Radičević, Branko - PESME
jošte brali smo šareno, Na travu dole pa smo posle seli Pod drvo kakvo koje ladi seno, I vence zatim od njega smo pleli; I provodeći vreme tu mileno, Od usta poljub pili smo mi vreli: I opet malo ruka nam je rad'la, A usta su nam
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
o prazniku Duhova, na primer, svi smo išli u crkvu, koja je bila zastrta travom i imala miris pokošenih polja. Pleli su se venci, klečeći, a ti venci stavljali su se iznad vrata, kao neki znak zaverenika.
Bojić, Milutin - PESME
rastinja Kô vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
Sinovi Moći kostima su krili Dedovskom krvlju polja pokopana. I oholo su steg života vili, - A uvek tužne, tužne pleli zvuke I časno mreli u Bedi i Sili.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
prazna«, jer »bi bile i bačvi prazne« (ZNŽOJS, 39, 1957, 84); u Gornjem i Donjem Orahovcu ranije su se venci za venčanje pleli od v. l.