Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Brzo iziđe i zatvori vrata za sobom, pa hajd onako u plitkim cipelama, te po najvećem pljusku pored Savkine kuće. Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mokri vrbaci, lokve vode i baruštine oko njih, reka, sva ustreptale površine na pljusku, sve ih je to podsećalo da su blizu svojim kućama i oni pokušaše da spavaju. U sumraku se vrtela jedna vodenica.
Milićević, Vuk - Bespuće
Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu. — Da 'oće skoro da prestane, — kaza ona tiho o pljusku, misleći na nešto deseto. Gavre Đaković ne odgovori ništa.
Lalić, Ivan V. - PISMO
je onaj mudri neimar Panteona Probio kupolu kružno, na samom vrhu, da bi Kroz otvor sišlo nebo u svetlosti, u pljusku, Po svojoj osovini, da vidljiv bude znak; Zato je protomajstor ljubavi, i on mudar U svojoj odsutnosti, spojio jednom
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pečurki jednom pođosmo kradom ja, mačak Toša i kum sa bradom. Išli smo danju, lutali mrakom, po vrelom suncu i pljusku jakom. Oprezno, mudro, uz mnoge varke, prođosmo zamke i tajne čarke.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tada mu se prepadoše za život, te poslaše do mladoga ljekara iz varošice. Rkać dođe po najvećem pljusku, prepisa što i prije, i ostavi zrnca, preporuči mu da se umjeri u jelu, pa uzevši za putninu i prijegled dvadeset
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pristavčić sreskog načelstva ili činovnik ureda za kontrolu mjera koji mirne duše šalje poslužnika po najgorem pljusku da mu kupi cigarete ili sendvič, isti je čovjek koji će kao rezervni kapetan hladnokrvno slati u smrt desetine ljudskih
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sa žudnjom ožednela stupio je u hram Sv. Sofije. Zapanjen nečim novim i velikim, zastao je. Koje iznenađenje! U pljusku prozirne, meke, podjednako podenjene svetlosti, Ivo Polić uhvatio je jednim pogledom veliki prostor fantastično udešen,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ljudi su se radovali kao deca. Nekolicina njih, svakako mlađih, stajalo je dole na pljusku raširenih ruku i otvorenih usta i puštalo da ih kiša natapa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iskočiše šegrti u lov za robom, i onoga časa svi i nestadoše u strašnome pljusku. Tolika se voda lila, da je žuborilo po avlijama, a po krovovima stojala vrsta ratne lupnjave.