Dučić, Jovan - PESME
Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.
Tako opijeni već od prve čaše, U ekstazi zvuka i sjaja što pline — Pružićete brazdu da svirepo mine Njivom, gde još čami zimsko zrno naše.
U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću. Carski vitezovi, kneževi gospari, Jedni prema drugim, kad se muklo začu Plašljiva reč Kneza; i
Lalić, Ivan V. - PISMO
avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju
Rakić, Milan - PESME
Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla... OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom
Petković, Vladislav Dis - PESME
pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se kreće — Razliva se u opelo.
Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.