijek Mijo govorio —

Bog ga ne ubiće, pa provlači sitno po strunji a grlo ukoritio, pa misli čojek: ne pjeva već zajedno sa strunjom plače, jeca, cvili.

Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran. Sudac: Šta ti je, Davide? Što plačeš? Šta je tebi krivo I nepravo u ovoj zemlji?

O, kako tužno šušte čemerni, slomljeni kuruzi! Rekô bi čojek da uzdišu za osvetom i pravdom... Samo (plače), samo sam tu njivicu kuruza imô, pa... Pisarčić (zajedljivo): A kako ti se zove njivica? To treba slavni sud da zna.

Bojić, Milutin - PESME

Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri,

Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska. Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka. Sadašnjost mi dajte, sve bešnje, sve jače Da sobom sagorim. Dalje prošli dani! Snage!

(1913) HIMNA POKOLENjA 1. VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.

Usred Maja jesen! I on kô kepec bludi sam i plače. XXXI Kô ustremljene dve buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što gole U

(1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u meni plače, Privlače me tebi sve više i jače Neki nepojamni talasi i tmoli?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

ne bi trebao, slala materi da tamo njoj u kujni nađe se pri ruci, a gotovo uvek, da ako mlađi brat koji je bio na sisi plače, on ga uzme, nosi, zabavlja.

Pa na samom groblju, kad kao svaka mati dođe, ona klekne čelo groba, plače, ali u sebi, tiho, zagrcano i čim mati Mladenova počne od silna plača i naricanja da pada u nesvest, zaboravlja se, ona

Ali Mladen je znao zašto je ona takva. Ne sme da plače, žali. Zbog njih. Ne sme da se pokaže slaba zbog njega, kuće, familije. Jer kada bi ona, onda šta je ostalo za druge?

A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb. Ona prestala da plače. Zinula i gledala. Skamenila se gotovo od njegova izgleda, glasa. Ništa da u njemu drhti, da se poznaje.

Ona, srećna što je svekrva ne grdi, ne psuje, čak eto i mazi je, sve grca, plače od sreće, radosti. Zatim diže se i, kao luda, da nadoknadi sve što je do tada izgubila, radi, rasprema, ne da babi

za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi, od njega snahu da dobije, kao oplakujući ga, počela bi da jeca, plače.

Znao je kako ona sad, ne smejući zbog njega ovamo gore, da je ne bi čuo, grca, plače, trese se i uvija jorganom, da se ne bi čulo.

naslonjena u snajkino krilo, samo se tresla, klimala, i, iz straha da je ne bi on čuo, čulo se kako uzdržano plače, jeca. Nije hteo ni da ih, po običaju, odgleda dok ne iziđu i ne zamaknu iz ulice, već se odmah okrenu i uđe u kuću.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Beli luk ne treba trebiti noktima, »jer od toga plače« (Sofrić, 150). Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25).

, ili jedu njegovu mezgru (SEZ, 13, 392). C. voda pije se i protiv vatre (Begović, 248). Kad dete mnogo plače i mokri, kaže se da boluje od gorske: u tom slučaju baje mu se sa tri c.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ušla onako ... —Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove... —Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ... Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ...

— Ne idi! — usprotivi se on. — Misliš da je meni lakše? — i obuhvati je rukom oko pasa. Djevojka jednako plače; on je miluje i tješi, i veli joj: Sjednimo na žalo; slušajmo more! Proći će nam! Sjede na vlažnome žalu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kad sam joj prišao, video sam da joj je lice vlažno od plača. Upitam je šta tu radi i zašto plače. Odgovorila mi je kroz jecaj da joj je pre nekoliko dana poginuo čovek koga je volela. Seo sam kraj nje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .

Čega nema tuna! I narodna prava, potrebe i buna. Pa porez, pa prirez, pa različne trice, Da ti srce plače i crveni lice. Moj amice slatki! Hodi k meki amo, Sa tobom se danas ja razumem samo.

Te činovnik tako pobrka adrese. I nesreća moja tog se časa zače: Odoh gde se peva, mesto gde se plače. Svatovima nekim raznosač me dade, Te po ručku dever čitati me stade: „Sažaljevam slučaj koji sudba uze, S tobom i ja

I čudna nejasna seta dušu joj detinjsku uze, Dođe joj da plače čisto, no stidne behu joj suze, I ona uzdahnu opet. Do sada bezbrižne ćudi, Sad slatka nekakva čežnja obuze njezine

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano!

(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja! KATA (miluje je): Pa kaži, čedo, kaži nani svojoj!

Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka. Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće.

Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi. TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva?

dana videla, kako me ko pogledao, kako mi se koji dopao, a ona onda, sirota, ležeći pored mene, u mome krilu, počne da plače, jeca. Sad znam zašto je plakala. MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene. Pretio sam joj da ću je ubiti.

(Potreseno): I mojom krivicom je morala ona toliko da plače, sirota moja i dobra sestra, moja »lala«, moja dobra i mila duša!

(Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A ja, fala Bogu, i odrasla sam, i prerasla sam, i za sevdah ne znam, ali neka me što malo takne u srce, oko plače. Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi odjedared dođe žao što je sluga, i

Došlo mi da mu se i ja javim za pacienta: u grudima, ovde, nešto me mnogo guši i peče. Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena. Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena...

— Govorimo pred detetom što ne treba. Deca sve pamte i razumeju. Ne plači, Julice. Muž tvoj bi trebao tamo gore da plače za tobom, i da on tebi pali, ne kandilo, nego, vala, bengalsku vatru.

Išla je gospa Nola da obiđe udovicu. U onom vertepu, kao obično, sve čisto i uredno. Udovica, kao sve udovice, plače, seća se da je ženska glava, i da će teško biti bez muža.

Tačno onakav s kakvim je nekada došla bila. Paula je sve sredila, — drhću joj ruke, plače kao kiša. Uveče su seli za večeru svi zajedno: gospa Nola i njena deca, po redu starešinstva: Paula, Julica, Srba.

Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je! — grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice.

Napunila se soba. Doktor Mirko sedi na koferu i plače. Gospa Nola, na skromnoj postelji, uostalom kao svaki mrtvac, izgleda ubogi siromašak ... „Je li se mučila?

Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače. Istovremeno se i u nastavničkoj kancelariji gimnazije odigravali trenutci opšte radosti, i trenutci profesorskih

si dao i učinio, napravio si ga siročetom, jer je dobročinstvo kao otac i mati, i onda onaj što je ponižen i ostavljen, plače i čita kadiš. — Šta ti je to? — To je divna jevrejska molitva siročadi za njihove roditelje...

Marija Vlaovićka vidi da ćerka njena dobro ceni stanje i propadanje njihovo, i plače gorko pred njom, i tuži se da ni muža ni sina ne razume. — Sve u kući i na imanju zamire, a njima svejedno...

Prestala bi da plače, odjedared, u najtežem trenutku, kad bi jasno uvidela da je sa svojim osetljivim željama, ili nepravednim optuživanjima,

— Ne smej se, Soko, sad kad znaš ono što onda nisi znala — kaže učitelj. Soka poče da plače. Učitelj se tada seti da je ona toga dana uplakana već došla u školu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Kad žena pred mužem plače, i sa suzama svoju nevinost potvrđuje, šta je to nego trgovina nevinosti pod barjakom suza?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

oko lomače, video sam moje tri tetke kako leže onesvešćene na zemlji, video sam Maricu, poštarevu ćerku, kako gorko plače i video sam apotekara kako časti narod sirupom za pokoj duše moje.

Tražio sam na sve strane u koju bih se zaljubio i, kada sam jednog dana sreo pred školom jedno plavo devojče koje gorko plače, odlučio sam da se u nju zaljubim. Kaže se: devojka koja plače ima osećaja, žena koja plače nema ih.

Kaže se: devojka koja plače ima osećaja, žena koja plače nema ih. To me je opredelilo da se zaljubim u devojče sa osećajima.

Kaže se: devojka koja plače ima osećaja, žena koja plače nema ih. To me je opredelilo da se zaljubim u devojče sa osećajima.

bih došao do ljubavnih reči i najzad mi pade na pamet jedna knjiga koju moja tetka čita svako veče i pri čitanju uzdiše i plače, a kad svrši čitanje, stavlja knjigu pod jastuk.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Vočići leže u blatu i preživaju. Onda kola sa arnjevima u kojima plače neko dete. Na jednim kolima slomljen točak, vojnici istovarili sanduke i neke kazane i podupiru kola odsečenim stablom.

Petrović, Rastko - PESME

Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja. TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most. Neko plače u meni.

Ja sam jak kao most. Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak

Ja sam jak kao most. Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga

Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni.

Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni. A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku.

A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku. Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!

Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.

Moj sestrić mali plače, I plač mu je himna nebeska, Moj sestrić kad sisajući dojku mlaska, To sama soma kaplje iz oblaka, i jače Zastruji

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Prestade dečak da plače. Oči su mu cvetale kao more u podne: živi Srebrenka, živi! Nadjačava i mreže i talase, brža od vetra, srebrnija od

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema...

(Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka?

! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto? TOMA Zato, što me rasplakao moj sin — nesin!

MAGDA (brišući oči): Nije, kćeri, nije! Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu. Drugo, veselo pevaj! »Lošo je« da se sad plače. STOJAN (sa čardaka): Košto, pesmu! KOŠTANA Koju? STOJAN Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse...

I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista.

Toj ona samo pogreši: što prvo tebe, pa posle mene rodi. — A majka je majka! (Plače.) Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala, da ti ovakoj s’s mene... ARSA (uzbuđeno): Mito!

Niko da me ne žali! Zašto, ja sam samoga sebe, za život moj, živoga ožalija i oplakaja. KOŠTANA (plače). MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga! (Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.

Šantić, Aleksa - PESME

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Kô drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca.

Gdje su naše muke?... Gdje su naše žrtve? Zar ne čuje niko: sve jače i jače Krv naših otaca kako ljuto plače I kako se tresu one kosti mrtve? Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara...

U njoj su snage, u njoj tvoje sile. U njoj je lijek za srce što plače, U njoj se vrela naše krvi liju, — U tu krv svetu upi' žile jače.

I sve dok ne sleti zora na vrh goli, Kao stub mramorni tako stoji sama Na modroj stijeni pod omorikama, Pa plače i jeca i Bogu se moli. O, ja znadem gdje je postojbina njena!

još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô da Gospod plače. A noć se ceri, i sve više, jače, Nebesa hvata kao crni pauk. 1906.

Kô pusta grana kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom, Bez vas bi majka domovina bila; A majka plače za svojijem čedom.

I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola. 11 U reci, u lepoj Rajni, U valâ kristalu samom, Keln se ogleda sjajni Sa svojim

Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi. 38 Slike pokojnih dana Iz svoga ustaju groba, I pokažu mi u tvojoj Blizini življeno doba.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Starac dobija poziv za megdan i plače: oseća da je vrlo star, da se ne može ni konja držati, a teško mu je da pod sedu glavu služi Turčinu.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Neko plače! — šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna. — Da pogledamo — reče Jovanče nešto uzbuđenim glasom i odlučno zakorači

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I na to je pusti, dade joj mira, te je poče raspitivati što je i kako je, zašto plače, što joj je teško. I ona mu plačući progovori te mu reče: — Ja imam svoga muža, trgovca, ama je do konca spao u

Ljutit skočak ka hrčak. Mešte dolame skrojene klašnje — s valjala zlo načinjeno. S nevešta i gora plače. Šuga s šugom se udilj i sastaje. Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Svaki čas sukob s majkom, prema kojoj je dotle uvek poslušan i osobito pažljiv bio. A Jevda ćuti, trpi, i plače krišom. I to je tako trajalo nekoliko dana, teških i crnih dana, a zatim, malo po malo, pa se smirilo i utišalo.

More, ima si čovek golemu muku sas onoga njegovoga Mitku. Pričaše mi čovek sve... Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e! Tuj mi se uvrte, — reče Jevda i pokaza čelo — ete, taj Mitka!...

Na grob da mi turiš šeboj i zambak i trandafil i dafinu da mi posadiš! — A majka plače, udare joj suze na oči, pa je juri papučom iz sobe u sobu i preko basamaka, a Zona se smeje kroz plač, pa veli: — Ama,

Dve mi oči!... Kako smem da te l’žem?!... — Pa istin’ li zbori si za men’?... Što si zbori? — Zbori si... I plače si. — Plače? Zašto da plače? — Mori, — odmahnu rukom Vaska — ti ništo ne znaješ, bata-Mane!

Kako smem da te l’žem?!... — Pa istin’ li zbori si za men’?... Što si zbori? — Zbori si... I plače si. — Plače? Zašto da plače? — Mori, — odmahnu rukom Vaska — ti ništo ne znaješ, bata-Mane! Taraf-taraf se napraji kod nas dom...

!... — Pa istin’ li zbori si za men’?... Što si zbori? — Zbori si... I plače si. — Plače? Zašto da plače? — Mori, — odmahnu rukom Vaska — ti ništo ne znaješ, bata-Mane! Taraf-taraf se napraji kod nas dom...

Silno se priljubilo Zoni, obgrlilo joj kolena, plače, bacaka se, grdi Manulaća, bije Sotiraća devera nogom i dere se — viče majku Kostadinku!

“, a to sve Zona, naravno, da i čuje i vidi, pa joj teško, i plače po vazdan... Jedina majka Tašana što je bila nežnija prema njoj: tešila je da to nije ništa, ali je i ona krišom

!— A Zona joj odgovara: „Mori, glaj si posla, nane, — ja li ću se zar udam?! Ba! Meni mi stiga i ovako!“ — „Lele“, plače Tašana, „istin’ li zar iskaš devojka da ostaneš!?“ — „Ama, pa može da se i udam“, odgovara Zona, „teke neje zort!

— A kako je imao forme za mladoženju?! dira je Mane i dovodi je do plača. I Mane gleda kako je lepa i kad plače, i milo mu da je gleda kad plače.

! dira je Mane i dovodi je do plača. I Mane gleda kako je lepa i kad plače, i milo mu da je gleda kad plače. Kaže joj da ga je u snu video kao njenog mladoženju, pa bi sada rad bio i na javi videti ga i kao devera!...