Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bolesnik se opet zakašlja I pljunu u činiju pored sebe. Svi pogledaše u sud po kome plivahu crvene mrlje. Iz nečijih grudi ote se vrisak... — Ivo, jesi li ti? — Otkud ovde? — Šta je to s tobom?
Detetu ostade u pameti samo slika njihovih gotovo sastavljenih glava koje plivahu tako, jedna drugoj okrenute, kao prikovane magnetom... »Šta je ovo ?!... Nešto će da bude... ali šta? Da pitam teticu?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako prosedeše u razgovoru dugo. Prođoše dva časa noći, navuče se gusta pomrčina, jer ne beše meseca, a po nebu plivahu jednostavni tamni oblaci, pa se onda obojica krenuše niz brdo. Varošica beše zaspala.