Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ništa, ama baš ni suze da pusti, ni „uh!” da reče.
Izvadi njenu sliku iz nedara i dade mi je, pa briznu u plač i turi glavu meni na grudi: — Bato, bato! — Ne plači, sešo, — rekoh joj. Uzeh sliku i odoh napolje...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ona protinica pre mene!... Ispred nosa da mi se izmakne!... To ti je ono: »Pošlji ludu na vojsku, pa sedi kući pa plači!« »Umal’ mene nisu obrijali!« kaže mamuljaga banacka...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
znao šta mu bi, ali se, iznenada, sav, izmeni, prema njoj, uze je za ruku i reče joj, kao da joj je brat rođeni: Ne plači, Đinđo! Ajs! Ti ćeš u našu kuću! Ajs! U kuću, Isakoviča! Pavle je, docnije, često, pričao taj jedini san bratencima.
Petar je pretio, javno, da će pištoljem, svakoga, ko mu bude rasplakao ženu. Pavle je tešio Varvaru, lepim rečima: „Ne plači, Šokice, nisi ti ništa kriva. Pusti nek laje prota. Ja ću da ti kažem, šta je volja Božija.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Banatu, kad vode nevestu iz roditeljske kuće, drugarice joj pevaju: „Plači Smiljo, plači zdravo, zar ti nije majke žao? Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd.
U Banatu, kad vode nevestu iz roditeljske kuće, drugarice joj pevaju: „Plači Smiljo, plači zdravo, zar ti nije majke žao? Sutra će ti većma biti nećeš majku ni videti“ itd.
Radičević, Branko - PESME
večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje? Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva! Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa!
Al' me strina pustit ne te, Jer joj bija desna ruka, „Ostan', reče, ostan', dete!“ I tu beše ljuta muka; Al' ja plači, moli, goni, Te s' najposle stara skloni. 64.
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pun straha, i kao sa nekim gnušanjem, okrenuh se od matere samo da je ne gledam onako hladnu, nemu i zadovoljnu. — Ne plači, Marijo — reče ona, a u njenom glasu osećaše se neko saučešće pomešano sa zadovoljstvom.
Uzalud si probala da ga progutaš, ali nisi mogla. Posle briznu u plač. — Teto, teto! — Ne plači, ćerko! Pisano je! — Crno pisano! — Ne ’uli Gospoda! Ćuti čedo, ćuti sinko!
— Ne znaš! Jovanu se učini to kao prekor: što je on, ma da vidi kakva je, trudna, opet goni noću da radi. — Ta ne plači! Što ne kažeš, pa da te ostavim doma. Čekaj!
— Ama dosta, ne plači. Ne boj se. Proći će to — hrabraše je on natapajući vodom brazde i slušajući kako ona grca, plače i bunca...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem
A medved ga stane tešiti, kaže: — Ćuti more, ne plači! Ako nemaš grožđa ove godine, a ti ćeš imati dogodine; ali za mene dok se pročuje kakav sam pudar, neće me hteti niko
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Kako da ne plačem, Sarka; sad ćemo videti sobu u kojoj je pokojnik umro. SARKA: Pa plači, brate, kad vidiš sobu, a nemoj akonto da plačeš! SVI (odlaze uz stepenice).
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Žao, ne žao, izvesti ćeš je, Izvesti ćeš je, i nama dati, I nama dati, i naša biti. 63. Muči ne plači, dušo devojko, Tvoja će majka većma plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A lepe Ruže
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
DOSADA O, kako ti je ime gadno, al divna sudba, drago moje jadno. Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja. Nek pljušti kiša besa i srama, niko neće ostat za nama.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju. I njemu se zemlja u suzama molila da je ne dira. — Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!... I Anđeo smrti zahvati od zemlje pregršt praha i odnese Bogu.
Rakić, Milan - PESME
Nek propadnu dela! Al̓ ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište — srce moje, plači! — Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja.
Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene. Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene. Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se, po običaju, ne naljuti i ne zgranu na nju, nego smejući joj se, kao da je izvede iz zabune, poče je dirati: | — Ne plači, babo! Da te nije žao, što si postala baba? I efendi Mita joj priđe, poljubi se sa njom. — Kako si, prijateljice?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: „Ne plači zlato, ne boj se ništa.
jednako plakati, a kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem
Ćosić, Dobrica - KORENI
udes nagradio dobrim kakvim samo careve nagrađuje, a mrak je tutnjao u kacama, ječao i huktao u crnim gomilama: — Ne plači, nesanko moja. Sutra, na praznik, biće ti oči kao oljuštene šljive. Što plačeš kad si lepa, i mlada.
Samo ti plači, kvrgavo uvence, i moje čelo. — Skloni se. Nije lepo da te ljudi vide kako sediš na basamacima — kaže Milunka prolazeći
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo! zapevaj, slavuju! Zlato moje zemljica pokriva!... Br.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Imaš pravo!“, odgovori joj plavojka sa suzama u očima. Riđokosa je pomilova po obrazu. „Ne plači, golubice moja! Čovak ne može, sve kad bi i hteo, da živi bez žene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa nervozno premeće listove pukovnik: „A ti plači, sentimentališi, dokaza nemaš, i doveka ćeš sumnjati i kidati se.“ Pa jest, i kakvog, đavola, dokaza čovek može imati —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U crnu rizu tuge: Rana će t’ ova žeći Godine mnoge, duge! Školi je srpskoj Đorđe Sav život dao svoj; O, plači, školo srpska, I zasluge mu broj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A granje treperi mirno... Ja snove čudesne snujem I teško jecanje neko u vrtu daleko čujem. O plači, statuo tučna! Jer on je u tebi gledô Poslednje, možda, čedo. 1892.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Govorimo pred detetom što ne treba. Deca sve pamte i razumeju. Ne plači, Julice. Muž tvoj bi trebao tamo gore da plače za tobom, i da on tebi pali, ne kandilo, nego, vala, bengalsku vatru.
— Znam da bi vratio, poznajem te. Ali nećeš vraćati ništa. Još si moj, i na mojoj brizi... Neka, neka, plači, plačem i ja... Sve nam to nije trebalo. Šta ćeš, to je život... Sedi...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza.
Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli.
Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden!
MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem...
Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti, ne tuguj, ne plači! (Pogruženo odlazi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U njoj je ispričana jedna propala misija tetka-Dokina, ili bolje reći, „Pošlji ludo na vojsku, pa sedi te plači.” Bata-Tasko je održao reč. Raspitivao je i prokljuvio sve, sad je došao da javi to Jevdi, Maninoj majci.