Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Pre podele plena jedan je deo ostavljan za udovice (kojih ima uvek mnogo u ovoj zemlji stalnih ratova) i za najsiromašnije.
Radičević, Branko - PESME
E je taka plena zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu
Al' ko je, pusti? On čeka, al' koga? — Zacelo ajduk čeka plena svoga, Pa čuo da će sada tuda proći, I to ga nagna ovamo po noći, Pa još se ljuti što ga nema veće, Zato se, kleti,
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po planina, Kad ne seče Ibre i Memede, A on bije vuke i
to je grdna muka!... Već dan drugi, a plena nikaka, Grdna muka to je za junaka. Ta gnjevi se ne mož' biti gore, Misli gnjevne još ga veće more...
“ Svi se Turci maom obazreše, Pa na onu stranu poleteše. „Složno, Turci, glete u menena, Niko nama ne ugrabi plena!“ Selim krabri Turadiju mladu, Pa na doček tura u paradu.
Upadoše Srbi pod čadore, Ta ko b' jako gonio zlotvore! Taka divna plena svakojaka Još ne bilo nigde za junaka: Onde ruo, tu stoji oruže, Tu višeci, oh premili druže, Ta džebana, ta pusta
to pusto znamenje, Oh, ćilimi, oh, sjajno oruže, Ao ruo, moj premili druže, I u zlatu dve do tri robinje, Divna plena za divne Srbinje.
Ko je željan da što zadobije, On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna šta je ni glad niti žeca,
poseče nekog Tahir-bega I Jusufa što beše do njega; Kad se Jusuf s ljubom rastavljao, Zatekô se ljubi, obećao Divna plena od pusta Srbinja, Divna plena, tanani robinja...
Jusufa što beše do njega; Kad se Jusuf s ljubom rastavljao, Zatekô se ljubi, obećao Divna plena od pusta Srbinja, Divna plena, tanani robinja... Oh, teško je srpsko dobit roblje, Srpska zemlja Turcima je groblje: Kaž', Jusufe, ako nije tako?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jedna vrsta, na primer, ima ogromnu glavu ispod koje se nalazi prostrana kesa kao u pelikana, za smeštanje ulovljenog plena, dok joj je telo jako izduženo i vrlo tanko.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Izlećeše vila jata. Otvorena sva je tajna: Čarolija silom baju, Udesile grla bajna, Plena pesme izvijaju Krasne vile zlatokose.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
hrabar stade sa nekolicinom, S malenim brojem, ali s lavovi, Sve gora ovih snažni sinovi — I osim turskog roblja, plena, bogatstva, Trin’est je rana donô sa sobom, Sve turskog noža besni tragovi... Pa još me pitaš: „Je l’ zaslužio?...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kada su Aleksandru Velikom vojskovođe njegove donele jedan skupocen kovčežić, najdragoceniji predmet celog persiskog plena, pitao ih je on, koja bi stvar bila najdostojnija da se u njemu čuva.
Jer na veče toga dana, kada sam se povukao u svoju sobu, moj spri se vratio iz lova, ali bez plena, sa ispruženim jezikom. Ja sam se stideo, očajavao, besneo.
Petrović, Rastko - PESME
Mostovi, mostovi, za vas koliko je lomljeno stena, I koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena; Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i koliko uzbuđen I toliko sam uzbuđen! Dragano moje mladosti...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te kad se pak Jevreji od sirijskoga plena vraćahu natrag u svoju tu zemlju, vrlo mrzahu na njih, jer tek kako polutani verom bijahu i ni jesti ujedno šnjima Judeji