Jakšić, Đura - PROZA
Više puta bi, iznenađen, rekao: „Ove žice imaju srca, i plaču i smeju se: kao posle kiše duga na nebu“. On nije imao prilike da vidi kakvih velikih izloga od slika, i opet je znao
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Onamo za drugim stolom plaču i kmeče deca, cereka se nekako ženskinje i halaču soldati... Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!...
” Žene po ćoškovima nakiselile lica, otpustile usne, pa skoro da plaču... Mladen je bio otišao. Kruška nazva boga. Mladež mu po običaju poče prilaziti ruci, a Ivan se diže na noge i
Dučić, Jovan - PESME
Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti.
Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je na njegovu sunčanu jonsku obalu, tamne vrtove i blede statue.
A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču! Čista Božja kapljo iz zavetne čaše, Sveto naše slovo pisano na maču! („Amerikanski Srbobran“, 11.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Žene posjedaju na klupu pod orah, miluju Maru i plaču, a ona uplašeno ide iz krila u krilo. Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta do’će red i na vas! Nek plaču babe i starci, što im se to više ne može strefiti, a vi do prvi’ kukuruza! Ostalo je, fala bogu, još ćuvegija!
Sida u nekom kapižonu kakav pisac davno nije video ni na starim kontrafama, a tetka Makra u svilenoj marami, — sede pa plaču i teše se uzajamno obadve. Ništa ne govore, nego samo liju i brišu suze; taman jedne obrišu, a druge stignu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čelo groba kleče starije, matere, a u stranu mlađe: žene, sestre. I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču. Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo.
I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču. Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo. Plaču mnogo, i nekako raskomoćeno, jednako oko groba nameštajući se ugodno, slobodno kao kod kuće.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra nisu grizla tvoja muška, rujna i topla usta.
najniži, najbedniji čovek, ljudina jedna zdrava i snažna, koja dopušta da se oko njega muče ova bedna i nejaka deca, plaču ovi jadni starci.
Samo osećam da moram da plačem sa svim a njima, i tražim sve one što plaču, — samo njih svuda tražim. I sve one uspele ofanzive i kontraofanzive, komunikei puni pobedničke hvale, i ovo veliko
Te iste večeri, u jednom praznim kupeu brzoga voza, Jurišić je plakao sa maramom na očima. i, tog časa, u tom plaču i u onoj čudnoj i tajanstvenoj snazi stradanja, on je uživao On je uživao što je namučio drugog a još mnogo više, što
Ja gledam u zvezde i plačem i one plaču i ne znam kad je, poslednju oterao dan. I ne znam jeli to zöra zaista! Bojim se, uvek se bolno i krvavo bojim; i hteo
Afrika
Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.
Tako Marselj izgleda kao opsednut. Ujutru, svi samo što ne plaču. Mnoge tamo čekaju porodice, koje ih nisu videle godinama, a koje su sada samo na dva–tri kilometra od njih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ODE ISAKOVIČ IZ CARSTVUJUŠČE VIJENE 327 XVIII BIVŠI SRBIN A SAD RUS 366 XIX SELE SE, JADNI, U ROSIJU, A SMEJU SE, I PLAČU 422 XX PUT U ROSIJU VODIO JE U VISINU 442 XXI U ROSIJI U PAVLOVOM SNU 465 XXIII ROSIJSKA KOMANDA BILA JE: ATAKA,
Jecala je glasno i ponavljala da je on krmak, prostak, seljačina. Što je bilo najčudnije, Pavle se smejao i njenom plaču i njenim udarcima. Dok je malopre hteo da je izgura na vrata, sad je podiže, poče da joj tepa i zagrli je nežno.
Te njegove Bečlike uzdišu, suze plaču, šapuću zaljubljeno, tako da se ljubav čini, za njih, pitanje života, ili smrti. A kad tamo, one se i sa nekim drugim
Ona su plakala, gorko, kako samo deca znaju da plaču, kad izgube nekog, njima dragoga. Ona su bila navikla da zajedno spavaju, igraju, a uglas govore, sva.
Žene vrište, a deca plaču. Što je najgore, niti imaju, oni, koji idu, većinu, niti oni, koji ostaju, nego su se podelili, kao jabuku, na ravnu
Ali, idući dan, ne bi više mogao da ih čuje kako jedan drugom dovikuju serbski, i kako plaču, kao deca, videvši kako njega pronose, duž prvog eskadrona, onesveslog, sa rascepanom cevanicom, koju su mu pri zalasku
XIX SELE SE, JADNI, U ROSIJU, A SMEJU SE, I PLAČU Te jeseni, godine 1752, poslednji transporti onih, koji su se selili u Rosiju, prolazili su kroz hungarsku zemlju i
Neka se seti majke svoje koja je nad njima, obojicom, ruke u plaču širila, i neka oprosti Pavlu i da je kriv, a znaju da nije.
Senator Bogdanovič javljao mu je da su mu deca dobro i da za roditeljima ne plaču. Razmažena su. Onako, uzgred, dodao je i to, da mu je žena, gospoža Agripina, Anina mati, u drugom stanju!
Obe su se smejale, često. Ali on je, sad, znao da u mraku, noću, posle, kriju da plaču. Pate od želje za onim što nemaju, i imati ne mogu, iako prekodan ponavljaju tolike laži, za koje, da su laži, i same
Početkom jula tog leta, međutim, slutnja Petrova kao da se obistinila. Njegovo dete počelo je da se trese, u plaču, od nekih strašnih drhtavica. Petar ga je grlio, a Varvara, plačući, bežala – i nije mogla to da gleda.
Sve su to – pomisli Pavle, zamišljen – neki Isakoviči, i oni. Pa se kreću, idu, prolaze, kikoću se, plaču, a ne bi znao reći, ni ko ih tera, ni šta traže, ni kako nalaze svoj put, tako mirni, a veći nego ljudi, veliki,
Teodosije - ŽITIJA
! Ovako i mnogo slično plaču izgovoriše, i još Dugo plakahu, onaj gore na kuli, a ovi dole na zemlji, da bi se i neosetljivi kamen ražalio.
i došljak u tuđoj zemlji postade, učenik i poslušnik sina i u pustinji saposnik, — molitvama i uzdasima u ćutanju i plaču završi život, i octavi dobru uspomenu onima koji hoće život.
u svemu izvanredan, koji u molitvama, bdenju i u pošćenju boleznima, u nagoti i studeni I suncu na opaljenje, neprestanom plaču, i uzdisanju, u umiljenju i sakrušenju srca kroza sve godine življenja svojeg u pustinji sebe predade, iznad strasti
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašidu više nisam video, ali sam po plaču deteta koji se naglo prekinuo znao da ga je podigla, obrisala mu nos i verovatno ga ugurala u kuhinju da mu odseče
Nisam mogao da utvrdim šta dok, sada već rasanjen, nisam čuo kako Stanika plače u kuhinji. Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako prigušeno i obeshrabrujuće.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta sad rade naše žene? — reče Sofra. — Plaču pa još da znaju što smo tu prekužili, umrle bi od strâ’ — upadne Krečar. — Kakav stra’ — kad smo pobeditelji?
— Moramo se jedared rastaviti. Jednako plaču. Na to uđe Čamča i vidi da plaču. — Šta je to? Vi plačete pokraj vina! Valjda vino nije dobro? Oni još plaču, jecaju.
— Moramo se jedared rastaviti. Jednako plaču. Na to uđe Čamča i vidi da plaču. — Šta je to? Vi plačete pokraj vina! Valjda vino nije dobro? Oni još plaču, jecaju. — Ta koji vam je vrag?
Na to uđe Čamča i vidi da plaču. — Šta je to? Vi plačete pokraj vina! Valjda vino nije dobro? Oni još plaču, jecaju. — Ta koji vam je vrag? — E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto.
Svi su oko nje, i sam doktor; dugo neće trajati. Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad nisu išli da traže žene.
Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče, bude se u mraku i dozivaju mater, kao da nisu postojala. Nisu bila vidljiva.
Pred veče, ona se oseti iznemogla od iščekivanja da se nešto neobično dogodi. Prepodne joj beše prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima
Bio je poverovao plaču i leleku, pri polasku, i slutio da će mu ovo biti poslednji odlazak i da će u ovom ratu umreti.
Pri tom uz četu ide neki katolički pop, koji ispoveda i pravoslavne, tako da oni plaču od žalosti dok ih vešaju, nemajući kome da se mole i kome da preporuče svoje, u dalekom zavičaju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Marijana) Plače se od tuge i od tajne, od čežnje i puna srca, plaču čovek i noć, i suze se mešaju, jer su sa istog izvora.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena...
Radičević, Branko - PESME
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga
Kam i trava, drvo, žbun i cveće Ni se miče, ni se štogod kreće. Ao pesme, o velje divote! Cvet i trava plaču od milote. Ta lepo je, krasno oko grada... Al' što Ajka nama radi mlada? Kula... izba... svud uždene sveće.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čak i njegove zaostale suze prosinuše radosnim iskrama, a ja se opčinjeno zablejah u dva preobražena starca koji, evo, i plaču i smiju se, a nit su ih tukli, nit su im što dali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
trgnu, uplaše, sete šta je i, kao još ne verujući da je on zaista mrtav, pojure k njemu, u sobu, padaju na nj, ljube ga, plaču i nariču, nariču... Cela mahala i deo čaršije razleže se od njihove piske i zapevke.
Mito, sinko!...“ Žene počeše da je teše, plaču, muški da šmrkću, okreću glave. U tom i Marika, pošto je iznela sofru i počistila, dođe.
I kad se posle otresla straha od njegove smrti, malo pribrala, sva se odala tome plaču i odilaženju mu na grob i u tome, za sve što je bilo, za sve što je pretrpela, kao da je nalazila za sebe oduške.
I zanesena, u tom odilaženju, plaču, čak je nije žalostilo što su je gotovo svi bili ostavili — naročito njeni, pa komšike joj, rodbina pokojnikova,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Majke mi. TASS, APF, MENA, ROJTER, UPI, TANJUG plaču za njim. Moja bakica najviše voli TANJUGA. Ona je godinama mislila da je taj TANJUG apsolutno najbolji jugoslovenski
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A put uzan, te žene viču, a deca počeše da plaču. Ali naređenje mora da se izvrši jer, ako ovako potraje, zagušićemo se na drumu.
Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.
Izašao narod i kliče oslobodiocima, a žene još i plaču od radosti. U selu se nigde ne zadržavamo. Vojnici samo zastanu da prime ponude koje posle dele među sobom.
Narod već trči i mi se najednom nađosmo opkoljeni sa svih strana svetom, koji oduševljeno kliče, pruža nam ruke, žene plaču i ljube nam krajeve šinjela. Hteo bih da zapitam da li je ovuda prošla pešadija, ali od galame ne mogu da dođem do reči.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja! E su đeca mila tebe, diko mila? Često plaču, sporo rastu, čest moj jade! 96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Deci koja cvile, majkama što plaču, doneću slobodu na drvenom maču! Osvojiću Englesku, Poljsku i Burgonju, sa drvenim mačem, na drvenom konju!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ovu čašu poruci njegovoj. Bosiljku koji mu je nađen oko vrata. Plaču gorkom i jecanju koje se čulo cele noći, za njim. Banaćanskom bećarcu kojim ga ispratiše do kapije, kad je odveden pred
Ja stojim pred kafanom, kod mosta na Dunavu, i posmatram kako mlade žene trče za svojim muževima i deca plaču. Dvadeset i devetu bili su premestili iz Bečkereka u Komoran, da bude što dalje od svojih, a što dalje i od zelenog
Provodim tri večeri, živeći u mračnim ulicama, kraj tih crkava. Gledam decu što plaču, ljude kako lažu, i žene što se smeju. Mirno, kao tuđin, dižem ruku sa svake stvari.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pa i njima čisto seknula boljka: lakše im kad pomisle na sreću svoje mile otadžbine, i deca na sisi izneta, i oda ne plaču, već upiljila svoje očice u velikog stranca kao da osećaju da se ta sreća za njih sprema.
Ljudi junački trpe, žene proklinju čas kad su pošle, a deca, kao deca, naravno, plaču, jer ne pojme kako će se bogato nagraditi ta muka i bol. Na preveliku sreću i radost sviju, vođi se ništa nije desilo.
— A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom. Deca već stalno kenjkaju i plaču, i jedva ih majke utišavaju da bi se čule reči govornikove.
Rakić, Milan - PESME
I niko, i nikad, ne dotače vrele Usne tvoje, niti reč ti nežnu začu. Samo, ko dve sestre u bezglasnom plaču, Dve su duše naše u milošti srele.
Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
e se zemlja sva isturči, Bog je kleo! Glavari se skamenili! kam im u dom! SVI GLAVARI PLAČU, I KAD ČUŠE IME BATRIĆEVO, SVI PLAČUĆI IZIDOŠE PRED POKAJNICE. KAKO SE SASTAŠE S NjIMA, ZNADOŠE ŠTO JE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se što su je noćašnjim svojim tolikim, od srca, kao samoživim veseljem, zaboravili, počeće, češljajući je i kiteći, da plaču, nariču oko nje. Ali zato ipak na njih Sofki nije bilo krivo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tad je najljepše. Ovce bleje javljajući se jaganjcima koji su za njima tjerani, a ovi opet bekeću, čisto kao da plaču. Za krdima, mlađariji također u gomilama veselo ide na noćište.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave. 54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55.
“ Sluga noseći kovčežić pustinjom ču, đe plaču đeca, te polako otvori zaklop, kad vidi ovo dvoje đečice kao dvije zlatne jabuke i na čelima zvijezde, ražali joj se,
“ A oni mu odgovore: „Vozimo roblje, što smo kroz svijet zarobili, i to oni vezani plaču.“ Onda on reče: „Molim vas, braćo, upitajte kapetana vašeg, bi li ih na otkupe za gotove novce dao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A oni plakahu i ridahu, gledajući rastanak od takvog gospodina i pastira. I tako u plaču i ridanju behu, kao što „i glas u Rami čuven beše: Rahila oplakuje decu svoju ne mogući utešiti se!“ (Mt.
(Mt. 18, 3) I opet: „Blaženi su ništi Duhom, jer je takvih carstvo nebesko“. (Mt. 5, 3) „Blaženi su koji plaču ovde, jer će se tamo smejati“. (Lk. b, 21) „Blaženi su krotki ovde, jer će tamo naslednici biti carstva nebeskog.
Stanković, Borisav - JOVČA
STOJNA (izviruje na vratima levo, bojažljivo se krsteći, motri na Jovču). JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje... sve moje... ne davam... V Kraj varoši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije se udala. To je moj najveći greh. Veliki greh, sveta slavo i crkvo. Zašto ne plače? Grešni ne mogu da plaču. Bog joj neće uslišiti molitvu.
Mnogo je to žalosno. Kad god se popisuju stvari, žena i deca udare u pisak. Meni je dece žao. Nisu veći od tebe a plaču kao pilići. Oni, siročići, nisu krivi. Težak si. Pa ti si prava momčina, ne mogu više da te nosim. Moraš malo da hodaš.
Čuju se samo lampa i Adamovo disanje. Tola uđe u sobu s peškirima umočenim u rakiju. Peškiri kaplju kao da plaču. On, otupeo, bez straha i uzbuđenja, stoji i ćuti. Samo se pomalo stidi zbog Đorđa što ga vidi kako kleči.
Vi nastavite da ratujete za nju. Učeći vas tome, ja sam ostario. Vreme mije da odem.“ Vidi decu kako plaču. Sunđer je nakvašen i kreda nenačeta. Andri se ovlažiše oči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Možda ga je neko i gledao, nije primetio, plakao je. Kao da su se, u njemu, drešile prastare stege i on je, još u plaču, osećao neku laku slobodu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' zemlja kune svoje pokore? Il' nebo možda dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje; Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje! Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane?
Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh
Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove, i mirne statue.
Da za njim plaču te oči lepe, Ta usta slatka njega da žale, Taj srebrn glas da njega doziva, Dok kose crne čežljivo pale, U času tuge,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izgledalo je: kao da proleće budi život samo radi mrtvih i da živi druge dužnosti i ne poznaju već da ubijaju i da plaču.
Skroz mokre vrbe na obali, sasvim nagnute nad rekom, cedile su se kao da plaču, dok je Drim valjao veliku trulu kladu, za kojom je poleđuške plovio još jedan potpuno go leš.
I tada zaplakah. I mislim da se ne varam da sam zaplakao onim nesvesnim plačem kojim ljudi plaču sve prohujale bolove, ali i sve prohujale radosti u životu, sav život.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bijaše mi ga žao pa plakah; a kad ogledam oko sebe, ugledam mojih dvanaest drugova će i oni plaču, pa reknem: „Zaboga, more li se ovaj plač s čime utješiti?
Dodije se babi, te počne u plaču i u ijedu proklinjati sebe, i od jada zaviče: — O smrti, đe si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— pitajući gušila se u suzama Cveta. . —Poslasmo po nj, ali ga nije bilo u mestu. Nekuda bijaše otišao.... —Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao!
Deca se priljubiše uz njene skute. Kriju se u njih i plaču. BRAĆA Pismo, što su ga u ovaj čas primili, braću uznemiri i uvjeri o onome o čemu su dosada sumnjali.
I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta. Već svi vide nesreću, pa se Antičinu plaču pridružiše i dvije žene iz društva.
Miljković, Branko - PESME
otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov povratak njihova noć sa našim danom meša se ne zaboravite da
i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju senku oni su bez senke sišli u dubinu i bez imena za istoriju: od slepog lica brodoloma
na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo na dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao
Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela.
mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plaču sokolari. GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front. Žene se smejale i zagledale ih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.
Tako Marselj izgleda kao opsednut. Ujutru, svi samo što ne plaču. Mnoge tamo čekaju porodice, koje ih nisu videle godinama, a koje su sada samo na dva–tri kilometra od njih.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
a selo da se čuri (gori, dimi), narod si ripnu da bega, ama sve beše sanjivo, brljivo, pudljivo, dečica nabrala stra' pa plaču, žene okaju (viču, kukaju), niko ne razbira što se pravi, a Turci zašli pa kolju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Objavljeni ot S.S.S. Ovaj kriptonim (S.S.S.), po nametljivoj analogiji sa pseudonimom u Gorestnom plaču (onde stoji da je ovaj objavljen „črez sopstvenago sina jeja”), smatralo se da takođe treba da znači sopstveni sin
Predjeli ridajut Serpskiji preslavni Čto ne proježajut Voini vsehvalni: Gradi razoreni Vsi opustošeni, — Kako da ne plaču! Neščastije moje Do ada mja svede, Zlo, ah, na mja svoje Spustiv na vjek sjede: Uvi mnje prebjednoj, Zlopolučnjej jednoj!
Kto mnje vozdast slezi V prežalosno serce, Vo veja moja stezi Oblivati lice, Da plaču, ah, toje Neščastije moje Donelje prebudu!
na što se što odnosi”, kao što je Ostojić zabeležio na svome prepisu; 2) kod poslednjeg stiha pete strofe (Kako da ne plaču) ima zvezdica a u dnu pod njom primedba: Zri pri koncu knjižici, dok pri „koncu knjižici” stoji sledeće, nesumnjivo jasno
docnije napisao još dva mala a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n podsticaje — „koren”, kako on kaže — Plaču; ti radovi su: 1) Plač Srbije, Letopis Matice srpske, mart 1952, knj. 369, str.
Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala! Otac stari, majka pita: „Šta si radio?“ Deca plaču, Žena kune: „Grom te ubio!
Bojić, Milutin - PESME
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milutin Bojić PESME Sadržaj LEPOTA 2 ONIMA ŠTO PLAČU 4 VJERUJU 5 MLADOST 7 VRANE 9 MRTVI BOGOVI 11 POSLEDNjI ČOVEK 14 ZALjUBLjENI DAVID 20 SALOMA 26 BAJKA O
(1910) ONIMA ŠTO PLAČU Ja hoću da radim ne gubeći vreme, Da ne kukam posle kako nemam sreće, Kako je za borbu slabo moje pleće I kako su
bih mogao, na nebo se peo; Svirao, pevao, bez reda i veze Melodije lude, očajne i drske, Kako plamti nebo, kako plaču breze, Kako svira vetar i vapiju trske.
(1912) KORAČA DUGI NIZ MRTVACA SVAKIDAŠNjA PESMA Dani, kako tutnji vaš džinovski huk! Ko raspuklo zvono plaču zore vaše, Kô na piru smrti razlupane čaše, Kako pun je strave prošlih noći muk! Dani, ustavite svoj demonski trk!
Bol nas jedan zorom kao truba budi, Bolom jednim svaka nalita je čaša, Bolom jednim krišom plaču naše grudi: Gde su deca naša? ...
Opelo čujem i pesma crkvena Sipa na mene magline jesenje, Umorno plaču poljane i stenje, Modro je sve što beše tako rujno. Zar nisi gorda kao bescen urna U kojoj leži prah mrtvih careva?
Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi plaču. (1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me.
Jakšić, Đura - PESME
Il’ zemlja kune svoje pokore? Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje? Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje... Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I da ih posle matere im, tražeći ih, i našavši ih tamo gde spavaju, kunu, plaču zbog njih, a najviše zbog grdnje, psovke što će izvući od muževa za njih. I tada se Mladen u dućanu osećao srećan.
Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita, sita.
U tom plaču nije bilo ni prekora, ni molbe, ni žaljenja, već samo plač, strah od njega, Mladena, jer je znao šta ima da bude čim ga
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu. Popa—Vrana, gledajući za njom, suze obliše prekrsti se i još dugo, klečeći i moleći se bogu,
Mi se žurimo, otplovićemo čak daleko, daleko tamo gdje ćemo naći ostrvce puno cvijeća i šarenih ptica, — valići mu plaču obalu i šapuću vječitu pjesmu. Žurimo se i žurimo! Čedo moje, tamo ćemo poći!
Stanković, Borisav - TAŠANA
« I onda, kako su smeli zbog pokojnika toliko da te drže u strahu, u crnini, u plaču, samoći... TAŠANA (neugodno, već sa strahom pomišljajući na to): Mani to, Stano! Još me je strah.
Mislili su, da što se više pokojniku ugađa, što se više ide na njegov grob, što si duže u crnini, plaču, da se time više veri i Bogu ugađa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
—Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha. — Znači, Nato, da Bog hulitelju još nije oprostio greh.
Nato, ne ljuti se... Ima li još malo od one moje otpremnine? — Oboje plaču. Nata nekada nije imala srca, ali staroj Nati poraslo srce. Zagrlila oca, teši ga: — Ima još malo od tvoje gotovine...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
U toj knjizi mora da ima ljubavnih reči, jer samo pri čitanju takvih knjiga matore devojke plaču. Ukrao sam dakle jedno popodne tu dragocenu knjigu, zavukao se u šupu i počeo je proždrljivo prelistavati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prišle su i kolone koje su išle sa strane. Svi bi hteli prvi da prođu. Komandanti se prepiru. Neka deca plaču. Konji se omiču u provaliju. Vojnici viču...
Unezverena izgleda, tovarili su stvari na brzu ruku preko drvenih kolica sa dva točka, koja vuku sitni vočići. Žene plaču. Deca teraju stoku I viču za njom. Svi napuštaju poslušno svoja ognjišta, kao da im neka bujica preti poplavom.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti... Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti!
u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju, plaču, kô bona molitva duga, I upijaju se u me, U dušu svaki mi tone Kô jauk brata.
Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio. Prenuh se, a uvek jošte Potok se suza lio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U tavnici dvadeset sužanja, a svi plaču, jedan popijeva, te ostalo društvo razgovara: „Ne bojte se, braćo moja draga! Eda bog da kakvagođ junaka, koji će nas
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Deca plaču za razmet svoje sprave a mi im se smijemo. A kad mi što tužimo, stenjemo li od muke, oni nam se ne smeju, nego poredo i
A kad mi što tužimo, stenjemo li od muke, oni nam se ne smeju, nego poredo i oni tuže, žale i plaču. U tome su mnogo od nas deca bolja i mudrija, zašto milostiva su srdca, ama mi detinjstva i poslova im da se mahnemo te