Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— ali on mi je odvojio!... I on, onako blag, onako dobar, on sad luta šumom... bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole...
Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!... Sve kriju kad hoće da kolju, a ja posle plačem da se ubijem... Ne znam u detinjstvu, ali otkako sam omudrala, ja nisam okusila jagnjetine... Stigoše pred han.
Eto... Ali ga Stanko preseče mahnuvši rukom: — Znam šta misliš reći!... Ali, zar sam ja čovek za to da uzdišem i plačem sa ženama?... Zar meni ne treba muškog društva i razgovora?...
Dučić, Jovan - PESME
ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...
samoća, beše puna sete; Plod mržnjâ, usta ti behu otrovana; I plod mojih sumnja, ti si prešla, strana, Sav put s plačem kao izgubljeno dete. No cvet sna otrovnog ne presta da siše!
Žene ne veruju od kad njega nije, I s plačem odstoje njegova opela — Gde muževi plate po molitve dvije: Jednu za mir duše, drugu za mir tela.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?...
Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija? Našto pretvaranje, našto laganje sebe sama? Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je na pop-Spirin imendan obradovala tátu, i podnela mu zajedno sa spremljenim slovom koje je zaboravila, i završila s plačem; a iznad toga jedna fotografija cele porodice: pop Spira i gđa Sida sede, a izmeđ njih stoji s albumom u ruci mala Jula
Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige. Grom ih spalio!
Gđa Sida se dovijala od svake ruke da joj izbije iz glave te želje i misli, ali se nekako uvek svršavalo Julinim plačem i gđa Sidinim neuspehom. Jula je ostala stalna, a gđa Sida sve mekša i popustljivija. Češće su i čitali ponešto.
— Teši je prija Makra. — E, slatka prijo, ta kako da ne plačem, od radosti!? I obe prije zaplakaše se sad opet od radosti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih
Uvek sam uživala dobar glas, i sad evo ona nesretnica da me ukalja. Sutra dan, sedim ja i plačem, kad pogledam: neko ubacio njeno pismo; pogledam ja na patosu, između kreveta i ormana, stoji pismo... žut kovert.
Samo osećam da moram da plačem sa svim a njima, i tražim sve one što plaču, — samo njih svuda tražim. I sve one uspele ofanzive i kontraofanzive,
Hteo bih ovog časa da se stvorim tamo gde si ti, i tu, pred tobom, da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti pokažem najdublje dno mojih nesreća zbog toga, da te molim za
Hteo bih ovog časa da se stvorim tamo gde si ti, i tu, pred tobom, da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti pokažem najdublje dno mojih nesreća zbog toga, da te molim za oproštaj što sam te
Ja gledam u zvezde i plačem i one plaču i ne znam kad je, poslednju oterao dan. I ne znam jeli to zöra zaista! Bojim se, uvek se bolno i krvavo
Ali bdite. svi budite budni, osećam, Boga mi, ludi, blizu nam je kraj. Ja gledam u zvezde i gorko plačem s njima i ne sećam se kad ono poslednju otera dan. I ne znam da li je dan zaista.
Teodosije - ŽITIJA
A kada ga oni tako ugledaše u takvom obrazu, ne znađahu šta sebi da učine, nego plačem i ridanjem obuzeti na zemlju padahu.
I idući, natrag ka kuli obraćahu se s plačem i ridanjem, zastajkujući, dok ga je moguće bilo dogledati. I tako otidoše kući.
Ne stidim se da kažem, jer ću Davidove reči kazati, rikahu s plačem od bola srca, i sa uzdisanjem, i kao lavovi čupajući noktima iz sredine utrobe dozivahu ljubljenoga, uzimahu vlasi,
I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u
samodržac Stefan i visoki blagorodnici čak do granice grčkoga predela ispratiše ga, pa se, izljubivši se s velikim plačem i ujedno poslednji put, vratiše svojoj kući.
A ovaj sa plačem moljaše da dobije milost i da tako ide dokle može, i nikako nije hteo prestati. A otac ga je molio i govorio mu: —
Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše. Koja li blagodarenja za to ne izreče Bogu, klanjajući se i veličajući, hvaleći i
n celivaše, i pročitavši pismo sve što se dogodilo Božjim milo srđem sa prepodobnim Simeonom ocem njegovim razumede. Plačem radosnim zadugo beše obuzet, i blagodarivši Boga i hvaleći se velikim udivljenjem njegova milosrđa, prizva svetitelja
Slava ti! I pošto je bivao veliki metež sa plačem, nemoguće je bilo i svetome da svrši svetu službu. Jer velikim uzbuđenjem unutar svetog žrtvenika i sam se stešnjavaše,
Videvši opet ovo samodržac i blagorodni koji su s njim došli, čudo što čudesa prevashodi, plačem plač podizahu. Bojeći se svetoga u oltaru, bez meteža, ćuteći, kropljahu zemlju suzama.
pročita svoje pismo, a oči mu se suzama ispunjavahu kao jezero, ali se čudio nemilosrđu brata Boga radi, da ga tolikim plačem i moljenjem nije mogao nagovoriti da dođe k njemu.
veseljaše, kao što je običaj samodržaca, a kada je, opet, na molitvi ili u crkvi ctojao, mnogim umiljenjem i gromoglasnim plačem zemlju kropljaše.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Čas vam padne na pamet da umrete i ja treba da plačem; zatim vam padne na pamet da oživite i ja treba da se radujem. Pa vi to tako možete terati doveka i onda ne treba, je
Pa vi to tako možete terati doveka i onda ne treba, je l' te, ja ništa drugo da radim nego čas da plačem a čas da se smejem! PAVLE (pogleda oko sebe): Pa onda, i ova druga gospoda. Moj drug i ortak, na primer...?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja nisam puštao glasa od sebe: ne zato što nije bolelo: bolelo je, ali nisam hteo da plačem i pružim starom zadovoljstvo da ponavlja kako sam isti kao ujak Dragutin.
Činilo mi se da će šmrkati do kraja svog blesavog života, ali je ona prestala s plačem naglo kao što je i počela. Zatim je podigla glavu prema meni a oči su joj blistale u sutonu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A da joj se to desilo prošle godine, ona bi bila svojim plačem, molbama, poljupcima, uspela da Aranđela umiri, da ga osvesti, da ga odvrati, da to ne čini, da je ne vuče za sobom u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Majka ga onda zabavlja: ljuljanjem, nosanjam i pevanjem. Tako to traje dok dete ne navikne, da sve svoje želje zadovoljava plačem“.⁸ U Gruži, takođe se smatra da ako majka mnogo mazi dete, ono će postati „pustošno“ (neposlušno, razuzdano).
Obredni šamar praćen plačem deteta omogućava „utiskivanje“ kulturno, socijalno i religijski značajnog iskustva sazrevanja: odvajanje od majke i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« i tako, završuje Rajić o đacima: »s plačem odlazaše kućama svojim, a dobro ustrojeni srpski Parnas rasu se, i krasno cvetajući vrt bi uništen«.
Milićević, Vuk - Bespuće
On odmah poče da hrče. U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Izbrisan? Ni onih sedam godina ne postoje, ni moje dete ne postoji? Ja, budala, patim i plačem, a ti uredio da ne postoji! I Hasanaga, kažeš, potpisao? I sad je sve u redu, možemo i da pevamo, imamo ilmi-haber?
HASANAGA: Nije u pustinji, nemo da lažeš, nego u Imotskom, u kadijinom krevetu! HASANAGINICA: Da bar mogu da plačem, da od mojih suza reka naraste, da nas ta reka odavde odnese... HASANAGA: Ne moraš da se trudiš!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ...
— A, pa posle opet kao onda, na bunaru da plačeš?! — počeh ja. — Neću više da plačem, ži’ mi ti! — I da bi me uverila, poče prstima da skuplja rasturene suze po obrazu. — Neću! ... Daj mi da te poljubim!
A to je nju osvestilo. Istina teško, ubijeno, no ipak pribrano, i sa ugušenim plačem, bolom vratila se, našla metlu, pa, kao da nije ništa bilo, već kao svaka mlada domaćica počela da čisti dvorište,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
suze, pa ode k medvedu i ovako mu rekne: — Eto, u svakog čoveka ima ponešto grožđa, a u mene ni jedne bobice; ako ja plačem, nije čudo, bar mi je za nevolju, ali kaži mi, što ti plačeš, nesretniče?
Eto zašto ja plačem! LAŽ I PARALAŽ Sastanu se jednom dva čovjeka, jednome je bilo ime Laž, a drugome Paralaž, pa reče Laž: — Jesi li
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kako ću da ti budem vesela, kad je sve naopako. Kuku majci, kad svako peva, ja moram da gi plačem. LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne? Kamo sreća, da nisam ni došla. 7.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja. Kazujem tajnu, tajnu čudesnu, plačem radosnim, znakom pitanja. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Gubitak, nego! SARKA (Gini koja se zaplakala): Dosta, boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem. 'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad
SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne plačem. AGATON: Molim te, prija-Gino, da ne smatraš ti to kao uvredu što sam ja kazao za Proku.
) SARKA (Gini, koja opet zaplače): Eto ti sad, pa zašto kog đavola sad plačeš? GINA: Kako da ne plačem, Sarka; sad ćemo videti sobu u kojoj je pokojnik umro.
) Pa odsad, kad ti koji rođak umre, a ti se najpre dobro raspitaj šta ti je ostavio, pa me onda teraj da plačem, a ne ovako, isplakah se bambadava. (Ode za Prokom u sobu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Doneću iz oblaka, u senku i penu, devojku drvenim mačem osvojenu! Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem! (Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina.
Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek! JELISAVETA: Kroz puste zemlje, ispunjene plačem, krećemo u vatre sa drvenim mačem! SIMKA: Nek vas Bog čuva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1912. POBEDI Videh tvoja kola od krvavog zlata, zasuta ružama i ženama golim. U moru modrih telesa preli me plačem starim robova, satrapa, imperatora i bogova onaj urlik divan: „Thalatta, Thalatta“.
A ikone stare zasjaje u mutnom zlatu kad vide mene. Pružim li ruke, raspašu se žene padaju na kolena, i plačem porodilja klanjaju se meni pune tužnog milja i kliču, da ih ja zagrlim prvi, prvi: jer moje su ruke mokre od krvi, krvi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Aoj zeče, oj baksuze Zašto roniš tolke suze? A zec meni na to reče: — Plačem, jer se bliži veče Pa mi valja noć provesti Sam samcat, na hladnoj cesti.
Nad životom plačem našim, Plačem jer se mnogo plašim Strepim, drhtim sav, iznutra, A što? Zato, da bih sutra Živeo u istom strahu:
Nad životom plačem našim, Plačem jer se mnogo plašim Strepim, drhtim sav, iznutra, A što? Zato, da bih sutra Živeo u istom strahu: Strepnja mi je
Rakić, Milan - PESME
Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene. Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene.
Ja sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Tuži mlada, za srce ujeda, oči gòrê živje od plamena, čelo joj je lepše od mjeseca, — i ja plačem kâ malo dijete. Blago Andrij' đe je poginuo — divne li ga oči oplakaše, divna li ga usta ožališe ...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ono njihovo prosto jednostavno naricanje, ali tako silno n jako, da je izgledalo da se s tim plačem i sam krov i kuća diže. — Lele, bato! Kuku, bato! Ko će, bato, da nas čuva i da brani, bato?
Pandurović, Sima - PESME
I tada plačem, i radost me divlja Obuzme celu, zato što se patim Zbog tebe. Zbogom.“ Prošla si tiho s gospodinom onim.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 Pitala unučad babu: — Zašto, bako, plačeš? — Plačem za nekadašnjim đevojačkim stidom i za današnjom njihovom slobodom. 4 Pitala baba nepoznato momče: — Koga tražiš, momče?
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Bose žene gaze po blatu jesenskom i grbe se pod plačem dece na leđima zavezane. Ljudi, u crnim suknenim dolamama, psuju svece i toljagama mlate mršave govečiće što rogovima
umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova noć u sobi iznad njegove postelje zakrvarila detinjim plačem.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kada mi na um dođu, Dođu tvoje crne oči, Onda krčmar ništ' ne radi, Samo crno vino toči. A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina.
Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.
Al' danas ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti! „Krv moja srpska žeže me i pali!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Njihovo će kratko zatočenje bit im tužno nepostojnoj duši: sa plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost vraćati, mučitelj će jedan drugom biti,
Njihovo će kratko zatočenje bit im tužno nepostojnoj duši: sa plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost vraćati, mučitelj će jedan drugom biti, svaki sebe poosob najveći.
će kratko zatočenje bit im tužno nepostojnoj duši: sa plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost vraćati, mučitelj će jedan drugom biti, svaki sebe poosob najveći.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u susednu sobu da uzme njezinu sliku verenice, da je posmatra kad je zdrava bila, ljubi i nad njom plače najbolnijim plačem, a čas vraćajući se k njoj da gleda u njeno slabo, sjajno od vatre lice i kako se ubrzano uzdiže svileni pokrivač na
vreme kockom u kafani, a ona se previjala, sagorevala u grčevima, čeznula do nesvesti, plakala onim velikim bolnim plačem do prave obamrlosti, i najzad junačkim samoodricanjem u tuzi, u sažaljenju nekom prema sebi, snagom kojoj se sama divila,
„Plačem“, kaže Đoka, „jerbo me srce boli zbog što pravde za nas seljaci nema. Mene mi, Đoki Ciganinu, kao što svi ovde vidimo, s
I tada zaplakah. I mislim da se ne varam da sam zaplakao onim nesvesnim plačem kojim ljudi plaču sve prohujale bolove, ali i sve prohujale radosti u životu, sav život.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a ona za mnom, dok prođoh četrdeset konaka, te sad ovđe krpim postule, pa kad mi pane na um dvoje djece, dva sahata plačem, a kad mi pane na um ona, četiri se sahata smijem. Sad, hajde zbogom, pa ko te spremio k meni, tako mu kaži.
Čula to neka stara devojka, pa iskočila pred njega i upitala ga: — Zašto be, čobanče, plačeš? — Eto što plačem, skapaše mi ovce bez sena.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A njoj prvo dijete, s plačem, sobom donese brigu i ljubav za nj, i Antica prione uza svoje čedo, sve manje brinući se za Marka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(Itd.) (1) Nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose što nose nisam ovde da prodajem zjala da plačem nad izgubljenim iluzijama nad otvorenim provalijama nisam ruka što piše zadatke koji se dopadaju svima.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Klanjajući se, odlazi.) XIX ŽIVKA, DARA ŽIVKA (vraćajući se sa vrata): Daro, dete moje, meni je čisto došlo da plačem. (Plače.) A ti... ti ništa?
ŽIVKA: Gle sad, a što plačeš? DARA: Nije – nego da se smejem posle ovakvog razgovora. Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.
ŽIVKA: Gle sad, a što plačeš? DARA: Nije – nego da se smejem posle ovakvog razgovora. Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.) VIII ŽIVKA, ANKA, PERA ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Možda u konšiju? STANA: Smejte se, deco!... Mene prođoše Smehova lepih dani veseli; Sad plačem samo. PRVI TURČIN: Za kime, bako? STANA: I to da kažem!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plačući, ah, pregorko, plačem se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome! Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu nada; Al' ja ljubim bez Nadežde, Dragu moju drugi sojuz
Nužda al’ gvozdena svagda i svagdi je menjala zakon: Plačem sirotinje mnoge mu s’ srce rastrzalo silno, Oca i matere kletva razdvajala dušu i čuvstva; Sva se potresala priroda:
Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše. Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji.
Slično je moglo, ili moralo, biti i sa Orfelinovim Gorestnim plačem: u njemu takođe ne bi bilo teško izvršiti redakciju skraćivanja — redukciju — slične vrste a zaoštrene tendencije, iako
Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara. Pa ako je što i znatno, to se jedva terpi, Osuđuje, ukorava, rasteže i kerpi, Kod takova zla espapa a goreg
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
steže, namrači, pa samo suvo uzdahnu i, zanoseći se kao malo u stranu, viknu: — Ne plačite, ne jadikujte, djeco moja! Plačem i jaukom ne ožali se pogibija snage moje i lepote moje. Pjesnu, pjesnu, djeco!
Bojić, Milutin - PESME
'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete. S polja šumi pesma sa palmovih grana.
Jakšić, Đura - PESME
Oh, sveti me, Crnogorko, Ne kukanjem i sa plačem, Već krvavim ljutim mačem: U boj, u boj, Crnogorko! A na domu hrani sinke, Moju nadu, Crnogorko; One divne muške
Ilić, Vojislav J. - PESME
A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. Što ja tužim? Što ja venem? Što da plačem ja? Kad mi srce tako lepo Uživati zna!
Nije glavno, dakle, ono što me goni Da plačem il' pevam u časima lepim, No suština toga. Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni.
Bezumno, strasno, sa smehom i plačem, A oružani mržnjom na tirane, S buktinjom, lirom i sa britkim mačem, Proslavićemo osvetničke dane I kao zvona grmićemo
“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini.
Suzama molim tebe: Svetli nam, bledi Febe, U bračnoj našoj noći. Vi zvezde na visini, Vidite l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888.
Kad ponoć sumorna dođe, Rob jedan upali faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu, strašnim se udari mačem. I onesvešćen pade.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa onda, i keruša Nera pošla s vama na bal. Kad ste seli u karuce, ja, kao mali sam još, počeo da plačem, hoću i ja na bal.
— Znam da bi vratio, poznajem te. Ali nećeš vraćati ništa. Još si moj, i na mojoj brizi... Neka, neka, plači, plačem i ja... Sve nam to nije trebalo. Šta ćeš, to je život... Sedi...
gospa Leposava sad briznu u plač. — I plačem i radujem se. Ta deca, to je radost moja, gospa Danice. Kad njih vidim, nema više zašto da plačem.
— I plačem i radujem se. Ta deca, to je radost moja, gospa Danice. Kad njih vidim, nema više zašto da plačem. A za njih, gospa Danice, ne bih radila, u nadnicu išla, nego bih za njih na robiju išla.
— Ne vidim dobro. Smeta mi svetlost, i vidim plavo kad žmurim. I boli me ponekad glava, eto tu, u potiljku. Ako plačem, mama se ljuti... Sad znate...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ko će zabraniti šaljivcu istinu kazati? A što se apatije tiče, priznati moram da ja sa žalosnima plačem, a s veselima pevam, il’ mi se oće il’ neće, pa ko zna bolje, široko mu polje. Dalje mojim g.
Petrović, Rastko - PESME
smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha! Ne, ja sam Jovanović Ranko, I sela mi se zovu Rudari;
Na svaku reč bih gubio svest, dolazio sa krikom sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz svet, Bejah toliko slab, da samo
pa, i ovo, maločas snih: Toliko me je sad grozno sram, Odvratim glavu, zatvorim oči, i plačem sam. Bacih se na kolena, ispruženih ruku, u očajanju, Od strasti, muke, obnevideo; Bez reči, nem u svom urlanju Ja sam
beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se snivalo, Toliko naše mladosti kom plavom otiče beskraju? Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem... Tebe čeka koliba, čerge, kučiki i prosenje; mene — kuća, ognjište, pepel, dim, žena zasukana i s’s testo umrljana.
Šantić, Aleksa - PESME
Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911. MOJ OTAC Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije.
1907. MOJA OTADžBINA Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
odaja i u njima tridest đevojaka na njegovih trideset delija; tebe ište na bijelu kulu, da te ljubi za života moga; zato plačem i suze proljevam“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi duhali u toj pustinji, koliko su prsi njene trudili se udaranjem i od
A oni u tojzi tuzi čekajući ljute smrti, danju, noću s plačem po crkva se moljahu najviše presvetoj Bogorodici da ih so toga kurtališe.
Đet, rastrkljanu se po sebi s begom četu, razadre na sebi svoje haljine i pade od tuge ničke na zemlju, uze jecati i s plačem do Boga one mobene mu reči izgovarati, ka što se piše o tome, — i nije sad vreme za sve po redu ukazivanja.
« I kako doču tu reč mučenik, skloni glavu dole s plačem i zadugo više ništa ne progovori. I svomu slugi mučeniku Lupu glas svoga namerenja što bi k njima on izrekao, priliku mu
Kakvo mu je videti podretlo, takvo mu ide poteklo i napredak. Svako veselje s tugom i plačem je pomešato. Kano kurjak s kožom valja nam plaćati. Rešetom crpe vodu.
A ležećem mrtvu ne činite pačariza s krikom, s vikom, s plačem; premuknite i ostavite ga s mirom ležati, nego li pače i sami se skoro ko tome vidu gotovi učin'te.