Obradović, Dositej - BASNE
127 Starac, jare i tri pandura Starac kupi na pazaru jare, naprti ga seć na pleća, i ponese ga doma za praznik. Vide ga tri pandura, i dogovore se da mu ga kako izlažu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko. Marinko udari kolenom Krušku među plećke. Pleća ulegoše, a prsa odskočiše... Pojas utonu u mišice. Kruška beše modar kao čivit. — Tako!... A sad, gazda-Ivana.
I, evo, živoga mi boga, velim ti: ako se kadgod susretnem s junakom, i ranim ga — na pleća ću ga svoja natovariti i skloniti da ga ne kljuju orli I gavrani! — Jest. Junaka treba...
Jesi ranjen? — Jesam. Ali grmljavina iz pušaka osu. Nisu mogli čuti jedan drugog. Surep ga diže na svoja široka pleća kao dete kakvo, a Zavrzan uze nož, koji je kraj njega poboden stojao... — Gde je glava? — prodera se on.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na pragu se pokaza Mara, blijeda kao smrt, ubijena kišom i vremenom sva mokra, a raspletene joj kose pale niz pleća. Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena.
Afrika
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa. Niz njenu kosu boje kestena, niz njena pleća razgolićena, prema običaju onog vremena. Kad se ona osvrte, vide kako ga i ona gleda i kako se smeši.
Kao da su ta kolena, taj pas, ta pleća, prvo, htela da budu u nekog lepog igrača i vitkog mladića, pa su tek posle postala nežna i laka, kao u mladih žena.
Kad bi igrala, grudi bi joj se tresle u korzetu, a imale su, kao i njena gola pleća, boju bresaka, sa sitnim, svilenim, zlatnim, vlasima, na koži. Stalno je uzdisala.
Vide njena široka pleća i ču kako piri vatru i u pepeo duva. Imala je dah kao da je oluja. Pavle nikad nije oslušnuo toliku snagu disanja.
Pavle je morao da joj ogrće, i skida, marame sa pleća, da joj sedi, kraj nogu, dok odmotava klupče, da trpi, kad mu obgrli vrat, prilazeći mu sa leđa, i pokrivši mu oči
Teodosije - ŽITIJA
Jer mnogo puta bivši posramljen od njega, i odbijen dajući pleća zajedno sa inoplemenicima koji. bejahu s njim, sa stidom se kući vraćahu, i strahom obuzeti u tesnacima puteve za sobom
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra bio je nizak čovek, no širok, temeljan, jakih pleća i prsiju, trup dugačak a noge vrlo kratke, malo ugnute kao lenče, ruke dugačke, jake, vidi se da od detinjstva teško
— Pane dobrodzjejni, pane lešedicka, kako smo? Armicijaš uhvati ga za pleća, pa gotovo svojim nosom takne nos Čamčin. — Oj, čertovski Čamčo, otkel ti prišel? Ljubi se s njim, stari su znanci.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće.
Najradije trgovaše na vodi. Želeo je da svuda prođe lađama, nepomičan i zamišljen. Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše drhtavi. Sanjaše je, u mukama, skoro svaku noć. Vide je u svakom mraku, ma gde bio.
Sve češće dodirivaše joj ruke, kosu, pleća, pa i pas. Sve češće se približavaše da udahne dah iz njenih čipaka pod grlom, ili da joj se nađe, kraj tolikih
Bacivši se na pleća, pusti da joj suze rone niz obraze i ražalosti se sve više. Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće,
Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u
Bila je potpuna tišina. Osećao je kako mu vlaga probija do prstiju, u teškim čizmama za jahanje. Jednim pokretom pleća, umornim, ali vrlo prijatnim, zbaci ogrtač, koji mu postade težak i oseti kako je još hladno.
U strahovitoj borbi svojih pleća, protiv stezanja omče, beše sav nabrekao, tako da mu se donja vilica, svojim ogromnim, žutim zubima bila zarila u gornji
Među visokim zidovima videla se uzana i plava površina neba, nepromenljiva i čista. Aranđel Isakovič beše pognuo pleća, još više, od umora, posle duge vožnje, i osetio da, u stvari, od ovog njegovog susreta sa patrijarhom zavisi njen život,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ustao je i natovario svoje pruće na pleća, odbio da uzme novac koji su mu nudili, nije uzeo ništa drugo do nekoliko cigara i tada se okrenuo profesoru, rekavši:
Imaš li još fazana? — Pogledaću — odgovori kelner muklo. Naklonio se i otišao. Gledala mu je u pleća dok je koračao prema kuhinji: ima štrkljaste lopatice, kao u kakvog neuhranjenog mladića.
Matavulj, Simo - USKOK
— A da kome ću? Lani si mi dobro pogodio sve! Knez odsiječe s pleća veći dio mesa, pa ga stavi u opću zdjelu, pa stade najlak otkidati sitne zalogaje i stade pitati domaćina: — Ovaj je
— Ne razumiješ šta me pitaš! — odgovori uskok. — E sad ćeš razumjeti! Knez dobro ostruga nožićem lopaticu od pleća; pregleda je ozbiljnijem izrazom sa sviju strana; premjeri je pregnutijem palcem u dužinu; diže je naviše, nalijevo,
— Vjerujete li vi u ta pogađanja? — zapita Janko Krcuna. — Vjerujemo kad pogode! Onda se svak sjeti pleća i pogađača, a ako se ništa ne obistini, onda ih se niko i ne spominje!... Ženske zapjevaše.
Milićević, Vuk - Bespuće
tijela, njezine pokrete, upijajući u oči njezinu sliku, kao da je sada gleda po prvi put, ne skidajući pogleda s njezinih pleća na koja kosa baca sjenku.
nad vodom, i gdje korača preko kamenja unskom obalom, a on hita za njom, ne odvajajući pogled sa njezinog struka, ni sa pleća koja se provide.
Radičević, Branko - PESME
u nji turske trupetine, Ali evo ni srpska ledina Ne privata srpska dušmanina: Onde ruka, onde viri noga, Onde komad pleća dušmanskoga. Bože, Bože, do neba ti fala!
ujedanput čuda: Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir
Srpče jadno podobno će biti Da dušmanu britku sablju siti, Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo
Odma se, mili, znade či si. Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi. Široka tvoja snažna pleća, Za otečestvo kakva sreća! Ti oćeš njemu oto biti, U vragu kao i ja riti.
a otada Začeše se loši danci: Oh, ta gledni, gleni jada, Već se vrću Srbijanci, A junačka ona sreća Obrnula nama pleća! 28. Zaman ginu Varadinci, Zaman, zaman Banaćani, Zaman oni krasni sinci Sokolovi Kikinđani!
Na Uskrs, posle 11 noći pevao. RANE II Evo nema pramaleća Sa svojimi krasi, Evo leto dade pleća Sa zlaćani klasi. Vinovni su već obrani Evo svuda brezi, Evo zime da sarani Sve sa svoji snezi.
“ Ovo reče, te pušku spopade, Pod pazuo ranu mi zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete; Vrela krvca iz rane pokulja, Ja na sedlu malko se zaljulja.
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena. — Ožeži, brate, koliko bolje možeš, posvetila ti se draga ruka!
Tamo se vrti, smijucka i veselo krekeće onaj ženski vragoder, Draginja Kečina. — Ajme meni, zar natovarih na pleća već šezdegodina! Kuku, jadni Rade, šta se ovo zbi s tobom! S jaukom, sruči se djed na svoga gosta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Trčim, jurim, a ne vidim ništa sem vitkog joj i oblog stasa, razvijenih pleća, svilenih šalvara i raspletene, duge joj kose. Stigoh je.
— Evo na. Ubi ti mene... Ti me ubi! — Grcao je starac, a ruke mu, pleća, glava, celo telo drhtalo je. Stojan, na sve gotov, spreman, samo ne na to — njegovu, očevu molbu, trgao se
Pomera se s mesta, otkopčava čas jelek, košulju, čas razgrće i zanosi kosu za pleća. — Vrućina mi! — govori, a glas joj kratak. Gledam ja i čudim se. Nije ona takva.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(8. VI 1989) PIETA Srce je Majke srce Bogomajke Tin Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako, Pokretom koji na kretnju se seća Kad sam te prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže, lako, Kao da
Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako; I zauvek smo skamenjeni tako. (19. II 1992) PISMO Vinčansko pismo, žig u ilovači, Glineni golub,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ...
II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi. A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako.
Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Šubare se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas odjekne kao da se vratima tresne, ženski plač po vazduhu kopa grobove za dvojne junake, na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Odmakoh se malo da se počešem, ali, bila je to ona mrtva tačka negde oko pleća, koja se ne može ni sa koje strane dohvatiti.
Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća... Stoji naša jedinica na drumu, pa nam izgleda kao maleni trunak prema beskrajnoj tmini, kroz koju nečujno gamižu
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi. — Širet veliki, odgovori on i predahnu, kao da svali s pleća veliki teret. Ode da kupi što za ručak... posle neće moći, kad počnemo rad. — Jeste li gledali učionice?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici. Kad ja vidim svog dragoga pleća, Čini mi se, ja narastoh veća; Kad mu vidim nogu u topuku, Čini mi se, poletjeti mogu. Vita jelo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
besnim malje u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno. Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju. Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Toliki svet, toliki neprijatelji! Eto, šta me sve samo ovde, u ovom selu, čeka! Sve se to meni na pleća natovarilo! A posle, ne mogu ni ja, boga mi, na sve strane da stignem! — Pa... sad... — veli Maksim...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO PITA ČI JE BRAV TE MU ON U PLEĆE GLEDA, I KAŽU MU DA JE MARTINA BAJICE. SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše! Blago tebi zadovijek, starče, čudno li ćeš nešto doživjeti!
VUKOTA MRVALjEVIĆ (priča iz pleća) Čudna negđe pustoga plijena, no je krvav, da ga Bog ubije: Kosovo je oko njega leglo!
VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ? A ti više u njima proričeš no koji mu drago desetinja. Ne daš nigda pleća oglodati, no ih grabiš iz ustah ljudima; meni si ih stotinu uzeo da đavola priđe u njih vidiš.
Pojaš', Marko, tvojega Šarina, od oružja ništa ne uzimaj do tvojega teška šestoperca; njim Aliju zgodi među pleća, pa mu na čast Prorok i hurije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ramena i pleća jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, mišice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim
Sofka ostade i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju. Ali odjednom se trže.
Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno
Koliko puta, kada bi Sofka klečeći radila oko ognjišta — a tad bi se njena nagnuta pleća, ispala joj prsa i kosa zabačena iza potiljka toliko isticala — svekrva se, sedeći pored nje, ne bi mogla uzdržati a da
mu ruke dugačke, mišice mu se jasno iz zakopčanih i tesnih rukava od mintana pomaljaju kao i već ojačala njegova rebra i pleća, koja bi se, kad bi se sagao, oslobodio od utegnutih pojaseva: počela da šire.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad k njemu dođe, uzme ga sv. Ignjatije na pleća. Kad budu nasred rijeke, reče Hristos Ignjatiju: „Ignjatije!“ A on se odzove: „Što veljaše?“ „Jesam li ti težak?
Stanković, Borisav - JOVČA
Oh! (Pada ničke po jastuku, šakama stisnutim u pesnice grčevito gužva i kida jorgan, pleća mu se tresu od očaja i besa.) NAZA I ZULFA (pokupivši razbacan novac, beže levo, bez lupe, u čarapama). Pauza.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pa zapali svijeću i usadi je u čašu žita. Brne naslonio pleća na poviju od tronožne stolice, prepleo prste na trbuhu i obrće palac oko palca. Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo.
— Pa ja nisam rekâ da neću! — odgovori fratar, malo mirniji. Jerkovići počeše gurkati Rkalinu u pleća, svi zagrajaše: — Pa lipo!... Kud li će se lipše!... Pa dobro!... Kâ pametan čovik!... dobri naš vra-Brne!...
Di mi je dite? — Ajde, brate, kod gvardijana! — ponovi Grgo i obrnu mu pleća. Kušmelja štipnu nješto za srce, jer pomisli da se Bakonji što desilo, pa poteče natrag, obiđe opet sav trijem, zaviri u
Izađe Krste, brat Vrtirepov, koga je Bakonja poznavao, čovjek maloga rasta, širokijeh pleća, široka lica i spljoštena nosa. — Idak je ništa duovnik. Valimo te, bože, oće li se raziditi do koliko?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— dodade i požuri u svoju sobu. U belim gaćama i košulji, sa crnim zubunom od sukna, širokih pleća i snažne, uspravne glave, otac se učini Đorđu još krupniji a belina njegovog odela radosnija.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli! Al' da vam pustim na pleća gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem polegli, Tuga bi moja u more
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U njenu sredinu stavi roba koji je korpu, napunjenu zeljem i voćem, okačio na svoja pleća, a onu drugu na svoje grudi, levo i desno postrojiše se ostala dva roba, onaj sa teletom i onaj sa jagnjetom, u svoje
Kad stupi pred Platona, on pretrnu pred dostojanstvenom njegovom pojavom. Platon beše visoka rasta, širokih pleća i čela, pa je, svojim velikim očima, bujnom kosom i bradom, ličio na veliku Zevsovu statuu koju je Fidija nekad
Već sama njegova spoljašnost je dopadljiva: visok i okretan, uska lica, fina nosa, plave kose koja mu padaše na pleća, šiljaste brade, tankih brkova.
“ „Zacelo, dragi moj! Jedna, u ostalom, nezahvalna dužnost: mnogo posla i odgovornosti“. „Ja je rado primam na svoja pleća, jer će otsjaj vašeg slavnog imena sačuvati od zaborava i moje beznačajno ime“. „Da li vas to raduje?
On pogleda štap i kad se uveri da je od pravog ebonosa, a držak od slonove kosti, odluči se da mi skine ogrtač sa pleća i okači ga na čiviluk.
„Vi imate široka pleća, gospodine barone!“ On se osmehnu dobroćudno. „Nemilosrdno sam natovario svoju krkaču i bez poklecavanja nosio njen
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vratio se čim, osim stražara određenog kod uzetih topova, nije više nikog bilo i na svoja uska pleća natovario ranjenika kome su se noge vukle po izoranoj od granata zemlji i odneo ga na previjalište gde ga je predao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i sve što je crkveno: na improvizovanom oltaru, u sjeni šipkova stabalca, celebrirao je nebrojene mise, zaogrnut preko pleća Aničinom podsuknjom. Kasnije je otišao „u popiće”.
Padala je na naša pogrbljena pleća oslonjena o mlake crljenkaste zidine trijema kao topli purpurni pokrov. Izgledalo je da joj nema kraja. Kao potop.
Njeni zraci padaju na naša pogrbljena pleća kao tanko zimsko sunce koje obasjava ali ne grije, i ona ne uspijeva da razgali pejzaž ruina u našoj grudi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kao sunce, prosutijeh kosa niz pleća i golu kao od majke rođenu, i čuvaj se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj riječi progovoriti, jer ako progovoriš,
Petković, Vladislav Dis - PESME
vlažnoj zemlji pogaženih njiva: To moj naraštaj, moja mrtva sreća, Silazi u nju i u žurbi skriva Prepuklo čelo, prebijena pleća.
1916. POSLE ALBANIJE Tako nas ostavi sloboda i sreća, San velikih dana i pobede hor. Mesto glavu s vencem, poraze na pleća, A umesto majke lepe kao bor — Mi, sinovi njeni, vitezovi stari, Deca smo nesreće i lutanja zlog!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čak mi je proricao i najsjajniji uspeh u koledžu, gledajući moja velika prsa, široka pleća i pipajući mi mišiće. - Bio bi sjajan veslač u koledžu - reče mi on.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja, dodiruju”.
Grleći je, i to ne rukama nego celim sobom, ispod punih joj pleća, pod prstima svoje ruke, oseća kako joj je meso vrelo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A sad ruke... šta ću njima? — Radom, trudom one sjaje — Jedna neka dosta prima, Druga neka dosta daje. A sad pleća... ta su slaba, Teret ih je izmučio — Neka pleća budu jača, Pa ma teret manji bio. Više pleća vrat se diže...
A sad pleća... ta su slaba, Teret ih je izmučio — Neka pleća budu jača, Pa ma teret manji bio. Više pleća vrat se diže... Nek’ pojede mnogo sármâ!
A sad pleća... ta su slaba, Teret ih je izmučio — Neka pleća budu jača, Pa ma teret manji bio. Više pleća vrat se diže... Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma!
Krakov, Stanislav - KRILA
– Sergije, Sergije... Ni sebe nije čuo u huci. Ipak je morao da kliče. Pred njime su bila ispupčena pleća i suluda kaciga od kože. Glava je bila mirna, samo su dve ruke kretale i povlačile poluge, žice, točkove i ručice.
Ogromna testera straha prerezala preko polovine. Zario je prste u ivice ta, kao da ga je hteo ustaviti. Uronio je u pleća svoga vođe, koji je nešto žurno polugama. Kombinezon pilotov bio je vljen debelom kožom, te ga pogled nij probiti.
– Diži se! Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme. Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa.
Po sprljenoj poljani bežali su preplašeni ljudi. Strah ih je probijao ledenim strelicama, a huka im zasela za pleća. Krili se u šibljake i hlad granatog drveća. — F...f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale.
— Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ... Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi.
Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija. Na oči se obara san, na pleća umor i teška ratna sprema. Useca se koža uprtača i kajiša u meso. Sve ćuti, samo gde gde gunđanje i šapat.
Teret ranaca oslobodio je još maločas pleća. Mrak koji uvek skida hrabrost ljudi sada im je dao. Ne vide se mrtvi, i juri se napred. Prvo se: U r a!
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom popadali od umora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim bez karaktera.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše... KATUNOVIĆ: Još nije sve — O, gospodaru, ima još!
Bojić, Milutin - PESME
kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i zidine sure; Kao prost vojnik, car je njihov s njima. Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i pogleda mladoga kaluđera, koji držaše teški kamen u ruci. — Neću moći, — ponovi. — Snažan je, gledaj mu pleća, a bikuje li, bikuje! Pa i vino, pope, i hrana ... . —Nije po tome .. . —Jest, pope!
Ilić, Vojislav J. - PESME
I priliv titanske snage napregnu njegove ruke Kô žile nemejskog lafa, jer gusle slobodu zvuče! I Titan razmahnu pleća i tvrdi, ognjeni čelik Sa strašnom grmljavom puče A duh se pod nebo diže...
Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća. Mamuze mu sitno zveče, A mač zvoni o stepene... On je drhtô kad je stigô Do mirisne sobe njene.
Jedino posle se seća Holuje i kmetske žene i njenih punačkih pleća. I kravar pomenu Boga... Zatim se iskašlja jače, Sanjivo zaturi glavu i u rog duvati zače.
Amor je, međutim, spavô Bezbrižnim i ravnim sankom, kô ljudsko stvorenje pravo. Snažna se njegova krila lagano razviše s pleća, A nad njim splete se šator od šumskog mirisnog cveća.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Onda tek shvatih šta se sve od mene očekuje i kako sam brzo i nepromišljeno primio na svoja pleća odgovornost za uspeh jedne stvari u kojoj se, kako reče i sam Ministar, prepliću mnoge nepoznate tamne sile.
Dopao mi se od prvog pogleda, još je mlad, vedrog čela i duha, veselih očiju i duše, širokih pleća i pogleda. Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve njegove ulice, a i podzemne
Stanković, Borisav - TAŠANA
dosta aljkavo; sa jedva povezanom kosom, tek malo ovlaš zakopčanim mintanom iz kojega joj se otimlju prsa, gojna pleća. Ide, ali usled te svoje nabrekle snage ne sme čvrsto da staje. Zato ide brižno, malaksalo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Njegov je vozrast upravo četiri stope iznosio, od koji jedna noge, dve trup i jedna glavu sočinjavaše. Njegova su pleća bila široka i mužestvena, i budući da je vrat pokratak imao, to se činjaše da njegova od čitave stope sostojeća se glava
Petrović, Rastko - PESME
Pa košulju mu ovu otesmo iz izgnanstva. Da prihvatimo se njom vreline sunca, O vi pleća gola sad u odmicanju begunca Što kroz sve postelje proniže svoja kurvarstva: Više go, no mržnja našeg odsustva; Ne veruj
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Veliki talas podigao dečaka na pleća, leti, na sam vrh Srebrne Gore ga spušta. Zaneme dečak od divljenja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Manu sabljom Senkoviću Iva, agi koplje do ruke proseče. A kad vidi aga od Ribnika da mu ništa nema od mejdana, dade pleća, stade bijegati, da uteče u bela Ribnika.
Oće junak da izgubi glavu, da od koga, već od babe svoga! A kad vidi da će poginuti, dade pleća, pak stade begati, za njim Đurađ pusti bedeviju: „Stani ago, uteći mi nećeš!
Svakome ću onom pokloniti s mojih pleća zelenu dolamu, od ramena laka dževerdana“. Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju
Popusti mi moje b’jele ruke, da ja skinem odijelo divno: s mojih pleća zelenu dolamu, pod dolamom toke od tri oke, kojeno su u Mletke kovane, one vr’jede pet stotin’ dukata; pod tokama od
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu. Pustila dugu kosu niz pleća i preko grudi, a niz dugu kosu pušta se tel, blešti i treperi tel među crnom bujnom kosom, pa mu izgleda Zona sjajna i