Dučić, Jovan - PESME
U nogama sfinksa prespim svake noći, Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno, Za sve što je prošlo i sve što će proći: Jer svaki je trenut nešto beskonačno.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I, bilo na putu, bilo čak ovamo, u varoši ako ga sustigne. Stigne ga, zaustavlja i plačno kori: — Zašto, sinko... šta će ti to? Baci to. Imamo kući to.
Milićević, Vuk - Bespuće
i razbijali; sitno i visoko pištala zvona s jedne kapelice, nadmašivala ostala, gubila se u brujanju velikih zvona i plačno se ponovo isticala.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka vide to i da bi ga odjednom presekla, sasvim razuverila, kao uvređena tom njegovom sumnjom, poče čisto plačno da ga kori. — Zašta, tato, za kakvu me ti držiš? Zar da ne volim, zar bih ja ovamo i dolazila i udavala se.
— A ti? A vi? — poče da viče na selaka. — Eh, bre, Arso! — nastavi plačno sasvim razumevši te Arsine uzvike, prekore, kao: gde su oni, sluge i ostali seljaci, bili, i kako su to smeli da
Pandurović, Sima - PESME
SRCE O jadno, malo srce naše, Ti kucaš uvek verno, tačno; Ali te tamne sumnje plaše; Danas si tako tužno, plačno. Danas, kad tihe kiše miju Pred prozorima lišće novo, A néme suze same liju U divno majsko veče ovo, Osećaš
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idući tako dođe u drugo selo i prolazeći krozanj vidi gde je u njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: „Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za što je u vas sve tako žalosno?
Stanković, Borisav - JOVČA
Danas, sutra, ako ne umre. PRIJATELjI (prestravljeni poskaču, dotrče do njega.) PRVI PRIJATELj (nesuđeni svekar, plačno): Ne boj se, prijatelju! Ozdraviće ona. Ne odričem se ja. I bolesnu, ja ću da je uzmem...
Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da! MARIJA (grli pastorke, potreseno, plačno): Hvala, deco moja slatka! (Klone im na ruke.) Oh, crna kućo moja! (Uvode je u kujnu.
NAZA (razvlačeći, prigušenije): Ali, kad ono poraslo, zalistalo, zažednelo... — ti mu ne dade... JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Voštane sveće plačno puckaraju na velikim polelejima što vise i sveštenik drhtavim glasom otpočinje svoju besedu. I najedanput, usred tog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idući tako, dođe u drugo selo i, prolazeći kroza nj, vidi gde je u njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: — Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a zašto je u vas sve tako žalosno?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svuda tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne gleda kad ljuba mene moja. Sva odela otvorene boje, Haljine i sve ću blistne svući, Plačno što je k’o i srce moje, Sav s’ u črno zavit i obući: Jer me ljuba i ne ljubi moja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A opet, kao uvek, bojeći ga se, ne smejući ni za šta da ga pita, a najmanje za to, ona za ta dva dana, očajno, brižno, plačno pratila ga, strepeći i umirući od straha. I baba mu kao da je to znala.
Kum, radostan, sav u veselju, čisto plačno molio ga je: — Sedi, kume, sedi... samo još malo! Sedi, molim ti se. I njemu, njegovim molbama, pridružiše se svi.
Išla je, obilazila je oko kuće, kao da bi htela da pobegne. Oko nje uplašeno optrčavao je brat mu i, preplašen, plačno je zvao da se osvesti, pribere. — Ostavi me, bre!...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo. STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne!
Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema... (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca!
STANA (brizne u plač): Bato, što si ljut na mene? STOJAN Idi! STANA (plačno): Nemoj, bato! Nemoj na mene da se ljutiš. Šta ja? Živa nisam od straha. Eto cele noći nisam... A i nana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To govorahu jedan k drugomu: »Hej, brate, vrlo smo mi skrivili rad našega brata Josifa. On nam se plačno moljaše da ga ne diramo, a mi ništa ne hajasmo!
sav narod; veliko i malo, zauzeše se od crkve do crkve hoditi metanišući i klečući na kolence dižući k nebu ruke plačno se moljahu govoreći: »...
« Tako eto moljahu se svi ljudi plačno. Vide Kagan da on sam Carigrada ne može uzeti svojom silom. Što da čini? Teke uprkos da ne ostane na prazno, saglasi
podnosi i trpi: ne odriva ga ni ga ćuša zato; mati mu je, voli svašto podneti od njega, nego li da ga što rascveli plačno derući joj se kod ušiju.
Ako i tušteni budu dor sliveni u jedno ka ćeramida donja u teglani, vičući i derući se plačno svaki u glas, al' toga čuvenja nikom nejma, ni za lek, ni vida!